Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Još jedan trenutak i — sve je izgubljeno! — Mamo! — Šta, brate? — Mamo!... Ja.. ti... Još malo pa je — docne! — Mamo, ne znam zašto, ali eto vidiš, ja...
Sede u krevetima — ne smeju ni sveću da upale. Ljuti se on, bolan, kad vidi da sveća gori. Čuo sam jedanput, kad dođe docne kući, gde progunđa: — Šta će ta sveća u ovo doba? — Pa da se vidiš svući, Mitre, — kaže moja mati.
To je mojoj majci pola veka ukinulo. Plače nekih puta da svisne. A nikome da se pojada. Jedanput dođe on, tako, docne kući... Ništa!... Sutradan — ništa.. Kad, moj brate, opazi majka da on nema sahata!
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
tamo je igrala nemačke igre koje je naučila u lêru, unterhaltovala se, pravila eroberunge, i vazda srećna i zadovoljna docne ostavljala bal; a Jula je znala od švapskih igara samo nekakvu šotiš-polku i neki tajč, koji joj je mama, kad je bila
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
— Ujutru prvi ustane čika-Gavra, pa budi Čekmedžijića. — More, Ljubo, ustaj! Znaš, da ne kažu: „Gle mladoženja, pa kako docne ustaje!” Ljuba se budi, tre oči. — Ala mi je teško ustati!
Radičević, Branko - PESME
bela nestalo već davna, Sve pokrila ona nojca tavna, Nebesa su svud zvezdica puna, Al' meseca jošte nema tuna; Docne danas on će obasjati, Ja ne mogu na nj'ga tu čekati, Srce mlado jošte jednom želi Sa drugovi da se proveseli.
Ali ništa, šat još docne nije“, Te polako dvorima se vije. I u dvore Gojko ulegao, A lepo ga Rajko dočekao, Ponudio kâ što valja gosta,
Bi sad nazad, al' je docne, jao, Već im đaur puta presekao, Ta jad spreda, a jad je odzade, A najveći: srca im nestade.
— Ona pade, ma nje mili, — Docne momci priskočili —: Tamo ispod stene gole, Ukraj mora gleni dole, Tamo ona strašna smesa Od kostiju, krvi, mesa,
Kostić, Laza - PESME
I evo paša ispuši lulu, po bradi se gladi, pogleda bulu: „Dobro mi došla, verna moja ljubo! docne mi dođe, al' mi nije skupo, nije mi skupo čekat na tebe, samo te žalim što ti srce zebe.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
i oko nje i u duši samoj. Niti se što vidi ni oseća, samo trči napred... brže, brže... da ne bude docne... da li se to razviđa, rasvanjuje... ili sa njene duše nestaje mraka?...
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
“ — “Lako ćeš mi majci ugoveti: Docne legni, a rano ustani; Dvor pometi, i vode donesi, I očešljaj svoju rusu kosu.“ 83.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Udubio se u njih čitajući o nekim pobunama i štrajkovima radeničkim. Već je pola jedanaest uveče. Docne za selo u kome kmetuje ča-Milisav. Sreta uze »zbogom« i ode. Ode i Mića i ono nekoliko seljaka.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Komu je vruća postelja, studen mu je ručak. — Više valja podranak, nego vazdanak. — Ko docne ustaje, i obojaka mu nestaje. — Lako stani, brzo stupi. — Bog daje težaku, a ne ležaku.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Kako mirno, svesno pati, I sa krsta, u mukama Nov će život obećati, — Među zlima dobar strada, Vrlina se docne štuje; Ti ga vidiš kako pada, — Al’ on ipak pobeđuje. »Neven« 1881.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Mati plače bedna: „Tužna, jadna ćerko, ti s' ostala jedna K'o tikva za seme. Ah! docne će biti, Neću, ćerko, zeta očima viditi.“ A ko će me, majko, jadnu zaprositi?
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
« Čitatelji, dobro upamtite ovo izrečenije. Koliko je nji bilo kojima je došla pamet, ali docne, jer nije našla glavu. Romana je gornje razmišlenije tako opečalilo i pogruzilo, on takovo nezadovoljstvo o svom stanju
« Čitatelji, dobro upamtite ovo izrečenije. Koliko je nji bilo kojima je došla pamet, ali docne, jer nije našla glavu. Romana je gornje razmišlenije tako opečalilo i pogruzilo, on takovo nezadovoljstvo o svom stanju
tačno, na zadovoljavajući način DOSTOVJERNO — pouzdano, tačno DOSTOPAMJATNI — dostojan sećanja, značajan, važan DOCNE (pokr.) — dockan, kasno EKVIPAŽ (nem. Equіpage, iz franc.) — kola s konjima EKVIPIRATI (nem. equіpіeren, iz franc.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Jedva i za poskure isto da se nađe, i to, docne i pozno! Takav čestitluk i ganiluk zločestim zločest se spori. Ko zlo seje, po besedi Pavlovoj, zlo i žnje.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
„Docne si se setija, hadžijo! Beše mu rabota!“ rekoše tvrdo uverene da što su videle i čule, da je to viđeno i čuveno!