Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
»Čisto ti, što se tiče na priliku, presedne i ručak i sve! (Pop Vujica je često dodavao uz reč ovo: »Što se tiče na priliku« ili samo »na priliku«).
U crkvi je vršio dužnost zvonara i klisara: zvonio je, palio sveće i kandila, dodavao popu kadionicu, a za nevolju i pevao kašto za pevnicom.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
„Budalama, veli on je rat, a meni je uvek bio brat.'' On je u ratu, veli, udario temelje, pa je posle samo dodavao ciglu po ciglu te sad može da živi kao čovek i da se nikad ne uznoji.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Isakovič duhnu u svoj fenjer i podiže prtljag, i sablju. Trandafil je sav sijao. Vikao je da je sve u redu, a dodavao, tiše, da se ženske naročito raduju, saputniku. „Ništa one ne pitaju. Ćute, kao zalivene. Heće one ništa da pitaju.
vitka, visoka, a snažna, sa lepim, crnim očima, a sa obrvama, koje nisu bile tanke, kao pijavice, nego, kako je Đurđe dodavao, kao gusenice, guste. U to doba, obrve su se, kod žena, naročito, cenile.
A Valdenzer je na to stenjao i dodavao da je taj isti sad ostareo, pa se, na konju, kao prazno bure, klati. Valdenzer se učini, zaista, grdosija, Pavlu,
U Sanct Demeter, zovomaja Mitrowitz. Kajzerling je tome – da pokaže koliko zna – dodavao: „Comitat Sirmiensis“, što će reći županija sremska, pa je i Volkov dodavao to.
je tome – da pokaže koliko zna – dodavao: „Comitat Sirmiensis“, što će reći županija sremska, pa je i Volkov dodavao to. Dok mu sprema papire, međutim, Volkov je predlagao Isakoviču da se malo provedu, sa ženama, u Beču.
A Valdenzer je, na to, jednim tužnim osmehom, dodavao da su eto sad ipak tu, zajedno, i da će ostati, zanavek, zajedno. Na groblju.
Jedva ga je, suzom gorkom, da se toga mahne, namolila. Otići će u Rosiju, pa će tamo biti sretna. Ali je Pavle dodavao, da kaže: Zar je ovo sreća, zar je ovo, što joj Bog dade, posle smrti njenog muža?
Nikada neće oni pomisliti da i Rosija može biti to. Višnjevski je umirivao Isakoviča, ali je tiho dodavao da je istina, i to, da su mnogi, među tim oficirima, primili novac, i racione i porcione novce, za svoje ljude, za
Pazeći, da ga žena ne čuje, Đurđe je, šapćući, dodavao da njegova tašta otvara kesu, i senatoru, ženerozno, samo ako se muž, prethodne noći, dobro pokaže, u krevetu.
On je, mesto odgovora, vikao: „Povali!“ I batinao. Pa je još dodavao: „Što ga dečeš? Udri!“ U svom očajanju, neko, jedne noći, uoči polaska, opali mu pištolj u lice, u mraku.
Đurđe je, kad su ga o tom, docnije, pitali, odmahivao rukom. A dodavao: majku on svakome, ko pomisli da on donosi kugu! Bilo kako bilo, tek, u štapskvarteri, primiše sva tri Isakoviča, lepo.
Teodosije - ŽITIJA
Ne mogući deliti, ležeći je dohvatao plod, to jest — skrušenošću srca i smernošću duše izlivaše mnoge suze, a uz to je dodavao uzdahe i imao mnoga umiljenja.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Rasejan međutim, on je, i posle srpskih psovki, dodavao, kao inače, svome ađutantu, koji ga je pratio u stopu i levo i desno, i napred i natrag: „Auersperg, kažite im to
je nad njenim mrtvim telom gubio svest, mrmljajući suludo molitve, nazivajući je: „Dafinčo moja, Dafinčo“ – dok je sebe dodavao, kao: „Aranđelče, malo Aranđelče“ – lelečući kao jarac. Babe su uzalud vriskale i pokušavale da mu je otmu iz ruku.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Đorđe je rečima „nevin sam“ dodavao i „šta sam ja državi zgrešio?“ I „nikad se politikom nisam bavio“. Ne podižući glavu, znao je da su blizu Palanke.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
- Ali - dodavao bi on na svoj uobičajeni dramatični način sve je moguće pesničkoj duši koju nose krila genija. Od vaspitanog i duhovno
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Svake subote, uveče, donoseći pazar, još s kapije razuzurujući se, skidajući koliju, u isti mah vadio bi kesu i dodavao bi bilo materi, bilo njemu, Mladenu, već ko bi se tu u blizini našao, i davao je da ovaj pravo tamo, kod babe u sopče,
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
” Gospodin Joksim je horistkinjino mišljenje, ili iskustvo, prepričavao, i dodavao: — Za neženjene ljude, to naglo osvetljenje u mraku, ja mislim da nije dobra stvar.
„strašno”, ako se čovek ne usplahiruje” — govorio je Harisijades, i sam miran i hladan, rado je to ponavljao, ali uvek dodavao, sa ironičnim osmehom: „Da mi je da doživim kad će se Spida usplahiriti.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Kad bi naišao neki pod oružjem, dječaci bi živnuli: — Eno još jednog s puškom! — Još jedan junak! — dodavao je Jovanče uvjeren da je taj s puškom zaista neki nebojša.
— Kako ste, dječaci, šta radite? — pitao ih je on i praveći se važan dodavao. — Mi u radionici ne dižemo glave s posla. Međutim, jednog dana dočekaše ga Stric i Potrk nemarno i naduveno.