Jakšić, Đura - PROZA
I doista, ja sam te ponoći postao ubica svoga dragog pobratima... Ubica iz ljubavi! Preslušaj me, učitelju, pa ćeš se uveriti da j
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
— „Doista Veso?” — „Baš doista, proto!” odgovori Vesa. — Ja se pobojim da ne čuje ova vojska i kažem: „Veso, o tome ćuti, nikom
— „Doista Veso?” — „Baš doista, proto!” odgovori Vesa. — Ja se pobojim da ne čuje ova vojska i kažem: „Veso, o tome ćuti, nikom da nisi kazao; jer,
Ustanem ja i pogledam: Valjevo doista gori! Povičemo vojsku i skupimo, pošljemo u obližnja sela da brže svi dođu, i tek sad vidim kakvu sam pogrešku učinio za
kom ćemo vojevati (međutim poslao je bio Crni Đorđe Pavla Popovića iz Vranića, da vidi šta mi gore radimo i bijemo li doista Šabac, i otkud nam top). Dođem u Orašac kragujevački.
” „Zar — veli — doista ode?” — „Odo̓ u ime Boga” — „A dadoše li ti novaca?” — upita me dalje. — „Dadoše koliko i ti” — odgovorim ja.
— Ja kažem: „Da su mi hata poklonili, ja bi̓ ga doista dojašio, a dukate bi̓ doneo; ali nisu, no sam ja moji̓ 18 dukata potrošio, a da sam imao, i više bi̓ potrošio, gdi sam
Malo zatim dođe Andrija Milošević iz Kutišice i posvedoči, da je Černi Georgije doista pobegao u Nemačku; da je Jakov Nenadović u Sovetu napunio dva bureta najvažniji̓ pisama, i na Zabrežje, da se u
Starac iz Paljuva doista pismo odnese u procepu, no kad je preko polja blizu logora bio, triput je padao, pa opet ustane i dalje.
— On „To se uverite, sve ćemo učiniti — i doista vi ćete skoro srećni biti, obače ove reči da nikomu ne kažete, za svoju čest”, i proč. 20. januara. Otiđem g.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
I doista, desiše se veoma batli ljudi, ti Vučevčani!... Šta je puta naš kapetan obilazio srez po zvaničnoj dužnosti!...
I doista, otkako se Savka Nikolina zadevojči, odonda uze cela bećarija smederevska nositi crne kicoške haljine i fine rukavice.
— Ja ću, već koliko bude, dati vam para... — Da, da. Po tome videćete da li vas devojka doista vole i da li će poneti vaš poklon... A ja ću joj kazati već od koga je. Ono bi valjalo da joj vi sami to predate.
Advokat u zgodnoj prilici pokaza Mojsilu da je devojka doista primila i nosi njegov poklon. Pupavac vidi i topi se u radosti. Vreme je prolazilo.
Nekoliko puta prebrojava, pa tek dreknu: »Jaoh meni, pa tek je sad ravno dvadeset peti put!...« I doista, malopre sve je grešio, te nabrojavao više jedanput... To je bilo za nj i suviše.
Povazdan tako deljka i majstoriše, što se tiče na priliku, kao majstor.« I doista, učitelj je Grujica imao sav i strugarski i stolarski alat i umeo je načiniti sve što samo očima vidi.
Svi nagrnuše da vide. — Kopnide koji budakom! — reče čiča Mirko. Jedan priđe te zakopa nekoliko puta, i doista se ukaza nekakav panj. Konj sve više frče i kopa nogom. — Tu je! Tu je! — povikaše svi nekako uzjazbeno.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Je l̓? — Ja sam doista tako mislio. — Eto da sam znao! E, pa sad me lepo čuj! To nećeš moći učiniti. — Što? — Što ne možeš!
Pogledaj, molim te, kako mu je lepo oko!... Pa ovaj beli cvet na čelu! I... gleda, nekako, kao dete!... — Doista... — Nana mi se svakad smeje, ali me ne grdi... Ja svakom nadenem ime... I ne dam nijedno zaklati!...
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Tu čovek ne ume da bude dosta pametan, — veli popadija. — Jedna muka i nevolja, a nema mu leka! I doista, ko ga nije popravljao i doterivao, pa ništa!
— Moja supruga... g. Petar Petrović, naš nov učitelj, — predstavi ih pop Spira. — Milo mi je! — veli gđa Sida. I doista bilo joj je milo!
Uzmi onu sa kanabeta, da sedne gospodin Pera. I doista, bilo je nekoliko knjiga tako otvorenih i početih, jedna na kanabetu, druga na fotelji, a treća na prozoru.
— Prostakuša jedna... žao mi samo onog deteta, one Jule; kakvo ta vospitanije može dobiti! — O, gospojica Jula je doista simpatična devojčica — veli Pera, kome se učini nešto prazna soba po odlasku Jule.
Time se završi ovaj doista buran dan. GLAVA DEVETA Iz koje će čitalac videti da je istina ono što su još davno rekli pesnici i filosofi, i to
I, doista, sutradan, čim je čula tamburu, odmah je ponela kanticu za polivanje, i našla se u poslu u bašti. Ele, da ne budem dugač
Otmeniji su je zvali »seoskim telegrafom«, a paori »seoskim dobošem«, a nazvana je tako ne onako napamet, nego što je doista ličila i na jedno i na drugo.
Odma’ misli da je neki vandrokaš. I doista, to je bilo nužno, jer Lekin zeljov manje je lajao na bose paore, al’ kad vidi gospodina ili samo obuvena čoveka, a on
Zar to nije feler za jednu mladu devojku!! Eto kažite sami! A Pela se zamislila pa ćuti; i njoj izgleda da je to doista jedan feler. — ... Te još kakav feler... još kakav slatka!
su se popovi još u Temišvaru potukli, ali da su ih tamo brzo razvadili, i oni se, vele, pritajili, jer su uvideli da, doista, nisu u tuđem svetu komotni kao kod svoje kuće, u svom selu.
I doista, Jula se ispovedila mámi. Kazala joj je sve. Nije zaboravila ni bogat rod Šacin, ni njegovu nameru da ide u Beč da tamo
Uprepodobio se, pa se k’o bajagi i on čudi, pa se umeš’o i on, pa i on gleda poizdalje, i veli: »Doista, doista! Zub nikako nije od, na primer, kakvog krštenog stvorenja, ni mirjanskog, a kamo l’ svjaščeničeskog, kaže...
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Dvadeset i devet godina! To je doista vreme za trgovačkog momka u maloj varošici da se ženi. Kao đeneral bio bi i od četrdeset godina mlad momak, ali za
Sutradan je nedelja. Ljuba čeka kod crkvenih vrata kad ženske izlaze. Gleda, telbizi — i doista jednu je istelbizio. To je Anka Belkićeva, trgovačka kći.
Daje pored nje osam hiljada šajna. I, doista, gospođa Makra Mračevićka u M. bogata je, a frajla Paulina donosi miraz od osam hiljada.
Gostoljubiv je bio i prijatelji njegovi rado su mu kuću posećivali. Na licu bi mu čitao dobrotu, i doista bio je dobar, ali opet više je dobar izgledao nego što je bio.
Neko je kazao da je čoveku jezik dat da njime misli sakrije svoje. Ako ikome, to je doista gospođi Evici jezik za to dat.
Marta đipi sa kanabeta. — Dobro jutro, frajlice! — pozdravi Čekmedžijić. Bilo je posle podne, i Čekmedžijić doista nije hteo tim frajlicu da osramoti, no videli smo ga da je malo zbunjen; tako isto kad je došao do sobnih vrata, čistio
To su doista zaškoljice, no ima od tog još nešto više. Mica lepa, Alka lepa. Jedni uzdižu jednu, drugi drugu. Lepa je i jedna i druga
Donekle se može živeti. I doista, Svilokosić je lepo živeo. U društvima dobro primljen, dobar pevač i lep čovek; često je oblačio atilu, na glavu mu
I onako svet zna da za Milivoja Marko radi, a i ovo je stvar Markova, tek ide pod Milivojevim imenom. I, doista, zbog baklave se izlaže ne jedna već dve parnice.
Marko je znao da Alka ipak neće tepsiju izdati, pa će se u što treće zaplesti. Doista, Alka uzme metlu pa pisara zajedno sa stražmeštrom istera. Nemeškinja je, varoški panduri nemaju s njom ništa.
Mica od žalosti bolesna. Ona se drugom čemu nadala. Doktor joj odavno kazao da Marko neće živeti. I, doista, Marko je već u zdravlju progrižen, neće ni on dugo, već miri na koljivo.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
O zemljo, kao i nebo, tajno večna, jel' blizu doista tvoj kraj? Gledao sam te kad trijumfuješ. o kako bih rado video kako si velika kako si veličanstvena kad propadaš.
Teodosije - ŽITIJA
I da bi se uverili, govorahu k starcu: — Hrista radi, oče, reci nam, da li je ovaj mladić doista tvoj učenik, jer danas neko preslavno znamenje na njemu videsmo?
I doista, jer je bila poslana od dobroga i predobroga i sveslatkoga Gospoda Boga i cara Hrista svome pravom i ljubljenom, dobrom i
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
žestini; ostalo je u njemu nešto hajdučko, kao što to nalazimo u šumadijskom heroju Karađorđu, sinu te zemlje, ličnosti doista titanskoj. U vezi sa prethodnim osobinama treba kod Šumadinaca zabeležiti zdrav razum, meru, smisao za stvarnošću.
je u Srbiji stekao više političkog iskustva nego ostali Južni Sloveni i iz njegove su sredine izišli neki državnici doista dostojni ovoga imena. TREĆA GLAVA: ERSKI VARIJETET Rasprostranjenje i opšte osobine Era. — Starovlasi.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Ali što je mnogo-mnogo. Jošt će malo čekati, pa onda će tu stvar vlasti prijaviti. I doista, naskoro prijave magistratu da se za njihove muževe koraci čine, jer ljudi poneli su novaca, bogzna nije li ih ko ubio.
Čamča zna već njihov običaj, iznese mu i bela i crna vina, i „auspruha”. Šljahtec može birati šta hoće. I doista, sad jedno, sad drugo, sad treće je pio, pa onda opet natraške, i sam se već jedio što ne može kod jednog da ostane
Gospodaru Sofri je dan dugačak kao godina. Nastupi dvadeset prvi dan. Lečnik kaže do sutra će sigurno što kazati. I doista, drugi dan izreče da je Krečar spasen. No sada treba Krečar da se malo oporavi. Bar osam dana.
Troška mu dao više nego što je dovoljno, — koliko je Šamika hteo. I bio je doista gavaler među juristima. Lepog uzrasta i lica, ponašanje bez svake zamerke.
— No ja ne bi’ se smeo u takovo što upuštati. Razgovoru kraj. Pera kupi arpadžik i ode. I doista, Pera se nije šalio. U svojoj kući gradi od čerpića veliku štalu. Kupuje jeftino polucrknute konje.
Šamika lakše odane. — Pozvala me da ih posetim. — Možeš kad ’oćeš; kola su uvek gotova. I doista, ići će tamo Šamika. Posle nekoliko dana ode Šamika u posetu u Š. Veliko čisto selo; tuje i spahijski dvorac.
Razilaze se. U sali sveće se gase i u sredi veliki „polilej”. Svi su zadovoljni, a najzadovoljniji je Čamča, jer je doista džepove napunio. Gospodar Sofra sa Polačekovima opet na saonicama vrati se kući i odmah svi polegaju.
I, doista, nije se prevarila. Otac drugi dan odmah ode bratu svećeniku na savet. Svećenik, kako to čuje, odmah mu odrešito odgovo
Šamika moli Sokolovićeve da mu dopuste spomenik dići Juci. Malo se zatežu, posle dozvole. I, doista, podiže joj Šamika spomenik. Lepa mramorna ploča, i genije, baš po onom planu kao što je u novinama.
Šta će da radi, mora mu Sara volju ispuniti no ona je dostojna Čamčina žena, dosetljiva, metne ga doista u platnarski sanduk, ali ga dâ najpre kod stolara ispolitirati, pa onda na njega obični natpis. To se čulo po varoši.
Lepota, mladost prolazi. — Vidim da ozbiljno govorite, i ja ću vam ozbiljno odgovoriti. Ja sam doista rad da se frajla Paulina srećno uda. — Pa usrećite je. — Primate moj plan. — Dajte mi termin tri godine.
Ako se ko usudio, odmah mu je rekao: „Ruku ia srce! Jesi l’ ti grešan?” I Šamiku su tu njegovi prijatelji potpomagali. Doista, Šamika je pravi mučenik.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
veku. Ovaj slavni putopisac piše: „Djeca se po drevnome narodnom običaju peru u hladnoj vodi, pa Morlaci doista mogu za sebe reći što i stari stanovnici Italije: Sinove, rod čvrsta kova, odvodimo prvo do rijeke i dajemo im da
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
Ako je doista nevin, bog će mu biti na pomoći, te će komad železa usijana, ljućeg od žara, osim svih ljudi, moći izvaditi iz ključale
Matavulj, Simo - USKOK
Govorilo se: „Bog sâm zna šta bješe skrivio taj koljenović, kad ga tako uniziše! Zločin kakav doista nije učinio, jer kako bi onda jedan glavnokomandujući s njim razgovarao!?
oružnice, policu za stône sudove, dva velika šarena kovčega, u jednom uglu razboj, u drugom vratašca, kroz koja se doista išlo na kulu. Mireći glad, Janko bi rado namirio i svoju ispitljivost.
To ga je, doista, i uvelo u brastvo. Ne čujući nikakva šuma, pomisli da su domaći u crkvi. Tada mu izide pred oči pop Marko.
Među ljudima bješe se zavrzla žestoka raspa oko nječega. Zovnuše Janka. Krcun mu reče: — Evo da ti presudiš! Ti doista umiješ se sjeći! — Kako sjeći? — Sabljom, ili nožem, kada bi te ko napao, ili ti koga! Je li da je to vještina?
Samo će izostati jedan najglavniji! — To je lako pogoditi za najglavnijega — reče vladika — a za ostale si doista sanjao. — E, i to znaš, kao i sve, vladiko sveti — viknu đakon u njekom zanosu i poljubi vladiku u ruku...
Njegovo su pismo doista već primili i doista su uvjereni da ga je šizmatični vladika preveo u „istočnu šizmu“, da je obred izvršio sa velikom
Njegovo su pismo doista već primili i doista su uvjereni da ga je šizmatični vladika preveo u „istočnu šizmu“, da je obred izvršio sa velikom svečanošću, u kojoj
“ Na to Krcun razveze, poče spočetka. Doista htjelo mu se da ma čim razgovori sjetna druga, ali osim toga, milo mu bješe da ga pouči i svadbenijem obredima, kao
Janko je bio oprezan, a baš nastajući suviše da to bude izdavao se suviše. Gojača se osmjehivala i doista samu sebe pitala: je li to samo zato što mu godi, e se djevojka zanijela za njim, ili je i ona njemu omiljela u velike?
Vođu se doista dosadi silno mišljenje i ćutanje, jer prvi započe razgovor. Zapita: — A, Janko! Koliko je urâ? Janko poglednu na časovni
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
I doista, čisto dečja književnost nevažan je, niži, primenjeni književni posao. Što se tiče onih vrednijih ostvarenja, njih rado čita
Ono, pak, što je pisano samo za decu, zbog dece i u „dečjem duhu”, doista je književno bezvredno i beznačajno. Kroče je tu bio u pravu, a s njim, u nas, Bogdan Popović (1863—1944), Jaša
jedino dostojnom da se nazove 'književnošću', zašto bismo je uzimali za osnovnu meru upoređivanja, kad ono što je doista bitno jeste ljudsko izražavanje u najširem smislu, moć oblikovanja imaginarnog.
Odatle do obraćanja deci samo je jedan korak. I doista, upravo u deci Zmaj je našao sredinu koja je u potpunosti odgovarala njegovoj naglašenoj sklonosti ka poučavanju, i
Ono što doista znamo, naučili smo ko zna kad, nehotično. Evo kako se samardžija Petrak, jedan od najuzbudljivijih likova tog dečjeg sna
Priroda koju je Ćopić doživeo u zavičaju doista je onaj bodlerovski hram u kojem se ukrštaju tajanstveni zvuci i nedokučiva znamenja.
On je - KUKU! - reko, kad je vido da mu deca otkidaju perca. Ovo domišljanje s rečima doista je detinjasto, a poetski je nemoćno. Igra je odveć lena i izveštačena.
Ljubav je još jače rasplamsana kad je reč o deci dragim bićima — roditeljima, rođacima, prijateljima. Dete iz Lukića doista se oglašava jasno i neposredno; ne oseća se, tako reći, nikakva razdaljina između pesnikovog i dečjeg ja.
U toj vreloj, ključaloj smesi, doista ima svega i svačega: i dobrog i lošeg, i našeg i tuđeg, od lepe, narodne, do kratkoveke, šatrovačke dosetke, od
Sremac, Stevan - PROZA
Ali ona će, govorila je ona, svim silama raditi da ga izvede na put. I ona mu je doista činila sve i sva. Kupi mu pajaca što dreči i pljeska rukama kad se pritisne, a mali Jova ga odmah drugi dan onako
I kupio je. Kupio je doista na četiri dana pred Božić. A to je ovako bilo. Iziđe Jova toga dana na pijacu i stade pred jednoga seljaka.
Zgodnije mi je odatle da ustajem kad zatreba da pucam! Jova je bio, doista, uvek lojalan i poslušan građanin, i sam ne bi prekršio pred Božić izdatu naredbu da se ne sme pucati.
I doista, ne potraja dugo pa se ču: dan, dan, iz komšiluka; odmah zatim se osu iz druge, treće, četvrte avlije, pa i iz avlije s
— Šta si se zamislio? Žao ti valjda što nije ovako svaki dan Božić? A? Šta misliš? — Pa... mislim tako... I, doista, pošto je malo prošlo, g. Paja je morao nešto misliti i razmišljati.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Car Petar dade osuđenika pred sebe izvesti, te ga zbiljski zapita: — Bi li ti mogao doista moju kćer u svetu naći i k meni dovesti, da ti se krivica oprosti i život pokloni?
Dakle, ako ti ovi carevu kćer ne nađu i ne dobave, doista je nitko drugi u celom svetu neće naći ni dobaviti... Zmajeva mati sakrije roba pod korito za vrata i prikrije ga, da
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Njegov ozbiljan odgovor uveri decu da je to doista učitelj, pa se bojažljivo ukloniše na livadu. — Živ bio, reče on đaku, koji mu priđe ruci. — Je li ovo Orlovica?
nije zbog škole. Ima i bogoslova koji rđavo pevaju — Ima, doista ima, odgovori pop, obarajući oči, jer i sam je veoma slab pevač. — Inomu solnce, inomu luna, inomu zvjezdi...
Iz crnoga pliša, čime je obložena kutija iznutra, zasija skupocena zlatna grana, posuta krupnim kamenjem. To beše doista redak i veličanstven nakit. Zastadoše joj oči na njemu dugo...
Evo kako se bojim tvoga šarabatanja, evo gledaj... Ministrov potpis... I on doista pokaza akt s potpisom ministra prosvete, pa ga onda pocepa na sitna parčeta. Evo i tvoje tužbe, evo gle...
Stojan dotrča k meni kao lud... jedva me pusti da ručam. Vazdan mi izbrblja koječega... Je li ovo doista od kamdžije? zapita on? prišavši bliže Gojku, razgledajuću dugu, crvenu masnicu. Glas mu zadrhta od uzbuđenja.
I Velja ga pogleda tako, kao da bi hteo naći potvrdu svojim rečima na njegovu licu.. Doista, Gojko pocrvene, zbuni se i stade se vrteti, kao god jutros pred Ljubicom.
Neću ni da vas pitam da li ste doista govorili protiv vlade... — kapetan zateže ovde, — jer sam uveren, a i čuo da ste miran čovek...
niste mi... protivni. — Nego naprotiv ?... opet ona udari u smeh. Gojko se baš zbuni. Šta sad da joj kaže ?... Doista mu nije ni protivna ni odvratna, ali ne zna ipak kako da nazove svoje osećanje prema njoj.
glavu, pa nemoćnim, žalosnim glasom progovori: — A ja sam mislila da ne možete da me gledate od mržnje, jer sam vas doista teško uvredila... Ali rekla sam vam već: ja za ona dva meseca nisam ništa znala za sebe...
A Ljubica je doista stradala mnogo. Odjednom se zagleda u Gojka dugo, dugo... pa joj dođe da vrisne od bola. Pobegne u školu i stane
ostaviti eve na stranu, pa živeti... živeti slavno !... I Gojko doista prožive školski raspust u zadovoljstvu i odmori se od onolikoga stradanja i patnji, što ih preturi za godinu dana...
na smrti je !... Ni sveće nemaš... odgovori on i stade se okretati oko sebe, kao da se uveri, da doista nema sveće. Ljubicu udari ova reč kao munja. »Umire!... Šta to veli on ?
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
Starac se branio obema rukama, pljeskao se po obrazu, po vratu, ljutio se i psovao. — Doista — gunđao je — zašto je Bog stvorio tako sitna bića koja su samo od štete.
— ponovi sluga žalostivim glasom. — Pa šta si ga onda tražio? — pitaše gazda, čudeći se sve više. — Ja sam doista tražio ono čega nema na svetu — odgovori mudri sluga uzdahnuvši — ali kao što nema magarca s paunovim repom, tako nema
I razmišljajući o tom neprestano, njega obuze stid i kajanje. „Moj je život doista ružan i svršetak mu ne može biti lep, kao što magarac ne može imati paunov rep.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
I, zamalo, a u masi se začuše glasovi: — Ministri, ministri! I ministri se doista pojaviše sa svima velikodostojnicima zemlje Stradije.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Ja ću vam sad odmah sve objasniti. Vidim da ste vi doista čovek iz XIX veka i da vam sve mora biti čudnovato, što opazite kod nas.
Marko ne odgovori ništa, samo mrdnu ramenom nervozno, što je moglo značiti: »koješta, ludorije !« I doista, on u sebi pomisli: »Pa što ?... Ako nema njega, naći će se ko će biti prvi na bdeniju...
Č’a Gliša je se u svakoj neprilici umeo vešto izvući i oni doista živeše bolje no mnoge ćifte a...ke. Njihova Kaja beše obučena kao prve trgovačke kćeri, pa kad prođe kroz varoš, kalfe
Tako je baba Soka govorila provodadžisko slovo svojoj snaša Juli i doista joj je iskreno govorila, nije pribegavala onim provodadžiskim šeretlucima i lažama, kojim sve provodadžike pribegavaju,
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Nešto ga steglo, pa samo stoji i gleda po školi. Doista, sam jad! Ni one skamije, ni oni prozori, ni ona visina i širina — jednom reči, ništa po propisu!
— E, doista, niko zgodniji od njega! A znaš posigurno da nikad nije služio u vojsci? — A-ja! — reče Maksa i baci cigaru pa leže
I Sreta je doista napisao nov dopis, poslao ga i ličnim prisustvom svojim prisilio ih da ga štampaju. Hučući i uzdišući i proklinjući i
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
VUK MIĆUNOVIĆ Evo i vi, već se načekasmo! A evo se, ljudi, okupljamo kâ svatovi pjani što se priča. To je vama doista sramota, jer je vama ponajbliže doći. TOMAŠ MARTINOVIĆ Nemoj, Vuče, i ostala braćo!
Koga zove uz one glavice svako jutro kako zora sine? Ja mnim ga je doista dozvao, — jer mi nije lakši, što ću kriti, nego da mi navrh glave stoji.
Na čudo sam i ja na san bio braneći se od nekijeh pasah, i pet šest sam mačem presjekao. Da sam đegođ u četu krenuo, doista se bih poklâ s Turcima.
KNEZ JANKO A brojiš li sve tako, igumne? IGUMAN STEFAN Brojim, sinko, ne prestajem nigda. KNEZ JANKO Doista se misliš nabrojiti. Da li ti se, oče, ne dodije, a od toga . . . . . . . . . . . .
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Ova se djevojka doista u zmiju pretvorila i ostala čuvajući blago. Pre više godina neki pastir iz sela Vranovače dospije sa svojim stadom
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Bakonja, namršten, sta raspremati sobu. Jedna neugodna misao izazva drugu. Doista mu Bujas namješta zamke! A onaj gadni Mačak, otkad nestrpljivo očekuje da se zafratri i da dobije parohiju postao je
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
Zar se jesi r'ješio doista ispitati gnjev pravedni tvorca i u vječnu povrć pogibiju sebe samog i sve legione te su tvojoj vlasti potčinjeni i
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
On uzdahnu isprekidano. — I vazduh ovaj nije više vazduh. I doista, koliko sam puta, budeći se u svojoj zemunici i pritisnut istim grobnim mrtvilom maćedonskih urvina, imao ovaj utisak
strepimo da se neko ne nađe onde, gde padaju meci, a ovde nas baš postavljaju na ta mesta i traže da na njima ostanemo. Doista se mirnodopsko vaspitanje i ratna stvarnost ogromno razlikuju.
i izvodio Iketa, a sve u cilju: da varoši Šapcu, rođenom, dakle, mestu, otkrije i prikaže, i dokaže i pokaže, jedan doista bujni, veliki i neodoljivi, ali dotle uporno gušeni talenat i umetnički temperamenat, koji je taj, inače po mnogim
napetosti, a tek što je Lepir na kraju onih nemogućih muka izgovorio poslednju reč stiha steže, Vuk (da li slučajno ili doista unesen i potpuno predan svojoj ulozi — ne zna se), boreći se zakači ga nekako i poseče po prstu palcu.
Utvrđeno je, naime, i doista i očevidno, da je označene noći Ilija Vasić, redov na odsustvu jednog bataljona kralja Karola І-og lumpovao.
Konstatovano je, sem toga, da je tamo negde iza onih vrata, doista bolna prebolna, a na leđima i u mukama, ležala pomenuta Fata, Aganova majka, kao i da se Agan, prva violina poznate
godine hrabro branio istorijski Takovski grm i Gornji Milanovac, izvadi iz džepa rotkvu, doista vrlo sličnu bombi, a kupljenu tu u nekoj krfskoj piljarnici, pa je iseče, posoli i zagrize apetitom kurjaka čiji zubi
I doista, samo ovo nekoliko reči učinile su da smo nekoliko trenutaka ostali tako u neprijatnom položaju dvojice protivnika koji
Svetlana primeti: — Gle, pa Vi pišete lepše od mene! — Ne, nije tako — odgovorih ja — Vaš je rukopis otmeniji! I doista, ono što je ona bila napisala učini mi se lepše od svega što je ljudskom rukom napisano.
I pronađoh ga doista, dosta brzo, među mnoštvom nejednakih i zapuštenih spomenika obraslih u korovu usred koga sam se obreo.
Vrag bi ga znao zašto i ne znam tebi, ali su Meni ti Srbi vrlo dragi. Dakle neka pobede, kako sam kazao!... I doista, zbi se onako kako zapovedi Gospod.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
samo polovina jedne dvojne stvari: rukavica koja je izgubila svoju paricu, ili jedno od stakala prelomljenog lornjona. Doista, kao da su na svijet gledale i svijet doživljavale samo jednim parom očiju.
svi mi osjećamo da u njima latentno leži neki estetski kvalitet, da su one podobne za estetsku preradu, pa da se od njih doista kasnije često i prave poeme i tragedije i simfonije i slično.
Baš mu hvala. Jer doista ne mogu više da gledam lica spavajućih. Koliko li sam se samo napatio za onih pet-šest dana što sam imao sobnog druga!
Samo je jedna stvar jedincata i nenadoknadiva u svemiru: to je ja. Doista, u čitavom svemiru postoji samo jedno jedino ja. I, ujedno, (gle čudna slučaja!
Neko poštovanje koje je svo šutnja i kontemplacija. Jer fizička ljepota nije puki fizički fakat: kad je to doista ljepota višeg reda, ona je jedan talenat. Talenat kao i svaki drugi.
I, što je još gore, ostala mi je izvjesna nesposobnost da shvatim punu važnost tog lučenja. Doista, zar i fakat našeg doživljavanja u misli, u fantaziji, zar i fakat našeg čuvstvovanja, treperenja naše senzibilnosti, nisu
I, kao i u svim nesretnim ljubavima, ta upornost i crpe svoju snagu iz one zle sreće. Doista, oduvijek je bila u meni težnja, strasna težnja, da moje maštanje, moje iracionalnosti, moje čuvstvovanje zaodjenem u vid
No da li to što mislim i vjerujem doista mislim i vjerujem, o tome vrlo često nisam načisto. A pokušaji raščišćavanja i lučenja tu me redovno iznevjeravaju.
Odakle u meni ta ambicija na dosljednost? To ne dokučujem. Makar i ne bio načistu da li ono što mislim doista mislim, opet postavljam na sebe zahtjev da u mom umovanju budem dosljedan. Zbilja čudno.
„filibustijeru” klasičnog tipa, poteklom negdje s obala ovog sredozemlja (naravno, ako je dostojan tog imena, ako je to doista životni amater dobroga soja, a ne puki mitteleuropski „hohštapler”, priseban i metodičan, koji se blagovremeno
to stvarno znači samo da je ustrajan u svojoj odluci da će vjerovati, ili, u najboljem slučaju, u svojoj obmani da doista vjeruje.
naša uvjerenja budu uvijek dosljedno jednaka, naš moralni sud da to treba da tako bude, i, eventualno, naša obmana da to doista i jest tako.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Đurica se žudno dohvati vrga, i da mu baba na polovini ne odujmi, iskapio bi sve. Voda ga doista oporavi, te odmah diže glavu i plašljivo zapita: — Kamo Vuja? — Sad će on doći, ne brini ti.
A ona se, doista, duboko i strasno predala svome osećanju, predala mu se svom silom zanosne mladosti, razumevajući pri tom dobro šta
« I doista, on odmah progovori: — E, niste videli vi u Štajnbruhu: uzme samo jednu tanku dugačku iglicu i zavuče je vepru između
Pribravši dovoljno dokaza da je ovaj mrtvac doista Pantovac, kapetan naredi da ga odmah nose i zakopaju. Uveče je, ukraj sreskoga puta, izrastao nov hum vlažne zemlje,
— reče ona i nasmeja se veselo, kao da je to što je kazala o provođenju, doista veseli i zanima. Đurica se iznenadi; lako crvenilo prelete mu preko lica, ali to Stanka, pri onako slabom osvetljenju,
Gošća beše doista neka rođaka Maruški, propala žena, i Novica je mnogo računao na nju, kad se odlučio da je dovede u svoj stan za ovaj
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
vračara, otvor na dimnjaku be — uzvik kojim se izražava odobravanje, pohvala i čuđenje bezbeli — zaista beli — zacelo doista, bogme, baš bendati —obzirati se berićet versum — hvala ti beternije — lošije, gore bešluk — turski novac od 5
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
S druge strane, u anteni se mogu dobiti struje od više hiljada ampera. Za ostvarivanje takvog cilja potreban je uređaj doista skromnih dimenzija.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Sve se živo uplašilo i u se stislo, očekujući da prestane oluja. Te noći izlilo se dažda da ga je bilo doista za celu godinu. I u njihovu kućicu prodrla je i navrvila voda. Propustio krov, te je kapalo na sve strane.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Štaviše, kad se ona doista završi, pred nama iskrsava još jedan, ranije skriveni lik, onaj koji nam je priču ispričao: „Onaj koji ovo priča, prvi
polovine Matićevog stiha za trenutak vidi kao suprotno usmerene, mada uopšte ne mora biti svestan da je sve ove radnje doista obavio.
kadenciranja. To je doista melodioznomuzikalna tvorevina, ali se cena te muzikalnosti isto tako dobro oseća: reči su uveliko izgubile u svojoj
krpa Na krpi tri zvezde device („Riba u duši“) Govorilo se i pisalo o hermetizmu Popinoga pesništva, i ono je doista hermetično za čitaoca naviklog na već tradicionalizovani individualni lirski izraz; u stvari, ono je hermetično i
kao da je u svakome od njih jedna oveća masovna, kolektivna energija nemilice rasipana da bi se izdvojile dvetri doista značajne umetničke individualnosti.
Hladne! Bezosećajne! Prozaične! Racionalne!“? Oni doista mogu i da ne budu u tradiciji naše poezije i našega jezika, ali pri tome treba postaviti i jedno bezazleno pitanje:
da nešto nije u duhu i tradiciji našega jezika i poezije, postavljati ono bezazleno pitanje: koje tradicije, jer njih doista u svakoj kulturi s dužim pamćenjem ima više, i problem zatečene tradicije u poeziji, u književnosti uopšte, može se
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
Kako sreće da si ti kožarski trgovac. ČEDA: Ono, kako vašem Raki trebaju svake nedelje nova pendžeta, bilo bi doista dobro. ŽIVKA: Gledaj ti svoja pendžeta! ČEDA: A je 'l' te, molim vas, smem li znati kako je ime Nikaragui?
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Ali pre toga valja reći šta analizovana rečenica doista sadrži. Njome se, najpre, uvode grupe likova o kojima će se ili u prvome delu ili duž celog teksta pripovedati.
Ali u romanu, premda se taj Todorin govor doista daje, daje se kao da je odvojen od nje i spolja viđen. Kao što mi, istina, vidimo svoje lice u ogledalu, ali ga vidimo
Kao što je poznato, takva se svest može steći, a junakinja je doista i stiče iz odnos koji drugi, najviše bliski ljudi imaju prema njoj; recimo, iz pažnje, nežnosti, ljubavi koje joj
Dobrim ga je delom za njega vezao, i njime ga motiviše. I doista se kod Sofke potiskivanje ljubavnih osećanja motiviše, zajednom s očevim autoritetom, visokom hadžijskom samosvešću: „viša
unutra” u ovom slučaju očigledno nije što i premeštanje ugla pripovedanja u samu svest junakovu, i čitaocu nije dato da doista prati „unutarnji monolog” bilo Sofkin bilo, možda, s vremena na vreme i nekog drugog lika.
nije jasno odeljen od govora likova; niti se opis onoga što se liku samo priviđa sigurno razlikuje od onoga što on doista vidi, i slično.
Zasad, naravno, nije jasno šta se doista misli pod ukidanjem jednih i drugih ograničenja, pa prema tome ni šta konkretno znači dvostrani proces „prozaizacije” i
S druge strane, međutim, doista se u govoru nikada ne pojavljuje rečenica uopšte, nego vazda samo neka njena varijanta, poput onih što su maločas
individualizovani glas obraća čitaocu pričom iz davnih istorijskih vremena, niti čitalac igde nalazi da neko nekome doista priča, a i u tonu pripovedanja, opet, nema ni traga od mirnog, nenameštenog i time zavodljivog pričanja.
razmišljanju čitamo pažljivo, sa svim podvučenim ponavljanjima što ga iznutra raščlanjuju i ritmizuju, osetićemo da on doista deluje kao zasebna celina. I to celina koju bismo sasvim uslovno mogli nazvati ritmičko-intonacionim pasusom.
Zasad nije ispitano kakvi su doista kod njega, novi ili stari, tropi najčešći, najznačajniji, i kakva im je priroda. Ipak, ponešto se o tropima u Seobama
Na neprekidne molbe, Aranđel je iz Zemuna krenuo u Karlovce više da udovolji samrtno bolesnoj Dafini nego da doista od patrijarha ište dozvolu za sklapanje braka sa snahom koja mu je postala ljubavnica.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
marta 1933). Ovaj interesantan običaj može poslužiti kao nov dokaz za teoriju da je spaljivanje, kod raznih naroda, doista postalo u nameri da se pokojnicima konačio onemogući povratak. — Na g. drvo hvata se i đavo (v.
Ali ima dokumenata po kojima izgleda da je g. doista imao božansko poštovanje i mogao biti fetiš. Selo Grab u Hercegovini nazvano je po jednom velikom g.
Kićenje smiljem i ostale manipulacije dolaze svakako otuda što s. ima apotropajsku moć. Da nju doista ima, vidi se iz primorskog običaja da se, kad su procesije o Rusaljama (Duhovima) i Brašančevu, posipa duž puta s.
je: i posledica koja se pretpostavlja ako se grana na grob ne baci — naime, oboljenje — jasan je dokaz da se granom doista treba da duši spreči izlazak, jer, kao što znamo, zle duše su te koje, prema primitivnom verovanju, izazivaju u čoveku
i na plodove sa drveta života u raju (koje je, u prvobitnom mitu, takođe čuvala zmija), pa ćemo se uveriti da se ovde doista nalazimo u punoj mitologiji.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Kod tebe zaboravljam i tugu i bol što sam je sobom amo donio... Glas mu doista iskreno podrhtavaše, silna unutarnja sila ispoljavaše riječi, no zasve ne znadijaše što da reče, a opet nije mogao da se
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Bardaci su mu svi odreda vragolasti, ćupovi zamišljeni, lonci ponosito uzdržani. Doista su mi moji mladi prijatelji nerazumljivi.
Ilić, Vojislav J. - PESME
1883. ORGIJE Nemati nimalo mira - ta to je doista pseći! Lalo! zatvori vrata, pa slušaj šta ću ti reći: Dođe li poznanik kakav da moju malenkost traži, A ti ga učtivo
“ Da, to je doista mučno! Ko svakog s radošću prima, Taj s teškom dosadom, najzad, i leđa okreće svima, Jer ljupka spoljašnost tada pred
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
— Gos-Toša je doista voleo neki očigledan kult, neko osveštano mesto, neku reprezentaciju onih koji kultu služe. On je, doduše, novac davao
” Sirota gospa Nola. Malo se doista zamorila od tog života bez ličnih ambicija i zadovoljstava. — Da mi je razgovora s nekim pametnim čovekom, ili da mi je
— Gospođo Lazarić, pred vama mi je lako biti prav i iskren; drukčije ne bih ni umeo. Ja doista treba da se ženim, i po godinama, i po zanimanju, i po mojoj želji. Devojka, vaša poćerka, i lepa je, i bogata je.
Prota je posle pričao da je gospodin Joksim bio bled kao krpa: „Zamuknuo naš premudri Solomun”. Beše doista zamuklo sve, pa i gospodin Joksim. Kandilo se zapalilo, slabački se lelujao plamen dva minuta, zacvrčao i ugasio se.
I ide mi od ruke neverovatno! Zamisli, u Londonu su ljudi zadovoljni sa mnom! Znači, ima doista u meni štofa za trgovca i finansijera. Uostalom, to sam uglavnom i studirao.
Ali taj trenutak! Do tog trenutka je odnos između čoveka koji novac zove, i novca, doista mističan. Čovek mora misliti na novac sa isključenjem svega, kao na ideal, kao na rođeno dete, kao na neko božanstvo.
Lepo je to kazao Laza, za vodu. Možda guste mišiće i gipke pokrete konja doista ne može ni kamen bolje izmodelovati nego eruptivno izbačena masa guste, gipke morske vode, koja juri neumorno.
A zeleno-sivo ždraljinje krilo, koje čovek retko uočava, slično je doista oštrim mlazevima vode, kojima udarac vetra daje mah da lete, a lete dotle dok traju udarac i bol.
— Ja se osećam bolje. Pričekajte dok se dignem. — Pavle je doista sve manje kašljao, ali sve više spavao. Kad se probudi, čita pisma, gleda slike, gleda se u ogledalcetu i raduje se što
— Kad je Leksa ostavila klavir, Josif je prešao na klavir, i tu doista daleko otišao. Zvali su ga po okolini, i u varošicu da svira. Mrzeo je palanku, i nije u nju odlazio.
— Izvukla je grdnju, ali vrebala i dalje i majčine oči, i nešto što je u austriskoj vojsci bilo najlepše, doista: motiv trube pred noćni mir... Nešto je krila u sebi gospa-Fila, a nešto su krili od sveta i njih dvoje, muž i žena.
ali i okrom toga, kad počne sevati onim lepim očicama, beži!” Soka je doista od svoje matere nasledila sve: i lepotu, i razdražljivu prirodu, i bolešljivost, i talenat za onu odviše tačnu reč koju
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
I da je to doista bio nužan uslov i za našu epsku poeziju najjasnije se vidi iz toga što se ona kasnije, u XIX veku, uporedo sa
I doista su uskoci bili razmešteni u krajeve oko Otočca i po Žumberku. Tu ih je skoro nestalo među ostalim stanovništvom.
Poćera me Ljutica Bogdane na njegovoj tankoj bedeviji: da mi ne bi Šarca od mejdana, doista me uvatiti šćaše; već mi Šarac stade odmicati, a kobila poče ostajati.
“ Al' da vidiš crnog Arapina! Kad pokupi dizgen bedeviji, pak je ud'ri oštrom bakračalijom, doista ga preskočiti šćaše; al' ne dade Šarac od mejdana, već se prope on na noge stražnje, i kobilu na prednje dočeka, i malo
Nećeš uteć, ni odvest đogata, ni odnijet ruho Džafer-bega!“ Pak on pušta svojega dorata, a poteže sablju okovanu; doista ga dostignuti šćaše, al̓ mu Grujo ni bježat ne šćede, već povrati bijesna đogata, a poteže sablju Džafer-bega, pak
“ Veli njojzi Janković Stojane: „Tvrda vjera, lijepa đevojko! Uzeću te za vjernu ljubovcu, doista te prevariti neću“. Kad to čula lijepa đevojka, spusti njega u tavnicu tavnu, pa otide na tananu kulu.
Vaistina je ime napravljeno od starog izraza „va istinu“ — doista. Rđom kapô dok mu je kolena, tj. (kaže V. Jovanović) „skapavao kao rđa, oni i njegovi potomci, dok ih bude bilo“.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
MOJA PTICA NAĐE SEBI DOMOVINU 107 ZLATOUSTOME ZAPIS ZLATAN 108 SLOVO POHVALNO KRSTU, VESNIKU KOPNA 109 TAKO DOISTA NEKIMA NOĆU...
DUHOVNICI Ovo je sveštenikom rečeno, a nije kamenu... Doista, bakali i vinokrčmari, A ne duhovnici! Na vranu konju sadioci S dvomerilom ceneći Zakon za dinar i po dva — Što rad
Sad već doista, izađi iz Livana, evo, kćerko tužna, lepog mirisa tuđa, — krasnoga mi Isusa! Plakala je Rahila za decom neutešno.
Veliku pučinu i širotu morsku razdirući, tima nadeždu blisku javljaš, koji u strane dolaze nesvoje. TAKO DOISTA NEKIMA NOĆU... Tako doista nekima noću Zgađa se duša Ka pravo ista što je Crkva hramna.
TAKO DOISTA NEKIMA NOĆU... Tako doista nekima noću Zgađa se duša Ka pravo ista što je Crkva hramna. PUT PO ZVEZDAMA Nek se promenjuju dani i godine svojim
« Čatući oni to Valamovo pismo, vrlo su se bojali mnedući im da će doista neki silovit od Izrailja car s vojskom na njih tamo doći, te im svu zemlju poharati i porobiti, koje opet pod mač dati.
Kad ne može, tad ne može se praviti! Indi, vide car da se nešto doista neda to zgraditi carici mu na dar. A on domisli se i učini saborno dogovor sa svom crkovnom naredbom i š njihovom voljom
A već posle nije ni mario za to je li, a nije li skrivio. Ama Bog doista ne ostalja to tako boraviti čoveku svojevoljno nego ko se ne obraća, kinji i bije i mori.
) I razljuti se vrlo na to car mneći mu da je doista tako i jer na nekoga pravo onde njegova boljarina prorok tužbu čini.
Ovako reče Isusu: »Gospodine vojvoda, doista evo, ja sam taj čovek što sam zgrešio pred gospodinom Bogom Izrailjevim! Tako i ovako jesam to učinio; smotreh onde u
»Mi, rekoše, siromasi dođosmo kupiti žita da se koji dan prehranimo, a evo sad pravo o svojoj glavi hodismo! I doista, ništa to s drugoga ne zgodi se nam nego pravo našega brata krv liči na nas!
Te svi širom sverovaše da je to doista Hristos mesija... Posle, za grčkoga carstva, Justinijan car onaj kamen na kom no je Hristos odmarajući se kod bunara
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Lele-e! Sram da me izede; em što sam sal komšika, pa iska sram i rezilak da me izede! Četi si svet, pa se smeje! I doista beše izišla jedna poduža beleška o majstoru Manasiji (reč: majstor beše pod navodnicama), gde se napada na njega: da
Oskudacija!... Kad gu naučilo, bre?! — čudi se jednako Jordan reči koju je doista sad prvi put čuo (iako se svaki dan tužio kako „nema stare godine i stari pazar“), pa se diže u čaršiju među trgovce s
van kuće i rečca jedna rekne, ipak nije nikako, ama baš nikako moglo to ostati tajna, već i zbog samoga toga što se to doista desilo, a još više zbog toga što se to, nađavola, desilo u prusustvu pet ženâ (računajući tu i Doku) od kojih su dve —
A tako je nekako baš i bilo. U kući Zamfirovoj doista je bilo nešto tužno, nešto sve rasejano, neki umor i tišina celoga toga dana, sve dok nije u sam mrak banula u kuću
usta laži i kleveti, ako se devojka provede, i svet je tako vidi u krugu njenih tolikih anđela hranitelja, među kojima, doista, ne može pokliznuti i vrdnuti sa staze vrlina ni sam crni đavo, a kamoli jedna čedna i bezazlena devojčica u pupoljku