Obradović, Dositej - BASNE
za svoju korist drugoga na štetu navesti, a nepravedan u svačemu ni za koga i ni za što ne misli nego za se i za svoju dobit; pravedno ili nepravedno, to je njemu svejedno.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
ulice halakanje — prizivanje alaha u pomoć han — drumska gostionica; prenoćište hanuma — gospođa hasna — korist, dobit, ćar hat — konj, arapski konj cagrije — korice za nož, nožnice cvancik — stari austrijski novac; ovde sitan novac,
Teodosije - ŽITIJA
pobožan, stranoljubac, učiteljan, ne pijanac već smotren, ne neozbiljan, ne dvoličan, ne gramžljiv, ne lakom na dobit, ne srebroljubiv već milostiv — i ostalo znate.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Oni iz nižih slojeva često besposleni sede i čuče u hladu, ali stalno vrebaju dobit i korist: čim je opaze, silno se na nju okome otimajući se o nju uz gestikulaciju, larmu i svađu.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
profestus, fr. profіt) — korist, dobit, zarada proces (lat. processus) — parnica, sudski spor, postupak proces nasledstveni — parnica o nasledstvo, o imanje
fura — teret, tovar prtljag Hasna — korist, dobit hegede — violina Herr von Kirić . . . (nem.) — gospodine Kiriću . . . . . .
Schildegerechtikeit) — pravo na trgovačku firmu šićar — (tur.) plen, dobit, laka zarada škopac — uškopljen ovan (radi bržeg tovljenja) šljahtec, šljahtić (polj.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
je dečje igre na osnovu njihove uloge na sledećih pet kategorija: viteške igre, zabavne igre, igre duha, igre za dobit i orske igre.
Hazardne igre u kojima je glavni cilj dobit jesu „na novac s orasima“, „šarenih jaja“ itd. Psiholog Ivan Ivić tradicijske dečje igre, prema semiotičkom
Radičević, Branko - PESME
Oh, teško je srpsko dobit roblje, Srpska zemlja Turcima je groblje: Kaž', Jusufe, ako nije tako? — Ali Jusuf ne zbori nikako: Srpskim mačem ona
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
njoj novaca ili kakih drugih skupocenih stvari: nego hajde doveče spusti ti mene u jamu, pa kad je oplenimo, onda ćemo dobit podeliti, i ja ću ti platiti dva novca“. Ovaj na to pristane.
i kad budu pored crkve i vide unutra sveću gde gori, reknu među sobom: — Hajdemo u ovu crkvu da podelimo svoju dobit.
— Mogu, i da mi se neće. Ali od ove plete vraćam jedan dio dugove, drugi davam na dobit, a trećijem hranim sebe i ženu.
Seljak odgovori: — Bogme ovako: što vraćam dugove, to hranim oca i majku; što davam na dobit, hranim dva sina, da i oni mene prihrane u starosti; a treći dio, dužan sam ženu hraniti kao i sebe.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
(Pokupi novce i metne u džep. Zatrpavajuči rupu.) Moj komšo! Mi ćemo sad u ortakluk stupiti, tvoji novci i moj džep; a dobit ćemo deliti. (Otide.) POZORIJE 3. KUZMAN (vrati se) Pravo sam ja kazao, da su novci kao žena.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
— Stradanje... razume se. Pa baš to i jeste ono što vam kažem... Za veliku dobit mora se mnogo stradati... mnogo, mnogo! — To sam ja velika dobit, je li? zapita ona, gledajući ga tužno i ironično.
Pa baš to i jeste ono što vam kažem... Za veliku dobit mora se mnogo stradati... mnogo, mnogo! — To sam ja velika dobit, je li? zapita ona, gledajući ga tužno i ironično. — O, pa zar ima veće sreće !... Ja sam najsrećniji danas!...
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
„čirakom“, vrstom sluge ali njihovim naslednikom, kome se kakvo imanje, kuća, ne prodaje za onoliko koliko košta, za dobit, nego više da mu se, kao svakom novajliji, osobito strancu, ukaže pomoć, da se onako sam, stran u varoši, izvede na
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Bolje s mirom nego s čirom. — Prkos kola lomi. — Od inata nema gorega zanata. O ŠTEDNjI — Štednja je prva dobit. — Štednja vredi koliko i radnja. — Bolja je dobra štednja nego rđavo tečenje.
— Bolja je šteta dogovorna, neg’li koris’ samovoljna. — Šteta i ludomu oči otvori. — Nema štete bez koristi. — Zla dobit šteti je sestra. — Zadnja vrata kuću štete. — Pošten dobitak, — sladak užitak. — Jamac i šteta kô nokat i meso.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
đevojku tvoju šćer za glavno, a tvoj nož čudotvorni za dobit.” I ovo mu oboje car daruje, te on doma natrag s đevojkom i nožem pjevajući. 31. ČUDNOVATA DLAKA.
njoj novaca ili kakih drugih skupocenih stvari; nego hajde doveče spusti ti mene u jamu, pa kad je oplenimo, onda ćemo dobit podeliti, i ja ću ti platiti dva novca.” Ovaj na to pristane.
i kad budu pored crkve i vide unutra sveću gde gori, reknu među sobom: „Hajdemo u ovu crkvu da podelimo svoju dobit.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
— dolazak proveditor — mletački oblasni upravitelj proviđen — podmiren, snabdeven provizion — provizija, dobit, interes provorljiv — prevrtljiv prokažen — gubav prolog — knjiga kratkih životopisa svetih otaca promisal —
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Kad je jopet bila glad (1756), on je zakupija žito i proda ga dobro puku, a za dobit kupija je, u gornjem kraju, manastiru vinograde, koji danaske vride priko 30.000 f.
— nastavi knez. — Znaš li da će do Male gospojine zgrnuti silne jaspre u ćeliju? Jer do toga roka traži i glavno i dobit od svakoga. Jeto, samo u našem selu, dužni su mu Piždrići do dvista talira. Vajkaju se ljudi šta će?
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Ubrzo je Anastasijević shvatio da je trgovina posao koji je najviše njegov. Ne samo zato što mu je stalno donosila dobit nego zato što je slutio da u ovom poslu ima neizvesnost koja ga iskušava na pravi način.
U zapisima o životu Miše Anastasijeviha ostalo je zabeleženo da je on svoju prvu veliku dobit ostvario prodajom jelenskih rogova.
Ta dobit nije ni bila velika nego ogromna: od nje je Anastasijević podigao prvu kuću i kupio prvu lađu. Nad glavni ulaz u tu kuću
Nije hteo da prihvati tu nadmoć koja mu se nudila. Spreman da ovog puta sasvim zanemari dobit, bar sopstvenu, naredio je da se hrana sa njegove najveće lađe razdeli sirotinji, za zdravlje kneza Miloša; ostalo se
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
razbesnelo, no sada vidim da svako zlo ima i svoju dobru stranu, a ja, evo posle pedeset od onda minulih godina, tu dobit da, služeći se imenom Žakena, mogu stupiti pred Lavoazijea i isporučiti mu pozdrave njegovog kolege po struci, Žakena.
„Ne bog zna šta jer moj ga muž iskorišćava više za naučne ciljeve no za materijalnu dobit. I na njemu vrši svoje opite da bi njima pronašao racionalnije metode zemljodelstva i saopštio ih i svojim susedima“.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Ali pošto mu Vujo prepolovi dobit, opet mu ostade malo, te sad izgledaše gde bi još udario. Jatak mu pokaza trgovačkoga veresijaša iz Beograda, koji se
I sad su išli na pouzdanu dobit, jer su znali da je Nikola otišao da naplati obligaciju od dvesta dukata. Znali su da je Nikolina zadruga na radu u
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
njoj novaca ili kakvih drugih skupocenih stvari: nego hajde doveče spusti ti mene u jamu, pa kad je oplenimo, onda ćemo dobit podeliti, i ja ću ti platiti dva novca“. Ovaj na to pristane.
i kad budu pored crkve i vide unutra sveću gde gori, reknu među sobom: — Hajdemo u ovu crkvu da podelimo svoju dobit.
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
Razmišljanja samo o korisnosti ne mogu da pretegnu veću dobit za civilizaciju. Suočeni smo sa kobnim problemima koji ne mogu da se reše obezbeđivanjem materijalne egzistencije, ma
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Oba ova aspekta Saveta, vrlo jasna površnom posmatraču, otkrivaju samo čistu materijalnu dobit ove zemlje od delatnosti Saveta.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Oni pucaju, da ne budu ubijeni. Oni sanjare o svojoj kući i čeznu za životom. Smatraju za najveću dobit ako ih lako rane, te se tako dočepaju pozadine.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Kasnije je postao despot i sevastokrator, i svoje hajduke prometnuo je u najamnike. Bio je veliki junak; „dobit nije tražio za se, nego za svoju družinu“. Imao je kuću u Ksantiji, i tu mu je žena sedela. Poginuo je 7. juna 1345.
Veli njemu Ture Mustaf'-aga: „Be, ne luduj, kaurine Marko! da ti možeš dobit agaluke, najprije bi sebe izvadio; već daj amo sablju okovanu!
rob) ćaba — muslimanska svetinja u Meki (hrišćanska u Jerusalimu) ćar — korist, dobit, trgovina, zarada ćardžija — trgovac ćeiv, ćeif — zadovoljstvo, dobro raspoloženje, radost ćemer — zlatni pojas: pojas
Gatnjic su u senjaka, a učkuri u varošana.“ fajda — korist, dobit faliti — hvaliti fatiti — uhvatiti fatiti bakračlijom — obosti uzengijom ferman — naredba, zapovest, diploma
šer, šeher — varoš šestoper, šestoperac — buzdovan od šest pera šeta — šetnja šikovan — pozlaćen šićar — plen, dobit šićardžija — pljačkaš šjever — sever šljepački — slepački šnjegovi — snegovi Šokci — najstariji sadašnji stanovnici