Upotreba reči dobra u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

Dva-tri dobra dana, dve-tri prijatne večeri, zar mogu čitav niz prostradanih godina svojom blagotvornom slašću razblažiti?...

O, nikad, nikad, prijatelju! Pa i opet, ja ih se rado sećam; rado spominjem ta tri dobra dana, to nekoliko srećnih trenutaka; oni su meni ono što je putniku, koji je u mračnoj noći zalutao, oganj što izdaleka

moja tetka mlake vode, njome je ispirao rane koje je dobio četrdesetosme godine; posle ih je oblagao melemom koji mu je dobra moja tetka — mogla bih reći: dobra moja majka, jer ja majčine nege upamtila nisam — dodavala; a kad bi ga rana

rane koje je dobio četrdesetosme godine; posle ih je oblagao melemom koji mu je dobra moja tetka — mogla bih reći: dobra moja majka, jer ja majčine nege upamtila nisam — dodavala; a kad bi ga rana zabolela, škripnuo bi zub’ma, a moju dobru

Moje su suze tekle na grob, a bol srca moga grob će utišati. „Hajde kući, Grlice!“ reče mi tužnim glasom dobra tetka... „I onde ćemo plakati!...“ dodade, jecajući... Oh, za plakanje je svugde na svetu mesta, prijatelju moj!

Kad je jednoga dana čiča Marko došao, njemu pođoše suze na oči, pa samo što uzdahnu: „Maro! Haj, moja dobra Maro!“ A ona ga pogleda, al’ kao da ga nije ni poznala, jer ne pokazivaše nikakve znake radosti ili druge kakve

“ I on se nije prevario. Kad je izjutrta došao, moja dobra tetka ležala je mrtva na svojoj jadnoj posteljici. Srce mi se steglo, ćutala sam, ne mogući ni reči progovoriti, ni

Ja nikoga poznavala nisam, a mene niko ni pogledao nije. Rešila sam se da idem služiti. Odoh jednoj majstorici. Dobra žena, imala je dvoje-troje dečice. Ja joj se ponudih da im budem dadilja. Majstorica me je s nekim saučešćem posmatrala.

To nije dobra kob!... — A što, Miladine? — rekoh mu ja. — Ta ova planina, puna je svakojakih životinja, pa nam je neka morala put

Onaka pogan nikada nije dobra kob... Išao sam dalje, i već sam počeo zaboravljati na ono što sam na putu video, al’ kad sam i poslednju ćupriju, baš

Isto mi tako dolazi kao i zmiju da vidim. Nevaljatni su, pakosni, nikome ne misle dobra. Vele neki da su pobožni, ali oni ne veruju u boga... O, znam ja njih dobro!... Kam’ da ih svi znaju!...

Obradović, Dositej - BASNE

Podajte deci vašoj iz prve mladosti primer dobrodjetelji, ako želite da vam dobra budu, a navlastito: „τοιούτος γίνου περί τους γονείς οίους αν εύξαιο έχειν πάιδας: Takav budi roditeljem svojim kakvu

| 21 Kurjak i konj Star kurjak upazi dobra konja. Ne pouzda se javno na njega udariti, bojeći se il' da mu ne uteče, ili da ga neće moći nadvladati.

Mnogi inateći se za jednu stvar, hajde u proces, pak se zatru. Bolje je kad što i izgubiti nego uvrediti dobra prijatelja i od dobra komšije učiniti sebi zloželatelja. Koja polza s sramotom što pridobiti i zlo ime zaslužiti?

Bolje je kad što i izgubiti nego uvrediti dobra prijatelja i od dobra komšije učiniti sebi zloželatelja. Koja polza s sramotom što pridobiti i zlo ime zaslužiti?

lepi su, neka ih pridodam ovde: Čto libo djejem, zlo ili blago; Mnogocjeno li ili zjelo drago, Vsja djela naša, dobra i lukava, Vsjem budut javna, ne molčit bo slava.

A koji se dotle razmazi i pokvari, čudo veliko ako se ikada poboljša, razve ako je odveć od prirode dobra srca. „Junost (veli premudri Haler u svojemu „Albertu”) daje se lasno savijati kud je mudro vospitanije upravlja;

Kurjak bi hteo da ga drugi hrani; njegova kurjačka pamet dotle dostiže da je dobra stvar pun trbuh, ali mu lanac nije po ćudi.

konja kako ga dobro hrane i služe, ublažavaše ga, naričući ga u dobar čas rođenim, budući da o malom trudu toliko dobra uživaše. A sebe sasvim zlosrećna vmenjavaše, ibo pri tolikom tovarenju i muci ni pleve do izobilija nema.

Srećni bi se zemljedjelci zvali, Svoja dobra kad bi poznavali!” A navlastito kad živu pod mudrim i zakonim pravljenijem, gdi se ne boje nasilija i nepravde.

Šaliti se i prosto smejati, vesma su različite vešti od ruganja i posmejavanja: prve proishode od dobra i nezlobiva srca, a poslednje iz zla i pakosna.

Sinu glupomu ne pomošt bogatstva, ašče ne kupit mudrosti izrjadstva.” Bogata si sina ostavio kad si ga razumna i dobra ostavio. 62 Dva miša Miš građanin pođe na selo posetiti drugoga miša, svoga prijatelja.

ili iz zla vospitanija i običaja, ili iz preizlišnjega i nepravednoga koristoljubija na vred, na štetu i protivu česti i dobra imena drugih ljudi. Laž koja biva iz neznanja, može se reći nepovina.

Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME

u tvoju postelju! u tvoju crkvu! Sve tvoje digli na tebe! Sve hajke na tvoj trag! Sva zla na tvoja dobra! Al dok ti nož ne podigneš sva zla ti ništa ne mogla! 4. Ako u tuđem oku Nisi sunce ugasio!

Zadižem prtenu suknju iznad glave: evo ovom te alom teram, alo! Ako više sebi želiš dobra no što nama misliš zala, alo, beži, alo, glavom bez obzira, da te ono na šta si zinula ne bi progutalo!

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

je neobično mlogo puta jedno za drugim riknuo, i odma tu se zaustave i nasele, uverivši se po tome rikanju da tu mora dobra i plodna zemlja biti. Druga plemena, koja su imala zavet da se onde stane gde nađu pčele u grmu, otišla su u Mačvu.

toga, kako su vidili da će rat započeti, dozvali su knezove i kmetove, uzeli od nji’ konje i pratioce, te su sva dvižima dobra, a tako isto i žene i decu ispratili u Užice i Soko, a neke i preko Drine, a oni, sami vojnici, u Valjevu ostali.

Na to mi se naniže odbijemo. Tu nam pogiboše dva vrlo dobra momka iz Vr̓ovina. Zapalimo nekoliko kuća jošte, i Turke u veliku kamenom ozidanu avliju zatvorimo i čitav smo i̓ dan

se u buljuke, od buljuka načiniše se čete, a od četa vojska, i hoćemo da se branimo ne bi li car čuo, da pošlje kakva dobra vezira da nam pomogne, jer mi nismo na cara, ni na Turke caru pokorne ustali, no na četiri dahije i nji̓ove subaše a

— Putujemo malo dok Živković poče kao sam da ruča, pak onda reče: „Dajte čamac do čamca, pa zajedno da ručamo; ja imam dobra vina, kad vi imate ribe; a slađe se u društvu i ruča”.

Tako smo se tukli dobra tri sata, dok jedanput pojaše sav turski konjik i ode severozapadu. Razgovaramo se: kuda đe? da neće Šancu?

Te ti bogme i mi s vojvodom svi i sa svima ljubi se u obraze (kao dobra familija na Božić oko pune sofre): „Naša braća, naša braća! Hristos posred nas!” Vratimo se u logor.

000 groša i dovedoše 80 dobri̓ konja. Jakov i Milan broje pare i podeljuju konje, a meni daju jednoga vrlo dobra hata pod dobrim takumom i raktom. No evo sad nešto novije!

” — Fočiću se nemadne kuda, zapovedi te hata izvedu, gola. Momci reknu: „Mi ga voditi nećemo i ne smemo bez dobra takuma”. Onda iznesu sav konjski takum, i kubure srebrne i proče, dobro ga odenu.

Aleksandar iz crkve pođe, da mu se inštancija u ruke predade; i da odem kod njegova sekretara Sturze, da pregledi je li dobra inštancija, koje sam taki učinio i otišao Sturzi, providio je i kazao: „Dobro, dobro!

Cukića, Popovića Maksu i proče, da im otpišem i na to i na pervašnje pismo u ime njega, da i̓ uverim da je nadežda dobra, i da će biti spasenije, samo neka mole Boga da živi Imperator Aleksandar.

— I da se mi ni najmanje ne sumnjamo, da nećemo skoro sledstvija dobra o tomu videti, i da će nadežda ne biti tšča. „No vi preterpite se dok vidimo šta će drugi odgovoriti na predloženije

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

3atim je nastala dobra čast. Jelo se i pilo skoro do zaranka. Vino vučevičko dobro, pa se malo kapetan i razgrejao i tek sad razdrešio

— Dajde, Đuko, da vidim! — zaiska kmet; uze i prevrte tamo-amo, pa reče: — Nije vajde, dobra glava samo šteta što je okrnjena... — Ništa to ne mari. A bogami, dao sam ravna tri Talira. Nije pravo da štetujem...

— Služite se, izvolite — koliko je bog dao i dobra godina donela. — Hm, hm, Dašo! — poče čisto da se šali onako dosta nakićen kapetan.

— Hm, hm, Dašo! — poče čisto da se šali onako dosta nakićen kapetan. — Tebi je, čini mi se, svaka godina Dobra, a? — Ne brini se ti za nj, gospodine — upada u reč pop Pero. — Žnje on dobro i bez srpa... Ha, ha, ha! Je li, Dašo?

vrati mu doskočicu David i htede nešto još žešće da doturi, a kapetan ga prekide: — A hoće li ove godine, Dašo, biti dobra žetva, a? — Hvala bogu i vlasti, gospodine! — odgovori Uzlović, ulagujući se i metnuvši ponizno ruku na prsi.

— Pa kud misliš sad? — upita Vidak. — Ne znam ni sam — odgovori Sreja. — Valjda ću naći gde dobra domaćina. — 'Oćeš, 'oćeš Srejo! — kuraži ga Boroje. — Ti si čovek vredan — poznat ovde kod nas.

— Što ne bih? — odgovori Sreja. — Ako je dobra kuća, najmio bih se još ovo leto. — A zar ne bi više? — Vala i ne bih više!

Malo više na brdašcu vidi se njegova kućica; čini se odatle kolik dobra pečurka, nije veća. Naokolo malo njivice, nešto povrća, livadica. Sve lepo uređeno.

Njiva iza laza nema više od dana oranja. Zemlja potakša; kad je dobra godina, rodi dve-tri krstine jarice. Ognjan taman obrazdio prvu brazdu, pa hoće da ovrati... kad eto ti mu majke.

Mora roditi! Ta ovake zemlje nema ni u Moravi! Ovde nikad nije bilo ni glavnice ni ljulja... Videćeš ti kako će tu biti dobra pšenica!... Ognjan poruča, pa se diže te prihvati opet ralo i ošinu volove...

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

2. SUBAŠA Ali pravo veli poslovica: „Nikad dva dobra!” Život je bio odista lep. Takvim bi se životom dalo živeti i dva veka, ali se vazda nađe nešto što ga remeti, što ti

Što mi se ulaguje?... On je Turčin, a ja sam Srbin, i mi ne možemo jedan drugome dobra misliti!... Gde je njegov život, tu je moja smrt; gde je meni dobro, tu je njemu nesreća!

Zar da im pod starost zagorča dane?... Zar da im tako bude zahvalan za njihova dobročinstva i negu?... Pa onda, ona dobra braća i snahe, pa ona mila dečica — sinovci i sinovice — što ih je on na svom kolenu cucao, pa oni vedri i veseli

Sve to behu ljudi časni i pošteni, sve to behu deca dobra i valjana. — A je li?... Da nisi imao kakvih gostiju ovo dana? — Nisam. — Da ti nisu Turci dolazili? — Nisu.

Dođoše kući. Aleksa je išao napred. Negova Petra izide pred lude i smeškaše se, kao dobra domaćica, kad vidi goste na svome pragu. Ali nabrzo izumre osmejak kad vide ona natmurena lica.

„Da joj kažem!...” mislila je. „Da joj kažem! Ona je dobra kao dobar dan. Što joj ne bih kazala, majka mi je!... Kazaću joj da sam bila sa Stankom, i da sam mu obrekla...

— Šta reče, šta?... Zar on voli onu devojku? — Ja ga nisam pitao, tako mi rekoše. — Pa ono je dobra cura. — Dobra. — Sevap bi ih bilo sastaviti! — reče Turčin, a oči mu zasijaše nekom nežnošću. Ivanu ode pamet.

— Šta reče, šta?... Zar on voli onu devojku? — Ja ga nisam pitao, tako mi rekoše. — Pa ono je dobra cura. — Dobra. — Sevap bi ih bilo sastaviti! — reče Turčin, a oči mu zasijaše nekom nežnošću. Ivanu ode pamet.

Mi nismo naučili da se vi, Turci, na nas smeškate; pa kad sam te prvom video kako si sladak, a ja pomislim: ovaj dobra ne misli!... Boga mi!... A sad... sad ću ja drukčije i drugom kazati.

Popa naže, pa kad odujmi, pruži kmetu. — Ovo ti valja!... Dobra rakija, ne da se dosta piti, ali je i sud prema njoj!... — He-he-he!... — smejao se Ivan.

I uhvativši se za perčin, ciknu: — Budalo matora! Osedeo si, a ništa ne znaš!... Raspoloženje, dobra volja... sve to prođe... i osta nešto teško kao stena na grudma... Pop i kmet iđahu ćuteći.

” I baš mu beše žao na popa. Onaki čovek, kao Kruška što je, baš bi se složio s popom. I njih dva mogli bi mnogo dobra učiniti Crnoj Bari... Ovako, ako njih dva udare jedan na drugog, onda, bogami, neće ništa valjati... „Ama, što je taki!

Dučić, Jovan - PESME

Ali ja stojim srca prazna, Za svaku tajnu zla i dobra; Ruku je moju snašla kazna Za plode koje i ne pobrah. Iskušitelju, pun sam straha, Po bespuću i blatu stida;

Kad svrši ropstvo dva načela Duha i tela, zla i dobra, Pašće tad uza svih počela U zadnjoj berbi koju obrah. I postajući bezobličan, Na povratku svom starom putu —

Prići će mi nežno u danima ovim, Kao iluzija dobra, neka žena; I radosno tada po zvezdama novim Tražiću svoj usud za nova vremena.

MIR Hteo bih da znadem ljubim li i sada — I da dobra neka svetlost prodre seni, I tišinu ovog umirenog jada, I padne na tamne puteve u meni.

Jer pravda i milost, sav su pojam Boga: Gde je cilj van dobra? Gde je harmonija, Osim u ljubavi? I znak večitoga, Ako ne u sreći svemira?

Mi smo tvoje trube pobede, i vali Tvog ognjenog mora i sunčanih reka: Mi smo, dobra majko, oni što su dali Svagda kaplju krvi za kap tvoga mleka.

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

A ona, sirota, dobra, brate, kao svetac, pa pilji u njega kao noje u jaje. Kad se on što obrecne, a ona da svisne od plača, pa još mora da

Znaš da smo mi na našoj grbini i krvavim znojem stekli ovo krova nad glavom, pa zar da me kojekake izelice iz mog dobra isteraju?... — A ko te tera? — Ne tera me niko, brate, ali će me isterati, ako tako i dalje radiš.

Kad je sve dobro! Stara žena briznu u plač: — Daleko smo od dobra, moj sinko! Ostadosmo bez kuće i kućišta. Kapetana kao da neka ledena ruka ščepa za srce, ali ta ruka isto tako naglo

— mi smo, hvala bogu, srećni i presrećni! Tada su odveli Blagoja i sina s poklonima na karucama u varoš. Ljudi dobra srca činili su im donekle poklone, ali sve se na svetu ogugla.

se poprilično zateže, ali prilazi bliže i bliže: i poduzima je tajanstvena vatra kad joj se muška ruka savi oko pâsa. Dobra devojka, da je Burmazović nije strašno razmazio. Al' šta je znao raditi?

Ko nije imao čarapa, trebao je samo nedjeljom proći pored popove kuće, pa već više ne bi išao bosonog. Ono dobra što su imali, kao što rekoh, nijesu računali u svoje, već u narodno.

Nego, braćo, ja bih vas molio da joj za svaki slučaj odredimo malo imanje od narodnog dobra. — Kume, — veli kum Ninko — nije maleno tvoje imanje, a evo ću i ja dati još...

— Sjećam. — Sjećaš li se da mi ti reče da je to dosta za dobra pastira? — Sjećam! — Čuj me, oče vladiko, i vi braćo! Ja izgubih dušu što nijesam učio škole.

Ana iziđe za mnom. — Vi ste rđav čovek — reče mi ona u hodniku. Ja joj pružih ruku koju ona uze. — A vi ste dobra devojka — odgovorih joj. — Laku noć! Tu noć sam pisao materi, sestrama, braći i počeo ovo pismo za tebe.

Sad ćeš mi valjda verovati da me je prošla sva volja na dalje ašikovanje. Pa ipak, eh brate, ona je, tako mi boga, tako dobra, tako dobra!... Nu, „veliko pismo” je gotovo. Sačuvaj ga. Možda ćemo mu se kad slatko smejati.

Pa ipak, eh brate, ona je, tako mi boga, tako dobra, tako dobra!... Nu, „veliko pismo” je gotovo. Sačuvaj ga. Možda ćemo mu se kad slatko smejati. Tvoj pobratim VII pismo U N.

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

A devojku smo mu našli i dobra kuća, a za miraz se neće postiditi devojačka vamilija. I pišite: da smo svi zdravi; bába kašlje i kr’ja k’o i pre i tut

He, al’ to zavisi od slučaja, od sreće... ako budem tako srećan pa dočekam da se uprazni kakva dobra parohija... — E, znate, kad bi samo mogli dobiti kakvu dobru, masnu parohiju; kao na priliku evo ova što je u našem

« He, pa tako vam je eto i ovo! U božijoj je ruci sve to, naravno, ali ne treba ni vi da sedite skrštenih ruku. Dobra parohija je — bože me prosti, kad već moram da je s tim upodobljavam — k’o i dobra i lepa devojka: »Ko pre devojci,

Dobra parohija je — bože me prosti, kad već moram da je s tim upodobljavam — k’o i dobra i lepa devojka: »Ko pre devojci, onoga je i devojka«; — završi pop Spira i pogleda ga značajno. A bio mu se jako dopao.

Tu su šupe, ambari, golubinjaci. Tri kamare slame, kamara ganjeva i šapurika od kojih se dobijala dobra žeravica za »štogl« kojim se peglale frajla-Juline bele suknjice sa šlingerajem, i gomila orezane loze spremljene za

Od toga doba pop Spira očima da ga ne vidi; i jednako je zbog njega bilo reči u kući s gospoja-Sidom, koja je, kao dobra domaćica na kojoj kuća stoji, imala u vidu samo ekonomne obzire.

— O, naprotiv! — veli gost. — Kako ko, al’ meni, verujte, uvek se više dopadala i uvek mi više imponovala jedna dobra prosta uređena kućica, u kojoj skromna i vredna domaćica ume da vodi gazdinstvo, da prethodi primerom, na primer

skromna i vredna domaćica ume da vodi gazdinstvo, da prethodi primerom, na primer svojoj ćerci, da ova bude vremenom dobra kućanica i domaćica, da pomaže materi u kujni, da, da... i tome podobno, — veli gost koji se malo upleo bio.

A ovoga vina nećete nadaleko naći. Eto, gospodin notaroš baš zna šta je vino, pa kad god oće dobra vina da pije, a on eto ti ga pa k meni. »Srdili se vi ili ne srdili, ja dođo’, kaže, na jednu čašicu«.

Čisto vele: daj samo nek je više kanonenfutera! Sad im je svaka žgeba i navrta dobra; nema više untauglih! Eno i Perin onaj mucalo, nema prednja dva zuba, a ne ume sekser krajcara da izračuna, pa i on

Poslušao je pop-Spiru koji reče: »Da je voda dobra, ne bi u njoj kreketale žabe, nego ljudi.« Svi su živo i prijatno razgovarali, samo je kod popadija nešto zapelo, nešto

? Nego ta lepo stoji sve uz svoju iskusnu mater, pa se uči i pomaže joj k’o dobra ćerka materi; radi po kući sve: kiseli krastavce, pravi komlov, kuva sapun, kòpuni živinu, i radi sve take kućevne

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

Pored malo novaca, malo posla, a mnogo sreće — to se njemu u glavi vrzlo. Žitarska trgovina, to je dobra trgovina. Ne jedanput je snevao kako mu grdne bolozanke žitom napunjene po Dunavu plove; no na javi je uvek štetovao,

No zato i dovde je njeno uživanje dobra. Jeste li tako zadovoljni? — Ta, može se sve to lepo urediti, samo kad smo u glavnom složni, a glavno je miraz, a

znanje da je vaše ćutanje i oklevanje prouzrokovalo to da smo prinuđeni bili drugoj sreći okrenuti se, koja je zaista i dobra, da smo svi zadovoljni. Zato dajemo vam ovo na znanje, da ne biste vsuje trud polagali i amo dolazili.

On je mislio da će Julka, ako može biti, dobra biti za njega i u proleće, a, međutim, potajno može i na drugom mestu sreću pokušati.

A tebi evo malo rakije, pa ako dobro ispadne, dobićeš čizme. — Al’ je ovo dobra rakija! Dakle, sad zbogom! ’Vala! Dabogda srećno! Mati uđe u sobu.

Poznajem ja take stare jedinice; te znaju na pamuku krv sisati. Kad neće kao što ja hoću, neću nikako. — Ništa, dobra će ona biti za čika-Gavru. Ako mi ne ispadne za rukom kod Makre, a ono frajla Varvara ne sme faliti.

— To mi je baš milo kad mogu svoje mile goste veseliti. Kad je Čekmedžijić video kako je dobra gospođa, počne i sam iz srca pevati, kao da je kod kuće.

Snuždenii sede pa tužakaju. — Jesi li to čudo čula što učini Milivoj? Toliko dobra sam mu činio, pa da me izneveri, neblagodarnik! — Da znaš kako je meni!

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

On misli da para tu nešto vredi, samo žali Bože; a i te su mu pare proklete: kockarske pare nikom dobra nisu donele. A zato vreme ogreѕѕe nestrpljivo melje ustima: — E, znate šta, gospa, veli ona: da je taj bandist moj

O jadan li sam, sav opet u teškim lancima Tradicije! O tu li si opet stara moja plemenita i dobra dojiljo Tradicijo?! Moga znanja? Moga jadnoga znanja.

Afrika

Kinin. Doručak obilan kao da se ruča. Dugi razgovori sa gospođom Fransis Bef. Voleo bih da mi je mati, toliko je dobra, nežna i čedna.

i jedino društva radi, i zatim da moj Švajcarac pomaže njegov predlog samo reda radi, sa: „Da, to je, vidite, sasvim dobra prilika!“ a da u stvari ne bi voleo da uđem u tu kombinaciju.

koja ostane udovica dužna da pođe za sina koga je imala sa pokojnikom, jer Bobo nasleđuje svoju mater kao i sva ostala dobra svoga oca.

Popović, Jovan Sterija - TVRDICA

Kir Dimu i pošten čoveku, ne išti novci, ne išti visoko štafirug. Oći samo gazdarica. Ajde de, neka ima. Katicu i dobra. Katicu i vredna. POZORIJE 11. BIVŠI i PETAR JANjA: Što mi kvariš špekulacija?

JANjA: Pi, pi, pi! Gospodin notarius, to je dobra špekulacija!... da kupim više konji, pa da i goim i posle kolim Kakva lepa profita! MIŠIĆ: (Ovaj je lud!

Katico, odi ovamo. Evo, da budete strećna. (Blagosilja ú.) Katicu je moja dobra devojka. Vidite, ona ćuti, ona oći. Evo da vam dam evlogimenon, da budi svadba u nedelja.

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

Jedna nakaza, taj Garsuli, trebao je dakle da dođe, da ga seti te žene koja mu se sad, u sećanju, činila tako lepa i dobra. Sećao se kako ga je i na samrti gledala, ćutke, sa suzama u očima.

Ja ću ti biti kao sestra, mesto moje Katinke. Ne valja da ideš tako udov po svetu, kažem ti. Zlo je. Samoća nije dobra, Pavle! Ženi se! Ne bi ti nas ostavio da nisi bez žene!

Ni naš nacion, koji Pavle toliko veliča, ne zaslužuje suze čoveka. On je više dobra video od tuđina, nego od svojih sunarodnika. Pravo da kaže, sve zlo na njega dolazilo je, uvek, od sunarodnika.

Veterinar mu je odgovorio samo da postoji večita borba dobra i zla. A zlo, pobeđuje. Smrt životinja, isto je tako velika tajna kao i smrt ljudi. Neprotumačena.

Zašto i među ljudima, kaže, u životu to tako, često, biva? Umire neko naročito lepo devojče, neka lepotica, dobra, čista, a ostaju tolike drolje, oko nje. Smrt je pokosila toliko lepih mladića, a prošla kraj toliko nakaza.

On bi onda dodao, uvek, ponova: „Neka joj Bog plati što je tako dobra.“ Posmatrajući, posle toga, trenut, dva, ćer, s neiskazanom tugom.

Ona jeste mlada, ali bi mu bila dobra i verna žena. Njena mati možet da mu donese smert! Molila ga je da ih poseti u Beču!

Kad gospoža Huml i Agagijanijan odoše, Isakovič, još jednom, pregleda vrata, dobra, tvrda, koja su imala rezu, tako da ih je mogao zatvoriti, i iznutra.

A da je ostala Evropa prosvećena i dobra. Pošto je ležao tako, danima, u mraku, i noću, širom otvorenih očiju, u toj sobi svojoj, kod gospože Huml, počeo je da

Ona je stara i zla, nije dobra i mirna, kao tvoja mati. On se onda zaplaka, što je Goša zla. Kad su, zatim, stigli kući dedinoj, bio se malo uzverio

Kao što su muškarci, izvesne vrste, odvratni ženi koja je dobra mati. A Marija Terezija je rađala decu – šesnaestoro.

Znao je da je Isakovič udov, pa je mislio da bi ta mlada, lepa devojka, iako je hramala, bila dobra prilika, tom udovcu, koga je, kao starijeg, kao bogatog rođaka, kao junaka, mnogo cenio. Pavle ga je rado sretao.

Teodosije - ŽITIJA

se požuriš te stigneš i vratiš sina mojega, i time utešiš srce moje i materi dušu od smrti oslobodiš, zaslužićeš mnoga dobra, više od prvih, i ja ćy ti IH dati, druže.

Jer vi ste hteli da me sa dobra i željena puta sprečite i da se sa mnom pohvalite, ugodivši svome gospodaru. Ali Bog moj, na koga se uzdah i iziđoh,

Ovoliko, dakle, o mladiću. A sada opet da se vratimo k roditeljima blaženoga. Dobra mi je reč i o njima, i veoma mila, jer su se i oni, pošto su bili dobri, udostojili da budu roditelji takva deteta.

Moju pak dušu od žalosti zbog rastanka s tobom svojom ljubavlju i vuđenjem utešićeš, kao i ja tvoju, o gospodine! A dobra gospođa i mati moja na isti način radi Boga kod kuće od svega da se oslobodi.

Na isti način učiniše dobra dela i u Iverskom i u ostalim manastirima, zapisujući sebe u knjige života. A stigavši u Lavru u podnožje Svete Gore

Ali pošto samo sebe za vreme života vašeg spasavate, primi moj savet blagorazumno kao dobar, koji će ti od Boga dobra isposredovati: Sve vam je sada u Bogu moguće; u svojoj ste zemlji samodršci, i srodnici ste po telu onima koji sada

protivna i da nije od Boga, i tako im ne dopustiše da takvo delo počnu, jer su hteli da ih imaju kod sebe, jer mnoga dobra od početka njihova prebivanja manastiru dadoše. A bogomudri Sava otišavši u Kareju sve svoje misli sa ocem reče protu.

A prot reče: — Pošto je delo u Bogu, a vi ste mogućni, vaša misao je dobra. Koji god srušeni manastir u Svetoj Gori hoćeš, taj podignite vašem otačastvu, bilo Hilandar, jer vam je prvi od cara

sa bratijom osetivši šta se događa, načiniše zajedničko veće, i među sobom govorahu: — Od mnogo godina kolika nam dobra znamo od ovih za njihova prebivanja, i do sada su nam bili sa Bogom hranitelji, i sada, zar da sa gnevom od nas odu?

na posluženje im, kao što mu javiše, moleći ih da šalju i uzimaju što im je od potrebe, odajući im blagodarnost za sva dobra koja ištu za njegovu dušu.

I sada se radujem nadom da ću primiti večna dobra i istinsko i neotuđivo sa Hristom carstvo, i ono o čemu si mi za života govorio.

tvoj trud za mene, podvizavanje i molitve tvoje i milostinje, uziđoše na pamet pred Boga, i zato te očekuju spremljena ti dobra sa mnom.

Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA

Pesma kaže: „Car je Mehmed Stalać osvojio, ne osvoji dobra ni jednoga“, osvojio je grad, ali u njemu nije zatekao ništa od onoga što je želeo: ženu, oružje i konja vojvodinog.

U narodnim pesmama su ovekovečena dobra i rđava dela pojedinaca i celog plemena. Ne može se izbeći njihovu sudu, jer su izraz javnog mišljenja, odlučnog,

Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše

vratu imaš toliko teških krađa, krupnih lopovluka, grdnih podvala i masnih prevara da to jedva može stati u jedna dobra kola. Još sam te male grijehe ostavio kod kuće da magaretu koje nas vozi ne bude previše teško.

Na tome stolu, kroz dugi niz godina, bilo je popijeno toliko rakije da bi se od nje mogla načiniti jedna dobra kiša za čitavu državu, okretati čičin mlin čitav mjesec dana, i još bi preostalo taman toliko da se okupa jedna stara

Nušić, Branislav - POKOJNIK

SPASOJE: E, eto, to je vrlo dobra ideja. Na to će izvesno pristati. (Odlazi levim vratima.) Vukice, Vukice, dušo, 'odi ovamo, došla je tetka Agnija.

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

- rekao sam. - Ti si lud! - viknuo je, ali tu nije moglo biti iznenađenja: to da sam lud, i da je dobra trećina moje porodice luda, slušam bar triput dnevno. Šta ti je bilo potrebno da baciš tu knjigu?

- Neće! - reče. - Drži! Mislio sam da je najbolje poći do vrbaka, ali je Rašida smatrala da je i skela dovoljno dobra. Baba s kučetom i tako nikada ne gleda šta ko radi, a ne bi mogla videti ni da gleda.

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

— Jesam. Sedi, Čamčo. — Sipa mu u čašu vino. — Fala, baš sam i ja sad ručao. Jesi l’ juče imao dobra pazara? Ta kod tebe uvek dobro ide. — Fala bogu, jesam.

No, s čim da špekuliram? — Ma s čim. Hoćeš li sa vinom? Vidiš sad kako je dobra cena u Đuru i Požunu. Ne bi zgoreg bilo dve-tri lađe odneti.

žutu repu, on je baš to dao kuvati; pa i sam nije voleo žutu repu, ali pri trpezi ipak je dosta jeo i hvalio kako je dobra, jer hoće da nauči mlađe na svašta.

Da se mnogo ne razgovaramo: ’oćete l’ dati vašu kćer za mene? Dopada mi se, i mnogo sam dobra o njoj slušao, zato sam došao da je vidim, i bez svake ceremonije zaprosim, ako bi’ korpu dobio da mi se svet ne smeje.

Kucnu, društvo ih lepo primi. Sad i ovi sednu. Gospodar Sofra dâ doneti još polovače dobra vina iz prvih kola pa počne obojicu častiti, a momcima dade u birtiji doneti koliko su hteli.

Misle se, pitaju za cenu, dobra je, profita dosta. Dozvole Čamči prodavati. Već je prvi dan jedna kola prodao, sutradan druga. Cena ne može biti bolja.

Nestor Čavić sada ima bakalnicu priličnu; nije, doduše, takva kao u gospodara Sofre, ali je opet dobra. Trguje i sa slaninom i suvom ribom. Ne drži ni šegrta ni gazdarice, sam je sve. Sam kuva, sam čisti.

Sedne, pa ode. Otac pred kapijom dugo za njim gleda. Šamika otputova. Šamika je bio dobra srca, ali samo nešto mu u karakteru falilo, i to važno.

” Ali, naprotiv, svaki je morao priznati da je Pera dobra srca; siromahu će pomoći, pa ma sa sebe skinuo. Bio je smešan, čudoredan, ali misli i njihov zamašaj pokazali su da je

On zna potpuno etikeciju, zna da treba stranoj frajli prvenstvo dati. Prvi valcer igra sa frajlom Polačekovom. Dobra igračica. Onda igra s drugima. Svako baca oko na Šamiku. Dođe polka. Šamika i to fino izređuje.

Tu je i Nestor Profit, sa gospođom. Ugledna gospođa, i dobra igračica. On će najpre sa svojom gospođom probe radi, jer je rđav igrač. Započne. Igra se valcer. Zaklati se.

Svećenik, kako to čuje, odmah mu odrešito odgovori da to nipošto ne čini, ako je njegov brat. No, budući je dobra partija, da on, Šamika, pređe u katoličku veru.

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

Sa njenog tela odlazilo je to sve, ali bez dobra za nju, bez zahvalnosti, bez budućnosti. Ona je ostajala sa svojom groznom, praznom utrobom, iz koje se širio težak

u kom će mu biti prijatno i dobro, lako, kao na nebesima, kao što je njegov brat Vuk verovao da mora negde biti neka dobra i krasna zemlja, kuda svi treba da se isele.

svetitelj, što jaše na konju, u odbranu nesrećnih kaluđera i svih izbeglica iz krvave Serbie, koji će im još mnogo dobra činiti, kad se vrati sa vojne.

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

¹⁵ 3ato je najbolje da to bude kakva mlađa, zdrava žena iz komšiluka koja je po karakteru dobra, moralna, da bi i dete bilo takvo.

Treće, mlekom, na mističan način, prenose se na dete osobine ličnosti i karakter „dojiljke“ (zdrava, dobra, moralna žena).

deteta, porodilja valja da je uvek (naročito do krštenja) okrenuta licem prema njemu, jer mu inače mogu „noćnice“ nauditi. Dobra zaštita od ovih mračnih, noćnih demona jeste i svetlost, te je zato prostorija u kojoj borave porodilja i dete

Kao amajlije koriste se i „zapisi“, komadić drena, bosiljak i odoljen.¹²⁶ Dobra je i veoma rasprostranjena amajlija od tisovog drveta (ušivena u pojas ili stavljena u kolevku) za zaštitu od porođajnih

Kao preventivna mera od nekrštenaca i drugih zlih bića, najbolje je ne izlaziti iz kuće tih dana. Takođe dobra zaštita jeste i skrivanje svetlosti koja se nalazi u kući, kako je ne bi primetila ova zla bića koja se vrzmaju oko

Nekada se nož zabode u vrata jer se smatra da će se onda veštica uplašiti i neće smeti da udari na dete. Dobra zaštita od ovih opasnih bića jesu i grebeni koji se stavljaju detetu pored glave i pored nogu.

(LMS, 1860, knj. 101, br. 486) — Od zla semena ne traži dobra plemena. (LMS, 1861, knj. 103, br. 291) — Što kolevka zaljuljala, to motika zakopala (što se s čoekom rodi to ga prati

patrijarhalnoj kulturi specifičan oblik porodice jeste onaj koji se u narodu naziva „velika kuća“ („zajednica“, „dobra kuća“, „jaka kuća“, „zadružna kuća ili „kuća“, „odžak“, „familija“), a u literaturi je poznat kao „zadruga“.

„Matere decu razmaze i pokvare“ (u Vojvodini); „Odveć dobra mati — rđava deca“ (Šumadija); „U milostne matere krastava deca“ itd.

Za neku decu smatraju da su „po prirodi“ (ili po „Božjoj volji“) dobra ili, pak, zla, pa da batina nije potrebna ili ne pomaže.

Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE

kao čovek tamnicu lomi, za svako gonjeno zvere, za zverinja srca životu odana, za sva njihova i sva naša zverstva i dobra bogodana, pomilovanja! ZA BOGOVE Tražim pomilovanje za bogove, za glas rđavi što ih bije.

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

Ako ode, kazala mi je jedanput, ko će ih obilaziti? Biće sami. Zaboravljeni. Istina, Pariz je lep, a i Helen je dobra, ali navikla je nekako da nedeljom priča s njima, da ih obiđe, da se isplače.

Ruža im je, kažu, pisala da su oni dobri ljudi, da je on dobar čovek, i žena da mu je dobra i dete, i da je njoj, Ruži, dobro kod njih. Neka.

Osećala se kao nekad davno. u detinjstvu, kada ju je pregledao kućni lekar, u koga je bila potajno zaljubljena. Budi dobra devojčica! Tako... To ništa ne boli, jel' da? Sad malo stisni zube. Vidiš kako si ti hrabro dete! Nisi kao ostala deca.

Matavulj, Simo - USKOK

Koga nevolja prićera u ove litice, s njim, vaistinu, dijelimo koru hljeba i čuvamo mu glavu koliko i svoju! Kad te dobra sreća na mene namjerila, moj si gost. Ja ću te odvesti ka vladici, kad mine Božić.

Milice, Anđe, Gorde, Kiće, haj’te doma! Kažite babi da joj vodimo gosta, dobra gosta, vaistinu! Kićune, vodi i konja s mazgom, e ću s družinom pješke.

Mi tebi hljeba i vina, a ti nama dobra i mira! — Daj, bože! Amin, bože! — povikaše domaći, krsteći se. Knez preli unakrst badnjak, pa srknu i dade čašu

A ovo što si vidio nas, dosta ti je da sudiš i za ostale. — Onda je dobro! — reče Janko. — Daleko je od dobra, sinko! Nâko, ti si čujâ za Crnu Goru, a to bih želio znat’ što si čujao o nama.

pa ako bog htjedne i naša će natraga biti glavarska; a ako bog bude sudio da se nas dvojica istražimo, istraga će biti dobra, jer ima riječ „bolja je dobra istraga, nego rđava natraga!

biti glavarska; a ako bog bude sudio da se nas dvojica istražimo, istraga će biti dobra, jer ima riječ „bolja je dobra istraga, nego rđava natraga!

Jer, treba da znaš, iako u Crnoj Gori ima zla svakojega i nereda velikoga, ima, vaistinu, i dobra, kakva nema, može biti, u bijelome svijetu, ima ljubavi bratske i sloge u brastvu!

Popadija Gojača skuva mu kavu, te, iako bješe začinjena medom, bješe prva dobra što je popi. Pop mu ispriča kako su ga u plemenu često nagovarali da otjera Gojaču, zato što je nerotkinja, ali ni

da otjera Gojaču, zato što je nerotkinja, ali ni jedan brastvenik mu to ne svjetova, jer je svi paze, zato što je dobra i pametna. Kod Steva Bajova opet zapodjenuše razgovor o ratovanju Francuza.

— zapita Savo, ljubazno pružajući ruku Janku... — Kako vam je ime? — Pravo ime: Jân P., a sad: Janko Uskok! — Dobra ti sreća, kneže Drago! Mir božji! — reče Savo starome i poljubi se s njim. — Sjedite!

I odazva se: — Zapovijedajte, gospodaru! — Koliko ćeš imati peciva? — Četiri dobra brava, a mogu, ako ustreba, skuvati pirinča i krtole, kaštradine i slanine! — Odakle su bravi?

svoju pustinu, leže, pokri se i odgovori: — Ja ne kažem da nije, a nije mi običaj da prisluškujem na vratima! Dobra vam noć!

Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA

MLADOŽENjA: Pa izvolte. PROVODADžIJA: Ajde de! Samo prepravi dobra vina i dosta kisele vode. MLADOŽENjA: Nemajte brige. (Odlazi.) PROVODADžIJA (sam): I ti ćeš se usrećiti!

MLADOŽENjA: Malo. DEVOJKA (iziđe napolje). PROVODADžIJA: Baš lepu kćer imate, da je Bog živi! MATI: Bre dobra mi je, sirota, i pametna, a radena, radena - ja ne znam, otkad je malo odrasla, sasvim sam odmorna.

MATI: Od koga si čula? KUMAČA: Ta već govore svi. MATI: Kad br’? KUMAČA: E, vi znate kakav je svet. - Je l’ dobra prilika? MATI: Vrlo dobra. Baš sam zadovoljna. KUMAČA: No, to mi je osobito milo.

KUMAČA: Ta već govore svi. MATI: Kad br’? KUMAČA: E, vi znate kakav je svet. - Je l’ dobra prilika? MATI: Vrlo dobra. Baš sam zadovoljna. KUMAČA: No, to mi je osobito milo. MATI: A šta će, dosta je i probirala.

MATI: Hej, hej, kad bi to bilo! TETKA: Da je poklopim. (Skupi karte i mešajući šapuće.) MATI: I ova je prilika dobra, ali kad bi ona bila... TETKA (počem je karte promešala, hukne, pak i da materi, da digne).

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

Po čemu se dobra dečja pesma, valjan dečji roman ili uspela priča, kao najčistiji oblici dečje književnosti, razlikuju od odgovarajućih

Dečja knjiga, i kad je dobra — što se događa retko, ali se događa — ispada iz okvira, narušava red, sama sebe dovodi u pitanje.

Gaetano Kalo veruje da je dobra vaspitna knjiga moguća : „Jasno je da umetničko delo teži da naprema svojim unutrašnjim zakonima i u skladu sa estetskim

Tven, Sent-Egziperi, Kestner i Žigmond Moric bili su nam, na prvim koracima kroz život, pouzdani u pitanjima dobra i zla.

Dobrobit najmlađih je pritom uvek isticana u prvi plan. Sve što se u dečjoj književnosti čini, zarad njihovog dobra se čini. Deci, dakle, nisu više potrebovale kuce i mace, nego nešto drugo.

Čitanje ovakvih knjižica višestruko je ugodno. Dečja knjiga, i kad je dobra, i kad je loša, ne zadaje teškoće za razumevanje i tumačenje.

Zmaj nas je, na samom početku života, učio da je svetlost dobra, a život zadivljujuć. Svet je zanosan zato što je takav kakav je: Onde potok, Onde cvet; Tamo njiva, Ovde sad; Eno

Svuda sunce jednako grije starost i svejedno je gdje ćeš sklopiš oči, primiće te uvijek ista dobra zemlja. (Glas iz djetinjstva) Istim vrtlogom zahvaćena su stara i nova zbivanja; u mrtvom i prohujalom prepoznajemo

uticali, takođe se drže krnjih, razrokih, nepotpunih rima — kao da se na taj način jače sugerišu smernost, spontanost i dobra lirska nemoć.

kritičari su uvereni da nema loših formi vaspitavanja ljubavi prema domovini, i da su sva sredstva okrenuta ka tome cilju dobra.

Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI

GAVRILOVIĆ: dobro, gospodine, teško svakom, koji ne želi svome rodu dobra. Samo, kako će to biti? LEPRŠIĆ: Evo kako.

LEPRŠIĆ.: Evo, gospođa Nančika biće tako dobra da nam načini srpske kokarde. ŠERBULIĆ: Da, mi molimo, mi molimo! NANČIKA: Iz drage volje.

MILČIKA: Tako nam zameravaju što držimo Erži u službi. NANČIKA: I nju moramo otpustiti. MILČIKA: dobra devojka. NANČIKA: Što mu drago. (Kucanje na vrata.) Hsrajn! z.

GAVRILOVIĆ: Badava, ljudi mnogo stradaju! Koliko je sela propalo, koliko nji ostalo bez dobra, bez pokrivača! Srce mi u utrobi plače. ZELENIĆKA: Ha, ha, ha! Srblji bi hteli nešto, a neće da reskiraju.

ŽUTILOV: Treba da se proteraju, ali nemaš s kim. NANČIKA: Smrdić misli da je bolje ovako da i cedite, nego da im se dobra sekvestriraju, zašto bi došlo u narodnu kasu. ŽUTILOV: Smrdić je magarac. Kakva kasa?

ŽUTILOV: Taj mnogo pljačka. NANČIKA: Zašto i ti ne gledaš to? ŽUTILOV: Ja sam zadržao za se spaiska dobra. NANČIKA: Samo da ti odbor ne stane na put.

Štaviše, i samo naše popečiteljstvo finansije ne priznaju, nego sva dobra kameralna koja vojvodini pripadaju uzeli su natrag i naše činovnike teraju. SMRDIĆ: Može li što gore biti od ovoga?

SMRDIĆ: Može li što gore biti od ovoga? LEPRŠIĆ: Kod nas može, jer i sami buntovnici dobijaju zaštitno pismo, i dobra koja smo im kao rebelima sekvestrirali ili prodali, treba da se vrate natrag. ŽUTILOV: To ne sme da bude!

GAVRILOVIĆ: Ljudi ostali bez kuća, bez marve, bez svega. SMRDIĆ: Nek čekaju dok se prodadu madžarska dobra, pa će primiti naknadu. GAVRILOVIĆ: A donde da skapaju od gladi? SMRDIĆ: Što im drago!

ŠERBULIĆ: No, to mi je milo. SMRDIĆ: Vi ste najbolje profitirali u bežaniji. LEPRŠIĆ: Je li prilika dobra? GAVRILOVIĆ: O, fini mladić, ja ga dobro poznajem. Istina, nije Srbin... LEPRŠIĆ: Šta, šta?

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

slovima Satіra, ali pokvarivši čisti i lepi jezik Reljkovićev, udešavajući na hibridni i nakazni slavenosrpski jezik. Dobra knjiga Reljkovićeva našla je čitalaca među pravoslavnim Srbima, i 1807. godine pojavilo se novo izdanje u Budimu. 1803.

godine: »V velicem utjesneni i izgnani ot bezbožnih i bogomrskih Agaren, svojih domov i monasterej i vsakago dobra lišeni, a zde nikakova dobra ne priobrjeli.

utjesneni i izgnani ot bezbožnih i bogomrskih Agaren, svojih domov i monasterej i vsakago dobra lišeni, a zde nikakova dobra ne priobrjeli. I prjebihom zdje četiri leta, po zlu dobra čekajući i ne doždahom, a ot sele jedinomu Bogu vjedomo.

I prjebihom zdje četiri leta, po zlu dobra čekajući i ne doždahom, a ot sele jedinomu Bogu vjedomo.« Stari patrijarh Arsenije III, 1705, u pismu jednom ruskom

« BOGOSLOVSKI RAD. — Na svima poljima na kojima je radio Orfelin je imao uspeha. Njegovi bakrorezi pokazuju dobra crtača i vešta rezača; ilustracije u Žitïю Petra Velikog, najbolje štampanoj i po spoljašnosti najlepšoj srpskoj knjizi

od prvih vrlina duše, postavila za pravilo da je cilj čoveka što veća sreća što većeg broja, i verovala u krajnju pobedu dobra na zemlji. Po svojoj prirodi Dositej Obradović je tipski čovek XVIII veka.

je bio jedan prosvećen i razuman čovek, jedan vedar duh, koristan narodni i prosvetni radnik, »istinoljubitelj i opšteg dobra i polze želatelj«, koji je prema svojim silama hteo da pomogne napretku svoga naroda.

svog plodnog književnog rada on je pokazao i književno obrazovanje i određen književan program, ali znanje, razumnost i dobra volja nisu mogli nadoknaditi oskudicu pravog književnog talenta.

U stvari, on je na književnost gledao uvek kao na sredstvo za širenje istine i dobra među ljudima, bio moralizator, u tom duhu uređivao Šumadinku, pisao poučne spise kao Sveštenstvo i ratarstvo, i u

Ali vreme je davalo za pravo Karadžiću. Krajem četrdesetih godina on dobija dva dobra pomagača: Đuru Daničića i Branka Radičevića.

On slika rečima, često i misli rečima, sav se predaje ređanju lepih, zvonkih reči. Dikcija, to je njegova i dobra i rđava strana.

pojedini trenuci su srećno izabrani, pričanje je sveže i toplo, i nigde se u srpskoj književnosti nije dala tako opšta i dobra slika žene sa sela.

Milićević, Vuk - Bespuće

mlinove, nosi lišće, klade, ogranke, crkotine; odronjuje, otkida i otima zemlju jednima, donoseći je drugima: za jedne dobra, a za druge zla; ili od zemlje, skinute i zderane s ogoljelih polja, pravi otočiće, dijeli se oko njih u rukave i optječe

Sremac, Stevan - PROZA

— Juče je juče, a danas je danas. Nego, u šta ćemo da igramo? Ako ti dobiješ, da uzmeš moju Kaju. — O, za mene dobra moja Kati; ona mene pravi knedle, meni ne treba tve žene. Dosta jedna! — Ne treba vaša žena.

— I šefova je pečenica dobra, ama nije ni šégra ovoj mojoj. Krivo šefu pa veli: — »E, Jovane, rđavo ću te konduitisati što nisi ti doš’o da mi

Jova je zadovoljan bio s njom, i uvek je hvalio. Pa tako i danas na Božić, puna mu usta njene hvale, pa nastavlja: — Dobra kućanica, to ti, priko više vredi nego ova puna soba dukata.

Ne mora to sve baš tako strašno izgledati, jer da zgrada nije dobra, zar bi je g. ministar ostavio takvu i postavio baš u nju našeg Maksima, koji već četiri godine kako kuka za Beogradom,

Radičević, Branko - PESME

Tvoja dobra, kao sunca svet, Moji pevi, kâ mirisni cvet; Sunce sjaje, sunce život šalje, Cvetak miri, ali ništa dalje. 3/7.

49. Jošte poče tužna moma, Kako malko snagu pobra: „Lep on beše, lep, siroma, I suviše duša dobra, Kuda tedo, tamo stade, Što zaiska, to mi dade.“ 50.

O, ne pitaj, tako t' Boga! Već uživaj danak beli, Što ti dobra kob udeli, I to sunce što ti sjaje, I tu zoru što još traje; Zorica ti danak zlati, Tvoje cveće lepo cvati, Vetar

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

— Evo ti, pobratime, ovo ćeš mi sačuvati za dogodine. Zaradio sam ga u dobra čovjeka, pa mi je sve strašivo da ga đegod ne propijem.

se rogušio kao durnovito paripče, a onda bi se odjednom razgalio i zagrohotao: — Ama, Radoje, ko te stvori tako dobra i nezlobiva, to mi ne staje pod kapu.

— A sjećaš li se kako me ispratila naša dobra stara kuja? Zapristajala je za mnom sve do iza posljednjih kuća mjesta, pratila me do pola ove iste strme kose, a onda

Simović, Ljubomir - HASANAGINICA

Laže da je dvesta dukata. Al nek je i sto, pa je one mnogo. Kako ti ocenjuješ situaciju? JUSUF: Ovo ti je dobra prilika, istina, možda malo neprijatna, ali, sve u svemu, vrlo pogodna...

HASANAGA: Prilika dobra, malo neprijatna, vrlo pogodna! Ispade ti ta lopta četvrtasta! JUSUF: Da ti objasnim. Evo u čemu je stvar.

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

Nemoj! — Ne ljutim se. — Poče ona da guta, kao suze. — Ne ljutim se, ali šta će da kaže svet, ljudi! Idi, ako misliš dobra. Šta hoćeš ti? Ta ja sam žena! — Istina je — odgovori on meko. — Pa kad je istina, što dolaziš? Što me ne ostaviš? ..

Priroda jaka, vera iskrena, a duša neokaljana i čista kao izvor planinski. Žena mu, moja tetka, dobra. Nema pod nebom žene mekšeg srca. Zaplači samo, pa eto i nje gde plače i pruža ti, daje što ima.

Obradović, Dositej - PISMO HARALAMPIJU

Uzdam se da će se naći koji, svojemu rodu dobra želatelj, Sarajlija i Trebinjanin, Novosađanin i Osečanin, da pošlje ovde tipografu po nekoliko dukata za dati mu

Kostić, Laza - PESME

se penje uz trošno stepenje, poniznim licem, grozom dubokom, suhonjavom rukom o vrata lupa, u igumnovu ćeliju stupa: „Dobra ti sreća!” kaluđer se javlja, „Dobra ti sreća pored bolja zdravlja!

” kaluđer se javlja, „Dobra ti sreća pored bolja zdravlja! Al' osim zdravlja tvoga i sreće, još ima nešto dužnost da ti reče: bula jedna mlada pred

Al' kad je zverski razabrala smer što starčeva joj dava ponuda, odusta zazor, straščad posukta kô dobra paščad na golemu zver. „Budalo stara, kukavico siv! Samsona — ja — da izdam — omanom?!

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

CARA NADMUDRILA 167 NEMA VEĆEG VRAGA NAD VOJNIKA 170 HAMAL I HADžIJA 177 CRVENA BRADA 183 BEKRI-MUJO 186 BOLjA JE DOBRA ŠTEDNjA NO RĐAVO TEČENjE 188 DVA NOVCA 189 ZLA ŽENA 193 ĐEVOJKA, UDOVICA I PUŠTENICA 196 MAJKA 197 NIJE VJERA TVRDA U

UDOVAC 280 CIGANSKA PORODICA 281 ZAPALIO KUĆU DA IZGORE MIŠI 282 KAKO CIGANIN NAUČI KONjA GLADOVATI 283 DOBRA HVALA 284 DVIJE LjENŠTINE 285 GLUVI VUK 286 SVIJETU SE NE MOŽE UGODITI 287 BELEŠKE O IZVORIMA I

pesme i narodne pripovetke ne daju se meriti istim metrom, niti se njihove osobine mogu porediti; ono što je očigledno dobra osobina u jednoj vrsti, ne mora biti to u drugoj.

Carević pođe pa počne da vrata zatvori, a Baš-Čelik reče: — O, junače, povrati se kod mene, kad si već dva dobra učinio, učini i treće, daću ti i treći život.

Ono što si vidio da ljudi posiju žito, pa ga odmah zapale pošto bude zrelo, znači dobra djela: čovjek čini mnogo dobra, ali na kraju se dogodi da nešto pogriješi, pa mu sve ode zabadava.

Ono što si vidio da ljudi posiju žito, pa ga odmah zapale pošto bude zrelo, znači dobra djela: čovjek čini mnogo dobra, ali na kraju se dogodi da nešto pogriješi, pa mu sve ode zabadava.

je Marko saslušao što mu starac reče, reći će i on starcu: — E, hvala tebi, starče, na svemu, ali ja imam još dva dobra druga, koji su me amo spustili, i koji me još čekaju na ulazu u ovaj podzemaljski svijet, da me opet izvuku gore; zato,

Sad se car tome još više začudi, pa kako je bila mlada i zgodna pomisli u sebi: „Ova bi bila dobra za moju kuću i moje dijete“. Potom joj se kaže da je car od ove zemlje i upita je bi li ona pošla za njega.

Ali mu sluga reče da ne traži ništa drugo do dobra konja i junačko oružje samo, jer je veli — rad po svijetu ići i dobra činiti.

Ali mu sluga reče da ne traži ništa drugo do dobra konja i junačko oružje samo, jer je veli — rad po svijetu ići i dobra činiti.

li to careva kći može biti, pa sumuje da nije nikakva druga već ona koju je njegova maćeha dovela i koja mu je onako dobra bila. I tako misleći stigne najzad u ono carstvo i prisnije pred sami dvor carev.

A onaj drugi brat trudio se oko svoga dobra sam kao i pređe, čuvao i nadgledao, ali napretka nikakva nije video, nego sve propast, od dana na dan sve gore, dokle

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

2009. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Jovan Sterija Popović IZABRANE KOMEDIJE Sadržaj DžANDRLjIV MUŽ ILI KOJA JE DOBRA ŽENA 1 DJEJSTVO PRVO 3 1. 4 2. 5 z. 8 4. 9 5. 13 6. 16 7. 18 8. 19 9. 21 10. 26 11. 28 12. 31 DEJSTVO VTORO 33 1. 34 2.

227 POZORIJE Z. 228 POZORIJE 4. 231 POZORIJE 5. 232 POZORIJE 6. 233 POZORIJE 7. 234 DžANDRLjIV MUŽ ILI KOJA JE DOBRA ŽENA VESELO POZORIJE U TRI DJEJSTVA LICA: MAKSIM, marveni trgovac SOFIJA, njegova

SOFIJA (sleže ramenima). MAKSIM: Dakako! Kuvaj mu samo lepo, da te posle pripoveda, kako si dobra gospođa. SOFIJA: Ostavi se boga ti; ta i kod moga se oca tako radilo, pak je bilo dobro.

Ah, zašto mene bog prokle, te udari na aspidu! NIKOLA: Ej, moj brate, moja je Maga dobra, to je istina; ali, pravo da ti kažem, smrdi joj trag, kud ide. MAKSIM: Bar joj nije do balova.

Ko takovu ženu ima, može kazati da ima dobru ženu. MAKSIM: Ti i ne znaš, šta je dobra žena, kad tako govoriš. 4. KUM, PREĐAŠNjI MAKSIM: Odi, kume, ti to bolje razumeš.

Moj Nikola ima Magu, pak i ne zna, šta je zla žena. KUM: Ćuti, kume, sad ćemo doznati koja je dobra. Čuli ste valjda, kako je stiglo pismo na našu vlast od nekog neimenovanog, i sto dukata, da se ovo kao nagrada dade

vlast od nekog neimenovanog, i sto dukata, da se ovo kao nagrada dade onoj u varoši našoj, za koju se osvedoči da je dobra žena. MAKSIM: Taj je morao, siroma, poluditi, pa ne zna šta radi.

Moja dok bijaše devojka, ništa se nije zlo čulo, nego su je jošt falili, „dobra devojka, valjana devojka“. Kad ju uzedo, osam dana nikad bolje.

KUM: I ja držim da može, samo kad je žena čestita. MAKSIM: Znate li, šta je. Vi držite da je moja Soka dobra, jelte? NIKOLA: Ona je zaista dobra. MAKSIM: Kažeš li i ti tako, kume. KUM: Tako i ja sudim.

MAKSIM: Znate li, šta je. Vi držite da je moja Soka dobra, jelte? NIKOLA: Ona je zaista dobra. MAKSIM: Kažeš li i ti tako, kume. KUM: Tako i ja sudim.

MAKSIM: Svejedno, žena — žena; ne valja ni jedna. Ako bude kao ta Grez... Grizelda, onda ću priznati da je dobra žena. KUM: Ja mislim da će probu izdržati.

MAKSIM: Ako održi, onda ću je pustiti, neka čini što god hoće, a ja ću samo dobovati, da se našla jedna dobra žena. Ali ako ne održi probu, drž’te se od mene. NIKOLA: Ta bogme, ako ti počneš na nju hu, bu!

Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA

Sram te budi! Ti si muž! Dok nisam novce donela, bila sam i lepa i dobra, a sad sam nevaljala, sad ti nisam po volji. Gdi su minđuše s brilijanti, a? Za tebe je otmena gospođa?

PERSIDA (sve jednako čudeći se): Ja znam moju dužnost. PELA: Ti si dobra devojka. PERSIDA: Bože, je l’ moguće? Milostiva gospođa,... ja sam srećna devojka, molim, dajte mi ruku da je poljubim.

PELA (sakriva ruke ispod vala): Fala, Perso, fala, ja znam da si ti dobra. PERSIDA: Ali ja molim, milostiva gospođa! PELA (svejednako sakriva ruke): S otim me, vidiš, jako srdiš.

TRIFIĆ: Kaži, sunce moje, i tebi ništa ne mogu odreći, samo kad pametno zaktevaš. SULTANA: Ti, fala bogu, dosta dobra imaš, a i ja sam ti toliko donela da me nikad zato prekoreti nećeš moći.

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

Osećala sam se izvan sebe od sreće što mogu da ga opipam prstima, i što šofer puši lulu, i što je slika dobra, svejedno što nema tona, a najgore je bilo to što mi nikako neće verovati da sam obišla čitav London i sve te fazone.

I na hrvatskom. I na crnogorskom. I Inđijanci iz Inđije takođe kažu dobro, ako je stvar dobra. Da ne govorim o svim drugim narodima koji takođe, kad je nešto dobro, kažu dobro!

Bik je odbijao sve lepotice koje su mu dovodili. Čitav personal poljoprivrednog dobra uvati prava panika. Pozvaše i najpoznatijeg švajcarskog psihijatra za bikovsku impotenciju, a on odmah utvrdi da se ne

Moj matori i danas neobično pobožno citira epohalnu Suetovu misao iz 1952: „Da je voda dobra, ne bi u njoj kreketale žabe, nego ljudi!

godine rekao: „Da je voda dobra, ne bi je vadili iz pluća!“ Suleta sam upoznala još kao sasvim mala devojčica. Popravio mi je točkić što mi je spao

Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU

Plamte ravni porfirnim pokrovcem. Devojački zamiriše roba. Sreda petku namiguje novcem. Krakov, Požun: trgovina dobra... Što zveckalo radosnim praporcem, zamuklo je u šobotu groba.

Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA

MARKO: Tako? A ima li u tim tvojim rumanma kako se gotovi ručak, kako treba biti dobra gazdarica i red u kući držati? JELICA: A, to je sasvim gemajn, to samo proste žene rade. MARKO: Hm! A gospođe?

Drugo su prve gospođe u Beču, a drugo si ti; zato baci te besposlice, pa gledaj te budi dobra gazdarica, i onoga što te je isprosio ljubi kao verna supruga. JELICA: Ah, tatice, vi jošt ne znate šta je ljubov.

ALEKSA: Malo je visoko, znate, ali drugojačije ne može se s ovakvim rječima. JELICA: A kako bi to srpski kazala? Ja dobra Srpkinja nisam. ALEKSA: A! To se serbski i ne može izraziti, nego slavenski, i to ovako otprilike: mzdopreimčivost.

ALEKSA: Preko volje? JELICA: Ѕtellen Ѕіe ѕіch vor, trgovac! ALEKSA: Ako je inače prilika dobra. JELICA: Znate, moj otac ne bi toliko ni tribulirao, nego tuje svašta.

također udovica. ALEKSA: Dakle kći! Ja sam vsjačeski držao da mu je supruga. JELICA: To je vrlo dobra gospoja. ALEKSA: Divne lepote. JELICA: A, lepa baš tako nije, jer su je boginje pokvarile. ALEKSA: Da!

ALEKSA: Kad čovek ne žali malo troška, može sve postići. Cjelj je moga putešestvija po mogućstvu sila mojih dobra činiti; a ja u cjelom mom životu nisam srećnijega časa imao nego sada, pričinivši vašoj gospodični maloje zadovoljstvo,

JELICA: Nemojte se besorgovati! MITA: Moje bi mnjenije bilo da gospodin Batić uzme ovu devicu. Prilika može dobra biti, a gospodin baron činiće svoje.

Sad jošt jedno: da nikada na barone ne misliš. JELICA: Ah! MARKO: E, sad možeš biti Batićeva supruga i dobra gazdarica.

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

„Zašto me nećeš da biješ, bako? To mi je nešto sumnjivo jako.“ „Zbog tvoga srca, dobra i meka, dok obnoć ideš nebeskim putom. Ne boj se, nije podvala neka! Neću te više taknuti prutom.

Kad obnoć bura na moru duva i moćan talas u lađu gruva, grmi u mraku slijepom, ribica dobra mornare zove u tihi zaliv nek žurno plove, svijetli im zlatnim repom.

Gdje god stigo, neko bi rekȏ: „Ribica dobra živi daleko, naprijed, mornaru lijepi!“ I najzad Mačak, pobjednik mora, stiže do zemlje ledenih gora, u kraj

Na kraju pingvin takođe rekȏ: „Ribica dobra živi daleko, još imaš mnogo preć. Neka ti barka još brže leti, i kad je nađeš, mene se sjeti, pa mi donesi peć.

Šalje me tebi s porukom lijepom, ribica dobra sa zlatnim repom da unuk budem tvoj, i da ti mladost zamijenim, na teškoj barci u lovu smijenim, da s morem vodim

“ Čudi se starac dugačke brade: „Otkuda riba za mene znade?“ „Ribica dobra na moru južnom, našla je kapu s porukom tužnom i na njoj krvi tračak: „Junački ginem u buri, znajte, starini mome

Iz noćne tame, spremno i budno, javlja se mio glas. Zaludu tmina juriša gluva kad mama dobra dečaka čuva. Jutarnje sunce kroz prozor virnu, u sobu zrakom kroči. Prenu se dečak. Ko li ga gleda?

Na samoj kapiji grada, ispod kamenog luka, kozica, dobra Belka, prodaje starog vuka. Magarac Njako Njakić kupcima nudi lava. „Pošto ga daješ, kume?“ — pita ga strina krava.

Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE

— Gde nalazite trsku za pletenje koševa? — O, svuda je na jezerskim obalama ima dosta. — Evo naše kuće. Dobra noć, mladi gospodine. — Dobra noć. Prolazim pored kovača i obućara. Sad vidim samo njihove prilike pred kućom.

— O, svuda je na jezerskim obalama ima dosta. — Evo naše kuće. Dobra noć, mladi gospodine. — Dobra noć. Prolazim pored kovača i obućara. Sad vidim samo njihove prilike pred kućom. Okruženi su ženama i decom.

— Ja vas zadržavam, gospodine, od čitanja. — O ne; vidim da umaram oči prema sveći, a i inače sam sanjiv. — Dobra noć onda, gospodine. — Dobra noć, Vaskes; ne zaboravite ujutru. Tu je i obuća. — Izvrsno, gospodine.

— O ne; vidim da umaram oči prema sveći, a i inače sam sanjiv. — Dobra noć onda, gospodine. — Dobra noć, Vaskes; ne zaboravite ujutru. Tu je i obuća. — Izvrsno, gospodine. Ujutru me budi grdna larma petlova.

Mališe sinuše od ponosa: — Učinićete nam zadovoljstvo, gospodine. — Dobra sreća, dakle! A što ste izabrali baš Manje Ostrvo? — Tamo je divno. Ono ne pripada nikome. — Kako nikome!

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

Drugi nek idu bogu na istinu, meni je moja rupčaga dobra, zemlja je ko runo i kosti u potaji pevanjem se plode. LOV Brata sam poveo u lov zorom u goru, dobre smo konje

Pokazuje se da je bez odlika i sama svetost. I da svetlost obasjava svetsku bespredmetnost. Imena su ti mnoga i dobra. I samo ime je već tvoje seme. Ime koje te ima i koje ti imaš. Svi kažu ime. Ne nadevaj mi imena.

Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA

ADVOKAT: To ste dobro uradili. AGATON: Umem ja to, a i moram se naći pri ruci našoj rođaki. Ona je dobra i skromna devojka, ne bi ona umela da se nosi sa alama i vranama, a tetka je stara, slaba, nije to za nju.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

Zatekao sam moga „sobnog“ kolegu, podnarednika rezervistu, vođu odeljenja, inače ekonoma svoga dobra, Traila iz Vratne.

— Rok službe, gospodine kapetane! — dobaci narednik Milan. — Bolje biti živ, nego mrtav. — E, e, ta je dobra... makar i konjosali! — Kapetan Stanojčić se najednom uozbilji, jer ugleda komandanta. — Na svoja mesta!

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

To je veliki dar Božji, samo kad je čovek i s druge strane zadovoljan. O... a ja sam tako malo želela!... Samo da imam dobra druga, pa ovako u tišini da radimo oboje sa ovim mališanima, da radimo mnogo, neumorno...

usluge, prosto i jedino zbog nene samoće i sirotinje, jer zna da tako isto čami i njegova sestra, pa valjda će se naći dobra duša da i njoj pomogne... Čudi se kako je rđavo protumačila njegovo saopštenje o onoj učiteljici.

oko vode, oko Morave hraniteljke, jer ona ih je i hranila i pojila, drugog čega nisu imali; ona ih je i negovala, kao dobra mati, prala ih, čistila, a blago sunce povijalo ih i sušilo svoj zracima... O, divna, šumna srpska Moravo!...

Malo zatim dojuriše u besnoj trci dva dobra konja sa sankama, i stadoše pred školskim vratnicama. Stojan istrča da otvori vratnice i vidi te iznenadne goste, kad

samo se smeši i pomišlja u sebi kako je to krasna stvar biti muž i domaćin... Dočekaš dobra druga i prijatelja, provedeš sa njim slatko nekoliko časova u šali i smehu, pa još ako si se ranije sa ženom što

dobro je, dobro je!... Ljubica natoči lepe rakije i podnese mu. — Ho, ljudi!... krasota!... Pa tu će biti bez sumnje i dobra kajmaklija, a?... Ljubica donese dve šolje crne kafe, pa sede uz njega i uze da se posluži.

Ne može da zaboravi onoga... Svake nedelje mu ide na grob... — Ho, pa to nije ništa! Dobar sluga žali dobra gospodara... Ali on može ujedno i žaliti i — čupati kokoške...

Stojan mi nabavio neku debelu kokošku, a ja rekoh biće dobra za čorbu. — More, pametna si ti ženica i krasna domaćica, samo te to ne drži za dugo, nego naiđe neka luda, jogunasta

Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME

“ 4. Poranile devojke, Jelo le, dobra devojko! Poranile na vodu, Jelo le, Jelo dobra devojko! Al’ na vodi jelenče, Jelo le, dobra devojko!

“ 4. Poranile devojke, Jelo le, dobra devojko! Poranile na vodu, Jelo le, Jelo dobra devojko! Al’ na vodi jelenče, Jelo le, dobra devojko! Rogom vodu mućaše, Jelo le, dobra devojko!

Poranile na vodu, Jelo le, Jelo dobra devojko! Al’ na vodi jelenče, Jelo le, dobra devojko! Rogom vodu mućaše, Jelo le, dobra devojko! A očima bistraše, Jelo le, dobra devojko! 5.

Al’ na vodi jelenče, Jelo le, dobra devojko! Rogom vodu mućaše, Jelo le, dobra devojko! A očima bistraše, Jelo le, dobra devojko! 5.

Rogom vodu mućaše, Jelo le, dobra devojko! A očima bistraše, Jelo le, dobra devojko! 5. Falila se zvijezda Danica: “Oženiću sjajnoga mjeseca, Isprosiću munju od oblaka, Okumiću Boga

Đe Jovanu ljubi vode u čase dobre. Vod’ je, vodi, mladi Jovo, sretnja ti bila! U nju su ti svaka dobra, koja s’ mogu nać’: U nju ti je b’jelo lice, ka’ cv’jet proćetan; U nju su ti crne oči sokolova čina; U nju su ti

To ne bila zlatna žica iz vedra neba, Već to bila lepa Ruža od dobra roda. Povila se zlatna žica iz vedra neba, Savila se milom svekru u svil’na nedra.

To ne bila zlatna žica iz vedra neba, Već to bila lepa Ruža od dobra roda. 81. Okolo dvora jasenje, U ovom dvoru veselje, Mladi se Petar ženjaše, Svu braću zove na svadbu, Sva braća

Još te, bane, s jadom molim, Ah! za naša svaka dobra! Kada, bane, tamo dođeš, Ti ne nemoj bandunati. Još te molim s jadovima, Ah! za naša velja dobra!

za naša svaka dobra! Kada, bane, tamo dođeš, Ti ne nemoj bandunati. Još te molim s jadovima, Ah! za naša velja dobra! Nemoj nam ih zagovorit’; Nego ćeš ih k nama spravit’.

si ti mučio Od đeteta malenoga; Ni sirotnu đecu tvoju Bez nastave i nauke, Bez celiva i grljenja I bez svakog dobra tvoga. 95. S jadom sam ti na dvor došla, jad je mene! Da obidem bona tebe, bore dome! I da pitam jadna tebe!

Ne fala ti, ne valja ti! Pa ću tebe zamoliti Moj zavidni prijatelju! Traži tamo društvo tvoje, Imaš tamo dobra dosta!

Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ

A to, to ti je žalfija, protiv gripa! SOFIJA: Ovu znam i ja, ovo je nana! DROBAC: Nana je dobra protiv velike tuge. SOFIJA: Šta je to velika tuga? DROBAC: To ti je... kad ne da disati! SOFIJA: A ovo?

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

Ja ih pružam klecajući ulicama malim, tebi, prošla u svili ili krpi, za san si dobra. Samo kad me prošlosti sećaš, i nešto novo i bolje obećaš, rajske mi tajne nepoznate kažeš: da hoćeš ko sestra

ETERIZAM Drugu Ivi Andriću Moja je bajka: da se u snu dok se spava dobra čine, i da ništa nije java. Nismo znali a imali smo čedo u daljini. Rekao sam ti cvet jedan lak ispuniće tvoje misli.

Tebi, što si mi narumenila usta plodom dobra i zla, da sve znam, slava, Slobodo! Tebi, što si mi u telo zasadila vetrovito bilje šuma, iščupala stid i strah.

Jedva su ga spasli naši napoličari i moja dobra, mala, nežna, baba Jula. Sestre moga oca nisu bile srećne: jedna je umrla mlada, a druga je bila nesrećno udata, u

Ona je prema meni bila dobra. Ja sam prema njoj bio pun poštovanja. U okolini Segedina ima mnogo ruža, koje piljarice donose na trg Segedina i

Položaj je dobro izabran. I mitraljezi su na dobrom mestu. Ja sam čak zagazio i u vodu. Skica je vrlo dobra. Iznenadilo ga je kako dobro crtam. Dao sam mu punu iluziju, kaže. Odličan. Snjarić je jahao malo nakrivljen.

Borbe se, večne, čini mi se, vode između Dobra i Zla. U svakom slučaju, kad sam stigao u Zagreb, i izneo sa stanice svoje koferče, moje su misli bile, priznajem,

Predstavljao bi je glasno, po restoranima, tako da je bilo uvek mnogo smeha. Veli, dobra familija. Ja sam se smejao i nisam se, nimalo, ljutio na Ranka.

i ogroman formalan mir tih kipova, koji tek retko biva prekidan kakvom veselom bezbrižnom deformacijom, činiće se kao dobra reakcija na ovo naše kanovansko doba. Ali, razume se, sve je još u početku.

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

— Šteta, to je vrlo fina riba. Upravo specijalitet. Juče sam dobio od jednog prijatelja nekoliko komada. Vanredno dobra stvar...

„Ko štedi, tome i bog pomaže”, završuje se priča. — To će imati neobično dobra uticaja na narod! — rekoh oduševljeno. — Razume se, — produži gospodin ministar — velika i značajna uticaja.

Metne otrov neki, pa tek zakovrneš kao ćure.” Ma šta čovek radio, ili ne radio ništa, u svemu moja dobra pokojna strina mora naći neke opasnosti. Ako spavaš — hu! Ako piješ vodu — huuu!...

Huuuu! Jest, takva je bila moja pokojna, dobra i pametna strina. Sad, kad ovo pišem, kao da je gledam očima i čujem ono njeno zloslutno gunđanje.

Tu tuve svaku reč učiteljevu, i opet na isti način izmile iz škole. Eto, takvi bismo mi izgledali da smo bili sasvim dobra deca. Strini se ta pouka mnogo dopadala, ali mi nismo mogli potpuno po njoj da se upravljamo.

Posle dugog bolovanja dete umre i ucveli svoje dobre roditelje. Tako ne rade dobra deca.” „Jedno, opet, nestašno dete šetalo po ulici, pa ga uhvati neka zverka i svega ga raščerupa.

— Tako je. — A kakvo je to dete što je šetalo? — Ono je nevaljalo i opako dete. — A šta rade dobra deca? — dobra deca ne šetaju, pa ih vole roditelji i učitelj. — Vrlo dobro!

— Tako je. — A kakvo je to dete što je šetalo? — Ono je nevaljalo i opako dete. — A šta rade dobra deca? — dobra deca ne šetaju, pa ih vole roditelji i učitelj. — Vrlo dobro!

— Čemu nas uči priča? — Priča nas uči da ne treba sedeti, jer to rade samo zla i nevaljala deca. — A šta čine dobra deca? — Dobra deca ne sede u sobi gde ima prozora!

— Priča nas uči da ne treba sedeti, jer to rade samo zla i nevaljala deca. — A šta čine dobra deca? — Dobra deca ne sede u sobi gde ima prozora!

Svaka se pričica tako lepo objasni i iz nje izvuče korisna pouka kako treba da se vladaju dobra i poslušna deca. Dobra deca ne idu, ne trče, ne razgovaraju, ne penju se na drveće, ne jednu voće, ne piju hladnu

Svaka se pričica tako lepo objasni i iz nje izvuče korisna pouka kako treba da se vladaju dobra i poslušna deca. Dobra deca ne idu, ne trče, ne razgovaraju, ne penju se na drveće, ne jednu voće, ne piju hladnu vodu, ne izlaze u šumu, ne

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

svoje tihe samoće, ili mu te neme zidine čine prekore u ime one dobre duše, u ime majke njegove, koja mu je tako mnogo dobra želela, koja ga je tako iskreno volela... Pa ko je kriv? Zar on?...

eto ovde, među ovim sumornim zidovima, toliko puta sedeo naslonjen na ovaj prašljivi sto i mislio: da li će se naći koja dobra, valjana duša, koja bi se rešila da se sjedini s njim, da pođe s njim uporedo napred po ovom trnovitom putu života?

S kim se god sretneš, bilo muško ili žensko, sve ti izaziva neku živu simpatiju prema sebi, i ti moraš zavoleti ova dobra i blaga lica.

sa deda Milanom, koji beše inokosan: jedan mu sin u vojsci, a drugi odeljen, pa nema ko da mu radi, a ostala mu jedna dobra njiva neugarena. Čiča Pera uze od njega njivu, plati mu kiriju u napred, pa uzora i poseja pšenicu.

Mi ćemo dovesti tetu da te ona čuva, da vidiš kako... — Neću tetu!... — prekide ga dete ona nije dobra kao mama... Nije mene ostavila mama nego si je ti oterao... ja sam video... — Ćut! ... bagane!... Šta ti znaš ?...

Unaokolo se poređali sudovi sa pečenjem, kolačima, testom i svima đakonijama, sa kojima obično izobiluje svaka dobra srpska trpeza o Uskrsu. Ja i domaćin, posle onako dobra ručka, pušimo i srkućemo po malo rumenike...

Ja i domaćin, posle onako dobra ručka, pušimo i srkućemo po malo rumenike... Dim od cigara koluta se, stomak usrdno vari i izaziva drem, od koga se

Viđa se s njima na pijaci redovno, i svi joj čine velike usluge... pokažu joj gde je najbolja goveđina, gde je dobra i jevtina zelen, i tako...

šta ćete joj, a nada je glavna vrlina hrišćanska i svaki hrišćanin treba da živi u nadi, pa zašto se ne bi i ona — kao dobra hrišćanka — pridržavala toga. Pri tom još je mlada, pa može za nuždu baš i pričekati, nije joj sablja za vratom.

— Znam već, valjda opet neka dobra prilika za moju Kaju. — Ta ti znaš da ja i ne sastavljam one, koji nisu jedno za drugo, ja gledam, sinko, da ne bude

umrle a ostavile mu četvoro sitne dečice, pa je rad čovek da uzme sirotu devojku koja će mu biti dobar drug, a deci dobra majka. On nije bogzna kakvog imanja, no nije baš ni siromah. Sve to njoj baba Soka ređa sasvim iskreno, a ona pita Kaju.

Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK

Velim, znaš, ovo je sad dobra prilika... kad bi namesto Ilića ja nešto otišao u skupštinu. JEVREM (prenerazi se): Poslanik da budeš?

Mladić je čestit... SPIRINICA: Prilika je vrlo dobra, i ako je da mene pitate... SPIRA: Pa čekaj, zaboga. Zar ne vidiš da sam ja zinuo da kažem...

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

Jer moler je bio istena veštak, ali (kao svi veštaci i veliki ljudi što imaju poneku slabost i strast) bio i dobra pijanica i ubojica, te prema tome gotov na bitku kao bos u baru. A to se videlo i po njemu.

« Kelneraj je bio od dobra drveta; nije bio politiran, ali vrlo ukusan. Gazda Đorđe je ugovorom tako vezao stolara koji ga je gradio, da je ovaj

Bila je dobra kućenica. Da skuva, umesi, sašije, da dočeka i isprati, — za to joj nadaleko nije bilo ravne. Umela je svud da se nađe.

« a on bi tada prijatno razvukao lice, zažmirio očima kao mačak ljubimac kad ga dobra starica, protektorka, češe iza vrata; tad bi mu milo bilo, pa bi kroz zube propustio: »He, he slatko zensko!

Razmišljajući tako, razbije mu se san. On se diže, zapali lampu i uze da čita Šta da se radi? Ovo je imalo dobra dejstva. Posle pet-šest pročitanih strana, ispade mu knjiga iz ruku i on se pridruži Maksimu.

A onima pak koji se bave politikom, pisac preporučuje da je pročitaju, tim pre što joj je još i ta dobra strana da je kraća od sviju ostalih glava u ovoj priči.

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

Jer ima negde jedna mačka, Svetla i dobra ko igračka, Sa očima ko dva maslačka, Ah, tako lomna, i slabačka, Čista ko ljubav prva, đačka...

BALADA O PČELI LENjIVICI Pod Jelicom, u džematu Predsela, Živela je pčela Vesić Vesela, Dušom dobra, ali lenja: nikada Ne videše je da proleće preko livada!

Svaka je na priliku ličila retku, Pokazivala se dobra, ljupka i vešta Dok ne namesti spletku i u krletku Ne uhvati pticu, dok ne pritegne klešta!

Monahinja Jefimija - KNJIŽEVNI RADOVI

Tugom su mnogom združena voljena ti čeda, jer oni što jedoše hleb njihov podigoše na njih bunu veliku i tvoja dobra u zaborav staviše, o mučeniče.

Rakić, Milan - PESME

VARIJACIJE Tvoje je lice kao ljupka freska Na čađavome zidu starog hrama. Dobra si kao Dantova Frančeska, U tišini i miru živiš sama, Bez sveta, da ti zamera il̓ pljeska, A lice ti je kao ljupka

I duša moja nije htela znati Za tajnu grižu i osećaj stida, Ni da l̓ ćeš biti dobra kao mati, Ili si stara, večita Dalida.

Pomeni me u molitvama, mila, I ja ću znati u časove tame, Kad opet grune nečastiva sila, Da dobra duša tvoja pazi na me...

Znao ga nisam, pa zašto te, rako, Ne smedoh tada pogledati smelo? Ne znam. Al̓ kad mi budućnost se javi, Ko dobra majka, kao Eden pravi, Nečija silna ruka zdere masku: Ja lupu čujem tužnu ko opelo, I čudna jeza prostruji kroz telo

U poljima snežnim rođene ti grude, U hudome grobu pod ubogom jelom. Spavaj! Nek ti zemlja nežna majka bude, Truni, dobra dušo, u pokrovu belom.

Avaj, I malenu humku pod ubogom jelom, I ljubav ti čednu i beskrajnu... Spavaj, Truni, dobra dušo, u pokrovu belom. STAROST I U večernjoj magli pred nama se pruža Pusto crno polje, i ubogo selo; Nepomično na

deci ovog veka, Da smo nedostojni istorije naše, Da nas zahvatila zapadnjačka reka, I da nam se duše opasnosti plaše. Dobra zemljo moja, lažu!

Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC

Šćaše li im mila vjera biti da izdižu mirno u Rudine? SERDAR VUKOTA To znaš, Bajko, bi im mila bila, od dobra se jošt bježalo nije. Kâ ne žele Turci dobrovanje, da u miru raširuju ovce?

Jaki zubi i tvrd orah slome; dobra sablja topuz iza vrata, a kamoli glavu od kupusa. Šta bi bilo odučiti trske da ne čine poklon pred orkanom?

SERDAR VUKOTA A misliš li, serdare njeguški, da bi bio ovakvi s očima? Pjesna dobra spava u slijepca, pogled smeta misli i jeziku.

Sve se čovjek bruka sa čovjekom: gleda majmun sebe u zrcalo! VLADIKA DANILO Dobra vatra, a jošt bolje vino; malo si se, đedo, ugrijao, pa prečišćaš svijet na rešeto!

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

— Pa kako si mi, Sofkine? Jesi bila dobra? — saginjući se k njoj tako raspoložen, zastajao bi sa Sofkom ispred kujne i počeo da se ili sa materom razgovara ili sa

da se i ona sa njim, najviše radi ostalih žena, štogod razgovara, šali, počela bi tobož Sofku kod njega da panjka: — Dobra! Celo jutro juri i trči kroz baštu. Ne mogu da je zadržim. Samo kida cveće i baca.

ići po rodbini, po slavama, večerama, kao i po saborima i svuda gledati kako će se što bolje | provesti, što više jesti dobra jela i nositi što lepše haljine.

Eto ta i ta pošla je još za goreg. Ni u snu nije ga snila a kamo li videla. Glavno je da je dobra kuća Sada eto taj Sofkin prosilac, taj Marko, toliko bogat, da se gotovo ne zna šta sve ima.

Pandurović, Sima - PESME

bez motiva; O, u te dane da mi se preneti U nepoznate, egzotične kraje, Predeo dalek, gde će me uzeti Priroda dobra s dušom mojom, da je, K’o dobra majka, uteši, uljulja U setnoj pesmi moga zavičaja, Tamo, daleko od zarazna mulja

mi se preneti U nepoznate, egzotične kraje, Predeo dalek, gde će me uzeti Priroda dobra s dušom mojom, da je, K’o dobra majka, uteši, uljulja U setnoj pesmi moga zavičaja, Tamo, daleko od zarazna mulja Života našeg, ispod tropskog sjaja

K’o dobra majka bez jedinca sina, Duša bez svog će ideala biti, Živeti nemo predelima splina, Dokle se jednom ne raskinu niti

U kojoj će biti sami, sasvim sami, Bez zlurada smeha, ili suze naše, U širokoj, večnoj i svemoćnoj tami, Koja je dobra, a koje se plaše.

ZNAK Dobra noći, Koja U samoći Vidaš stara osećanja moja, Imaj moći Da baciš svoj veo Preko bola i na život ceo.

Pri naletu divljem nečastivih sila, Kad vera trne pred likom rasula, Ti si uvek bila moja dobra vila Ponosa i spasa, i svetilja kula.

Još malo, pa će biti dobro, Još malo, moja dobra Branka. Život je cveće snóva pobr’o; Njegove grube klikću hajke. Al’ čuješ?

raka, Spomenik nad nama što veći i teži, I nêm, verni; jer će pod njime da leži Života nam kratkog uspomena svaka, Dobra, blaga, nežna, i k’o senka laka.

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

Velika je vreva u gradu bila; trgovci, osobito bakalini ne mogahu odoljeti poslu. „Nastala su opet dobra vremena“, govorahu oni, trljajući veselo ruke. Nije šala toliki narod, taki pazar!

Soldat se još bolje pribi u nugao. „Ha, Milice, luč uždi!“ graknu serdar, pa nastavi: „Dobra vi sreća — i vama na dobro doš’o, sokolovi moji!“ Vrata se zatvoriše a plamen se opet ispravi.

Onaj prednji i zapjeva putnički, lijepim, snažnim glasom: „Na putu nam dobra sreća bila...!“ „Koga poznaješ od njih?“ upita lagano Marko Spasoja.

Svijet se miješa, brate. Tragovi se ljudski mijenjaju zemanom; dobar može roditi r’đu, a r’đa opet dobra čovjeka. Bog ne dariva u vječno našljedstvo ni jedno svoje dobro; ni junaštvo, ni pamet, ni bogastvo, ni ljepota ne

“ reče đakon i te riječi poprati snažnim uzdahom. „Meni su ljudi dobri, ali djela njihova nijesu dobra pred Bogom; a po njih zlo i naopako, sve da se Bog i ne miješa!“ „To i ja mišljah, Gospodaru, no ne umjedoh da iskažem!

“ „Ne, valaj, dok si pri toj pameti!“ doda jedan od onijeh đavolana. ,,A osim pameti i mješina ti je dobra, čvrsta; ne propušta ja mnim, ni znoja, a kamoli kost!“ „I druga je, brate!“ reče mu drug.

U tome puče puška pred vratima od avlije i ču se: „Dobra veče domaćinu i čestito mu Krsno ime!“ Pejo iskoči. Ženske se poređaše do vrata, u kući.

“ Pejo iskoči. Ženske se poređaše do vrata, u kući. „Dobra ti sreća i dobar mi došao, prijatelju! Stara kućo, đe si mi!“ odgovori Pejo, skinuvši kapu i ljubeći se u lice sa gostom.

— Bogme, ja nemam kad, Stamena, no reci što imaš! — Jošice moja, ti znaš da sam ti uvijek dobra željela, pa bih rada da me poslušaš, za svoje dobro. — Govori! govori, šta je!

živnite! e će ljudi sad doći!“ U to, kao što rekosmo, dođe pop Marko sam. „Dobro jutro, snašo!... Ha! kamo ih?“ „Dobra vi sreća!“ skoči Joka, pa ga poljubi u ruku.

Odjednom je nestade kao da u more utonu!“ Stariji ljudi ne vjerovahu svojim očima, ka’ono zlu navikli. „Dobra odjednom nestaje, đeco, a zlo se povlači; te i za zimu što kažete da je nestalo, pričekajte pa ćete vidjeti!

Ovaj potonji ne nazva, no prstima dotače kapicu. „Dobra vi sreća!“ odgovori serdar, rastežući svaku riječ. On ih omjeraše od glave do pete. „Đe bi mogli konačiti, striko?

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

Jedne kapi poštene krvi nema u sebi. Jednom rukom daje, a dvjema uzima. Jedna mu noga drugoj dobra ne misli. Jednu nogu bi izio, a na drugu ’odio. Kako je lijepa odsijeva od nje sunce.

Ovčije runce, a vučje srce. Od toga brašna nema pogače. Od tog bora ne otpada smola. Oko mu oku dobra ne misli. On je i u vražje svatove bio. Podmetnuo bi pod vola ždrijebe. Ponesen pa ispušten. Popio bi i božju kišu.

— Zla šivalja dug konac udeva. — Daj zlu što možeš, za ne dat’ mu što i ne možeš. — Zlu dobra ne učini, da te zlijem ne plati. — Ni gore bez vrleti, ni šenice bez snijeti. — Ko vetar sije, buru žanje.

— Ko zlu prašta, dobru škodi. O DOBRU — Da nema vjetra, pauci bi nebo premrežili. — U ovome svetu nikakva dobra nema koje ne bi pomešano bilo sa zlim. — U svakom žitu ima kukolja. — I slatka i gorka dinja na jednoj vreži raste.

— Dobru konju sto mana, a rđavu (samo) jedna. — Što je dobro, na oko i zlo ide. — Pre bude od dobra zlo, nego od zla dobro. — Ni zlu teci, ni dobru ostavi. — Tri je dobra teško sastaviti.

— Pre bude od dobra zlo, nego od zla dobro. — Ni zlu teci, ni dobru ostavi. — Tri je dobra teško sastaviti. — Mučno je sastavit’ dva dobra zajedno. — Dobru se nadaj a zlo ti ne gine.

— Ni zlu teci, ni dobru ostavi. — Tri je dobra teško sastaviti. — Mučno je sastavit’ dva dobra zajedno. — Dobru se nadaj a zlo ti ne gine. — Udri dobro da je bolje; udri zlo da je gore.

— Onaj mi je brat koji mi je dobru rad. — Dobro se drvo na pola cepa. — Gdje nije dobrijeh, tu nema ni dobra. — Čija bolja toga i starija. — Lasno je dobru uz dobra biti. — Dobro na dobro, rđa na starinu.

— Gdje nije dobrijeh, tu nema ni dobra. — Čija bolja toga i starija. — Lasno je dobru uz dobra biti. — Dobro na dobro, rđa na starinu. — Za dobrim se konjem bat čuje. — Dobro se samo hvali.

— Sto put daj, a jedanput ne daj, nisi nikad dao. — Brat mi nije kog mi mati rodi, nego koji mi dobra čini. — Sebi pomoć krati, tko je drugom niječe. — Ako mi ne možeš pomoći, nemoj mi odmagati.

— Rasa ne čini kaluđera, ni mantija vladiku. — Srebrno sedlo ne čini dobra konja. — Konj se kroz dlaku ne hvali, nego kroz brzinu. — U oporoj ljusci slatka jezgra. — Ne jede se sve što leti.

— Hitar budi što čuti, ali tih govoriti. — Brzoreka pun grijeha. — Jednu reci, a dve čuj. — Dobra je namišljena, nu je bolja razmišljena. — Bolja j e razmišljena, nego smišljena.

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

170 10. ZLA SVEKRVA. 171 11. OPET ZLA SVEKRVA. 173 12. U LAŽI SU KRATKE NOGE. 175 13. JARAC ŽIVODERAC. 179 14. DOBRA DJELA NE PROPADAJU. 180 15. CAREVA KĆI I SVINjARČE. 184 16. SUNČAREVA MAJKA. 186 17. LIJEK OD MAĐIJA. 188 18. BIBERČE.

A onaj drugi brat trudio se oko svoga dobra sam kao i pređe, čuvao i nadgledao, ali napretka nikakva nije video, nego sve propast, od dana na dan sve gore dokle

MILOSTIVA SNAHA I NEMILOSTIVA SVEKRVA. Bila snaha i svekrva. Svekrva bijaše lukava i nemilostiva na sirote, a snaha dobra kao dobar dan u godini: kad bi došla kakva sirota pred kuću, svekrva bi je obravnicom oterala, a snaha.

” Jedna mu od njih, najstarija reče: „Bog daj budi gospodinu!” druga: „Dobra ti sreća delijo!” a treća: „Sa srećom došao sretnji i presretnji junače!

” Tada kralj reče: „Valaj i jest tu bilo zla.” A čoban prihvati: „Valaj nije zla, nego dobra.” Opet pita kralj: „Kako more?

noge govoreći: „Stani da je o ovoga mrca ogledamo jeli taka kao što je hvalite: ako mu od jednom osečem glavu, baš je dobra.” Pa onda pođe k nosilima, ali se nazovi-mrtvac u jedan put ispravi i sedne vičući: „Mrtvi! kamo te se?

Carević pođe pa počne da vrata zatvori, a Baš-Čelik reče: „O junače, povrati se kod mene, kad si već dva dobra učinio, učini n treće, daću ti i treći život.

“ Na to mu jež reče: „Ja sam jež, svemu selu knez, saviću se u trubicu, ubošću te u g....u“ A moj ti jarac bježi! 14. DOBRA DJELA NE PROPADAJU. Bio je muž i žena, i imali su jednoga sina.

ja starac, čoek zemaljski; već sam ja anđeo Božij, kojino sam poslan bio od Boga, da tebe iz mora izbavim za tvoja dobra đela, koja si do sad pred Bogom učinio. Već caruj i uživaj, da ti bude dugovječno.

Kad luk počne da raste, došao bi đavo pa gledao kako su lijepa i dobra perja u luka, a ne gledaše šta je u zemlji. Kad luk u najvećoj snazi bude, onda sveti Sava pozove đavola, te dođoše.

Kad su narodi dijelili sreću ovoga svijeta, skupe se svi nasred svijeta i počnu dijeliti dobra | njegova, pa da 283 bruškete meću, i koga što dopane na sreću, neka ga nosi.

od njih poče mu govoriti: „Blago nama, gospodine, kad smo te dočekali i da možemo odvratiti jedan dio od onoga velikoga dobra što je bio nama tvoj pokojni otac učinio, ali ne znamo drugoga načina, nego ćemo svi tvoja kola i tebe u njima vući.

Sveti Sava - SABRANA DELA

ZA DRŽANjE PSALTIRA 96 SABRANA DELA KAREJSKI TIPIK „Načelo mudrosti je strah Gospodnji, razuma su dobra svi koji tako tvore“, (Ps.

Ovo čineći, istinu govorim, u Hristu svedočeći vam da ćete se nepostidni naći na strašnom sudu, primajući večna dobra.

Bojim se, reče, moleći, a onda zla čineći koja Bog mrzi, ne bojiš se, a za dobra se bojiš? Ni blizu tebe, molim te, ali znam mnoge koji to čine, i svoju gazeći savest misle sakriti se, što me pogađa

20, 28; Mk. 10, 45) Gledajte, braćo moja, koje vi delo obavljate, vidite kome upodobljavate se, vidite da glavi svakog dobra sa ljubavlju prilazite! Zašto, dakle, patite i tugujete što ste od bogosluženja izostali?

Blaženi da ste u toj žalosti i kao revnitelji! Jer dobra je molitva, i veoma dobra: sa Bogom da besedimo ona nas osposobljava, sa zemlje na nebo nas uznoseći.

Blaženi da ste u toj žalosti i kao revnitelji! Jer dobra je molitva, i veoma dobra: sa Bogom da besedimo ona nas osposobljava, sa zemlje na nebo nas uznoseći.

Početak premudrosti je strah Gospodnji i savet svetih je razum, a razumeti zakon misao je dobra. Jer ovim dobrim običajem mnogo ćeš poživeti i produžiće ti se godine života'“.

No ti mi podaj krepost i znanje, reč i razum da ti od tvoga tvoje prinesem, od bogatstva dobra dobrotu tvoju, jer sve to nađe i venčav prečasnu glavu svoju dobi željeno, svetilnik božastveni javi se, prosvetljujući

Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU

GOSPAVA: Zar onaj tamo još govori? IKONIJA: Govori, govori, a nema pojma kolko to mene košta! MILE: Dobra ova Gospava, kad je pogledaš! STAVRA: Za moj ukus je malo previše kabasta! MILE: Nema ženske dok nije karađorđuša!

ANĐELKO: Anđelko. CMILjA: Pa lepše vam je ime, nego nadimak! ANĐELKO: Šta ćete, nikad dva dobra zajdno! IKONIJA: Je l te to boli? ANĐELKO: Ovo na nozi? Naravno da boli, a i teško se krećem.

Stanković, Borisav - JOVČA

VLADIKA (gleda za njima, Jovči): I srećan si, Jovča. Sva ti deca dobra, i sinovi, i snahe. JOVČA (s dosadom): Deca dobra, ama im matere ne valjaše, te ih oterah. A i ovu bih...

VLADIKA (gleda za njima, Jovči): I srećan si, Jovča. Sva ti deca dobra, i sinovi, i snahe. JOVČA (s dosadom): Deca dobra, ama im matere ne valjaše, te ih oterah. A i ovu bih... VLADIKA A nemoj, Jovčo, dosta si ih. Dosta!

I još jednako samo ljutu rakiju, Ljutu, ljutu. I već više ne znam gde da je nađem tako ljutu. Prvo staklo što donesem, dobra je, ljuta, ali posle — ne valja, nije ljuta. I onda grdi, viče, preti kako će da me ubije, raseli, sve će da nas rastera..

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

No, ako je što dobra u nami, to nam je milo gledati, to dobro vidimo i tome se čudimo; a što nam nije milo viditi, to za leđa mećemo i

Meni su ljudi svakoga naroda i čina mlogo dobra učinili, a zla nimalo ili vrlo malo; ja nejmam nikakva uzroka s moje strane na nji[h] tužiti se.

Utešen ću poći s ovoga sveta znajući da sam braći mojej dobra želio, da sam se silio učiniti toliko polze koliko sam mogao i da nisam zaludu živio.

Toliko mogu uveriti, da ako je što dobra i s moje strane bilo, zaisto uzrokovato je bilo črez vsegdašnje spominjanje mojega dobroga oca kojemu i današnji dan želim

Mešter starac Dobra, tako se je zvao moj prvi učitelj, zadovoljan mojim mirnim u školi sedenjem, mojim čestim predavanjem lekcija, mojim tihim

počeo se sa mnom razgovarati, kazujući mi uzrok zašto je on prinužden neku od dece nakazivati i biti, i da dobra deca, pokorna i priležna, ne imaju se ničesa bojati ni strašiti.

Parčanin, videći me prilježno hoditi u školu, hoteći oblekčati strinu Bosiljku, a pri tom ne imajući nijedno muško dete, dobra odveć i milostiva srca budući, uzeo me k sebi s namerenijem da me vospita namesto sina.

Stara je basna, no dobra, da istina, budući naga i hoteći da i druge svlači, i da i[h] nage, takove kakvi su, pokazuje, videći da je zato ljudi

Ep[iskop]: „Tako, tako, moj arhimandrite, i ja bi[h] te sovetovao, jer kakva si ti tela i pameti, ako želiš dobra svojoj duši, ili valja da se oženiš ili da se daš uškopiti.

ima običaj reći da bogat čovek bez nauke (valja ovde razumeti takoga bogaca koji s bogodanim svojim bogatstvom nikakva dobra opštestvu i rodu svojemu ne čini, dar božiji zakopan i sakriven držeći) podoban je volu s pozlaćeni rogovi.

ni po imenu, ništa manje oni su nami mili i dragi baš kako da smo mi u nji[h]ovo vreme živili i kao da su nami sva ona dobra učinili koja su oni, sam bog zna kome i kome, sotvorili i pokazali.

A meni bi se grozilo i samoj misli k srcu mojemu vhod dopustiti, takova dobra i blaga človeka za života ostaviti i ni|kada ga k tomu ne viditi; a po njegovom prestavljeniju već ništa ti tu ne ostade

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

Bakonja je mislio kako je lijepo biti fratrom! Kako je lijepo jahati dobra konja, voditi uza se sejiza, nositi čisto rublje, spavati na meku, u suvoti i toplini, jesti mesa i ribe, piti vina i

Njeki još povikaše: — Dobra noć, brate Kušmelju, prosti i vala ti na časti! Rkalina se zaplaka na polasku. — Ni-i-sam ni mi-sli-ja da...

IV UVOD U NOVI ŽIVOT Bakonja i Stipan iđahu što su bolje mogli, ali zaostajahu iza dobra fratrova konja. Kušmeljić, pored sve trke, ne dade odušiti sluzi no ga pitaše za ovo i za ono: koje je ono selo, kuda

Kako li se ugodno iznenadi kad mu, poslije dobra komada goveđine, šjorGrgo podnese pečenje i salate, pa onda jednu krušku, pa punu čašu vina.

Iz crkve, Grgo ga odvede u konjušnicu gdje su grizla četiri dobra sedlanika i četiri tovarna. Tu se prilično dugo zabaviše, jer su konji bili velika ljubav Bakonjina.

— reče Barica. Bakonja složi ruke na kulašu, pa pogledavši pobjednički oca i majku, reče: — Moj dobri ćaćo, i moja dobra majo, ništa stric za to ne zna. On i sada, ovoga trenutka, sigurno misli da mu je konj na drugoj strani. — Šta veliš?..

— Taa-ko! Uf! Vatrica me razgrijala, pa ću smista zaspati. Dobra noć! dobra noć svima! — veli fra-Brne. — Dobra noć! Dobra noć! — zdrave se svi.

— Taa-ko! Uf! Vatrica me razgrijala, pa ću smista zaspati. Dobra noć! dobra noć svima! — veli fra-Brne. — Dobra noć! Dobra noć! — zdrave se svi.

— Taa-ko! Uf! Vatrica me razgrijala, pa ću smista zaspati. Dobra noć! dobra noć svima! — veli fra-Brne. — Dobra noć! Dobra noć! — zdrave se svi. Osmora se vrata zatvoriše, pak reze iznutra zazvečaše, pak nasta tišina.

Uf! Vatrica me razgrijala, pa ću smista zaspati. Dobra noć! dobra noć svima! — veli fra-Brne. — Dobra noć! Dobra noć! — zdrave se svi. Osmora se vrata zatvoriše, pak reze iznutra zazvečaše, pak nasta tišina.

I ja sam odma posumnjâ, a znate na koga? — Na koga? — Na Stipana, valaj — reče Duvalo. — Dobra ti je ta! — povikaše svi. — A šta ti misliš Brne? — pita ga Vrtirep.

— Jevo dvi knjige, jedna sudu a druga likaru. Daklen, koji može priplivati, pa da nađe dobra konja priko vode, ća da ode u vas trk u grad? Alate, momci, jer dajem tri talira jabuke!

Ćosić, Dobrica - KORENI

Koliko su ti srpski seljaci jadni, još više su samouvereni. Ona je prema njemu dobra, pažljiva, ali šta može? Mora da se pozdravi sa ocem, reče.

— Tebe ništa nisam pitao! — Aćim prekide Đorđa. — Kad si sposoban, koju si izabrao? — Devojka je zdrava, lepa, dobra domaćica... Takvu bi mi i ti izabrao. — Kad si mene ženio, ti me nisi ni pitao da li pristajem.

dobro si, Vukašine, učinio. Nikoga ne pitaj kad svojoj deci biraš majku. — Simka je dobra žena — reče Vukašin. — dobra je za tebe i mog oca. — Nije ti lepa? Đorđe jeknu. — Čija je tvoja izabranica?

dobro si, Vukašine, učinio. Nikoga ne pitaj kad svojoj deci biraš majku. — Simka je dobra žena — reče Vukašin. — dobra je za tebe i mog oca. — Nije ti lepa? Đorđe jeknu. — Čija je tvoja izabranica? — čvor je Aćimovo lice.

Voleo je on tu snagu, nezavisno od lica, oblika i reči, voleo je potpuno, kao što se voli dobra njiva, poštovao je kao što se rodan kalem poštuje, i molio joj se bez reči, drhtajem što nije izlazio iz njega.

Ja nisam umeo. Šta mogu kad su kiše sprale i njivicu moga oca, a semce mu palo među suve grudve, iako su leta bila dobra. A ja, opet, kad mi beše dvadeset, nasitno i polako nisam hteo ništa. Menije takva narav bila.

Moj se sin ženi. Devojka je dobra i kuća je poštena. Što se .Mi, stari, politički ne slažemo, to je druga stvar.“ Svi su to čuli.

— Imam. I Simka je bolesna. — A ja sam imao dva sina i obojica su umrla. Siroti... Bila su to dobra deca. Đorđu se pričini da će ga otac pesnicom udariti po glavi, trže se i pripi uza zid: — Ja tebi nisam nikakvo zlo

Meni vala ovde da proživim vek. Bratski i u slozi. Na mene ne možeš da se požališ. Ja sam tebi i gazda-Đorđu toliko dobra učinio. Uvek sam vas izdvajao od ostalih. Dobro treba dobrim da se vrati, čiča-Aćime.

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

od tih razgovora Dobrača je, gotovo nemarno, rekao Karađorđu kako je pripremio novac da se u Beogradu podigne kakva dobra škola, po ugledu na one po Pešti i Beču. I, dabome, neka knjižara: zašto da i Zemun ima ono što Beograd nema?

Počelo je da sviće a ona je, bosa pošla preko tla: zemlja je bila sva hladna i sva dobra. Pokretna kao pramen vazduha, Ljubica se primicala svetlostima istoka koje su je, izgledalo je, čekale.

Jevrem je znao da će Knez i Anastasijević već isterati svoje, jedan žestinom a drugi blagošću, i da će kupiti ta dobra. Mogao je, dakle, bezbedno da se ljuti i da, tako, ljuti i Kneza a uznemirava Anastasijevića.

Tako je ispalo da je veliki požar, u stvari, doneo ovoj ulici više dobra nego zla. Trgovac Pešika nikom nije pričao o onom crnom sjaju a ta neobična svetlost koju je, i dalje, povremeno

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

O majko, majko! o mila seni! Otkad te, majko, nisam video, Nikakva dobra nisam video!... Il' možda misliš: „Ta dobro mu je, Kad ono tiho tkanje ne čuje Što pauk veze žicom tananom Nad onim

dižite škole, Deca vas mole! „Skini mi, babo, s čela oblake; Ne daj me, babo, u prosijake! Ne štedi, babo, rad dobra moga, Smiluj se, babo, tako ti Boga!

Zaštitnice dobra! Ljubavnik se tebi klanja, A ti ga blagosiljaš Sanjiva, umorna Od milovanja... Noći! Ne toni skoro u morske struje; Ja

deci ovog veka, Da smo nedostojni istorije naše, Da nas zahvatila zapadnjačka reka, I da nam se duše opasnosti plaše. Dobra zemljo moja, lažu! Ko te voli Danas, taj te boli.

Nema li cveta, nije mu vreme Hrani zametak brižno u grud'ma K'o dobra zemlja pšenično seme. Ako je tvoj Bog hteo da budeš Zemaljski cvetnik rajskih cvetova, Uneo ti je nebesku pregršt U

Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA

- jednim glasom oba arhangela - imajući takvog tvoritelja veličestvom neizmjernim duše koja svakog dobra sovršenstva nadvisuje i u sebe hrani, trebalo bi da sve guste mrake, svi mirovi u njih zakopati pohitaju

Popa, Vasko - KORA

si osmehe U dlanovima mojim Kako da ih oživim Senka mi je sve teža Neko joj vezuje krila Oči otvaraš dobra Sklanjaš me nemo Noć me iznenadna traži U dnu drvoreda Platan cigaretu pali 9 Otrovni zeleni Časovi marširaju Preko

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

Sva duhovna dobra svih grčkih plemena i naroda Istoka leže u riznici ovog grada, u ovoj biblioteci, prikupljena i sačuvana, a vi ćete ih,

„Imate pravo!“ „Skromna i blagodarna za svaku pažnju“. „O, koliko skromna!“ „Dobra, nežna i neosetljiva. Kad ih napustite, smatraju to za udes sudbine, pa onda, opraštajući nevernom ljubavniku, optužuju

odžaka kuće dizao se lak, beličast dim u vis i pokazivao da su sve sobe kuće dobro zagrejane i da u njenoj kujni gori dobra vatra. Tu je Njutnova majka, uz pomoć svoje starije ćerke, spremala dobar i obilan ručak.

Ali i dobra hrana doprinela je njegovom dobrom izgledu. Ja ga pri jelu stalno motrim, nudim ga, pamtim jela koja mu najbolje prijaju

I ovu ribu kupila sam, jer znam da je rado jede i dobro svaruje. A danas je njegov rođendan!“ Dobra majka mišljaše bez prestanka kako da ugoji svog sina prvenca.

Svi se posadiše za trpezu i prihvatiše se dobra jela. Kad dođe red na jagnjeće pečenje, naredi ujak da se sa peći skine krčag, napunjen vinom, i da se čaše napune.

- ,Imaš pravo, Hemfre’, reče Njutn, a ja se obratih opet njoj pa dodadoh: ,A i kakva dobra kapljica čini svoje i zaslađuje hranu’.

na moje reči, pa me potapša po ramenu: ,Kad prođeš, Hemfre, pored mog stana, svrati da vidiš da li je moja medicina dobra’. - Ja ga posećivah često i nalažah ga u sve boljem zdravlju.

„Neverovatno!“ On se nasmeši. „Znate li, dragi gospodine, po čemu se može upoznati šta je dobra zamisao?“ „Recite mi! „Po tome što ona donese još više no što se od nje zahtevalo.

„Neka Vas takvi neuspesi ne obeshrabre; i ja sam ih doživeo! No ovoga puta moja zamisao bila je vrlo dobra. Ako je, tako rekoh sam sebi, disanje proces sagorevanja, onda će on biti i uzrok toplote našeg tela“. „Sigurno!

Lavoazije, kažem joj: „Vaš gospodin suprug mi je maločas na vrlo duhovit način objasnio po čemu se poznaje jedna dobra ideja. Ona liči grudi snega koja, stavljena u kotrljanje, postaje sve deblja i veća.

„A zašto?“ „Moj otac ostavio mi je u nasleđe industrije i poljska dobra u raznim zemljama Austrije“. Kao čestitajući, klimne mi ona prijateljski svojom plavušastom glavicom.

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

— O ovo ovde, šta ti je to? — To su: Senke jutra Arcibaševa. — To je dobra stvar — primeti krezubi student. — Ja naročito volim Arcibaševa.

— Druže, — nagnu se ona prema njemu i govoraše sasvim tiho — i sama nalazim da je to dobra knjiga. Jeste li videli, molim vas, kako su duhovi pripremani, bodreni.

A ovde je dobra rakija, nema govora. Pa, bogami. Pogledaš u prvog komšiju, on boluje od iste muke. Ako nije žena, a ono je ćerka.

OSVETA Sva mi je savest u ranama. Drhćem, sam mrtvački modar drhćem. „Majko“, kažem, „dobra majko, pustite me, pustite me, bežite!“ Ojađena, bela kao kreda, unakažena, drhti i ona kao uhvaćena, prepala zver.

A zatim, i ja, brate, nisam dete, trideset godina mislim ja o toj temi. I dobra i vrlo mudra ustanova. Jer uzmite ovako: vi ste protiv braka. Lepo. Ali vi ste čovek.

Za mene ne važi rang i dobra ocena. Srce i častoljublje samo, odlike su dobrog vojnika i starešine. — Srce! — upade jedan mlad rezervni oficir,

Sad ne mogu, star sam. Ima samo od svadbe pedeset godina. Dolaze mi ljudi i pričaju da je vojska srpskoga cara dobra, plemenita. Novi car, da ga Alah poživi, umiriće nam krv.

I starac oseti neku čudnu vezu ove zemlje i svoga tela; vezu naših koji dolaze i naših što ih čekaju... „Kako je dobra zemlja.“ I izbezumljen i zanesen starac podiže glavu pa onde gde je slušao čvrsto pritisnu srce, pa usne, pa klonu...

— Uzmite! Samo uzmite! Molim Vas, uzmite! — Ne, ne, malu bi’ paru mogao, dobra gospođice, ovo ne mogu. A ona, videći ga kako se boji da primi, veoma hitro spusti novčanik u njegovu torbu.

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

Majka mi je bila žena s tihim, dubokim osjećajima koji nikad nisu izbijali na površinu i ekspanzivnim izljevima. Dobra, strpljiva, prema svakome naklono predubijeđena još prije nego bi ga upoznala, sa svakim se lako slagala i iznalazila

, itd. Obična slatka pričica, dobra za šiparice i za posljednje stranice sedmičnih ilustracija. I kadra, čak, uz neki minimum spretnosti, da čovjeku donese

Ali ja kao da sam dosta rano naslutio jednu rezonantnu prazninu iza tih karakternih čela. Jedina njihova dobra i uvaženja dostojna strana u mojim očima bila je ta što su neumorno producirali one plavičaste oblake opalskih preliva

Ta nije umro Bog!” — Nisu je shvaćali. Pa jasno! Sasvim jasno! Umrla je samo jedna — ma koliko draga, ma koliko dobra — bakica. Jedna jedinka. Nije umrlo sâmō načelo postojanja! Ali, ako umremo mi — e, tad je već stvar sasvim drugačija!

* Moja dobra bolničarka gledala me vedrim očima. – Je l'te da su zanimljive ove knjige? – Jesu, sestrice, jesu... Pobuđuju na

Fantazije! Moja dobra bolničarka svakog jutra donese mi novine i zadrži se neko vrijeme kod mene u razgovoru. Čavrljamo o koječemu, priča mi

Ali sve to sasvim tiho, prigušeno, jer je u ovoj bolnici zaista jako dobra izolacija u ošitima, a osoblje je vješto i spretno, i ima meku, nečujnu obuću, tako da zbilja ne uznemirava bolesnike.

Pomišljao sam: ambicija je dobra stvar sve dok se ne ostvari; a kad se ostvarila — gotovo! Pričali su mi, u slučajnom susretu za kavanskim stolom, o

Ostvariti psihički momenat, unutrašnji pokret kroz stanovito vrijeme. Cajt-lupa je dobra za kabinet, za naučni rad, za promatranje kako se iščahurava svilena buba.

— Pa kako se svršilo? — Umro je. Od raka, razumije se. — To je dobra anegdota. Korisno upotrebljiva kako za antireligioznu propagandu tako i za propagandu protiv raka.

Smijali smo se do suza. — O dobra stara liberalska vremena!... Petrolejka je sipala odozgo na nas svoj žuti žmirkavi blagoslov.

Riječi podnose i to da se pomoću njih izrazi nešto što se ne osjeća. Sasvim prirodno: tek postojanje jednog dobra daje mogućnost da se ono izgubi, a tek s ustanovom novca rađa se mogućnost njegovog krivotvorenja.

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

Posle takva dočeka Vujo bi uveo svoga prijatelja u sobu, gde ih je čekala spremljena čutura vina, pečena jagnjetina i dobra kajgana na kajmaku. Tu bi se, u zatvorenoj sobi, provelo po čitav dan u poverljivu razgovoru i pijanci...

— oslovi ga Vujo pre nego što mu se Đurica približi. — Dobro jutro, čiča! — pozdravi ga Đurica i pruži ruku. — Dobra ti sreća! Otkud tako rano? — Hoću u čaršiju. Obosih, a i soli mi nestade, pa da potražim od Marinka na veresiju.

Ali samo dok se dokopam puške i dobra oružja... Ovako, brate, šta ćeš s golom dušom... kâ i svaki zec!...« U takvu stanju, posle neprekidnoga jurenja celoga

pa velju, daj da pričekam... Znaš, onoga... pšenica mi mnogo dobra : biće sto krstina. A već šljive su ponele kâ čičak: ako im bude cene, doneće i one bar osamdeset dukata...

— U torbi su vam nagaravljeni peškiri i jedna krpa s istucanim ugljenom — reče Vujo. — A sad polazite, i nek vam je dobra sreća! Đurica se trže, kao iz duga sna. — Šta, zar nećemo sutra ? — zapita čudeći se. — Sutra, ja kako.

Jesi ga ti poslao da se prikrada za mnom? — Poslao sam ga da te nađe, pa da idete na posao. Prođe nam večeras dobra stotina dukata, koja je mogla biti naša. Sad Đurica, kao krivac, obori oči, a Radovan se osmehnu veštoj laži Vujovoj.

da što vidi, niti se može izvući iz gomile, već se dela masa radoznala na roda talasa i povija sa strane u stranu, kao dobra pšenica pod snažnim vetrom. Veliku muku imađaše sreska posluga, dok uvede kola u sresko dvorište.

kâ molovane, bele ka sneg, zgodne, umiljate... A ja vučem ovu mučenicu, ni sam ne znam zašto; ni meni kakva dobra od nje, ni njoj od mene!... Ej !«...

Stanka steže zubima usnu, pogleda ga nekako u koso, neobično... i taj pogled ne obećavaše nikakva dobra... I kao da se htede još jednom uveriti da je ne varaju oči, kao da htede zapečatiti u duši taj nemi poslednji odgovor

»A majka, jadna dobra mati, kako se ona obradovala svome detetu, svojoj osramoćenoj, ismejanoj kćeri! Sav svet obrće glavu od nje, kao od

ko bi se mojoj smrti radovao ?... Majka... otac... drugarice?... Ne bi, ne bi im moja smrt bila dobra... A on ?... Jest, njemu bi bila dobra; ta on i onako reče da me može ubiti !... Kako ono reče: može, veli, biti svašta.

Majka... otac... drugarice?... Ne bi, ne bi im moja smrt bila dobra... A on ?... Jest, njemu bi bila dobra; ta on i onako reče da me može ubiti !... Kako ono reče: može, veli, biti svašta... eno ti Mata i Vuja!...

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

I CIGANIN 332 CIGANKA ZVALA MUJA 333 CIGANIN I SVETI DUH 334 CIGANIN I DINjA 335 CIGANSKO DIJETE U HRIŠĆANKE 336 DOBRA HVALA 337 CIGANSKA PITA 338 OTAC TURČIN, A MAJKA HRIŠĆANKA 339 AKO STEČE PAMET, NEĆE SE OŽENITI 340 ĐEVOJKA, MAGARE I

368 OBRAZ BEZ OBRAZA 369 OPET DOBRA HVALA 370 KAD SE HARČI, NEK SE HARČI 371 E LIJO, SAD SI DOLIJALA 372 ZET U PUNICAMA 373 KLINČORBA 374 SAMOUK I NjEGOVO

Carević pođe pa počne da vrata zatvori, a Baš-Čelik reče: — O junače, povrati se kod mene, kad si već dva dobra učinio, učini i treće, daću ti i treći život.

Nemoj onda žaliti na me. Ja sam tebi dobra, jer si me nahranio u nuždi i spasao život, zato me dobro poslušaj i bićeš srećan. Lija osta, a on ode.

je Marko saslušao što mu starac reče, reći će i on starcu: — E, hvala tebi, starče, na svemu, ali ja imam još dva dobra druga, koji su me amo spustili, i koji me još čekaju na ulazu u ovaj podzemaljski svijet, da me opet izvuku gore; zato,

Ovo i učine. Kad luk počne da raste, došao bi đavo pa gledao kako su lijepa i dobra pera u luka, a ne gledaše šta je u zemlji. Kad luk u najvećoj snazi bude, onda sveti Sava pozove đavola, te dođoše.

A onaj drugi brat trudio se oko svoga dobra sam kao i pređe, čuvao i nadgledao, ali napretka nikakva nije video, nego sve propast, od dana na dan sve gore, dokle

Tada kralj reče: — Valaj, i jest tu bilo zla. A čoban prihvati: — Valaj, nije zla, nego dobra. Opet pita kralj: — Kako, more?

govoreći: — Stani da je o ovoga mrca ogledamo je li taka kao što je hvalite: ako mu odjednom odsečem glavu, baš je dobra. Pa onda pođe k nosilima, ali se nazovimrtvac ujedanput ispravi i sedne vičući: — Mrtvi, kamo te se?

ZAŠTO SU PROSTACI SIROMASI Kad su narodi dijelili sreću ovoga svijeta, skupe se svi nasred svijeta i počnu dijeliti dobra njegova, pa da bruškete meću, i koga što dopane na sreću, neka ga nosi.

sam ja tebi donio na peškeš dunja, kao što sam bio naumio, ti bi mene jutros ubio; ali mi žena ne dade, bog joj svakoga dobra dao, kao što joj je i pamet mimo ikakva isana!

Kako neću plakati, kad promislim kako ćete vi jadni kaluđeri bez mene pošto ja umrem, kako li će ovi naš manastir bez dobra upravitelja kao što sam ja?

Petković, Vladislav Dis - PESME

O zašto je, rako, Ti bar ne vide da za tebe nije? O nisi, znam ja; znam da nisi mogla, Ti, rako dobra, crna i duboka, Otići ikad do meke postelje, Uzeti sobom dva zaspala oka, Dva njena oka, od tuge joj belje, Mramorno

Tesla, Nikola - MOJI IZUMI

Bilo je to strašno iskustvo ali ovo o kome ću vam govoriti bilo je još gore. U gradu je živela bogata gospođa, dobra ali goropadna, koja je dolazila u crkvu bogato iskićena, obučena u haljinu sa ogromnim šlepom i bivala je u društvu

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

Razmišljao sam u sebi kako je ovaj neprijatan slučaj bio u stvari dobra pouka, jer meje naučio da se nalazim u zemlji u kojoj je i kod uličnih mangupa razvijen osećaj ferpleja, čak i prema

jer sam se protivio austrijskom germanizmu; pobeći ću i iz Delaver Sitija, ako se od mene očekuje, kako je rekla Vaša dobra majka, da odbacim svoje srpske nazore i postanem Amerikanac.

Moji planovi i moje težnje zanimali su ih kao da sam i ja bio član njihove porodice. Dobra starica bila je nežnog srca i mnogu je suzu prolila slušajući pričanja o mom životu od onoga dana kada sam se oprostio

bez Maksvela nije za mene interesantan i upitao me, u šali, ne smatram li da su predavanja lorda Rejlija dovoljno dobra za mene. Odgovorio sam da su ona sigurno dobra za mene, ali da ja, nažalost, nisam dovoljno dobar za ta predavanja.

Odgovorio sam da su ona sigurno dobra za mene, ali da ja, nažalost, nisam dovoljno dobar za ta predavanja. ”Bićete dobri sledeće godine,” - odgovorio je na to

Istina, sasvim je moguće da nam i predavanja sposobnih ljudi, koji su svoje znanje primili iz druge ruke, budu poučna i dobra, isto tako kao što može dobro tumačiti bibliju svaki pametan čovek.

Jedan specifičan primer, koji sam često koristio u Aranu, poslužiće i ovde kao dobra ilustracija: jedna provodna sfera, recimo od bakra ili mesinga, opterećenaje pozitivnim ili negativnim elektricitetom.

Ali kao slušalac bio je pažljiv i uvek je mislio svojom glavom. Imao sam utisak da su njegova shvatanja bila dobra. Znao je ko je ko i šta je šta, bolje od mnogih stranih diplomata.

Kombinacija je uspela, čak i bolje od mog očekivanja. Dobijena je dobra fotografija pri ekspoziciji od samo nekoliko sekundi.

završilo ovo naše putovanje po Švajcarskoj, imao sam u glavi razrađene sve detalje eksperimentalnog istraživanja, a moja dobra žena me nije čak ni mogla optužiti da sam bio duhovno odsutan.

Novinari vole da slušaju bajke. Jedina dobra strana ovako stečene popularnosti bilo je ta, što mi je pomogla da prodam moja otkrića električnog podešavanja i

“Dobra vest”, - rekao sam u sebi i pružio konjaniku novčanicu od deset forinti kao nagradu za njegovu hitnju da mi uruči telegram

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

Zagorci se šćućurili uza zid, ćute; očekuju da ih ko unajmi, ili da ih sreća nameri na dobra krщćanina da im ponudi konak da se do sutra zaklone. No niodkuda dobra glasa!

No niodkuda dobra glasa! Najposle, kad im dotuži, skupe se u gomilu da se dogovore bi li ostali do sutra, ili bi krenuli put druge

Majka i sin čisto su se veselili što su u varoši ostali i srećno se namerili na dobra gospodara. Na stablu i ispod njih momci i devojke pevahu na mahove celi božji dan.

Nije bio vičan tim poslovima. Pre nego će izići Cveta upita: —Što ću mu predati za ručak? —Razumi se, juhe i dobra crna vina... —E, da ga je! — opazi župan. .

Otac razmišlja što će od svojih i od sebe. Poznaju ga dobro u starome bratstvu: ima među njima i kuma, dobra čovjeka. Otići će tamo; prvih dana naći će mu se na nevolji, ali poslije?

—Jeste li zdravo? — pita ih zabrjžuti otac. —Toliko što imamo dobra, — odgovara Spasoje, da upita: — A kako je na domu? Možeš li sam? —Slabo... stoka tek što se drži...

se s gospodarima suznih očiju, ali mirna i pribrana, a i oni uzvratiše ljubaznošću, očito toga časa ganuti: bila im je dobra i vjerna. — Idi sa srećom!

— Pa što se skanjivaš? — živo prihvati Marko i uhvati je za ruku. — Jake su ti ruke! — reče joj lakše. — Bićeš dobra na poslu... — Čini ti se — prekide ga i mače se. Ali on joj ne pušta ruke, no držeći je za nju, pođe pred njom.

Okrivljenici odriču. — Dobra komšinica, gospodine, — veli Pavao, pa svrnuo k njoj, onako na razgovor... Evo, recimo, da sam ja njega našao onako u

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

njene delove skupa uzete – muti pod pritiskom dnevne politideologije i državnopravnih rešenja, kojima je valjda jedina dobra strana što se mogu menjati.

Zato iza svih priča koje u njegovoj prozi nalazimo, možemo doslutiti drevni mit o borbi između svetlosti i tame, dobra i zla. Tu istu borbu naslućujemo i u besprekorno izvedenoj noveli „Most na Žepi“.

Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA

Nije – nego još nešto! Ja mu lepo kažem: „Vi ne možete pa ne možete da mi date obećani miraz, e pa evo vam sad dobra prilika: izradite mi jedan privredni zajam kod Klasne lutrije”.

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

navraćao više kao strašan gost nego kao domaćin; a onda i na brak, jer se triput ženio, ali mu „nijedna nije bila dobra”, pa ne bi žalio ni novaca ni imanja, a i zakon bi gazio, samo da se što pre oslobodi.

Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE

— Pomozi Bože, a oprosti nekriva kućo, u kojoj sam i dobra viđela! — šapnu Bogdana po svršenom poslu oko zatvaranja vrata, pa se muški, široko i lagano prekrsti.

Po navici zadrhtasmo od prijavljene rane posete. Iskustvo veli da ona od dobra ne dolazi, a i Memet kavaz, kačanički Arnautin, brižnim izrazom na licu kao da se ustezaše da nam izjavi bolno

Nabavio sebi martinku, naoružao selo i kraj i kliknuo sve na otpor. Kupio sebi konja dobra, udario mu kite i rese, ispravio se i osilio. Od nevolje, ne iz nekoga pustoga junaštva... Pa se otpočelo.

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

Ribica se stade molit’ starom ribaru: „Pusti mene, dobra dušo, natrag u more, A otkupa, kakva hoćeš, išti, — daću ti“.

“ Riba mu se odazivlje: „Evo, evo me.“ „Ribo, ribo, zlatna ribo, sad je istom zlo. Ribo, ribo, dobra ribo, strah me je i stid. Ti načini moju ženu tja i caricom, Al’ i tim se njene želje ne zajaziše.

»Starmali« 1888. JUČERAŠNjI SAM U krčmu smo seli Ja i čika Sima; Jednu icu, dve li Dobra volja prima. Posle crne kafe Ošli kući pravo, I moj čika Sima „Izrjadno“ je spavô.

Gladio im decu Kopitom i repom, Zadahnô im dušu Moralšticom lepom: „Dobra deca uvek Roditelje slede, Treba da se na oca Na majku uglede!

E pa nek’ se desi da i on omane: Očajanje nikom ne donosi dobra, Čini se i nevešt a u sebi misli: Ha, evo Oktobra! Sad je vreme berbe (ako filoksera Račun ne pokvari); Ne bude

se orden ribama davô, Ti bi ga prva dobila tuna; Ordena nemaš, al’ skromnost tvoju Još bolje krasi kriška limuna. Dobra si topla, dobra si hladna; Pred koga dođeš, ne dâ te nikom, U hladnom stanju divno te gledat’ Gde dršćeš, dršćeš —

Dobra si topla, dobra si hladna; Pred koga dođeš, ne dâ te nikom, U hladnom stanju divno te gledat’ Gde dršćeš, dršćeš — tvojim aspikom.

Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA

Ah, Vaso, šta učini! Kako ćeš joj u oči pogledati? No, ja ću nju moliti, ona je dobra, ona će mi oprostiti. POZORIJE 6. EVICA (dođe lagano pak sedne) VASILIJE: Gdi je, Evice? EVICA: Ubi me!

Petrović, Rastko - AFRIKA

Kinin. Doručak obilan kao da se ruča. Dugi razgovori sa gospođom Fransis Bef. Voleo bih da mi je mati, toliko je dobra, nežna i čedna.

i jedino društva radi, i zatim da moj Švajcarac pomaže njegov predlog samo reda radi, sa: „Da, to je, vidite, sasvim dobra prilika!“ a da u stvari ne bi voleo da uđem u tu kombinaciju.

koja ostane udovica dužna da pođe za sina koga je imala sa pokojnikom, jer Bobo nasleđuje svoju mater kao i sva ostala dobra svoga oca.

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

Pa vojuje li se s takvom pameću, s takvim znanjem i s takvom spremom?! Neka nam dobra cpeća bude na pomoći, ali ovo ne sluti na dobro. Oko 6 časova u veče vratim se u Aleksinac. Štab se već bio vratio.

vrleti, šume i pustare naiđoh kod jedne grupe štapskih oficira po dva puna bureta lepa, uhlađena piva i poveliko bure dobra vina.

« Na pitanje: kakva nam je vojena sprema? odgovarala je: »E, pa nije tako rđava, nije! da vidite i dobra je, bogami.« Na pitanje: kako stojimo sa drugim državama?

Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI

Nit’ se srdiš Kad te karam, Niti kad te ljubim; Ćef mi dođe — Napijem se, Pa pred tobom dubim. Dobra volja, Dobra braća — Ti doneseš vina; Samo, samo, nepravo ti Kad probudim sina.

Nit’ se srdiš Kad te karam, Niti kad te ljubim; Ćef mi dođe — Napijem se, Pa pred tobom dubim. Dobra volja, Dobra braća — Ti doneseš vina; Samo, samo, nepravo ti Kad probudim sina.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

Po raširenim tankim nozdrvama rekao bih da je još ljuta na mene. Ali kada smo stegli ruke, ona je opet bila ona nežna, dobra Arleta. Poleta i Toma otišli su. Mi smo pošli u onaj mali, pusti park, preko Izera. Išli smo jedno vreme ćuteći.

— rastaćemo se zanavek. A Arleta, moja dobra Arleta, mlada, lepa, tugovaće neko vreme, a potom će pripasti drugom čoveku... Užasavala me je i sama pomisao.

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

„igračke uma“ Vukašina Radišića, onaj Prikaz pletkašu iz godine 1839: Otkako te, brate, znam, tvo:riš jednako dela dobra Ja; zločinstva nikad ne pre:činjavaš nikom; mirni o Staju; od tebe svi ljudi; be:geniše te sve živo dru Že; k'o da znaju

Jest li na svjetje takoj čelovjek kak ja, neščastljiv, črez nes, ah, moj vjek! Kuda ni poj du, dobra ne znajdu, ojedu že vsjud, bjedu že vsjud.

Tebi sam pomaže nebesna volja, I sad ti se pokazuje sudbina bolja, Svi bližnji tvoji tebi dobra žele I daljni se narodi tvom dobru vesele. Vostani, Serbije!

Jesti, piti — to je naše, Ispod dojkih raja tražit, Dokle budeš pak i prođeš. Ta u grobu.. nema dobra, Ni 'ma fajde i od njega: Sve l zaludu kad se umre. 1817.

U smeju joj na usnama volju ti primeti, Bude l’ dobra, tad pomisli da si već na meti. Kad ja dođem i upitam, kazaćeš mi stanje, Taj će vopros bit mom sercu najslađe pitanje.

Sad se skriju u lug i beru jagode rosne: Svaki im prati korak šala, nestašluk i smeh. Nije baš svagda dobro ni dobra suviše imat; Svaki ne podnosi sat više od četir’ oka.

74—5, fusnota) ovako: „U naših praocev, vo vremja jezičestva bjahu mnogi bozi; pervonačalni iz njih bje Bjelbog, načalo dobra, tvorac i podatelj vsjeh blag; jego protivnik bje Černobog, načalo zla, tvorec vsjeh koznej i zol, ljubovavši sja

Primim ja ubo ot njega pismo, koje me vesma opečali, da sirječ za Serbiju nikakva još dobra izgleda nejma, ražali mi se tako, da sam se i isplakao pak ot tuge moje pjesn ovu sočinim.

Jakšić, Đura - JELISAVETA

Bog da joj dušu prosti, pokojnoj gospođi, Đurđevoj majci — a bješe dobra i milostivna, lijepo se sa mnom ražgovaraše i upitivaše za ždravlje. Hej! hej!... (Vujo odlazi.

kad nabujaju, Verna se braća snažno zagrle, I zaveriv se čuda stvarati, Poštenje kolju, gone nevinost I svaku iskru dobra, kreposti Otrovom svoje pare kaljaju... MIRA: Jaoh, Staniša!

) KNEZ ĐURĐE: Šta je, Vujo? Kakvo nam dobro donosiš? VUJO: Vjere mi, gospodaru, nije ni vrijeme da bi ni dobra donijelo... Žlje, gospodaru, žlje!

Odmah sam rekâ neće dobra bit!... P’ onda i jučer na noć, vele pastiri, da je jedna zvijezda pala?... Čija li će bit?... Žlje, gospodaru, žlje!...

Kočić, Petar - IZABRANA DELA

— Dobra veče, ktitori i priložnici sija svjatija obitelji i vsego mira! — Bog dobro dao, oci naši du'ovni! — odazvaše se svi i

Bože moj, Bože ala vi usrećiste našu zemlju! Svijet se lijepo umrtvio od nekakva dobra i miline, pa diše. Svak veso, zadovoljan, svak pjeva, samo se pjesma niđe ne čuje.

Zato vas molim i preklinjem da ga što teže osudite. Meni je ovaj slavni sud mlogo dobra učinio. Od mloge me je bijede i nevolje oslobodio... Sudac: Baš od mloge te nevolje oslobodio? Kako to?

“ — Onda sam imô jednu kravu, dabru, debelu kravu. Od usta sam svoji' otkidô, pa sam njoj davô. Kažem vam, dobra, debela krava, ali zijanćarasta da Bog zakloni! Preskoči ti preko plota i ograde kud zanese!

meni ima miliіun srca i milijun jezika, jer sam danas pred ovim sudom plakô ispred milijuna duša koje su se od silnog dobra i miline umrtvile, pa jedva dišu! (Svi ga gledaju zabezeknuto.) Zbogom, jazo! Zbogom, gospodini moji!

Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE

ANĐA (razmišlja): A opet, šta znaš, Jerotije, možda je ovo kakva dobra prilika? JEROTIJE: Hm, dobra prilika; Đoka, dobra prilika! Idi, boga ti! Dobra je prilika gospodin Vića, a ne Đoka!

ANĐA (razmišlja): A opet, šta znaš, Jerotije, možda je ovo kakva dobra prilika? JEROTIJE: Hm, dobra prilika; Đoka, dobra prilika! Idi, boga ti! Dobra je prilika gospodin Vića, a ne Đoka!

ANĐA (razmišlja): A opet, šta znaš, Jerotije, možda je ovo kakva dobra prilika? JEROTIJE: Hm, dobra prilika; Đoka, dobra prilika! Idi, boga ti! Dobra je prilika gospodin Vića, a ne Đoka!

JEROTIJE: Hm, dobra prilika; Đoka, dobra prilika! Idi, boga ti! Dobra je prilika gospodin Vića, a ne Đoka! I ti, da si majka kao što treba, ti bi trebala da je naučiš.

Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti

"Budi, snaho, sobom dobra, /to su darovi", zahtev je koji mladoženjina porodica ponavlja u svadbenim pesmama, a on se, s druge strane, usklađuje s

Jakšić, Đura - PESME

O, majko, majko! O, mila seni! Otkad te, majko, nisam video, Nikakva dobra nisam video... Il’, možda, misliš: „Ta dobro mu je, Kad ono tiho tkanje ne čuje Što pauk veze žicom tananom Nad

Nastasijević, Momčilo - PESME

PESMA VEZILjA Ni brodi bez prebroda, Ni gore bez prohoda, Ne žali dobra konja, drago le drago. Zarukavlje ti vezla Tri leta bez počinka.

Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN

A kada ona, baba Stana, za neku kaže ne samo da je dobra nego i pristane da joj dođe u kuću i bude snaha, onda se znalo koliko to znači.

Biće bola, jada. Koliko puta tako uveče, kad posle dućana i dobra pazara mirno, srećno pođe kući, sav blažen misleći na nju, gledajući kako se njena kuća iza njihove onako visoka, s

Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA

i 3, 75, 222). Gospodar preti konju da će mu, ako donese rđavu devojku, načiniti jasle jadikove (a ako devojka bude dobra, načiniće mu jasle javorove, Vuk, Pjesme, 1, 23).

porasle« (SEZ, 7, 156). Zbog k. žene ne rade pa Beli četvrtak (SEZ, 19, 7). Da bi bila dobra pređa, daje se prvo povesmo k. u crkvu (ZNŽOJS, 7, 1902, 185). O demonskoj snazi k.

Ako u dugi preovlađuje žuta boja, biće te godine dobra k. žetva (SEZ, 19, 396). Kad porodilja šalje vodu svešteniku za molitvu, koliko godina želi da ne rađa, neka u nju metne

»Onda j̓ prestala z bukvi teć krv«, i po tome su ljudi znali da je ispovest bila dobra. U Krstavštini, kao i u okolini Bjelovara, veruje se da ni grom neće u bukvu, jer je »Majka božja imela zibel od

Ćipiko, Ivo - Pauci

— A da, vidiš, Ilija, — već nekoliko puta kaže, — što će ti pop? Imaj ti dobra gospodara, pa se ne boj nikoga, već boga! U Ilijinoj kući logom leži sinovac mu Niko.

Pokriše bolesnika po glavi i s pomnjom skupiše kabanicu oko njega, pa se nadniješe nad vatru. — Još jednu čašu za dobra puta! — nudi ih Ilija i nalije.

ali za dobre pare sve se može .. . Ali, samo za dobe pare! ... One oranice ne stide se Misira, a livada? — Dobra zemlja! — veli Ilija kao za se. —A što pitaš za nju, gospodaru? — Polako, bolan, što srljaš?

— i zajeca. —Čuj, Radivoje, — poče Smiljana tihim glasom, ovo je moje umiljato janje: vidiš kako je poplašeno? Dobra je ona kao kruh što se jede, radišna kao pčelica...

— veli jedan od komšija. —Što ne bi vjerovao? — javi se jedan vremešan čovjek. — Nađe se svega kod ljudi: i dobra i zla! Pa bilo je i dosada, ako i rijetko, toga kod nas... A Vojkan, udovčina, nakresan, pa... bi što mu drago! .....

Iliji žao krave, njegova je, dao je lani steonu Vojkanu, na po, dobra je; ako je izgubi, izgubiće s njome i njen porod za napredak. „Nije druge, treba naći advokata da odbraniš svoje!

Znam da mi neće biti dobra, ali nisi ni ti na zakon sio... Pa neka jedu advokati, rodila je godina! Jesen prođe u parbljenju među braćom i

Pop Vrane, kao da je osjetio njenu misao, veli joj: —Znam da ti nisam mio, ali jednako možeš biti sa mnom dobra, ako hoćeš, — i ispod stola uhvati je za ruku. — Dosta mi je da ti milujem ruku, i odmah mi je lakše ...

A što ne dođe on glavom ovdje, nego vas posla? .... — A da znate vi — uspali se Rade —koliko ova ograda dala je dobra gospodinu načelniku! Koliko je moj pokojni otac donio janjaca, pršuta, jarebica!...

Uto se i Marija mače i reče: — Oni su zaboravili da se i sutra radi! Dobra vam noć! — i pođe u kuću. Ivo gledaše za njom, i kad zatvori kućna vrata, bješe mu čisto žao djevojke.

— Sinoć sam ti, — produži, — razgovarao s bratom do kasna. On je dobar i ti si dobra!... — I veliko čuvstvo ljubavi i saosjećaja pretrže mu časom riječ... — A je li ti drago da sam kod tebe? —doda.

Pa, vidivši da se je uputila, osjeti da ga nešto ganu. — Je li da se na me ne ljutiš? Ti si dobra, — javi joj se. — Zašto?

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

Da, svako će nositi svoje vlastito breme. A poučavani u nauci neka deli sva svoja dobra sa svojim učiteljem! Ne varajte se: Bog se ne da ismejavati.

Doduše, njemu je osobito prijatno. Njemu hranu donosi lično gospodarica Vratimlja, Jelena, naša dobra hraniteljka. Ne, ja se ovim što sam sada rekao nikako ne pridružujem zlobnim glasinama koje inače svakodnevno slušam.

Šta je on prema njoj? Klipan što bazdi na konjski znoj? Ludovina dobra samo kad ima šta da se mlati, no u miru nepotreban i suvišan.

Ranije, u stara dobra vremena, moglo se za nekoliko kao od bede smunđarenih, nedoživljenih očenaša i nekoliko kržljavih sveća pripaljenih na

Ilić, Vojislav J. - PESME

No svetli ideal dobra i nežni anđeo mira, Ti siđe s visine tada, da burni smiriš duh: Da sedmostruni kimval i zvučna opije lira Prazničnom

) Sa nekim odličnim ljudma do bele zore sam bio. To behu ličnosti važne, idoli javnoga mnenja, Čuvari svakoga dobra, i časti, i poštenja, Slepčević, čuveni pesnik, celo je zborio veče, I najzad, promuklim glasom, sa suznim očima

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

No dobra priroda pobrinula se za svoje stvorove. Kada nas razum izneveri, onda stupa u akciju životinjski instinkt. To je bilo i

Njegovo ogledalo leži, doduše, i pri najvećem vodostaju, dobra tri stasa ispod moga zemljišta, ali to ga ne sprečava da on ovo, i bez zuba, ne nagriza iz godine u godinu.

To pada u oči, ovde u zemlji flegmatičara. Huk je vrlo dobra glava, puna ideja i pronalazaka, ali je svađalica. Mnogi su to iskusili. I Njutn nije ostao nepošteđen.

I bi svetlost. I vide Bog da je svetlost dobra; i rastavi Bog svetlost od tame. I svetlost nazva Bog dan, a tamu noć. I bi veče i bi jutro, dan prvi.

nebeskog tela na kojem putujemo, obasjavaju nas Sunčevi zraci, pa onda opet ulazimo u tamu, ali nam naša Zemlja, kao dobra majka, šalje bez prestanka jedan deo svoje svetlosti, koju je dobila od Sunca na poklon.

Život buja na Zemlji, a dela čovečje ruke vide se i odavde, sa Meseca. Da si blagoslovena, ti naša dobra majko! Na tebi je kresnula Prometejeva iskra i rasplamtio se božanski oganj razuma.

On je, istina, manji od Zemlje, pa je prečnik njegova ekvatora, sa svojih 6900 kilometara, samo dobra polovina prečnika Zemljina ekvatora, koji meri 12756 kilometara.

Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA

Pa te tvoja dobra majka Danas lepo opremila. Kadiveni dolamicu Obukla ti od miline, Išarala meke grudi, Ravna polja i doline.

„Kud je ot'šla ta crnojka?“ Naš mališa čas pa pita; „Lasta, oče, nije dobra; Otišla je da se skita.“ Ne skita se ona, čedo; Kad nastanu topli dani, Doleteće, zapitaće: Kamo mali ukućani?

Stanković, Borisav - TAŠANA

) KATA (Tašani prekorno): E, e, zašto, Tašana, zašto, kćeri, tako? TAŠANA (ustaje, a već tresući se od pomisli na dobra jela, pića): Da, da, još i to: dobro jelo, dobro piće. Meni i ovo je suviše, pa još i to mi treba.

(Potreseno): I mojom krivicom je morala ona toliko da plače, sirota moja i dobra sestra, moja »lala«, moja dobra i mila duša! Ulazi Stana sa manjom sofrom, tanjirićima, bokalom vina i čašom.

(Potreseno): I mojom krivicom je morala ona toliko da plače, sirota moja i dobra sestra, moja »lala«, moja dobra i mila duša! Ulazi Stana sa manjom sofrom, tanjirićima, bokalom vina i čašom.

Ne može da se nadiše od zadovoljstva): Oh, ala je lepo kad može čovek dobra da čini! Kako je sada ovako lepo! Oh, ovako da je uvek svetlo, ovako veselo! Ulazi Stana.

I da pokojnik ostade u životu, ostala bi mi sestra. A ti si prema meni toliko dobra, toliko mila bila. Nisi me od svoga muža odvajala, već si me, kao brata, zajedno s njime čuvala, dvorila i negovala.

Više prag te kuće ne smem da prekoračim, neće me ni primiti; a ako me i primi, jer toliko je dobra, neće izlaziti pred mene. Njene sluškinje će me dočekati. NAZA Tašana? SAROŠ (uplašeno): Ćut!

Nego eto, već nisi mlad. Kada se razboliš, legneš, kuda ćeš i šta ćeš? SAROŠ Oh, bre, Tašana, koliko si dobra! Oh, šta ću, kuda? Pa dobro: kuda? »Digni se!« »Stani!« Na šta? Da se dignem, da stanem?

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

A pantalone, to vam je nogavica, i šlus. Znam, znam, ima veština, ima dobra ruka, ali ima i drugo, a to su makaze. Prave šnajderske makaze, alat! a ne ovo s čime se i vi i drugi mučite.

Seka se utrkuje s psima i sa ždrebetom. Ali su u osnovi deca bila dobra, nisu činila štete ni pakosti ni ljudima ni životinjama. Majstorica se ponekad ipak potuži na urnebes i tutanj.

Govore srpski, na primer, a zanose. Pa i moj Rista kao malo zanosi. A žena mu dobra, i kućica lepa, i deca kao jabuke...

U štalu da je privežeš!... Moram govoriti s njenom majkom, uzeću je na brigu kao svoje dete, ne mogu pustiti da dobra i lepa devojka ostane luda, i vuče batine od muža celog veka. Jači deo života gospa Nolinog bio je život udovice.

Čudo je i ispalo. I nesreće, i dobra dela, kakva se retko stvaraju. Bog da joj dušu prosti, gospa Noli, nije samo izgledala kao muško, nego je i bila

Julica raste i biće lepa i fina devojčica. Sporazumeli bi se vas troje jednog dana protiv mene, a to ne bi dobra donelo ni vama ni meni, jer ste vi ovde domaćini, a ja opet ne dam sebi suviše blizu nikome...

— A što ćemo kupovati nova kola, kad su stara još dobra — odgovara preko zalogaja gospa Nola. — Jesu još jaka, ali su stara, otrcana, a ja, znate i sami, svaki čas moram da

Dva brata Lazarića, oba blaga i dobra, nisu se slagali. To je u neku ruku bio red u gazdačkim kućama; zapeto stanje je zamenjivalo tajanstvenost.

mišljenje, ili iskustvo, prepričavao, i dodavao: — Za neženjene ljude, to naglo osvetljenje u mraku, ja mislim da nije dobra stvar.

— Tako je najbolje za vas i za nas. Hoću samo da dodam nešto na vaše reči o Julici. Ona je i dobra. Ova palanka, vi znate, nikoga na svetu nije ostavila na miru, ogovara i kleveta od jutra do mraka, ali Julicu moju

Razrednom starešini, koji je voleo frazu: „U vama je, gospodo, dobra građa, ali od građe do građevine je daleko, radite, radite, gospodo”...

godina otpalo je sve ono što nije bilo za školu i napor, i od sedmog razreda do mature, razred je maršovao kao jedna dobra četa, jedan duh i jedna volja.

Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA

reč bila, i preporuči sa suzama da bi o njemu brigu vodio, predstavljajući mu svoje stanje i nedoskudicu, i sveštenik, dobra srca i tako, a osobito ne imajući muške dece, uzme ga pod svoje.

časova na taj konac opredelili; osobito što u romanima i tragedijama (kao što je poznato) samo se onda spava kad koja dobra silfa, koja se na javi pokazati ne sme, ili neće, noću doći želi i svoje ljubimce o buduštnosti izvestiti.

Ova dobra duša, velika u onoj meri kao što je Panteina bila, nije baš pravu mater u prirodi imala, i zato nije čudo ako nije Fidi

oca, koji mi jednu dvokatnu kuću jošt za života prepisuje; posle smrti njegove ja sam jedini naslednik celog njegovog dobra; ja vas rado imam, bi li se odvažili za mene poći? Devojka. Ja vas vrlo počitujem. Momak.

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

I to je dobra strana tih biografa, koju istorija književnosti prilično iskorišćuje, ali ti biografi imaju i jednu rđavu stranu, koju

Kad god sam o toj okolnosti iz moje biografije razmišljao, uvek mi je padalo na pamet kako to odista mora biti dobra šala umreti pod tuđim imenom.

To priznajem, to je dobra struka, a dobro je i poštar. — Oh, to nije ništa, — primećuje Hezis — po ceo dan lepi marke pa mu se jezik uštirka

Ja nalazim da je to bila vrlo dobra ustanova, jer su se neznalice, na taj način, navikavale na to da su magarci. Otkako je to ukinuto, neznalice se nikako

Kao što se iz ovo nekoliko primera može videti, ova je Olendorfova metoda neobično podesna i dobra za učenje francuskog jezika, a ja se sećam jednoga našeg mladog diplomate koji je po Olendorfu naučio francuski i koji

Non ѕcholae ѕed vіtae dіѕcіmuѕ! 5 Drugi put, kad bi nam govorio o vladanju, rekao bi nam: — Na što ti dobra beleška kad si inače nevaljalac. Quі profіcіt іn lіterіѕ et deficіt іn morіbuѕ, pluѕ defіcіt, quam profіcіt!

— Donesi! — odgovorila je ona ljupko. — Oh, dušo moja, kako si dobra. Doneću tri košulje i četiri para gaća, anđele moj!

I obično se izvuku oni koji napišu rđavu pesmu. — A tvoja je pesma bila dobra? — Sve sudije prvostepenog suda i sudije kasacije tvrde da je dobra. — A koliko su te osudili? — Dve godine.

— A tvoja je pesma bila dobra? — Sve sudije prvostepenog suda i sudije kasacije tvrde da je dobra. — A koliko su te osudili? — Dve godine. — Ajaoj! A mene za krađu godinu dana.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

Oficiri su se sakupljali i, kako koji naiđe, pita ima li čega novog. Dođe i potporučnik Sredoje, „ekonom svoga dobra“. — Pomaže bog, ljudi... Šta se dokonalo?

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

Devojka trenutak poćuta, strogo ga pogleda i reče: — Znam. I znam da više nikome neće dobra doneti, ali to je moja želja.. — Devojka zapovednički ispruži ruke, a mladić bez reči položi mač na njih.

Stanković, Borisav - KOŠTANA

— Zar majka rodila, čuvala, pa sad majka ne valja, a ona, Ciganka, dobra?... (Odlučno): Da kunem, oh, da kunem! (Skida šamiju, ide pred ikonu, kleči i kune): Sinko, da Bog dâ...

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

KNEŽEVA VEČERA 259 16 KOSANČIĆ IVAN UHODI TURKE (ODLOMAK) 262 17 PROPAST CARSTVA SRPSKOGA 265 18 TRI DOBRA JUNAKA 270 19 MUSIĆ STEVAN 271 20 CARICA MILICA I VLADETA VOJVODA 279 21 SLUGA MILUTIN 282 22 SMRT MILOŠA

silama prirode, želja da se te sile savladaju i učine saveznikom izražavala se u naivnom verovanju da postoje zla i dobra božanstva.

pesmi Banović Strahinja, izdajnik i branilac otadžbine u Kneževoj večeri, Marko i neki njegovi protivnici u nizu pesama, dobra i zla snaha u pesmi Jakšići kušaju ljube, mladoženja starac i mladić u Udaji sestre Ljubovića.

Stade svata dvanaest hiljada te gledaju konja u Bugara; konja glede, a sami se čude: „Bože mili, čuda velikoga! Dobra konja, a loša junaka! Još takoga ni viđeli nismo; jedan bješe u zeta careva, i sada je u Vojinovića“.

jeste Đakovica Vuče, a drugo je Nestopoljče Janko, a treće je momče Prijepoljče; gledali ga, pak su govorili: „Dobra konja mladog Bugarina!

prvobratučeda i četr'est od grada levera; u magli se, ljubo, rastadosmo, rastadosmo, pak se ne sastasmo; neka bog zna, dobra biti neće“. Veli njemu ljuba Vidosava: „Ne boj mi se, mili gospodaru!

boga mi, vjeran slugo Lazo, ja ne mogu tebe oženiti svinjaricom ni govedaricom, za te tražim gospođu đevojku, i za mene dobra prijatelja, koji će mi sjesti uz koljeno, sa kojim ću ladno piti vino. No ču li me, vjeran slugo Lazo!

No ču li me, vjeran slugo Lazo! Ja sam za te našao đevojku, i za mene dobra prijatelja, u onoga stara Jug-Bogdana, milu seju devet Jugovića, baš Milicu, milu mljezinicu; no se Jugu pomenut ne

viđe jutros na nevolji đe mu nema glavna prijatelja, pade na um, pa se dosjetio za njegova hrta Karamana, koga voli nego dobra đoga, te priviknu iz bijela grla (ostalo je hrče u aharu).

na Goleč-planini, da te vidim u carevoj vojsci, poznao bih tebe i đogina, i tvojega hrta Karamana, koga voliš nego dobra đoga? Znaš li, bane od malene Banjske? Poznajem ti čelo kako ti je, i pod čelom oči obadvije, i poznajem oba mrka brka.

Sve je sveto i čestito bilo, i milome bogu pristupačno. 18 TRI DOBRA JUNAKA „Koji ono dobar junak bješe što jedanput britkom sabljom mane, britkom sabljom i desnicom rukom, pak dvadeset

idem poginuti, dušo, u taboru čestitoga kneza; moli boga, draga dušo moja, da ti s̓ zdravo iz tabora vratim, a i tebe dobra sreća nađe, uzeđu te za Milana moga, za Milana, bogom pobratima, koj je mene bogom pobratio, višnjim bogom i svetim

Ćopić, Branko - Orlovi rano lete

— kako idemo na odbjegle dječake, naoružaćemo se štapovima, opasačima, ularima, šibama, bičevima; za ovaj posao dobra je neka podugačka ruka da malog odmetnika zgrabi za vrat.

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

POMOGLA SAMU SEBE HVALITI 6 PUTOVI 7 MORE 8 SION 9 SVOJOJ DUŠI 10 SEJAČI 11 HVATANjE SENKE 12 MOLITVA ZA DUŽI ŽIVOT 13 DOBRA LOZA 14 POHVALA ŽENI 15 VELIKA GOSPA DOMAĆA 16 VINO I ŽENA 17 IZ BLAŽENOG AVGUSTINA 18 RAAVA 19 DOKLE NA TIHU VREMENU

(Iz Psalama) Ja i tebe naričem bezdnom. A i sam sebe nazivljem bezdnom. Ti si bezdna velika, dobra glasa I luna si svakih božijih darova Kakono si i sama o sebi rekla — Učinio mi je veliku, dobru pohvalu moćni!

s nerodstvom, I ne iseče je iz korena bez vremena, A neka to dopusti zimnjim godom Opkopati joj se i obasuti s gnojem. DOBRA LOZA Svu lepotu izgubi — vrli koren osta mu čestit, s rodom nasporan!

Svirajka mu se zdruzga, — ali majstorija sviranju u njemu osta! Posahnuše zaperci, — dobra loza ne uvenu! POHVALA ŽENI Kano voćka dobrorodna i domaći sâd gospodski; koren je ona devojački i stablo, deca su

Bojim se mojom šijom, zašto ne isto jednoga od manjih da sam pokvario, na zlo naveo, pobujio, s puta dobra svrnuo, i odvoumio, nego i tuštene pobudalio, i zato strepim da mi se ne obesi na moj vrat žrnov kamen, i potonuću u

Međusobom isto mirstvujemo, Ako nas s rugom i podražuju koji tuđoverci s preotimanjem našega dobra i iz vilajeta progone, − ne so tim da i Boga nam preoteti mogu i izagnati ispod njegove mu snažne ruke, nit se oni

NOVOGODIŠNjA 3DRAVICA 1732. Ja ću vam dobra vremena davati; kišna proleća i jesen, i suha leta. I zemlja će vam vaša svoj berićet potpuno iznositi da vam se napune

Mnogi i od sinovstva im odreku se i svega očina im dobra odrinu ih. Ama naš od Boga nam dat sudija, naša svest ne čini s nama tako, niti nas nikad ostalja ne svetujući i

Prometao se je i trgovao koje svojim, koje i s tuđim, al' je više tuđega bilo dobra kod njega, negoli svoga što je imao.

Pak sade leži zatvoren u tamnici radi ono tuđega dobra, a ja niotkud ništa ne mogu dobaljati da bi mu bar isto suha hleba mogla odnositi i davati, da od gladi onde ne umre.

hitrinu izvođaše trčeći ovam-onam po bedenu gradskom i nagonjaše sve lude na boj, te im govoraše: »Oho, moji ljudi i dobra braćo, nije tu kurtališa s jednim pouzdanjem!

Za dobre ih motre, pak zapita onih što oko njega stojahu, reče im: »Braćo dobra, otkuda su to došli k nama ti hubavi sveštenici u tome krasnu se odelu?

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

U čaršiji je imao nekoliko epiteta: čelebi-Đorđija, dilber-Đorđija, ašik-Đorđija. Jahao je dobra hata, nosio lepo odelo; nije se bojao Turaka, i važio je kao srećan i drzak krijumčar; prenosio je so, barut, knjige i

Čim otvori dućan, odmah oseća da mu treba i domaćica. A i svi mu povlađuju, svi ga hvale da je dobra prilika i vele: „More, pa ima si čovek i dućan!

ponavlja Zamfir. — I Topal-Stojanču, tatka ti, poznavam ubavo! Krotka žena, ubava domakica beše! E li jošte onakva dobra tkalja kako u onoj vreme što beše?... Beše dobra tkalja — i ti si takva da bidneš, kako, kako, ete, majka ti!

Krotka žena, ubava domakica beše! E li jošte onakva dobra tkalja kako u onoj vreme što beše?... Beše dobra tkalja — i ti si takva da bidneš, kako, kako, ete, majka ti!

Rekni gu: pozdravija, ti se hadži Zamfir... Poznavam gu, kako da gu ne poznavam!... Beše dobra argatka.. rabotila mi je u lojze... Beše vatra za rabotu... vredna... radi i sve poje. Volešem gu kad potrči!