Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Od ti̓ naši̓ zahtevanja nešto Turci ostavljaju, general dodaje da bi kako do mira doveo. I bilo je mnogo prepirke od obe strane, ali od Turaka manje, jerbo se stide i poznaju svoju
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Dolazi još selaka — po jedan ili po dvojica. Mehandžija trči tamo-amo, dodaje kavu, rakiju, vino, vatru. Pomoli se i učitelj, nazva: »dobar veče!« Seljaci odgovoriše.
— Ama što sum go dobio vino — carigradska forma! — pohvali vino, pa ode za drugi sto da nešto dodaje. — Imaju ronci pa oni — je li, učitelju? — reče Marko okrenuvši se učitelju i točeći vino u čaše. — Jest, jest, ronci!
— Vala, jakako! — veli čiča Mirko. — Da se smirimo jednom! — dodaje Ćebo promuklo. — Nego gde ćemo naći vrana, nepočišćena konja i vode adžijazme? — upita Mirko. — Bogami, jest!
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— izvinjava gospodin popa svoje ovčice. — He, he... deca... vragovi. Šta znate!? Džak buva, he, he! — veli Arkadija i dodaje mu uslužno i ponizno šešir i štap, koji je bio onakve forme kakvi su obično protojerejski štapovi, a doneo mu ga je na
Kad al’ jest, vraga, čašica! Bude tu i deset! — Pa i dvadeset! — dodaje g. Pera smešeći se. — Ta da, da, što kažete, i dvadeset! A da šta vi mislite!?
Toliko samo dodaje da je gđa Sida, kad su pop-Ćirini već ušli u sobu, naročito izašla u kujnu da se tamo od čuda triput prekrsti.
I tek zatim prelazi na sukob koji je imao sa pop-Spirom i uvredu koju je pretrpeo od istoga. Tuži pop-Spiru, a dodaje da dokaze o svemu što se odnosi na sukob i sledeće, čuva pri sebi, i da će iste na sudu pokazati.
I malo slanine možeš. — Nemoj samo mnogo kicoško parče! — dodaje Nića. — Otkroj ti, onako, jedno parčence, kol’ko, kad ostane kožurica, da može da izađe jedan par pavorski’ opanaka od
Sasvim imate pravo, to je, k’o što ste izvoleli primjetiti, sasvim sušti konjski zub!... A, naravno, dodaje on i raspiruje još više, čovek kad tone, a on se onda, što kažu, i za slamku ’vata!
Tata je žedan, a i gosti su!« veli razdragani domaćin. — »Sevaj, Tino, u podrum po vino«, dodaje g. Kipra notaroš, a Sovra gajdaš zapeva: »Sipaj, Tino, kroz keceljac vino!
»Ta ni mu je ni déka bio doktor!« dodaje pakosno. Obojica žive sad u varošima. Šaca u B. u Bačkoj, a Pera u V. u Banatu.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Ana se prenerazi, kad ču, kako Varvara dodaje: da je to, uostalom, istina, i da ona u braku sa Petrom nije našla sreću, koja se u braku nalazi. Nemamo sriće – veli.
“ Jedan, iz Ade, piše, i zove mater, a pošto je, u to vreme, bila velika nestašica, u Rosiji, gvozdenih sekira, dodaje, da mu mati ponese što više sekira u Rosiju! Prodaju se, kaže, basnoslovno!
Da znaješ, ja to neću zaboraviti!“ Đurđe, koji je u Rosiji počeo da svom imenu dodaje „Zeremski“, pokuša da, upozori familiju, kako počinju da u govor mešaju i rosijske reči.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Pa još u dućanu kako prodaje, kako espap hvali, milo ga je videti i čuti, a šegrt kao na drotu igra — espap dodaje! U dućanu, u običan dan, na sebi je imao stari kratak „jankl”, leti i bez njega, sa zasukanim rukavima na košulji, pa
Čamča je sve ispričao šta im se dogodilo, pa sad kod njega puna kavana, i jednako pripoveda. Nešto i dodaje, i sve tako ispada da je pravio sa svojim drugovima komediju, ali, doduše, ne na njihovu štetu.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
⁴⁵ Ovo muško dete staro je godinu-dve dana, a mladoj ga obično dodaje svekrva ili jetrva. Mlada ga zatim podiže tri puta od zemlje, okreće ga istoku, ljubi ga i, najzad, daruje (na primer,
Porodilje su u toku ovog „opasnog vremena“, dok su ritualno „nečiste“, često izdvojene u zasebne kolibe, a hrana im se dodaje štapovima.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Naručio sam »Bloody Mary«, koktel od votke i tomato-đusa, kome se dodaje još malčice soli i bibera. Pomislih: bolje da ih obojicu držim u čaši nego da oni mene drže u šaci.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
dečji pesnik parodira u drugom pravcu; cilj mu je drugi. Dečja pesma dodaje neophodno zrnce soli kakvom preteranom zanosu popravlja nerazumno povišenu notu, urazumljuje ono što je u bilo kom
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Kao Obradović on piše basne, stavlja ih u proste i prozaične stihove, dodaje im »naravoučenija«, a u Zapisima daje opšte moralne pouke i savete za život.
Sremac, Stevan - PROZA
Sve su to davno kazali revizori, i svaki docniji dodaje u svom izveštaju po nešto novo, po neku novu manu, koja je u toku godine ukrasila zgradu, i tako će bogzna dokle
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Nit sam ga vidio ni čuo za njega. Ta ne dolazi džabe Petrak baš našoj kući. Ja sam tu, ja ... — Delija naša — dodaje Petrak kao da je konačno našao onu pravu, završnu riječ za čitavo moje opčarano mjesečarsko tkanje, od koga mi je glava
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Ovde je jedan mladi gospodin koji bi tamo takođe. Možete li ga uzeti? — Zašto ne? Nek dođe! Žena mi dodaje ruku da uskočim sa mola. Briše klupu gde ću sesti.
Potrošio je više miliona da ga pretvori u zamak. Mladi markiz... — Dolazi kroz dva-tri dana, — dodaje žena. — Stara markiza je već tamo. — Voli ženske radove; vaše devojke mora da su dobre vezilje?
— Nadamo se da ćete održati reč. Tada ćemo imati osvetljenje. — I pilići koje Ferera očekuje biće već kokoši, — dodaje šaleći se devojka. „Ti takođe, mislim u sebi, bićeš mati, tvoja jedinstvena večerašnja svežina biće samo uspomena.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
— i, vadeći palidrvce, dodade: — Lako je vama, artiljercima. — Jest, vozarima — dodaje Rajko punilac — a mi poslužioci idemo stalno peške. — Eh — manu rukom pešak. Zatim pripali cigaretu.
Onaj top ne gađa noću, a sutra kako te Bog uči. — Došli su vaši telefonisti — dodaje jedan ordonans. — A-ja! — produži komandir. — Rekao sam im da ostanu kod mitraljeza.
A onaj se jedva diže da se pozdravimo. „Otkuda ti?“ — veli mi. — „Šta radi Bata?“ — A, ’oće jest! — dodaje ogorčeno komandir, nervozno čupka hleb, i valja male loptice. — Kako si ti? — pitam je ja. — Ti stiže, stiže?
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Urličem čin, ime, prezime, i formulu da se predstavljam „najposlušnije“. Princ mi pruža ruku, ali dodaje, jetko, da ne zna ni ko me je poslao, ni zašto sam došao.
Ali, poslednja strofa u tom epilogu, proročki, predviđa da će: „na Itaki da se udari u sasvim druge žice!“ A dodaje i to: da je svejedno, da li ja, ili ko drugi.
Tri sata već batrgamo se od hotela do hotela. On mi ređa samo imena i mirno dodaje da je sve prepuno. Govori tiho. Oni, bečki fijakeristi, izgubili su svoj dijalekat.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
»Kažite nam Vi, — veli on, — Vi, Jovanoviću... ded' šta najgore znate?« — »Ček' da ga prevarim«, veli Pera u sebi, pa dodaje glasno. — »Ts... čitao sam sve,... nisam baš najbolje Vizantiju prešao, ali tek... mogu...« — »Hm! možete, a?
Sveti Sava - SABRANA DELA
A priložiću i molitvu mene grešnog, da vas uči bratski i dodaje potrebno, nenaučeni da se od onih koji ovo dobro znaju zaštite, a neobrazovani i neuki od naučenih.
Stanković, Borisav - JOVČA
JOVČA (umiva se; briše se peškirom koji mu Vela dodaje): Pa kako si ti? Jesi zdrava? VELA Jesam, tato. JOVČA Kako deca? VELA Zdrava su. JOVČA Kako onaj tvoj?
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Prvo i prvo, ne samo u Zvrljevu, nego i po okolini, kad se što priča iz starine, obično se dodaje: „To je bilo u vrime fraMartina Brzokusa, ili fra-Bortula Zubaca, ili fra-Vice Krkote“ itd.
Ti ajde, a ti stani... ne, nego ajte svi, svi, jedan tamo, a dva ovamo... — Za likara u grad — dodaje Brne. — Ama, šta je jopet? — pita mlinar. — Kako šta je!? Umra je gvardijan... — Gvardijan umra! — Stante svi!
Ćosić, Dobrica - KORENI
Samo stid. Bez prekida se razgovor nastavlja, jasan po smislu, po neku rečenicu sam dodaje i lepo vidi mesec u prozoru i Vukašinovo lice, i oseća strah što sutra putuje na daljinu od nekoliko godina i što baš
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Napisao je jednu značajnu geometrisku raspravu“, reče Kalimahos. „Tako bar vele naši geometričari“, dodaje Teokritos. „Naši geometričari!“, viknu besno Zenodotos. „Oni su ovaj naš dom muza pretvorili u bakalnicu.
Pretstavljajući me njima, izgovara moje ime sasvim pogrešno, no kao objašnjenje dodaje: „poznati bečki naučnik. Svi oni - ta to su Francuzi - pozdravljaju me sa najvećim poštovanjem, iako ime tog „poznatog
„Ja se, gospodo moja, tek spremam za svoj veliki vojni pohod“, reče Laplas, a Lavoazije dodaje u šali: „A u međuvremenu šaljete Vaše vojne odrede u pljačku u razne druge oblasti nauke, matematike, fizike i hemije“.
„Pa da ih uvežba za veliku vojnu“, dodaje Monž. „Koliko će trajati taj veliki Vaš rat?“ pita gospođa Lavoazije. „Vrlo dugo, milostiva gospođo“, odgovara joj
“ pita gospođa Lavoazije. „Vrlo dugo, milostiva gospođo“, odgovara joj Laplas. „Znači: tridesetgodišnji rat“, dodaje ona. „Tako nešto“.
„Slušamo napetim interesom što ćete nam o tome reći“, dodaje gospođa Lavoazije. Počinjem ovim rečima: „Njutnov zakon gravitacije prvi je paragraf u zakoniku vasione i našeg
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
A major obavija duple uzde oko leve ruke, čereči pile, održava ravnotežu na sedlu i dodaje divizijaru karabatak. — Znam... vi ne marite belo meso. — Hvala. Samo da se stigne na more, svega će biti.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
okreni s druge strane, opet — cak ! O, veru mu, mislim se ja... — A ja sam po psima poznao da nečega ima — dodaje Kosta abadžija. — Svu noć prelajaše, zemlju grizu. Vidim ja da to nije tek ’nako...
Ali — dodaje starac — da ne bih umro bez pokajanja i da bih sačuvao svoj grešni život, pomislih, da neće biti grešno pred Bogom, ako
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Povećanje ili smanjenje električnog opterećenja na sferi, ostvaruje se tako što električna mašina dodaje ili oduzima opterećenja na sferi preko žičanog provodnika.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
„Pesnik je sin harmonije“, a onda odmah dodaje: „njemu je dato da igra neku ulogu u svetskoj kulturi“. Tu je negde i većma uzvik i želja no što je gola konstatacija
u ogledu o Borisavu Stankoviću, kazao da je najveći pisac „naročito onaj koji piše najboljom sintaksom“, a zatim dodaje: „Sintaksa, to je geometrija misli.
ovako odredio izvor poezije: ona se, kaže on, „javlja u sudaru dveju suprotnosti, u dodiru dvaju polova“, pa onda dodaje da ona „izbija, dakle, ravno iz one tačke gde su se takva dva protivna pravca ukrstila“.
A neobična je pored ostalog i zato što se nastanak pesme objašnjava sopstvenom biografijom kojoj se dodaje još jedna, paralelna ali tuđa.
Umetnost dekoncentracije!“ A zatim dodaje: „Teorija hipnizma uopšte nije bila teorija. U suštini protivnik svake škole, hipnizam se okrenuo protiv svakog
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
” Njegovo vi isto je što i Todorino on, ali pošto je Mitin govor upravan, autor sa svoje strane dodaje u zagradi žene, pa rečenica stvarno glasi ovako: „- [. . . ] A vi (žene) sada, tamo po kući, spremajte i udešavajte”.
„Ali odjednom se trže”, dodaje autor. A trgla se zato što: „Kroz prozore više nje, igrajući se i dobivajući ružičastu boju od crvenih ćilimova,
godine, pa dodaje: „Njegove ličnosti slabo i govore artikulisanim zvucima; one imaju svoj mišićni jezik. Kad čovek čita njegove priče,
Junakinja posle venčanja silazi od „gore”, tj. iz čaršije, u „taj njihov kraj dole”. Pri tome se dodaje da seljački kraj „vodi na drum”, dakle pripada otvorenom prostoru, i još „izlazi na granicu”, a to je granica sa
„Ali ubrzo se Sofka dosetila”, dodaje autor. I to je već signal da će se u produžetku pokazati kako junakinja u svojoj svesti tumači, iščitava misli iz
„Ne sme ništa da se pomakne”, žali se ona svešteniku Mironu, pa dodaje: „I dobro. Pristajem. Neka bude tako, neka stoji tako.
Otuda, misli Crnjanski, i njihove „glavne osobine” čini „ljubav oblaka, vidika, uspomena i zvezda”. Uostalom, dodaje on, „možda bilje i lišće poznaju jedan srećniji oblik života”.
I odmah se dodaje: „Zatim, jedan tren, proticala mu je pod očima reka, ali neverovatno široka, kakvu nikad ne vide sa lađa, sa obalama
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
Skeledžija od vremena na vreme viče: „Brže!...“ „Vuci!...“ „Prioni bolje!...“ A jednako dodaje „Sad, Rade, sad!...“ Radak loži vatru.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Ja ne znam kuda smo išli, i kako izgleda ta planina. Ali je nešto visoko i naporno. — Hiljadu osam stotina metara — dodaje kapetan Radojčić. — Za nas je bilo, čini mi se, Mont Everest... Himalaji, vrag bi ga znao. — On se obrati Mišiću.
Oni opet ne podnose zvizak kuršuma — veli kapetan Radojčić. — Izvežbali su se, oca im njinog! — dodaje Mišić. — Čuju oni još izdaleka šum granate kroz vazduh i sklanjaju se. — A gde ćemo mi, nesrećni pešaci?
Ne znam. — Sigurno je u mraku naletela na njih neka naša grupa vojnika, pa su oni izmakli — dodaje Svetislav. — Moguće. Ali topovi su bili demontirani, a posluga pobijena.
— Prema Kočobeju — dodaje kapetan Radojčić. — Jest. Levo od njih nalazio se moj puk. Naših šest četa posedalo je tačno sredinu one bliže
Ležao sam u rovu. Sunce me obliva zracima i kao da me nečije ruke omađijavaju. — A uz to si mamuran — dodaje Mišić. — Čovek je mamuran posle pića. Nego umoran. Premoren. I taman da zaspim... — A ono juriš!...
Videli smo kako pretrčavaju otkrivena mesta i zbijaju se u gomile... — To je isto i kod nas bilo — dodaje Svetislav. — Naši strelci tukli su bez prekida. Ali najviše jada zadavali su im naši rovovski topovi.
— More, ostavi se razmišljanja. Ako počneš tako, onda nikad kraja — dodaje kapetan Milija. — E, razmišljali biste i vi, gospodine kapetane, da vas neko priveže za krevet, kao ovo mene.
a lovac podigne pušku. — Pa nišani... — Nišani... — dobacuju ostali. — More, ne „prebacivaj“ se, nego pij to! — dodaje konjički poručnik Ljubisav „Husar“. — Dum! — i „Đevrek“ ispi i treću čašicu konaka.
On ledeno i upečatljivo posmatra lica oficira, starajući se da im zapamti fizionomije i odmerenim, ali strogim glasom dodaje: — Molim vas, gledajte da se što pre udaljite! A kada on ode, otpoče pesma.
— Braćo, dalje od žice ne možemo. — Na svoje smo pare uvek — dodaje Sima „Jarebica“. Raport je bio kratak: pod sud, ili u komandu. — Na front! — povikali smo svi uglas. — Pišite!
— Čitao sam negde — dodaje Živadin — zaboravio sam gde, da je celokupna ljudska istorija jedna grobnica, jedan mauzolej srušenih kultura i njihovih
— Koja će vremenom postati opštečovečanska — dodaje Vojin. — Ne znam šta će biti u dalekoj budućnosti. Ali smatram, pogrešno je verovanje nekih, koji misle da će posle
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
godine, kad je Subotić bio u šestom razredu gimnazije”, pa dodaje još i ovo iz Subotićeve autobiografije: „U Karlovci još ne bejaše nikad đačkog majalosa.
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
I MILISAV, ŽIKA, JOSA ŽIKA (ispija krčag vode, pa kad ga je ispio, dodaje ga Josi, koji stoji kraj stola): Na! Ima li koji da čeka? JOSA: Ima. ŽIKA: Kolicina su? JOSA: Ima ih tako pet-šest.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
što čini svaki svat, simbolički je predstavljeno sjedinjavanje dva roda putem bračne veze«), svekrva nevesti preko praga dodaje »pod svaku mišicu po jednu pogaču«, na kraju svadbe lomi se kumova pogača, pa pogača staroga svata, koji odlazi
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Ne znam koliko istine u tome ima. Narod je sklon preterivanju, naročito kad se radi o omiljenim junacima. Dodaje tada istinitoj povesti neku golicavu pojedinost kao ukras, da bude zgodno za pričanje, maštu da razbukti.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Ujutro se prvi digne, počisti pred kućom, oca pozdravlja s „ljubim ruke” i dodaje mu stolicu i vodu i lek, ulazi da vidi mater, i onda odlazi na ostali domaći posao kao da nikad drukčije nije ni bilo.
— Pa vratiću se ja, Srbo, sine, šta ti je! — grca Nana, plače kao kiša i ona, a Paula joj uslužno dodaje čiste maramice. Julica je htela da ostane da spava sa sestrom, ali Nana ne dozvoli.
— I biće menažerija mačaka i pasa — dodaje apotekar — znamo mi šta je život Engleza. Gospođa apotekarica zabola, po japanski, dve ogromne koštane pleteće igle u
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
) kratak kožuh, krzneni kaput sa i bez rukava; (u Srbiji) duga ženska haljina s krznom. Uz drugo značenje Vuk dodaje: »od prije kad se je ko ženio (po selima) valjalo je da kupi mladi ćurdiju (od plavetne čohe) i belnuk, i mnoga žena
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Eto, to je dobro da bude blagajnik. — Blagajnik ne može! — dodaje odlučno prota. — Za to treba da se rodi, to je naročiti dar. Po ceo dan pipaš tuđu paru, a ne možeš da je uzmeš.
Šta ćeš lepše! Majka je moja bila za to da budem ili doktor ili mitropolit. — Doktor je odista zgodna stvar, — dodaje teča.
— Hm! Hm! — razmišlja zabrinuto doktor i dodaje: — Dovedite vi meni mladoga pacijenta da ga lično ispitam. Ulazi bled i ispiven mladić, lekar ga pipa, kuca po
— A zatim — dodaje gnevno direktor nije ni istina, niti je uopšte bilo takvih stihova na zidu, no ste ih vi sami izmislili.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
O vama se vodi računa, ali o nama se niko ne stara — odgovara jedan pametno i otresito. Danima mi gladujemo — dodaje drugi. — Ako pođemo sa vama, pomrećemo od gladi. Ako se vratimo, možda će nas kuršumi mimoići.
— More, ne smiju oni na nas udarit, jer nas se boje! — dodaje jedan Crnogorac. Komandant se smeška jednim krajem usana i vrhom prsta šara nešto po stolu.
— A na stolu puno toplih jela... — I jedan auto, da me ne muči više ova ćorava džukela. I tako, svaki dodaje ponešto, kao izraz svojih snova, među ovim pustim planinama crnogorskim.
Kazniću najstrožom kaznom sveštenika.“ — Hoće on, hoće — dodaje Luka. — On ne vidi krupnu stvar, ali za sitnu... — Ama, pobratime, to nije sitna stvar...
A ta zabuna njegova raspaljivala je našu maštu. — To su izuzetne prilike! — mucao je pop Momčilo. — Naravno! — dodaje poručnik Protić, koji se već sažalio na sveštenika. — Ko će sada još od toga da pravi pitanje. Ostavite, molim vas...
— veli ljutito veterinar. — Pazi ga sad: „Gospodin sveštenik!“ — šapnu nam Luka. — I verovao sam da je istina — dodaje blagajnik. — A što ste zbijali šalu sa sveštenim licem... Ko vas je na to naveo?... Nego, da se dogovorimo.
Svi prsnuše u smeh. — Sunce mu njegovo, a goreg bašibozluka vojska nije mogla da rodi! — dodaje Dušan. — Večito raskopčan i mastan... — Ah, da li će da svane sutrašnji dan! ...
— zavapi Luka. — Hajdemo, da smo na licu. Jer kad kidišu ovi pešaci gladnice, za nas neće ništa ostati — dodaje Dušan. Iz dubine broda dopirao je potmuli udar mašine i svuda se osećao miris ulja. Pođosmo uzanim hodnikom...
— Ovi se, bre, šegače sa nama! — veli Dušan. — Ama da su nam samo hleba dali, bili bismo zadovoljni — dodaje Živadin. Na ulazu je čekala druga grupa oficira. Kada se mi digosmo, oni navališe, pa se zaglavismo.
— Eh... the... lek je prost: ne treba im davati da jedu toliko. — Da se vratimo onda u Albaniju, na oporavljanje — dodaje Luka. Bolnički automobili su svako jutro dolaziLi i odnosili bolesne vojnike.
— Video sam ja odmah. — More, batali, išao bi ti sutra četiri kilometra da tražiš štalu šakala — dodaje Dušan, dok se ostali smeju. Onda se obrati Živadinu: — Kako si to, bre, neozbiljan, pa moraš da se smeješ!
— Vidi ćemeraša!... Jednom nogom u grobu, a niko se nije više uplašio od njega. — Kaplarske pare taj ima — dodaje Kosta „Turčin“. u neko doba tek ugledasmo u daljini siluete naših torpiljera. Opet svi oživeše.
Petrović, Rastko - PESME
Doba je žalbe, mladost čezne, uznesen; Orla sen krila mojoj seni dodaje, Da čudne moći što mi nebo zadaje: Pod senkom mojom eno brode dečaci, Jaja gusaka kupe kao divljaci; Možda ću biti o
Stanković, Borisav - KOŠTANA
(kida ostale nize i posiplje je dukatima): Na! Na!... KOŠTANA (krišom, da Toma ne vidi, sve dukate dodaje Marku što ovaj odnosi u drugu sobu). Ulazi Mitka. MITKA (Marku): Čeprnje! Kotlove vina! Dizaj tej čaše, tuj srču!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
iza svakog, ili svakog drugog, ili svakih nekoliko stihova“ (pripev je od šest, ređe od pet slogova, i „ponajviše ne dodaje stihu iza koga se nalazi ništa novo, nego ga samo raširuje“).
su Turci pri uzeću Novoga Brda (1454) kao mladića zarobili i u janičare odveli, priča uglavnome ovako isto, samo dodaje da se na Kosovu s knezom Lazarom nisu borili svi podjednako, nego da su neki „gledali kroz prste“, te da je „zbog te
“ A kad nama porezu donese, pod oružjem na divan iziđe, desnu ruku na jatagan metne, a lijevom porezu dodaje: „Memed-aga, eto ti poreze, sirotinja te je pozdravila: više tebi davati ne može“.
Svega imaš u bijelu dvoru, još da imaš ribe od Orida!“ Mučno bješe Kraljeviću Marku, pa doziva slugu Bogosava, dodaje mu čašu i mataru: „Toči vino, Bogosave slugo! Redom čaše oko sovre daji, nemoj koga preskočiti, slugo!
“ A kad nama porezu donese, pod oružjem na divan iziđe, desnu ruku na jatagan metne, a lijevom porezu dodaje: „Memed-aga, eto ti poreze, sirotinja te je pozdravila: više tebi davati ne može“.
— istjerati jà — tako, ili, ali, a; „u pjesmama“ — kaže Vuk — „na nekijem mjestima gotovo ne znači ništa, nego se dodaje da iziće puna vrsta“ jabana — tuđina, tuđinac jabandžija — stranac, tuđinac Javor — mesto na Kosovu jagluk —
— kaže Vuk — „otide na Jerusalim a Turčin na Meku, onaj se poslije zove i piše hadžija dok je živ: pred kršteno ime dodaje hadži, npr.: HadžiProdan, Hadži-Osman; a kad se kršteno ne govori, onda se kaže hadžija.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
— Što da se arči mâl?... Pare su to!... Nesu kruške divjake!... — dodaje i pogleda u oca. A roditelji ga gledaju puni milošte, a iz pogleda im se razgovetno da pročitati kako blagodare nebu
iska da se orodi sas ludu Doku, Doku da vika: tetko! — Pa berem da je trgovac niki... dodaje tetka Taska i potpiruje gnev. — Preduzimač, eli liferant... veće kockarin... fukara...
“ Nacko odgovara: „Mućkam“. jedni viču: „Mućni bolje!“, drugi opet: „Dobro je, dobro!“ poneki dodaje: „Dobro je! Što da se mućka? Neje pljoska s rakiju, ta da mućka!“ Tako se jedni smeju, a drugi ljute.