Upotreba reči dokle u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

I ja mislim da neću prema vama grešiti ako ih k sebi primim — bar dokle im stariji brat ne poodraste da može svoju sirotu majku i sestru izdržavati... Ja sam ćutao.

se mogla svršiti pripovetka o jednoj običnoj ženidbi; čovek dođe, zaprosti devojku, prstenuje, venča se i živi s njome, dokle ne umre on ili ona... Ali kod moga pobratima beše, kako ženidba, tako i život buran i neobičan...

Gde je Laza birov?... Lazo, uzmi još dva-tri momka, pa mi ga dovedite vezana... Dobro, dobro! Kazaće to dete, dokle ga kapetan malo na muke udari, sve što o Sremcu zna...

To mu napiši; a dodaj mu da smo uhvatili palikuću i da mu ga po Lazi birovu pratimo da ga donde na muke udara, dokle ne prizna. Učitelj je drhtao. — Ja ga nisam nikad ni kljucnuo, a, gle, sad da ga kapetani meću na strašne muke!...

Ah, Jelice, dokle još nisam znao za teško gvožđe i za vlažne zidove crnih tavnica, onude sam najradije lutao... A i bliže je pešaku.

Obradović, Dositej - BASNE

Ovo je najbezbednije i bezbrižnije. Dokle nam god ko može učiniti zlo ako hoće, dotle nismo na najboljoj nozi. Mi ćemo viditi u mnogim basnama da se je lisica u

Smrdi čovek u lenosti, život mu je isti na tegotu. Leži dokle ga rebra ne zabodu, i jedva čeka da mu dan prođe. Ženi i čoveku ružno je i sramotno bez posla stajati ako su i koliko

To što bi u naturi (sačuvaj bože!) čudovište bilo, tome se na ikoni moraš klanjati. Evo, braćo moja, dokle sujeverije i slepota može doći i stignuti!

Govori danas, govori sutra, dokle ti ga u jedan mah istom nestane. Rabini pišu da je živ na nebo odnesen bio; već što mu drago, kud je god on odnesen,

Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME

prema reci, bos i oslobođen kroz pčele i cveće, bos i oslobođen kroz beline snega, belih rada, oblaka i ovaca? Dokle misliš da stigneš u tim čizmama? Zar ćeš obuven u krvave čizme leći u zemlju, kraj bosih otaca? 21. maj 2000.

Ako Ti nećeš, ko će nas povesti, zakopane s rovcima i krompirima, putniče koji si bosim nogama dospeo tamo dokle se ne dopire ni krilima? 4. Lađo s koje se vidi Jerusalim!

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

— Turci kažu: „Slobodno, tvrda je vera. Fočić hoće opet kneza od vašeg odžaka, i neće da ide, dokle iz vaše rodbine koga ne okneži”.

Zato ti ukratko kažem, da četiri dahije dokle gode nama u ruke ne dođu mrtvi ili živi, nikakva mira dotle nema, niti o miru govori! I zbogom!

„Ja nemam više nego ovi̓ 11 forinti i ovu pušku, no daj išti jošt ako dadu; ako li ne dadu, da idemo i sa to 250, pak dokle dođemo; Rusi popovima dobro dele, prosićemo”.

Ja kažem da se ne mogu starati jelom i pivom i pročim, da sve za nji̓ i nabavljam i plaćam, nego ja ću davati dokle teče novaca, a drugi neka isplaćuje gde što treba.

Kaže Teodor: „Taki je adet: dokle god ne izvratiš šolju, sve oni doslužuju”. Tome smo se posle i smejali, a i malo bar pameti i običaju naučili.

je bio kod Gušanca-Alije kao pod stražom, da mu dade ajluk što su mu dahije dužne ostale, i nije ga hoteo otpustiti, dokle naši komendati nisu dali Zemuncima obligacije, a zemunski trgovci dadu opet od sebe Gušancu obligacije da će oni is-.

Glave nisu sekli, jer su svi raznim haljinama, puškama i drugim pljačkama natovareni bili. Ovi su terali donde, dokle i̓ nisu Milić Kedić i Nedić Mijailo sa svojom vojskom susreli; pak ovi umorni vratili se, a Kedić otera do sokolske

turska vera, tvrđa od kamena; ja sam alis (pravi) Turčin Krajišnik, a nisam ka̓ ovi Bošnjaci, koji dadu veru pa pogaze. Dokle god vidiš mene živa i moje Krajišnike, ne boj se tvomu životu; a kad poginem ja, i Ali-alaj-beg i paša Sirčić i naše

Krstivojeviću, da su Turci na konaku na Ušću i da će danas ili sutra na Zabrežje, a od Beograda i sami vide dimove, dokle su Turci došli.

Da se više Serbi ne mogu za novce otkupljivati, jerbo Turci uzmu novce i opet poseku, niti se oni mogu sami pomiriti dokle car ne bi preduzeo da sa sultanom uredi, i proč.

cara koji žali narod, nismo mu hoteli govoriti, i čekali smo ne bi li se popravili, ali ne kteše se popraviti dotle dokle jadni narod u propast ne turiše. A ko vam je davao iznajpre barut, olovo, puške? Ko dobre sovete kako ćete postupati?

Jednim slovom, tko vas podigao da ste mogli donde doći, dokle ste bili došli? Sve je to naš car kao milostivi otac vama činio i preko toliki̓ blagodejanija i sovata opet niste

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

— reći će Radan. — Pa kud ih deo, bogati? — upitaše ostali. — Bacio ih na tavan i tu su mu stajale, bogzna dokle... Išli su ljudi, kao na čudo te gledali... Posle, veli, nestade ih.

Posle večere kolale su zdravice od kapetana do Đuke i od Đuke do kapetana — dokle već gosti nisu bili došli u tako stanje da nisu više ni razumevali jedan drugoga.

Evo, gde je okrnji crno dete na brodu više Petrova vira!... Viš, pa devet puta, moj kume, i — evo dokle sam dospeo!...

Utom Sreja nekako odgurnu Miluna, zgrabi bubanj, pa njemu na glavu i bež na vratnice. Dokle Milun skide bubanj, koji mu se beše nabio čak do ramena i zakačio ga nekako ružno ispod vrata onim parčetom još zapete

i šta mu još nisu nagovorili, dokle ga nisu obrlatili da ide opet Milunu. Kad bi uveče, eto ti Sreje. Milun duva i čini se tokorse nevešt, i Sreja duva i

drugova, koji se poređaše unaokolo, pa ga staše zavarkivati da potkače nogom čitu ispred njega i da je već teraju dokle mogu. Jedan je, bome, i potkači, te s noge na nogu stade odletati jadna čita niz potok, pa čak pored zida školskog.

« Simica osta s praktikantom, a kapetan zatvori vrata za sobom. Dokle je trajalo to uzimanje za protokol — valjda će znati sam kapetan, a znaće i Simica, koji se već beše oznojio pričajući

— A jesi naumio daleko? — upita čiča Mirko. — Bogami, daleko... — odgovori Strahinja ozbiljno. — E?... A dokle? — Može biti čak u Posavinu. — U Posavinu... — zavikaše gotovo svi začuđeno. — A što, more?

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

Duša ga zaboli... Ništa crnje, mislio je, nema od života njegovog. Ta, dokle je god mogao pogledati unapred, video je samo patnju i neizvesnost.

Priče će pričati o mome hajdukovanju i mojoj osveti! I zar nije lepo biti hajduk? Gospodar si dokle ti puška nosi!... Sam sudiš i oprašaš!... Pa se zanese. Misli ga nosiše po gorama i planinama...

Treba ga najprije raskraviti... Ivan zinuo u Turčina, pa se čudi tolikoj čovečnosti. A Kruška, videći da je doterao dokle je hteo, samo se osmehnu, pa reče: — A šta mu ono izniješe u selu? — Mahni, molim te! — reče Ivan.

Ej, moj Ivane, teško tebi!... Dokle ćeš, bolan, biti lud?... Zar ti misiš da ćeš kadgod biti prav njima dvojici?... Teško tebi!...

Iz okolnih bara razlegao se kreket žaba. A Kruška bi se, ništa ne misleći, udubio u tu muziku, pa ko zna dokle bi ostao da ga ne zovnu da spava. Jedne večeri sedeo je sa Ivanom i razgovarao. Razgovor im beše strašno sumoran.

Jelica izide da vidi. Zamalo i vrati se. — Deca neka pomrla... — reče snuždeno. — Jadna sirotinjo! — reče Stanko. — Dokle ćeš nas, bože, mučiti!... Zovnite mi Surepa. Jelica opet izide. Ne potraja dugo, vrati se sa Surepom.

Starešine postaviše straže. Vojvode se povukoše u svoje šatore. — Dokle li će ovo trajati? — pomisli Čupić kad u šator uđe.

palo mnogo turskih glava, ali danas — samo ako ih đavo nadari te udare — danas ću napraviti rusvaj da će se pričati dokle traje jednog Srbina!... Idite, dakle, uklonite se!... Zbogom!... Pa izide besno iz šatora i ode međ svoje golaće...

Dučić, Jovan - PESME

Uprtih zenica prema nebu zlatnom, Dva giganta Sfinksa tu stražare tako, Dokle ona plače; a za morskim platnom, Iznemoglo sunce zalazi, polako.

Sve kipi u meni, kô plima kad stiže: Kao sad da postah! Dokle zvezde brode Jedne bezimene noći, pored vode. KRAJ MORA Iz Boke Lav kameni jedan iz mletačkih dana Ozbiljan i

Star i malaksao, i sa grivom sedom, On je teške šape zario duboko, Dokle mirno drži u obzoru bledom Svoj mramorni pogled i studeno oko.

svako veče I kada zaplaču noćne kamelije, Zaplače i ona; suza što poteče, Niko ne zna šta je, ni šta ona krije. Dokle bolno šumi iznad tamnih voda Tiha pesma sfera u dubini svoda, I pod vrtovima dok umire plima.

Taj znak što mrkne i što sjaje, Taj govor neba rečju tamnom! Dokle će ići i što traje — Ta gorka igra sunca sa mnom?

A vratiće se mirno tada, Sve kao reke koje plave, — Dokle za krvav zapad pada Krupno i strašno sunce slave. NEDELjA Već zora srebri humke riđe; Pođoše najzad nebom smelo

u oku Ja osećam tiho u bolima dugim: Sve je pokidano sa mnom i sa drugim, I čekam odnekud novu reč duboku, I dokle se dele svetlosti i tmine, I noć pada kao paučina meka: Sve nàtpēva hučna muzika tišine!

Svagda, kao krila, te sumnje beskrajne Nad svačim će tebe da drže visoko, Dokle ne zatvoriš bolno svoje oko Na međi večite istine i tajne.

U gnezdu će biti sve ćutanje šumâ, I sve pesme rekâ u jutru kad sviću, I sav strasni miris s rascvetanih huma — Dokle zlatno perje raste mome tiću.

ČEDNOST Dokle spavaš, jedna ruka nevidljiva Brižno svu noć vaja tvoje male dojke, Briše i popravlja, i vuče, i sliva, Kreće mirne

Gospar Bartoleo, Pobedilac srca i na dvobojima — Jednog dana spazi da je postô beo. Dokle još u svome prsluku od svile Po koje pisamce opazi da ima, I malu maramu, ko zna koje vile, Punu poljubaca i punu

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

”, ja opet zaspah. Bogzna dokle bih ja spavao, da nečuh njene reči: — Hej ti, lenštino! diži se! Osetim i ruku maminu kako me češka po kosi.

Bogzna dokle bih ja tako virio, da me se opet ne dotaknu majčina ruka. Ništa mi ne reče, samo onim blagim očima pokaza put vrata.

Nikad nije prestajao, nikad se umorio. Bogu se molio: „Bože, oprosti mi grijehe i održi me zdrava dokle si mi života poklonio!” I bog ga je zajedno s pošom odario zdravljem.

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

Sete ga se i nađu ga tek onda kad ga žena potraži: »A di se to deo moj čovek?« pita žena, dokle ga ne nađe pod stolom. »Jao, teretu moj!« viče žena i diže ga. A gospodin popa samo sedi.

— veli mu pop Ćira. — Post’o si razgovoran nešto noćas, a? Razbio mu se valjda san, pa izbija! Ne znam samo dokle će biti tako dobre volje. — Dokle? Dokle mu opet ne dođu lutke! Tu čovek ne ume da bude dosta pametan, — veli popadija.

Razbio mu se valjda san, pa izbija! Ne znam samo dokle će biti tako dobre volje. — Dokle? Dokle mu opet ne dođu lutke! Tu čovek ne ume da bude dosta pametan, — veli popadija.

Razbio mu se valjda san, pa izbija! Ne znam samo dokle će biti tako dobre volje. — Dokle? Dokle mu opet ne dođu lutke! Tu čovek ne ume da bude dosta pametan, — veli popadija. — Jedna muka i nevolja, a nema mu leka!

Zatim je pohvalio Heruviku, a učitelj opet prediku. Dokle su pop Spira i pop Bira razgovarali, sedeo je g. Pera kao na iglama između dve lepotice.

— pita pop Spira koji nikako nije ni opazio kako se razvijao dijalog, jer je baš pripovedao pop-Ćiri dokle misli hraniti i kad misli zaklati krmka. — Ta, šta je to?! Ta, šta ste počele k’o deca!

o nekoj svekrvi kako je veštica, pa se iskopistila na svoju snahu, zavadila je s mužem, pa dolazi svaku noć; dokle je tu, sve se čuju iz daleka šijačke gajde kako tanko sviraju, a ona je davi i viče joj jednako: »Ti si me, veli, u

! — I slanine donesi — naređuje domaćin — i malo suva jezika i jednu okrajku ’leba. I dokle Đuka sprema za Niću, ovaj se razgovara s ukućanima i domaćinom.

Što ne nacunjaš sebi ženu? — pita ga Rakila, jedna lepuškasta mlada udovica iz komšiluka. — Dokle ćeš samovati, Nićo, tako k’o niko tvoj? — He, šta ćeš!? Drugu Pélu ne mogu lako naći! — veli Nića malo i tužno.

— ’Ajde, dosta već jedared! Dokle ćete? Kad počnete, a vi ne znate šta je dosta!... Dobro, dobro! Do’ćete i vi u moje godine...

Njive i s jedne i s druge strane. Pred svakom njivom dva duda, pa se po njima zna dokle je čija njiva. Sve je sada sumorno, i njive i drveće.

tabaka diktovao jednom malom lepo očešljanom Čivučetu, i sa plajvazom jednu po jednu porudžbinu prevlačio na hartiji, dokle nije sve tačno po inventaru nabavio.

Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI

A opet, uvek mu je milo bilo kad bi se ona na njega odobrovoljila, te ga pustila unutra, kod sebe. I ko zna dokle bi tako, da se sam popa nije umešao. Silom oterao varošanku te Taja opet mogao sam, u toj svojoj sobi da sedi, noćeva.

Čak i po selima prati ga, juri za njim. To, dokle je ona, majka mu, bila živa. A posle, snahe, braća mu — ispočetka i one ga gledale, ne puštale, stid ih bilo pred

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

A sad šta? „Sve dokle dopire vidik moga razuma — mislio je Jurišić — ja ništa jasno ne mogu da vidim i ništa od svega ne razumem.

zakopavanje karabina, to sramno uklanjanje traga krivice, pa još sramnije skakutanje na jednoj nozi kroz kukuruze sve dokle ga neki pešaci, što ih je sreo na putu, sa onim dobrodušnim, detinjskim sažaljenjem, ne uzeše na leđa, smenjujući se tako

Jer to nije dan nego večnost i još kad čovek pojma nema dokle će se to nemilosrdno razračunavanje produžiti, a pored toga ne stoji dobro kod pretpostavljanih, te ga ovi namerno šalju

Pa se ona tanka kolona, dokle god se dobro ne zagleda, činila kao da mili u jednom istom pravcu, tamo ka vratima. Ali je Jurišić na to bio obratio

Razume se da sam ga držao čvrsto dokle god je trebalo i da sam njegov revolver istrgao, ispraznio, i ostavio ga na sigurno mesto.

Ali, gle, crveni plamenovi ližu do zvezda, zaista ližu čak do zvezda, i svuda dokle mogu da dogledam samo požar i beskrajna kolona vešala.

Afrika

Treba pokazati strancu da je on kao u svojoj kući i da nikome ne smeta. Ne žele da skinu svoje marame oko bedara dokle god ima više od jednog muškarca u sobi. Veliki progovori, diskusije. Izbacujemo dečake napolje.

Jedino tu biljno carstvo pobedilo je carstvo životinjsko; izagnalo ga. Samo na vrhovima rastinja, ogromno visoko, dokle ni lijane ne dostižu, kao na kakvom višem i mekšem, šumnijem terenu, žive tu pojedini narodi ptica, majmuna i

Donose mi tronožac da sednem. Dokle god kralj govori, ostaci njegovih zuba udaraju jedni o druge. On za vreme dok razgovara sa mnom izdaje i druge

Popović, Jovan Sterija - TVRDICA

Oći da mi sekira. Nečisto duh, znajš da ti sad isečim u moja furija! JUCA: Ali, zaboga, dokle ćete ga držati da vam toliku štetu pravi?!

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

Međutim, Đurđe se osvrnu snahi i prodera se: „Ama, Šokice, dokle ćeš ti nama šoketati i svima nam pamet soliti? Ta ono mi je brat ko mi je dobru rad!

A ako nestane na putu, niko neće moći reći da nije išao dokle god je mogao da vidi, pred sobom, zvezdu Danicu, na putu u Rosiju.

je bio, pre sedam godina, prošao kroz Beč, kada su se slavonski husari vraćali, po strašnoj zimi, iz okoline Praga, dokle je franceski đeneral Chevert bio dopro. Pavle je znao gde je centar Beča, kod crkve Sv.

Ko zna dokle bi ta prodaja ljudi bila trajala, da se jedan takav transport nije potukao, u birtu, nasred Mitrovice, a tukli su se

Tek da nešto i mi, Bogu, lanemo. E moj Đurđe, pa dokle ćemo tako? Eto prošao sam i Šlosberg, u Gracu, da ispunim serca želju i otplačem nad Joanovičem, što je Vuka, u Rosiju,

Prijateljicama je imala običaj da kaže: da čeka onog pravoga! Koji će doći izdaleka. Ko zna, dokle bi, tako, gospoža Evdokija prolazila, nadodoljena, vrlo lepa, kroz kuće i vrtove svojih poznanica – među kojima je bila

Kad bi bili već nedelju, dve dana na putu, a čuli da do Rosije ima još, nedeljama, da idu, psovali bi, i derali se: Ta dokle ćemo?

Stajao je drzak, ćutljiv, usamljen, i zbunjen, na nekoliko koraka od Vitkoviča, i pitao se dokle će tako – što je kavalkada duže trajala. U jednom trenutku, pomisli da se iskrade, i ode do štala.

klupče, da trpi, kad mu obgrli vrat, prilazeći mu sa leđa, i pokrivši mu oči rukama, dugih, koščatih, tamnih, prstiju. Dokle će taj čovek ići, udov, po svetu, pun pritvorstva, kad naiđe na ženu? – pitala je, glasno. Varvara ima pravo!

„Igraj“, kaže, „dok si mlada i dokle se nie izvernulo vreme. Nećeš kad ti deca uzrastu!“ Nije njen brak, da zna, ono što je bio.

Teodosije - ŽITIJA

A ovaj sa plačem moljaše da dobije milost i da tako ide dokle može, i nikako nije hteo prestati. A otac ga je molio i govorio mu: — Smiluj se na mene, čedo: kamenjem o koje udaraš

Mnogovremeno i sa velikom ljubavlju i počastima sveti bivaše priman od cara i carice, dokle god je tu bio. I neprestano, tražeći svete mošti, kupovaše i od cara moljaše.

sa mitropolitom u mnogoj ljubavi odmaraše, a sultan zapovedi da se udovolji svima potrebnim stvarima iz njegova doma, dokle god ostane, tako da se mitropolit divio velikoj počasti od sultana, koju ukazivaše svetome što se nikada ne dogodi da

Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA

Oko Bistrice ima malo palučaka (omanjih terasa) i uskih ravni. Obrađeni su i podovi po visini, dokle se zbog klime može obrađivati.

Poznato je, dokle se išlo u drugoj polovini XIX veka s ovim besom u tlačenju i ugušivanju. Ali ono što se ne zna, ono što se ne može

Popa, Vasko - NEPOČIN-POLJE

iz mog ćutanja na suvom Napolje rekao sam napolje Napolje iz moje žive provalije Iz golog očinskog stabla u meni Napolje dokle ću vikati napolje Napolje iz moje glave što se rasprskava Napolje samo napolje 5 Tebi dođu lutke A ja ih u krvi svojoj

Nušić, Branislav - POKOJNIK

Da, dobro se setih! Kad pođete do juvelira, svratite i u Poenkerovu ulicu do gospođe Slucki, pitajte je: dokle ću čekati taj negliže. Nedelju dana obećava, recite joj: ljutim se! ANA: Molim! RINA (ode u levu sobu).

Kada mi je kondukter tražio kartu, ja je nisam imao; kad me je pitao, ja nisam znao dokle ću putovati. Najzad se odlučim za Beč, tamo će mi biti najprijatnije, jer poznajem Beč”. ANTA: Sasvim.

(Odlazi.) SPASOJE (prateći ga): I izvestite me! XXII PREĐAŠNjI, bez AGENTA SPASOJE (vraćajući se od vrata dokle je ispratio agenta): Gospodo, priberite se i da'nite dušom. ANTA (duboko uzdahne).

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

- Ti više nemaš prava da gledaš na druge, niti da razgovaraš s njima, niti bilo šta. Evo ti Grete i, dokle god je ona kod tebe, znači da se pridržavaš ugovora. - To nije dogovor, Rašida! To je naredba i ti si pravi Turčin!

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

— Ja sam već tako naučio, da bez posla živiti ne mogu. — Pa dokle ćeš tako živiti? — Dok mogu raditi; znaš ko je kako živio, tako mora i umreti.

U bokalu vina do polovine. Izvadi iz džepa kredu pa povuče tanku liniju — belešku dokle je vino, pa opet u dućan. — Milane, u bokalu ima još dosta vina, al’ teško da će ko tražiti, no opet da ga imaš.

Promrda ga. — Jesi l’ pio? — Nisam. — Šta lažeš kad sam kredom zabeležio dokle je bilo; kaži pravo, jesi l’ pio? — Jesam. Gospodar gleda ga napreko; Milan strepi.

Tu je šegrt, baci preki pogled i na njega. — Dobro veče! Otac se ne odazva. — Dokle ću ja bećar biti pokraj vas? Otac ćuti, prekrstio na leđima ruke, pa se šeta.

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

Neke, opet, posle porođaja probuše vretenom košulju u kojoj su se porodile, govoreći: „Dokle beli da ne crveni“, a to znači da dok doje dete, da ne zatrudne.

Na mestu dokle je izbrojala daske, treba da zabode vreteno.⁶⁷ U okolini Aleksinca, beleži Đorđević, „kad se dete rodi valja porodilja

Drugi, opet, misle da to ne valja činiti jer „dete je jedrije i bolje napreduje dokle ga mati ne poljubi“.⁸³ Postoje mnoga specifična verovanja o tome koje su tačke na telu deteta posebno tabuisane, tj.

da se spreči otežavanje ili onemogućavanje razvoja govora odnosi se na malo dete, njegovo ponašanje i postupke prema njemu. Dokle god dete ne počne da govori, „ne valja mu davati mesa od pileta koje nije propevalo“, jer neće progovoriti.

Pod odrednicom „čovjek“ u Srpskom rječniku Vuk beleži narodno shvatanje: „Ne može biti čovjek, dokle ga žena ne krsti (tj. dok se ne oženi).

(Vuk, br. 1620) — Nijemom đetetu ni majka ne može pomoći. (Vuk, br. 3662) — Ne valja (prije) lećeti dokle krila ne narastu. (Vuk, br. 3323) — Dijete se i samo nauči plakati. (K-Lj, NB, br.

pođe pogodno vreme, to jest pre nego je što to procesom sazrevanja određeno — ne daje efekta („Ne valja /prije/ lećeti dokle krila ne narastu“).

Malo dete, dokle god se obredima „čišćenja“ (molitvenjem, kupanjem, krštenjem i sl.) ne uvede u ljudsku zajednicu, jeste nečisto, demonsko,

(„Ne valja prije lećeti dokle krila ne narastu“.) Za sazrevanje je potrebno vremena, ono se odvija sporo, ali je izvesno, sigurno.

“, „Dokle se za malo dete govori da je ’beba’?“,... „Kada se za dečaka/devojčicu kaže da je ’mladić’/’devojka’!“ itd. 8.

). Pa ipak, u pogledu toga dokle je malo dete „beba“ ili, pak, kada dete postaje „mladić“, odnosno „devojka“ postoji dosta visok stepen slaganja kod

Takođe, i u pogledu kriterijuma za određivanje granice dokle je malo dete „beba“ postoji visok stepen saglasnosti, odnosno ispitanici uglavnom navode dva uzrasna pokazatelja: „dok

Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE

krovom nađe spasa; i najveći od carske gospode da blago primi roba, da mu sama gospođa carica umornom doda vode; da, dokle hajka za njim napolju hara, rob mirno prospava noći na dvoru cara.

Zna se svačija putanja i mesto, i kad ko izgreva u punoj slavi i dokle mu traje plima, zna se kojom svetlošću ko sija i od koga je prima.

Za viteza kome su ruku ljubile majke i koga su blagosiljali starci dokle ne poseče troglavu neman gradu ispred samih dovrataka, dok ne potuče po stenju šarke i ne povadi zmijske žalce iz nogu

doba zore letnje da su spremni sokoli i hrtovi, kad car ushte s vlastelom da lovi, da se krene još za rose i hlada dokle nisu utve zlatokrile na jezeru skrivenom u ariše mesečinu sa vode razagnale, dok se sove nisu od dana skrile, a na

sunce izašle kamenjarke, dok zemlja ko dete okupano diše, dok ne navuku oklope fazani, dok se kreje ne stanu da oblače, dokle jelen rogove ne razmrsi iz granja pod kojim je prenoćio, dokle ris ne naoštri kandže.

navuku oklope fazani, dok se kreje ne stanu da oblače, dokle jelen rogove ne razmrsi iz granja pod kojim je prenoćio, dokle ris ne naoštri kandže.

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

jedinog saksofona u varoši: Geršvin ili Kol Porter — prepoznaju se po svom uspehu ili porazu iz tih godina, odmeravaju dokle su stigli, gde su dospeli i koliko znače drugima, ali dame ponovo biraju i ovaj put su to zaista dame, pa više niko ne

Umetnike ne uništava beda; pre bi se moglo reći da je za njih smrtonosna udobnost. Zar bi doterao dovde dokle je stigao da mu je u Beogradu išlo kako treba? Gde su danas oni elegantni momci sa Terazija?

Matavulj, Simo - USKOK

Ovako ti je svuđ kroz Crnu Goru, pa i po Primorju, po Hercegovini, po Bosni, po svoj Srbiji i bog te pita dokle, đe gođ ima Srbalja, a ima nas zanago za jednu dobru carevinu, nâko što smo rasuti, kao stado bez pastira, i što su pod

Krcun Serdarev, kao obično, privoli se starijima i posadi se do uskoka. Milica donese vino. Dokle se ovi kraj ognjišta u tišini počeše obređivati pićem, na drugoj strani opet uzavri pjevanka, kliktanje i pucnjava.

prije, previ se, stade udarati dlanom o koljeno i vrtjeti glavom, da odoli silnome smijehu, što izazva opću veselost. Dokle se smijeh orio, Krcun šaptaše Janku: — Jest bestija, ali je svakome mio, jer je djetinje duše!

Pošto se izvidah, oženih se. E, bratikoviću si mi moj krasni, đe ono ostadoh, dokle ono dođosmo? — Oženio si se! — doda Krcun, koji ga, osim Janka, jedini još slušaše. — Da!

Stevo pričeka dokle se obrede vinom, pa nastvi: — Odmah zatijem udarismo na drugi šanac. Tu je prednjačio Joko Dragov...

— reče stari Mrgud. — Toliko mi jada, što vi ćaste tako lako izgoniti Turke iz šanaca! — Dokle se mi odmarasmo, a, bogme, i ščinjasmo i dogovarasmo što ćemo, stiže nam u pomoć ruski kapetan Babičov s dvije stotine

Na to Gojača prva ustade, pa sve za njom. Sve redom počeše pristupati i ljubiti kneza u ruku. Pop preuze: — Dokle smo se mi bili s Francuzom, naša su se braća u Šumadiji otimala od Turaka i ne mogosmo im pomoći.

I cijelog dana čekah uzalud, dokle vi ne naiđoste! — Junak, bogami! I od kuće i junak! — viknu Mrgud. Milica bješe prišla k njima, da ih posluži vinom,

— učini Stane. — To je blago veliko! Što ona ne bi poslala koju hiljadu! — Ona bi dala polovinu toga da me samo vidi! Dokle sam bio na robiji, slala mi je šezdeset fiorina na mjesec; više nijesam htio, jer mi nije trebalo!

Da znaš samo kuda sam zalazio, dokle stigoh u manastir! — Ko su Bajice? — Veliko brastvo na Cetinjskom polju. — A zašto da te ubiju?

— Obradovali ste me, zanago, kao ikad! A, zaista, žao mi je što se namučiste po ovoj studeni, odakle dokle! Oni počeše dokazivati da se nijesu kinjili, a đakon Ivo nadvika ih: A što ih žališ, gospodaru, kao da su lacmani, a

Kami bješe oganj! Dvije-tri rukovijeti vrežine dimljahu, da oči isteku. Te se gurasmo pozadugo, dokle domaćica ne isprži nješto ribe, pa viknu: „Hajte, ljuđi, da večerate!

Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA

A kamo, to jest, alvaluk na devojku? MLADOŽENjA: Ja mislim, kad svršimo. PROVODADžIJA: Tako se ne dobija kaduna. Dokle god svadba, to jest, ne prođe, treba da je provodadžija kod mladoženje na ručku bar u nedelji dana po jedanput, to jest.

MATI: Znate, devojki valja mlogo koješta, a radi smo da nam ne crveni obraz. Zato ćemo javiti, dokle jošt vidimo. OTAC: Ako vam je povoljno, doveče može biti prsten, pa već posle vidićemo.

U crkvi stani mu na nogu, a mi ćemo uvatiti tri žabe, pak ćemo oblepiti lonac i kuvati, dokle se god iz crkve ne vratite. - Ja ti kažem, ćerko, možeš ga vući za nos kako ti je volja.

“ O kad bi svaki počeo točan protokol voditi šta u braku dobija, i šta plaća, to bi čovek tolko imao čitati dokle ne bi od žene pobegao.

Najmio čoveka da laže za njega. MUŽ: Lagali su oni koji su kazivali: „Sve je njeno i Božije, novci su gotovi“, dokle nisu prevarili, pa posle ni čestite postelje. Ajde, kaži, čim su te opravili, šta si donela?

Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI

onima nepravo biti, koji narod ne inače nego kao mati svoje dete gledaju, i sve bi želili da se za nama dobro govori. Dokle se god budemo samo hvalili, slabosti i pogreške prikrivali, u povjesnici učili koliko je ko od predaka naši junački

SMRDIĆ: Pravo su imali. NANČIKA: Ja čujem da je na više mesta to učinjeno. LEPRŠIĆ: A mi? dokle ćemo trpiti da nam deca budu Pište i Janoši?

ŠERBULIĆ: Ja sam zaista pravi Srbin, i vidićete kako ću raditi, samo dokle dođu Serbijanci. SMRDIĆ: Dok se malo dodamo, gospodine Lepršiću, dokle se malo naviknemo.

SMRDIĆ: Dok se malo dodamo, gospodine Lepršiću, dokle se malo naviknemo. Vidite, i Serbijanci ne bi bili junaci da nemaju često bune. LEPRŠIĆ: I to je istina. 4.

LEPRŠIĆ: Dabogme, zašto se boji. A zašt’ ne spominje naše privilegije? Čekajte samo dokle i zaokupe graničari, pak će tražiti i on Tunguziju. GAVRILOVIĆ: Meni se dopada kako on govori.

ZELENIĆKA: Svaka koja ima čuvstva narodnosti mora, i stupiće rado u našu sredinu. A jošt dokle vidite plan! NANČIKA: On mora dobar biti kako je od vas.

ŠERBULIĆ: I ja kažem. Da smo se držali Madžara, nikad bolje. Ali oni ,,ne, ne“, dokle nas ne doteraše u Serbiju. SMRDIĆ: da gubimo na banknotama. ŠERBULIĆ: I da me zovu Švabom.

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

1844. piše Đorđe Maletić u Podunavci: »Dokle ćemo se s mitologijom ograničavati i s tuđim bogovima hramove naše krasiti?

piše Đorđe Maletić u Podunavci: »Dokle ćemo se s mitologijom ograničavati i s tuđim bogovima hramove naše krasiti? Dokle li ćemo se u tumaralištu tom kao muve po zatvorenoj sobi vitlati?

To je u prvom redu delo jednog nezadovoljnog kaluđera koji u crkvenoj karijeri nije doterao donde dokle bi po svojim sposobnostima mogao ići; zatim, to su polemike sa liberalnim političkim protivnicima koji su hteli u

prvo mesto zauzima Sanjalo (Beograd, 1888), koja obiljem epizoda i dobrim rasporedom opominje na mali roman. Dokle u svom istorijskom romanu Hasan-agi (Beograd, 1880) Šapčanin pokazuje slabo znanje i osećanje istorije, mešavinu

Milićević, Vuk - Bespuće

Kad jedan Ličanin prođe pored Gavre Đakovića, zaostao, hitajući da dostigne ostale, on ga zapita. Dokle idete? — Preko mora, odgovori onaj dobroćudno i prazno, ne pojimajući značenje te riječi, nasmija se, pokaza svoje

Sremac, Stevan - PROZA

dodaje u svom izveštaju po nešto novo, po neku novu manu, koja je u toku godine ukrasila zgradu, i tako će bogzna dokle trajati. Ali ja ne verujem u suvišnu revnost g. g. revizora; hoće oni i da preteraju i gore predstave stvar.

« I tako se jedan po jedan izvlačio, kao tarana iz lonca, dokle bi uča ostao sam sa mehandžijom, koji bi ga dotle slušao dokle i njega momak ne odazove napolje da pazari neke ovčije

I tako se jedan po jedan izvlačio, kao tarana iz lonca, dokle bi uča ostao sam sa mehandžijom, koji bi ga dotle slušao dokle i njega momak ne odazove napolje da pazari neke ovčije kože.

i piju vruću zamedljanu rakiju, po tri čaše i leti i zimi, i što vuku naviše decu za uši ili zulufe, sve dotle dokle se žrtva ne ispravi na palcima, te jadno dete stoji kao ono čardak ni na nebu ni na zemlji.

Uz predavanje idu i eksperimenti, i on tek ne može u svojoj glavi pokazati gde je veliki a gde mali mozak! I dokle god on ne dobije drugu glavu, on će pre svoju dati, nego što će dati ovu, na kojoj je sad lepo obeležio svaki njen deo

Radičević, Branko - PESME

Ta znaće se Marko ubojica, Ubojica, ljuta pijanica, Dokle mači, dokle čaše zveče, Dokle sunca, dokle vinca teče. Tambur, tambur, sitna tamburice, Udri, pobro, u sićane

Ta znaće se Marko ubojica, Ubojica, ljuta pijanica, Dokle mači, dokle čaše zveče, Dokle sunca, dokle vinca teče. Tambur, tambur, sitna tamburice, Udri, pobro, u sićane žice, Danas

Ta znaće se Marko ubojica, Ubojica, ljuta pijanica, Dokle mači, dokle čaše zveče, Dokle sunca, dokle vinca teče. Tambur, tambur, sitna tamburice, Udri, pobro, u sićane žice, Danas ima, a sutra nas nema,

Ta znaće se Marko ubojica, Ubojica, ljuta pijanica, Dokle mači, dokle čaše zveče, Dokle sunca, dokle vinca teče. Tambur, tambur, sitna tamburice, Udri, pobro, u sićane žice, Danas ima, a sutra nas nema, Ajd' u kolo,

zbijat u gomilu, Od jednoga graditi dvojicu, Od dvojice opet četvoricu, Ne plašit se te junačke muke Dok je mača, dokle traju ruke, Pa zla sreća kad desnicu srubi, Dočekati šuvakom i zubi, Škrgutnuti, zlotvora ščepati, Pa zubima kô

što pevah neće propanuti, Nakon mene hoće ostanuti, Dok se poje, dok se vince pije, Dok se kolo oko svirca vije, Dokle srce za srcem uzdiše, — E pa dotle, a kuda ću više.

Ni po bruke da je još od koga, Već od raje, skoro od nikoga — Škripi zubim' Arslan Sulejmane, „Oh đaure, čekaj dokle svane“.

ti, o pesmo puna jada, Štono pevam ja uz gusle sada, Ti živi samo, dok vrelo izvire, Bez imena pa tada utiče, Dokle glasak vrule ječi, pa umire, Ljubičica dokle, dokle ruža niče, Dokle ona niče, cveta, pa unjiva, Dok se jasno sunce u

gusle sada, Ti živi samo, dok vrelo izvire, Bez imena pa tada utiče, Dokle glasak vrule ječi, pa umire, Ljubičica dokle, dokle ruža niče, Dokle ona niče, cveta, pa unjiva, Dok se jasno sunce u zapad sakriva!

sada, Ti živi samo, dok vrelo izvire, Bez imena pa tada utiče, Dokle glasak vrule ječi, pa umire, Ljubičica dokle, dokle ruža niče, Dokle ona niče, cveta, pa unjiva, Dok se jasno sunce u zapad sakriva!

dok vrelo izvire, Bez imena pa tada utiče, Dokle glasak vrule ječi, pa umire, Ljubičica dokle, dokle ruža niče, Dokle ona niče, cveta, pa unjiva, Dok se jasno sunce u zapad sakriva!

Kosi svojoj tio progovara: „Koso moja, negda diko moja, Dokle dragog na svetu bijaše! Njega nesta, moje dike s njime — Ajde, koso, ajd' i ti za njime!

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

iza devetsto osamnaeste, koji štije i ćirilicu), onda, bogme, dotični ima štogodarce i da pročita na brvnima mlina. Dokle god doseže vrijedna ruka ljetopisca-mlinopisca, tu ti je ugljenom zapisano ko sve „timari“ kobilu ili kozu (magarica u

— Ehe, zar još nijesi zaglavio u bihaćkoj „Kuli“? — groknuo bi kum Rožljika. — Dokle se ti misliš skitati i gledati kako ćeš nešto zdipiti? — De, ti, de, šironja! — veselo je kriještao Cigo.

Sad su tek, u stvari, postali prava vojska, jer dokle god čučiš na pragu svoga sela i očeve kuće, nisi ti, bratac, istinski vojnik, spreman da se boriš svuda i na svakome

Seljak huknu. — Onda znači, taman da naiđe tvoj rođeni otac, kumiću, ti ga ne bi propustio dokle ga ne legitimigneš? — Pa dabome, druže. Šta ja znam napamet ko je on.

Simović, Ljubomir - HASANAGINICA

A ti javi kad naiđu. (Jusuf ulazi u kuću) SULjO: A i ovo će jednog dana biti čudo za pričanje! HUSO: Dokle si jahao? SULjO: Dokle mi je rečeno. Sve dok ih nisam ugledo. AHMED: Ima li ih mnogo? SULjO: Biće ih preko hiljade!

(Jusuf ulazi u kuću) SULjO: A i ovo će jednog dana biti čudo za pričanje! HUSO: Dokle si jahao? SULjO: Dokle mi je rečeno. Sve dok ih nisam ugledo. AHMED: Ima li ih mnogo? SULjO: Biće ih preko hiljade!

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

I ko zna dokle bi tako stajao, da me ne trže neko zvrjanje čekrka i neki tih, dubok, kao iz zemlje glas... To dolažaše iz vaše kuće.

Stojan ga slušaše, klimaše glavom u povlad, pušaše odgovarajući mu oretko i kratko. I ko zna dokle bi to tako trajalo, da Jovan odjednom ne đipi, nagnu se nad zemljom i oslušnu; pa kad ču kako voda izdaleka dolazi, ono

I ko zna dokle bi to tako trajalo, da rodbina mladina, kad vide u čemu je stvar, ne poče iskati da im se devojka, iako venčana, vrati

Strina luta što on i onako nema, pa još sada kupuje, troši; srdita i ne gleda ga. — Neću. Ne gledaš sebe! Dokle ćeš...? — Ako, ako... Dok živim, dotle... Suđeno je! ... — A glas mu još više drhti. Šta će?

Kostić, Laza - PESME

sve bi muke na me sele. Al' ovako, sve jednako, dok se mlađem pehar peni te mu zbori: „Žen' se, ženi dokle ti se svet zeleni!” ja, osaman u seleni, od jeseni do jeseni pevam srcu: mirno veni! Blago meni! — u Krušedolu, 1892.

pozajmi mi od — gost me prekine. „Opet pozajmi! more, dokle ćeš? u Prehodnice novci su mi svi!” — Pozajmi mi od svoje nauke, osvesti mene šta da verujem o jamačnosti opšteg

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

aždaja, pitaj je kuda ide i gde je njezina snaga, pa sve ljubi ono mesto gde ti kaže da joj je snaga, kao od miline, dokle je iskušaš, pa ćeš mi posle kazati kad dođem. Posle carev sin otide u dvor, a baba ostane u rekavici.

moj desni rog, tu ćeš naći jedan stolnjak, razastri taj stolnjak i u njemu ćeš naći jela koliko god hoćeš, pa se najedi dokle možeš trpati u se, a onda zavrni opet rog. I tako moreš raditi kadgod budeš gladan.

A mali svaki put kad bi dognao goveda, morao ih je najprije povezati, pa onda tekar ići u kuću. Dokle bi siromah mali povezao goveda, zabavio bi se tako dugo da bi ovi dotle sve pojeli, te bi on, kukavac, svaki put ostao

Marko reći će svojijem drugovima: — Braćo, hajte me spustite u ovu jamu, a ja idem tražiti starca, i tražiću ga dokle ga ne nađem, pa ma morao ići do na kraj svijeta. Ovi sad brže-bolje spletu od pavetine uže, te spuste Marka u jamu.

To traje sve dotle dokle ne počne opet leći druge tičiće. Ti si dosta jaki, a bog ti pomaže, jer ga se bojiš i jer ga štuješ i slušaš, pa idi i

Ova će te svirka uvijek veseliti, a kad tvoje srce zaigra, igraće i sve živo okolo tebe dokle se god svirka čuje. Carević mu se zahvali, pa onda pođe dalje, a jedva čeka da bude sam pa da zasvira.

dobra sam kao i pređe, čuvao i nadgledao, ali napretka nikakva nije video, nego sve propast, od dana na dan sve gore, dokle tako ne osiromaši da već nije imao ni opanaka nego išao bos.

pa ćeš doći baš pred njegov dvor, ali kad iziđeš pred Usuda ništa ne govori, nego što god on radi ono radi i ti, dokle te god on sam ne zapita. Čovek zahvali pustiniku pa pođe preko planine.

car, i ode u svoju sobu te obuče lovačko ođelo vr' carskoga i vrati se vojniku, đe bijaše još mnogo ostale gospode. Dokle se car njima bližio, jedan će iz društva zapitati vojnika, pokazujući mu rukom na cara: — Je li ono oni čoek što je s

— upade nepoznati. — Evo kako: sastaviš dlan s dlanom i staviš o'đe u ove menđele, a ja zavijam, zavijam sve dotle dokle ti rečeš „dosta“ i — gotov pos'o.

Evo dvije hiljade dukata! Telal ode i novu cijenu oglasi, a kad hadžija to čuje začudi se i reče: — Dokle će to više trajati? Pa ne mogavši djecu pustiti nametne još dukat.

A Mujo mu odgovori: — Opet pij nanovo. — Pa dokle će tako trajati? — zapita car. — Dok ne ogrneš ćebe, ovako kao i ja, — odgovori mu Mujo.

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

Dosta. Što god vidiš, da si dobro uradila, ostani pri tome postojana; rečma i pretnjom ne daj se poplašiti, dokle i sam ne uvidi, da je krivo imao. Dvaput, triput tako, pa će se odučiti. SOFIJA: Samo da ne učinimo gore.

(VELIKA JEDNA BAŠTA.) KUZMAN (sam drži jednu kesu u ruci): Novac je kao žena. Dokle je ne dobiješ, uzdišeš za njom i prevrćeš se; a kad se oženiš, Bog zna šta bi dao, da se natrag povratiš.

MILAN (opet šako): Ja ću ga na mom srcu držati. LjUBA: Zna li Velimir da me prosite? MILAN: Nisam mu jošt soopštio, dokle ne vidim kako će otac moju poruku primiti. LjUBA: Ako što primjetim, javiću vam u pismu. MILAN: Ja se tome nadam.

STANIJA. On je kazao majki, ili rodu, koja mu se dopada. LjUBA: Pa onda? STANIJA: Prijatelji se pogađaju, dokle ne ugode. LjUBA: A devojka? STANIJA: Ona se stidi, ka što je za nju.

Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA

Samo ti meni uz nos, pak ćeš dobro proći. Kud si se zauzela, kuda ćeš? PERSIDA: Ta zaboga... SULTANA: Ih! Dokle ćeš me jesti, Luciferu, tako da ti reknem! Tri stotine vraga iz tebe se vitlaju, kad pomoliš taj tvoj jezični jezik.

Sestro Luciferova, ti ćeš mene u grob oterati. Šta si stala kao proštac nasred sobe? PERSIDA (pođe). SULTANA: Ali dokle ćeš me jesti, zaboga i pobogu! Zar ne vidiš kakva ti je soba? Kako ti je nameštena postelja? Kako ti stoji ogledalo, a?

SULTANA: Ti ne znaš tko sam ja tebi? da nijednu reč ne čujem! Ja znam što radim. Ti si jednakog lica i moga stasa. dokle god ja ne dođem, ti ostaješ ovde mesto mene. Povataće Sultana svima krajeve! PELA: Ali ako me poznadu?

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

Pa vas ja sada pitam, poštovani druže uredniče, dokle ćemo uvoziti pokvarene kapitalističke sireve koji su sasvim razumljivo crvljivi, jer dolaze iz jednog trulog društvenog

pokvarene kapitalističke sireve koji su sasvim razumljivo crvljivi, jer dolaze iz jednog trulog društvenog uređenja? Dokle ćemo ih uvoziti, pitam, kada imamo naše zdrave sireve?

Baš ga briga za tih pet meseci gladovanja viška, kad se provodio kao lud celog života... Ko zna dokle bi stigla njegova fantazija da u kujnu ne uleti maman sa zviždaljkom u ustima: — Deco, a sada gimnastika za vaše jadne,

Pitala je činovnika dokle će dobijati lovu? — Pa, do vaše smrti, razume se! — odgovorio je on. — Sramota! — dreknula je bakuta.

“ — oni me pogledaju kao da sam s Marsa pala i samo promrmljaju: „Ih, bre, Anči, dokle ćeš da se grebeš?“ A kada poplavim od besa, onda oni kažu, kao, vadeći se: „Ajde, bre, šta se odmah ljutiš, kao da ne

Posle trećeg zapaljenja, pogleda me pravo u oči i kaže sa prekorom: — Pa dobro, bre, Anči što ne kupiš jedanput šibice? Dokle ćeš da se grebeš za zapaljenje? A što je on dokrajčio moje pljuge, to nikom ništa! Preko toga se ležerno prelazi.

Kada bih pri ruci imao nešto čašu ružice, podigao bi je u vaše zdravlje; ovako ću samo sa vodom! Dokle, nazdravljam vama, našoj novoj oligarhiji i vašim deviznim računima — nazdravljam vašem tajnom zlatu u Švajcarskoj i

Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA

Na, sad pij, pritom čuvaj se svakog jela; posti, posti, dokle bolesnik od gladi ne otegne papke. Zatim udarim u vodolečilište: uvijem ga u ćebe, dokle znoj skroz ne proteče, pa

Zatim udarim u vodolečilište: uvijem ga u ćebe, dokle znoj skroz ne proteče, pa onda puf s njime u vodu; pritom mora bolesnik najmanje pedeset čaša vode na dan da spusti.

Samo mu nemojte kazivati da ćemo gore polaziti, jer on za te stvari slabo mari, pa nam neće dopustiti. ALEKSA: O, dokle samo vidi izvore moji prihoda, mislim da neće imati šta mlogo primječavati, no jošt će mu biti milo da njegova kći pri

A zar bi ovo prva svadba bila gdi se nije ili mladoženja ili devojka prevarila? Ja ću starcu toliko lagati, dokle najposle ne izgubi razum. MITA: A devojka?... ALEKSA: Ona ga nije ni imala. MITA: Ja najvolim kratak račun.

Tako i sveto evangelije govori. ALEKSA: Vsjačeski. Obače ja mislim da bi nužno bilo produžiti svadbu dokle mi novci ne prisnu; ja se bo u ovim haljinama i u ovakovoj opravi otnjud venčati ne mogu.

Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE

— Nećete ipak reći da nema nikoga koji mrzi našeg čoveka i koji mu želi smrt. — Možda! Dokle god čovek čoveka nije video, nije razgovarao sa njim, dok ne može da ga zamisli; naročito dok ne može da zamisli da i

Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA

RAZGOVOR MALE SRBADIJE S OTADžBINOM Otadžbino, majko moja, I dedova mojih slavni', Dokle stižu krila tvoja I pitome tvoje ravni? Pokaži im međe svoje, Tvoje gore, reke tvoje.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

MAČVE 110 ALAL TI VERA, TOBDžIJA 121 PO ZAKONU OTPORA 129 STRAŠNA VEST 135 SELA SU GORELA 142 U IŠČEKIVANjU SMRTI 147 PA DOKLE ĆEMO? 158 BILO JE TO DVADESETOGA NOVEMBRA 167 RELEJ 177 „NAZDAR...

Oblizujući papir, obrati se on meni: — Ama, gospodine naredniče, dokle ćemo ovako? — Tu smo, još malo... — Dosadi mi ovo nabijanje drumova. Vala, da se sretnemo jednom, pa dža, ili bu!

Odmah za njim drugi pljasnu u drvo pored nas. — Ovaj kao da nas nišani — rekoh unezvereno Alek-sandru. — Ne boj se. Dokle ga god čuješ, budi spokojan. Onaj što ti je namenjen, taj se ne čuje.

Predao sam municiju i hteo da se vratim. Ali, vidim kreću poslednji raspon i rešim se da sačekam dokle ga prikopčaju, pa da pređem preko mosta. Uto se negde daleko pojaviše izviđačka odeljenja neprijateljska...

— Pričekajte da vidim, znaš, onaj majstor može da me potraži... Mislio je na komandira. Zapitah Milutina dokle će da ostane ovaj komandir. — Određen je novi i trebalo je već da dođe... Baterija tada krenu i Aleksandar se vrati.

Oko ponoći došao je sveštenik. Sahranili smo mrtve... PA DOKLE ĆEMO? U toku noći promenili smo položaj. Otišli smo malo udesno i nešto pozadi.

— Zar opet!... Kuda sad!... Pa dokle ćemo? Komandir samo sleže ramenima, onda se diže, a i mi za njim. Još na samome početku, čelni voz se zaglavi na

— Kuda, vojsko? — viče neka žena. — Zar nas žene ostavljate da se bijemo! Ali ni mi sami ne znamo kuda idemo, i dokle ćemo.

Među vojnicima se već šapuće: „Pa dokle ćemo ovako?“... Tešimo se još da valjda neko vodi računa, i to poverenje u naše vođe deluje sugestivno, te su ljudi još

— Ama, mi ćemo da zaglavimo budak noćas — veli mi Aleksandar. Predosećamo da smo na krajnjoj granici dokle se sme ići. Ili se to nama samo čini u ovoj mračnoj noći. Ali ne smemo dalje.

da jurim od jedne do druge baterije, da tražim po poljima komandante bataljona, da izviđam puteve bez predaha i odmora dokle konj ne padne poda mnom. Čujemo da je Torlak oslobođen.

— Strašan je rat — govorila je moja majka brišući suze. — Dokle će ljudi da budu tako bezumni!... — Vojnici su ga preneli u metalni sanduk i poneli u crkvu. Zvono je odjekivalo.

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

A tamo dalje, iza potesa, dokle ti god oko dopire, pružila se čas talasasta čas ravna polja, po kojima su naizmence razasuti potesi, sela i šume, i

Ja ti jamčim da nećeš biti ni premešten ni otpušten, dokle god ustraje taj roman Ljubičin... trebaš ti njima. — Šta ti govoriš... kao da ne znaš onog zlikovca!

Ona proviri na vrata i taman da vikne Stojana, a pred nju stade Velja učitelj, nasmeja se veselo, pa je zapita: — Dokle ćeš ti, more, da me varaš tako ? Znaš li ti šta je ljubav!... — Šta ćete ? pita ga ona u čudu.

»Šta je ovo ?... Ima li u svetu pravde i istine!... Dokle će ova stradanja i muke ?... Bože, ima li te!«... uzvikuje jadnik očajnički, pa seda na jedan veliki kamen, koji je

nek se ništa ne menja, samo neka se vrati potpun mir, pa ništa drugo ne želi... Ali dokle će se tako ? Ne može se to produžiti večito; neko će od njih biti premešten.

Pretučen je, smrvljen događajima, pa ide dvorištem kao sumanut ... Šta je to... dokle će tako ? Zar još nije umrla?... Tako dugo!..

Dobro, neka tamo do leta, pa ćemo gledati... A?... — Hoćeš... hoćeš da me uzmeš?!... čekaću, trpeću dokle god hoćeš, samo nek znam da ćeš nekad biti moj... O, mili !... I ona ga opet steže vrelim uzdrhtalim rukama...

Ona oseća kako se počinju vraćati stari dani muka i stradanja. Ali dokle će se večno stradati ?... Vlajko se spremaše da legne, kad ona odjednom iza njegovih leđa zajeca...

Lud sam ja da idem na robiju, ili još da izgubim i glavu zbog njenih vranih očiju!... Ehe-he!... Biće, veli, moja... A dokle ? Dok nas ne spetljaju oboje, pa... phi! i on duhnu preko ruke, pa uđe u kuću.

Šta je ovo ?... Dokle će da traje ?... Ili da nije smrt?.... Ah, kad bi to bilo!... — I što ja ne bih mogla sad umreti običnom smrću ?...

Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ

Moći će da te privija! Da te privija na svoje žive rane! Da te privija, ko rakijavu oblogu! DARA: Dokle mislite da se svađate? Dok Drobac ne izmakne? GINA: Muški klimakterijum je gori od ženskog!

DROBAC: Spolja mjesečina, a unutra mrak i smrad. I valja mi po tome mraku i smradu tumarati... SOFIJA: Dokle? DROBAC: Ko zna dokle. SOFIJA: Čekaj!... Ponesi ovu vidovu travu! Možda će ona da ti osvetli... DROBAC: Šta?

I valja mi po tome mraku i smradu tumarati... SOFIJA: Dokle? DROBAC: Ko zna dokle. SOFIJA: Čekaj!... Ponesi ovu vidovu travu! Možda će ona da ti osvetli... DROBAC: Šta?

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

O onima koji su osuđeni na vešala. Sve do proleća 1916, ja sam tako prolazio Bečom, kao senka, i ko zna dokle bih bio posmatrao, tako, pozadinu rata, da nije došlo do ovoga što se tada zvalo: poseta sa najvišeg mesta.

Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU

Isus — dete širi Svoje ručice, za jatom ih pruža I misli da su to rajski leptiri — A priviđenje dublje k nebu ode... I dokle mati na grudi stiskava Čedo — zvezdama mala jata brode Anđelske duše nevinih žrtava. JOVAN PUSTINjAK 1.

Najzad joj stražar priđe bliže... Opomene je da se diže I otera je suznu, bledu... Al odjednom na putu Dokle još beše na doglédu, Kad su na njenu kosu žutu Zahodnog sunca zrake pale— On opazi gde nosi Crvene ruže u zlatnoj kosi.

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

sa svečanom ozbiljnošću na licu, uze u ruke rukopis, iskašlja se, i pročita naslov: „Još dve-tri reči povodom pitanja: dokle se na jug u starom veku prostirala granica naše zemlje.” — Pa to je, kako izgleda, neka istorijska raspra?

— Sad razumem, i mogu slobodno reći da će Stradija zaista postati velika i moćna, dokle god se za nju tako iskreno i svojski starate i dokle god bude imala tako mudru i rodoljubivu upravu kao sada.

i mogu slobodno reći da će Stradija zaista postati velika i moćna, dokle god se za nju tako iskreno i svojski starate i dokle god bude imala tako mudru i rodoljubivu upravu kao sada. Sutradan čujem da je kabinet pao.

Nema ga. Sutradan donose listovi da jučerašnja vest o dolasku Horijevom nije istinita. Dokle je to došlo, videće se iz ovog događaja. Jednog dana išao sam na stanicu gde staje jedna strana lađa.

— Hoćete li duže ostati ovde? — pita ga ministar predsednik. — Dokle god ne svršim posao, a on će duže trajati! Ministre zbuni ta reč duže. — Mislite, duže će trajati? — Na svaki način.

Svi nam dogovori i razgoVori ne vrede dokle god smo mi u ovom neplodnom kraju. Na ovoj prljuši i kamenu nije moglo rađati ni kad su bile kišne godine, a kamoli na

— Dokle ćemo se mi ovako sastajati i naprazno razgovarati? Stoka nam polipsa bez 'rane, a još malo pa će nam i deca skapavati o

Molim Gospodina Ministra da ovoga kompromitovanog činovnika udali iz državne službe, ili bar iz ovog mesta, dokle god se ne popravi.” Ministar ga premesti.

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

Kad se vrati s levog krila, zaustavih ga da ide malo uza me. — Boga ti, dokle ćemo mi 'vako? — upitah ga. — Vala sad ti ni ja ne znam. Prođosmo kapetanovo uročište... — A gde je ono?

Ne zna šta će pre da pročita od onoga što mu je manje poznato. Najzad se reši da čita po redu, pa dokle dođe. Zaveri se u sebi da ne prevrće listove u napred iz ljubopitstva, jer mu to najviše smeta i plaši ga.

Zatim: Švajcarska... Albreht... Gesler... Tel...« Drugi se popeo na klupu, pa deklamuje Cicerona: »Dokle ćeš, o Katilina... Zar ni straža, koja po celu noć bdi na Palatinskom Bregu...

Kad naiđosmo u gaj, obuze nas šumska hladovina i ja se čisto trgoh. »Šta ja ovo činim ?... Dokle ću da kasam za njim kao ludak!... Kod njega su spiskovi, može da učini ako hoće...

a ovaj kapetan ko zna dokle će tu sedeti, možda će na leto dobiti premeštaj i tako suma sumarum ostade sve po starom da se čeka do boljih vremena...

Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK

SRETA: Pa onda, brate si mi moj, ja bih rad i da se uposlim. JEVREM: Opet u službu? SRETA: Kakva služba, boga ti, dokle ćemo svi da visimo na državnim jaslima!

SPIRINICA: Ta pusti me, čoveče, da kažem; ne zapušavaj mi živoj usta! JEVREM: O, gospode bože, dokle ćete vas dvoje? Pa zar ti još nisi glasao? SPIRA: Nisam! Reko, imam vremena! JEVREM: Pa da vidiš, i nema.

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

Žurio se sa ovim (to jest sa pravom glasanja), dokle nas nije Amerika u tom pretekla. Pisao je dalje: o đerzonkama košnicama, o obdelavanju konoplje, o filokseri, o tome

I taka svađa oteže se tako mirno po nekoliko dana, sve dokle jedna drugoj ne zapuši usta kakvom strašnom optužbom. Tada obično »oklevetana« skoči i stane da se lupa po onoj strani

« dokle ne diže noge jedan na jednu drugi na drugu stranu i zub ne izađe napolje. Kad se dignu, oni sednu onako zaduvani pa se o

Veselje je bilo i bujno i burno, i bog zna dokle bi ono trajalo — kako se svet lepo raspoložio bio — da je samo ćir Đorđe hteo i dopustio.

Borka jednako poslužuju. Svet da popuca od smeha, a ćir Đorđe se smeje pa sve kakoće onako sitno cincarski, dokle ne dođe na dušu mehandžijsku, kad se ćir Đorđe malo uozbilji pa sluša Borka koji peva Duša kleče, Ristu reče: Ja sam

A ćata Pera, nazvan Izmotacija, da bi zagladio te ružne uspomene, priskoči i on. Dokle su drugi umirivali ćir-Đorđa, ćata Pera je smišljao čime bi on onako lepo i vešto zagladio ovaj malopređašnji nemio

Kao glumcu fah mu je bio »ljubavnik« i »karakter«, i ko zna dokle bi još ostao glumac da ga u jednom mestu u Banatu nije ostavila njegova »naivna ljubavnica« i pobegla s intrigantom,

— Ih! — osu se izraz gnušanja u gomili. — A dobro ga trpio svet! — reče začuđeni Krsman. E, pa zlo se trpi dokle može; svet veli: ne daj, bože, gore! — pa trpi kukavac sinji.

! Sramota, more, rezilak! Jošte tatko mi, dokle ne beše umreja, zboreše mi mnogo put. Imaše ga u tatka jedna reč: »Jorgaći sinko-le, ubavačko u pamet, zboreše tatko

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

pragu, tužna kao ruža U jesen, sa nežnim licem Đokonde, Skine mu blatnjave čizme, celog ga razoruža, I tiho zapita: „Dokle, o Džone Hohohonde?

kućni patos, A kaluđer čak na Atos, Paličnjak se prikrije Pomoću mimikrije: On grančicu oponaša, Oj živote, tugo naša! Dokle ćemo, s mišlju mišjom, Živeti u tebi krišom?

A uokolo, dokle ti oko pogleda, Treba da pasu, da se izležavaju i da muču goveda. I pošto se to dvoje na jednom mestu spojilo,

Tako znam: dokle je došla godina, šta je do sada stigla da skupi, kako je rodila Vojvodina, i kakvo je stanje u Župi.

, Svu snagu i svu pamet unela, Dokle ga, u rasvit, malo poviše Zvečana, u kafani ne uloviše! Pod tuđim imenom je tamo stanovao...

Rakić, Milan - PESME

Ti čista dušo, budi Genoveva Nad zaspalim Parizom koja bdi, Dokle pod njenim blagoslovom sneva Ljubavnik čedan i zločinci svi; I kad pod tvojom molitvom zaćute, O zaštitnice večne duše

tvoje, slab, bez jednog daha, Kao da svakog časa život dajem, Prilazim tebi pun pobožnog straha, Posrćem, klecam, dokle me privlače, Ko provalija tamna i duboka, I dok strasnim prelivima mrače, Tvoja dva crna neumitna oka...

Tišina. Samo, tužno i očajno, Jeca ko dete cigansko ćemane. I dokle pesma polagano trne I tone negde, nevešta i bona, Starinska pesma mnogih miliona I dok po nebu kruže senke crne, Eto

Udri, i muči, i priteži jače, — Al, dokle redom deca, ljudi, žene, Plaču i pište, bedni, pokraj mene, I ropski kleče pred skrivenim stvorem, Vrh piske, kletve, i

Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC

Sve je ovo nekakva nauka! Bez momčadi ove te su ovđe šest putah je jošt ov'liko doma; njina sila, to je tvoja sila. Dokle Turci sve njih savladaju, mnoge će se bule ocrniti; borbi našoj kraja biti neće do istrage turske ali naše...

Bože jedan, tri stotine drugah, sve popada mrtvo od smijeha! A odža se čudi šetajući što se radi od toliko ljudih, dokle viđe u pušku rožinu.

TOMAŠ MARTINOVIĆ Pričaću vi za toga đavola. Mi igrasmo u kolu s gostima, ređasmo se naokolo vinom, dokle puška izviše Pišteta¹ puče jedna, i čovjek pokliče: „Ko je vitez, ko je dobri junak! Povede se roblje crnogorsko!

“ Pokliči se onoj narugasmo: kakvo roblje sasred Gore Crne! Pjan, rekosmo, pa misli da poje. Dokle dvije jedna iza druge: cik! cik! opet, izdušit ne daše; i klikuje čovjek kao prijed. Ono nije bez nekakve muke!

Vrana vrani oči ne izvadi; brat je Turčin svud jedan drugome. Nego udri dokle mahat možeš, a ne žali ništa na svijetu! Sve je pošlo đavoljijem tragom, zaudara zemlja Muhamedom.

FERAT ZAČIR, KAVAZBAŠA Jok, serdare, ne ugađeš putom! Vjera turska podnijet ne može da se haba dokle glava skoči. Iako je zemlja pouzana, dvije vjere mogu se složiti, kâ u sahan što se čorbe slažu.

iđahu kao na ključeve; oblačili prnje i jačine, — usred podne da ga čovjek sretne, sva bi mu se kosa naježila. Dokle neko, da mu Bog pomože, iz onijeh panjegah zavika: „Bjež, narode, e izgore kuća!“ Bože dragi, da tu bruku vidiš!

“ Dokle svako za po grozd uhvati, priniješe britve grozdovima; kad viđeše čudo neviđeno: svaki sebe za nos dohvatio, dognâ bri

britve grozdovima; kad viđeše čudo neviđeno: svaki sebe za nos dohvatio, dognâ britvu do svojega nosa! Dokle treći savrh zida vikni: „Čuj, narode, ne potopite se!

VOJVODA DRAŠKO Tu ne bješe jela izvan leba, no donesi nekakve preslačke, po tri ure liži dokle ručaj. Dva dijela tu bijaše puka jošte mladi, a obezubili, sve ližući one poslastice. Od želje se sad najedoh mesa.

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

I dokle će ona tako? Zašto ona nikada srećna, nikada zadovoljna da ne bude? Kada će i ona već jednom ništa da ne misli, kao osta

Arnautin, namrštivši se, valjda da mu jače odskoči ona pruga oko vilica i čela, koja je pokazivala dokle je voda doprla pri njegovu jutrošnjem umivanju, poče oštro da priča.

Snaga joj poče goreti, čelo, ruke sve u znoju. Nije smela da se makne, a kamo li vrata i prozor da zatvori. Ko zna dokle bi tako sedela da se već jednom odozdo, sa kapije, ne ču tiho kucanje.

Dođoše i svirači. Njih je Magda dole častila i ona im naređivala šta će i dokle da sviraju, prekidala ih i otpraćala. Kuća se ispuni.

To su bile sigurno one najvažnije sa najvećom moći isceljenja i čudotvorstva. I dokle ju je iz ikonostasa, ramova od slika i drvoreza čisto gušio miris na crvotočinu, buđu, tamjan i pokapane sveće, dotle

A sada, samo njemu se ne da, samo on to ne sme!... I ko zna dokle bi i kako — da se ne ču gde aščika u kujni svekrvi poče uplašeno govoriti: — Snaške, ja više k njemu ne smem.

Pandurović, Sima - PESME

K’o dobra majka bez jedinca sina, Duša bez svog će ideala biti, Živeti nemo predelima splina, Dokle se jednom ne raskinu niti Tela i duha, s vremenom i svelom Nadom, a srce prestane da žudi.

I ti opet nikad nećeš znati šta si, Ni dokle će biti ove tužne smène Onoga što voliš i mrziš, ni da si Jedan fantom sveta, jedan oblik sène, Dok jeziva kiša

Nevidljivo tvojim ulicama prođe; Odlazi na stare bedeme, i stane Gledajući vidik u nadi i slutnji, Osluškuje dugo, dokle zora svane, Udaljenu buru što bruji i tutnji. Jer daleko tamo haos je krvavi Za slobodu i za ropstvo, koji huji.

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

Nategoše oroze. Koraci se čujahu kroza šušanj. „Ne pali ni jedan dokle moja ne plane!“ reče polako Otaš. Iz gore iziđe, pa se ustavi na kraju ledine, jedan — brkati Crnogorac.

Jednom ga je Pejo naš ranjena iznio iz Rudina; nosio ga je, ja mnim, na dva puškometa dokle ga je iznio, a bješe sila ljudska, kažu, ništa manji ni sitniji od Peja... Ima i pjesma o tome...

„Mi, brastvenici!“ odgovori mladić. „Čuj, vidaru, ja ću ti povijedati, u malo riječi“, prihvati starac. Dokle cura ne prispije za udaju, o tome se ni govorilo nije.

tako... srednje!“ Zatijem serdar nastavi sve redom: kad su krenuli, dokle će ako Bog da, da ne traže Janka... Mališa je prevodio pitanje i odgovore, a prevodio je uprav s dosadom, te je

Dok nije u onome času zanosa šljubio usne k njenim usnama, dokle je nije privio na svoje srce, naziraše blaženstvo u dalekoj daljini, kao kroz koprenu.

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

To su pesmice koje se kazuju detetu dokle ga stariji cupkaju na kolenu ili u krilu. Mogu da budu i šaljive: „Hop, cup, na kalup / Četir’ bake — jedan zub!

— (tj. da se tako slažemo). Dobar mi došao, i s anđelom došao! Dugo ti se ime spominjalo, dokle teče sunca i meseca! Dušmani ti pod nogama bili, kako Šarcu pod kopita čavli!

Ova i ona kuća samo što nisu moje, a ostale eve su tuđe. Pokazuje dokle je snijeg lani bio (reče se u šali kad žensko, idući po rosi ili po blatu, podigne skute povisoko).

— Zlo godište roda ište, a nevolja prijatelja. — Nevolja mati i kćeri je rada. — Čuvaj se bede, dokle ne dođe. — Beda bedu rađa. — Gde je nevolja, tu nije volja. — Nevolja broda ne traži (ne ište, ne gleda).

— Što rijeka donosi, rijeka odnosi. — Teć’ će voda kud je tekla. — Ele bi, ele će bit’ otkle i dokle bude svit. — I dalje će sunce grejati. O BOGU — Bog ne plaća svake subote. — Bog nikom dužan ne ostaje.

— Ovako je rekla loza lozi, jer što su ređe bolje rode. O ŽIVOTINjAMA Bješe mi ga davati dokle mogah žvatati. — Kazao vo ženi kad je od gladi pao, a ona mu onda stala davati kukolj da jede. Bolan zdrava nosa.

— Pripovijeda se kako je đavo nekakvoga pobratima svoga sve varao, i na zlo navraćao, dokle ga nije na vješala doveo, a kad ga objese onda ga zapita vidi li što, a on mu odgovori da ne vidi ništa osim jednog

Vile su neke oblakinje, što vode oblake, a neke su brodarice, koje borave kraj voda. Vile nikom ne čine zla dokle im ko ne učini što na žao. Na visokim planinama one vode kolo. Na to kolo čovek ne treba da nagazi.

koja se javlja kao avet u gluvo doba noći i, kako ne može ići, uzjaše čoveka koga goni da je nosi, kuda ona hoće i dokle ona htedne. 4. DEČJA STRAŠILA BAUK Bauk, kako ga dete zamišlja, neodređena je oblika i izgleda.

2 Što ste izašle vas tri? Rodile se tri devojke; jedna gluva, druga slepa, treća nema. Dokle gluva pročula, dotle slepa progledala, dotle nema ne progovorila. Ustuk, nicino, manja da si od makova zrna!

One im se molile: „Nemojte nas hvatati, mi ćemo vam platiti. — Nećemo vas puštiti, dokle ne prebrojite: na konju strunju, na paščetu runju, na pijevcu perje, ispod gore lišće; pa ćemo vas puštiti: ni đe koza

Pođe da traži čele. Dokle on vrlja onamo ovamo, dotle onaj kod „košnica“, koje stoje onako kao i prvi put i zuje, sedi i mesi od blata kolačiće,

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

aždaja, pitaj je kuda ide i gde je njezina snaga, pa sve ljubi ono mesto gde ti kaže da joj je snaga, kao od miline, dokle je iskušaš, pa ćeš mi posle kazati kad dođem.” Posle carev sin otide u dvor, a baba ostane u rekavici.

podereš gvozdene opanke i ne satreš gvozden štap tražeći me, niti ćeš se s tim detetom što ti je pod srcem pre rastati dokle ruku preko tebe ne prebacim.” To izreče pa ga nestane.

dobra sam kao i pređe, čuvao i nadgledao, ali napretka nikakva nije video, nego sve propast, od dana na dan sve gore dokle tako ne osiromaši da već nije imao ni opanaka nego išao bos.

pa ćeš doći baš pred njegov dvor, ali kad iziđeš pred Usuda, ništa ne govori, nego štogod on radi ono radi i ti, dokle te god on sam ne zapita.” Čovek zahvali pustiniku pa pođe preko planine.

” Po tom nakosi trave gde je njemu volja bila ne čekajući dokle konj nogom zakopa, pa uzjaše opet na konja i vrati se natrag.

Žena kovčeg zatvori i zaklopi i baci u more; ali dokle je još držala kraj od veriga i nije mogla kovčega da izvuče, dođe neko te je prevari da su Premudroga s njegovijem

Nojevi želeći da bi pecivo dohvatili, polete u visinu i tako su sve lećeli dokle Premudri ne udari ražnjem u nebo, pa onda obrne ražanj na niže te ga nojevi snesu na zemlju.

” Žena mu rekne daj | će mu biti dugo čekati dokle ga stanu sahranjivati, već neka ide. Ali on odgovori: „Bože sačuvaj! kako bih ja ostavio tako svoga pobratima?

Ali on odgovori: „Bože sačuvaj! kako bih ja ostavio tako svoga pobratima? Čekaću makar bilo tri dana, dokle ga ne sahrane.

kad ja iz mora opet izišao, tadar i ti umrъo!.“ Ovo je dijete življelo Bog zna koliko i dokle, i kad je već pod starost htio da umre, pokaže mu se opet ona ista riba, i tek što se šnjime oprosti, on umre, a ribe

A kad bi u jutru prije sunca, reče mu baba: „Pazi dobro, kad uspomalja sunce, pa kad pomoli, gledaj ga kroz moje kose, dokle sa svijem iziđe, i tri puta reci: „Pretvori mi Bože od ove kose prsten kao sunce!

“ Jarac iđaše za babom, dokle tecijaše iz njezine rukavice osjevina, a kad nestade, on se onda vrati kući po svome običaju i stane ga dreka oko kuće:

Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU

Nemojte da zaboravite. A ja ću još da navratim... (Izlazi) IKONIJA: Svi se oni sete kad omatore! CMILjA: Dokle ovaj misli ovde da spava? IKONIJA: Bolje da spava, nego da čapljezga! CMILjA (prišla vratima, otvorila ih, sluša.

Zatim ih zatvara): Čuješ li ovoga napolju, molim te! IKONIJA: Baš me zanima dokle će! STAVRA: Da govori na struju, mi bismo ovde u mraku sedeli!

Stanković, Borisav - JOVČA

(Odjuri levo.) VASKA (izlazi zajapurena, leže klonulo na minderluk, na leđa, zabacuje ruke više glave): Oh, dokle? (Zažmuri.) Pauza. MLADEN (unosi sofru sa sahanima jela, tanjirem voća, grožđa, bresaka i dr.

! (Zamahne da je bije, gotov i da ubije): Zašto »bolna«? Dokle će da boluje? (Još bešnje): Šta si ti gledala, čekala? Zašto je nisi lečila?... Zašto si »majka«? Zašto ti je ona kći?..

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

” Mal[enica]: ,,Pak dokle će taj običaj durati, gospodine?” Ep[iskop]: „Dogod je volja ljudi i naroda, koji da ne daju i na se ne namamljuju,

neka naša zloupotrebljenija obličavam; vreme je već, za živoga boga, vreme da počnemo slobodnije i razumnije misliti! Dokle ćemo tuđe pogreške osuždavati, a naše sakrivati i opravdavati?

Zašto da ne drznemo i da se ne usudimo poleznije nepoleznijemu pretpočitavati? Dokle će srodni naši u staroj prostoti ležati i iz svoje prostote i nerazumija takovim ureždenijam načalni[h] svoji[h], koja

Neponjatno i užasno je i pomisliti, dokle će onakovi prekrasni, hitri i hrabri narodi i u onaki mesti samo za neznanje i slepotu uma u varvarstvu i divjačestvu

” O, ljudi, što vas je god na svetu, dokle će se kojekakvi[h] pustinjika i monaha zakoni za crkvu držati? U Carigradu i u Smirni očima sam mojima gledao da crkva

Iz istoga ovoga uzroka, dakle, i na ovi sami prosti i prirodni način veća će polza našim Serbljem biti, dokle i[h] god bog na svetu bude držati, ako im, na primer, ja s pomoćju premudri[h] božestveni[h] in|gleski[h] knjiga samo

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

Duso materina, sice materino, diko naša!... — Pa onda: cmok! cmok! cmok! ižljubi ga i ljuljuškaj dokle ne zaspi. — Bog će sve na dobro upraviti! — rekao bi najposlije knez, nakon dugog razmišljanja. — A da ko nego bog!

— Taa-ko! A ja ću s njim natrag, ako ne bude za to. — Zlo je i da pođe! — reče Rora. — Dokle ga poznaš, može učiniti što se već neće moći ispraviti! — veli Rdalo.

Stipan i Bakonja pođoše. Muž i žena stajahu u dvorištu dokle ih god iz vida ne izgubiše, pak uđoše u kuću. IV UVOD U NOVI ŽIVOT Bakonja i Stipan iđahu što su bolje mogli, ali

!... Sad Bakonja poželje da mu je bućnuti u vodu, pak se prosušiti u „ajeru“, pa opet pljus, i sve tako dokle ga od te pomisli ne uhvati mala ježnja...

Pogleda niz rijeku što je dalje mogao, dokle je nazrije tanku kao konac, gdje se krije među brda. Zatijem obrnu oči put ostrvca na kome bijaše manastir.

Tako je sjedio, klanjajući se na svaki odboj, dokle se opet razlijegnu ono gakanje. — Šta je ono? Je li ono kakva tica? — zapita vozara šapatom.

Tako se nose trgovčići po dalmatinskijem varošicama i fratarski đaci dokle se ne „obuku“. (Obući se, u njihovu govoru, znači: nositi mantiju.) — Biće on bolji, nego misliš!

Bakonji se učini čudnovato da redovnik vrši take poslove; pričeka dokle onaj položi lonac, pa priđe i cmoknu ga iznenada u masnu ruku. Đakone i đake poduši smijeh.

Zatijem pudalina kaza da se zaludu pojalo bdjenje, jer da neće imati mira ni stanka u grobu, dokle on (Škoranca) ne otpjeva misu u manastirskoj crkvi. A to će biti noću.

— Šta nam smeta što je suklata! Ovaki i jesu baš za službu dobri. I Naćvar i gvardijan mišljahu kao i Srdar. Dokle oni „prkelahu“, Bukovičanin tako blesasto gledaše da su se đaci kidali od smijeha.

— Još, još! — viču đaci, iako ostalijema to ne bješe milo. Grgo opet nagnu: kljuka, kljuka, dokle se ne nadu kao tenac, pak sjede nasred poda i poče puniti lulu. Sad ga svi okupiše, zadijevajući ga na stotinu načina.

Sad ga svi okupiše, zadijevajući ga na stotinu načina. A on, brblja nješto, brblja, dokle mu poče zapinjati jezik. U njeke reče mu Boban: — Ajde, Grgo, obađi naslon i štalu, jer je red da niki od nas to čini,

Ćosić, Dobrica - KORENI

Samo njene dve malo ukoso upravljene raklje. On... U kući tiranin, a preko plota mazan i sladak. Samo dokle? Aćim se nakašlja. Sraman mu je glasan klokot vina, i veruje: Đorđe iz inata tako pije.

,,Ti si lopov. I dokle ćeš?“ viknuo je Lazar. Svi pogledaše u njega i huknuše. Vasilije prebaci maramu preko ramena, ustade, priđe Lazaru:

Nikada ga takvog nije video. dok sam ja s vama, dok sam ja s vama, dokle ću ja, gazda-Aćime, s tobom? Sitno korača krivudavim sokakom punim snega do povija nakrivljenih plotova, sulja se po

Za inat ne izlazi, još ne izlazi, mislio je, a on je najurio ženu, on je pobegao od nje, a sada ga druga muči. Dokle će te suknje njemu da stežu dušnik? „Idi, ne šuškaj mi više! Vidiš li da sam bolestan?

Ništa ne znam!“ „Ne prenemaži se, kaži. Znam ja šta je žensko. Sve ste kurve... Meni ne možeš da podvališ!“ „Dokle ćeš da me mučiš?... Kažem ti, spavala sam. Znaš da prošle dve noći nisam trenula. Ti mi nisi dao.

Jaki i vredni više uzeše. Slabi i lenji odoše ovima u sluge. Mnogi su, raspolućenih glava, u svađama dokle je čije, preko celog leta trulili po trnjacima, nepokopani. Moj Vasilije za zemlju nije žalio glavu.

Bolesna i nemoćna, bez muža i svekra u kući, ona je prvi put pripala njemu: može pored njenih nogu da sedi dokle želi i da je gleda koliko hoće; može, kad joj stavlja obloge, prstima da kupi rosu s njenog čela; može da joj priča ono

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

Devojčica kriknu od čuda! Svuda, dokle je pogled dopirao, sedele su, ležale, skakale, smejale se i pevale malene devojčice u šarenim suknjama!

— ne verujući samome sebi Plačko opazi kako se vazduh oko njega zgušnjava i pretvara u vodu. Svuda, dokle je dopiralo oko, lelujale su morske sase i korali, strelimice jurila jata riba.

Ah, to je mačka prela! Starac se okrete ka dvorištu, ali u prvi mah ne spazi ništa. Svuda, dokle je oko dopiralo lelujala se mesečina kao vilina kosica.

Znali su to po severcu koji im je prodirao u srž kostiju ledeći im dah i znoj na čelu. Sve dokle je oko dopiralo, predeo je bio okovan ledom koji je iskrio na suncu u nebrojeno plavičastih varnica.

— Hoću napolje! Dosta sam čamila u tebi! — ču jaje kako iz njega neko gunđa i začudi se. Ko bi to mogao biti? Svuda, dokle je oko sezalo, carevala je tišina, rasli mirisi trava, otkida le se zvezde i latice cveća, a gore u visini plovio

Brodovlasnik se strese. Takve glasove čuo je još kad je onaj prvi brod tonuo. Dokle će ga pratiti? Drhteći, on privi sina uza se i ugleda kako se u talasima belasa telo morske vile. »Otkuda ona?

— Troglavac otvori troja usta kao tri pećine, a dečak potrča iz sve snage. Ko zna koliko je trčao, i dokle bi trčao da ne ugleda ispred sebe Srebrna vrata, a pred njima Majku gušterova, ogromnu, svu u plamenu.

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

Miloš je znao da će ih ona smirivati, jer mu je odana, ali nije znao dokle će u toj odanosti istrajati, jer je stalno ranjavana. Pokušao je da je ne ranjava preterano, ali je teško išlo.

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

što pevah neće propanuti, Nakon mene hoće ostanuti, Dok se poje, dok se vince pije, Dok se kolo oko svirca vije, Dokle srce za srcem uzdiše E, pa dotle, a kuda ću više! Br. Radičević III ONAMO, 'NAMO...

Pozajmi mi od“... - Gost me prekine: „Opet pozajmi more, dokle ćeš? U Prehodnice novci su mi svi!“ ...„Pozajmi mi od svoje nauke; Osvesti mene, šta da verujem O jamačnosti opšteg

Na svakom licu sveto, sjajno nešto Sučući brke, stari susjed vješto Poč'o bi priču iz dalekog doba. I dokle prozor hladna drma ciča, Mi svaku riječ gutamo nijemi; Srca nam dršću u radosnoj tremi, Sve dogod ne bi dovršio čiča...

Udri i muči, i priteži jače! Al' dokle redom deda, ljudi, žene, Plaču i pište, bedni, pokraj mene, I ropski kleče pred skrivenim stvorem, Vrh piske, kletve, i

duhova i ruku Znam da su samo reč u knjizi tajni: Ali, iz svoga gnezda dok se vuku Po plavom nebu oblačići sjajni, „I dokle šušte bajke tamnih šuma, Zar mutnim okom mladunac ne luta Po svodu neizmernom, k ušću druma, S bleskom Pitanja u dnu

O Rode! Ti si malen, i sve je u tebi mâlo, Rasturen, - ni sam ne znaš dokle ti dopiru međe; Ti brata svog ne poznaš, i malo ti je stalo Što su međ' vama staze sve bleđe i ređe. O Rode!

Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA

Vidi čovjek svoje zatočenje, pomalo se prve slave sjeća i poleti nebu kako munja; al' ga smrtni lanac zausteže dokle ročno odstoji sužanstvo. Stoga smrtni najsjajni poete s vratah neba u propast padaju.

slomjene svoje kolovrate od vida mi strmoglav skakale; no njenijem mrtvijem pravilom češće bi se putah izvlačile, dokle digoh krunu nad prestolom. Udar ovi prvi i najsjajni njihovo je razdrobio carstvo.

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

„Na putu saznanja koračao sam, draga deco, dokle god sam mogao. Sedeći na obali večnog Nila koji teče pored Memfisa, moje želje vukle su me dalje.

Raspitivao sam se kod lađara, koji su pored mene projedravali, dokle stiže tok te reke i gde su njeni izvori. Nijedan od njih ne mogadne da mi dade odgovora.

duboko zašao, dokazuje njegovo nedovršeno ili možda samo okrnjeno delo „Efodos“, čiji su ostaci tek nedavno pronađeni. Dokle je Arhimedes stigao na tom putu, ne zna se, jer su njegovi poslednji spisi, kao i on sam, propali u strašnom vihoru koji

„Zbog toga što na nju deluje sila teže koja joj daje ubrzanje, napereno ka centru zemlje“. On razmišljaše dalje: „Dokle seže ta privlačna sila teže?“ On podiže glavu u vis. Kroz granje drveta video je plavetnilo neba.

Ali je u njoj ipak stekao neka korisna iskustva: on uvide jasnije od svih svojih savremenika dokle dopire vlast nauke, šta su hipoteze, a šta prirodni zakoni. „Od sad se ne upuštam ni u kakve hipoteze“, reče on.

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

— Drži tempo, druže, tempo! — opominjao sam ga. — E, moj pobratime, eto dokle sam doterao. Kad prolažasmo preko pijace setih se njegovog oca.

pojavljuje na prozoru i naređuje da se budala pusti, i preti da će ga lično ubiti u prvoj borbi, a Resimić se smeška dokle ga odvezuju, namiguje na vojnike i sav crven pobednički odlazi pod svoj šator, uzima preda se doboš sa onom stranom

— Ti opet poslednji, majku ti kockarsku? — Zašto majku, go... go... g. — Šta go, go, m... m. džukelo dobošarska! Dokle ćeš da štrčiš sam u celom puku? — A... a... a nužnu sam vršio...

godine kad je postao opštinski dobošar, posle jednoga konkursa na kome je pobedio, i ostao na toj novoj dužnosti sve dokle je opštinski budžet imao mogućnosti da odvojeno plaća svoga dobošara, lice koje će lupanjem prikupiti građanstvo, i

— Pljačkali, je l'? Pljačkaši, je l'? I divizijar besan skače, vrišti, dokle čopor urla — Oh, ja... valah... asker... pljačka... ska... hala... A divizijar umiruje, obećava, pišti: — Šta? Kako?

Tada je pored njega uvek mala, mila sestra Pound da ga povrati iz grča. I naslonjen na njeno rame i dokle ga ona miluje svojom punačkom, golom rukom, on dolazi k sebi, zahvaljuje joj i ponova jeca strašne optužbe protivu

Kapetan jedan ranjen u ruku, pa mu prilazi doktor, gleda i kaže: „Fik, gospodine kapetane!“ I pokaza mu dokle tačno ima da se seče. A kapetan sleže onim zdravim ramenom i veli: „Pa secite, doktore, kad se mora“...

o vrat strašno zbunjenoj životinji, pa je nekako trijumfalno odigao uvis od zemlje, nad kojom se ona očajno koprcala, sve dokle je drugim, opet izvežbanim pokretom ne ubaci u kola sa rešetkama okružena drekom dečurlije.

Onda su ga svukli i po golom telu, dokle ga je neko držao za gušu, tukli mokrim užetom, daskama, žilom, nogama i pesnicama, a on najpre urlikao od bola i kad

A vitlo besni, pomanitalo, sasvim pomanitalo. „Xoće li ovo proći? Dokle ovako? Bože, Bože sveti, veliki! Smiluj mi se! Sažali se na me. Spasi me! Spasi me! Spasi me!

redovno u isti čas, odlazio je on na groblje, da tamo kraj krstače, obavijene već sparušenim vencima, ostane sve dotle dokle ga neka unutrašnja opomena ne bi prenula i trgla iz zaboravnosti, kao napominjući mu da se od svake preteranosti razumno

toliko i tako da su ga i rođaci mu ženini morali moliti da se umiri, i dugo se od groba nije mogao odvojiti, sve dokle ga svastika nije pod ruku uzela, i tako reći silom, od dragoga mesta odvojila.

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

Zamišljao sam kako u noći leži pored nje — ona spava a on bdije — i u njoj nezaustavivo nešto raste, raste. (A dokle će, mili bože, tako to da raste? i kako će to da svrši? i što će biti poslije?

I ko bi pravo znao dokle sežu jedni a gdje počinju drugi? Glas tog klavira, uz koji je baka prateći se sama pjevušila J' ai perdu mon Euridyce

su me vodali po vinogradima, u međusobnom natezanju i nadvikivanju, i tražili od mene da kažem gdje je bila međa i dokle je prodano jednome a dokle drugome.

u međusobnom natezanju i nadvikivanju, i tražili od mene da kažem gdje je bila međa i dokle je prodano jednome a dokle drugome.

Ali što ja to tebi govorim, zar ti znaš što je to intelektualna koketerija, i dokle ona seže? Sirov si ti još za to, sinko! Ti bi to sigurno krivo shvatio, opet previše uprošćeno, kao što sve shvaćaš.

Umjetnik, kako se to u moje vrijeme govorilo. Da, gospodine!... A on samo šuti. Pa dobro, brate dragi, dokle ćemo tako? Koji ti je vrag u toj tvojoj ošišanoj seljačkoj ćiverici! A ko zna? Možda me smatra za doušnika?

Iz njega je putovala prema mom tijelu gumena cijev, ali nisam mogao da vidim dokle ona seže i gdje uvire u mene. Trudio sam se da okrenem glavu malko udesno.

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

bogata doma, gde su domaćice iznele nekoliko karlica mleka, zaboravio bi sve misli, dočepao bi jednu kutlaču i srkao dokle god traje...

I ko zna dokle bi tako radio, da Pantovac ne povika: — Pare!... Bacaj pare! Mehandžija izvuče novčanik, metnu ga na dlan i pruži

— Ni jednoga nisam mojom rukom dirnuo. — To znam ja, ali ne zna zakon. — Pa šta ću sad ?... Da živim ovako dokle se može, a kad dođe suđeni dan... umreću kô i svaki. — Ono, jest... Ali taj život ?... — Pa to te baš i pitam.

— Dokle ćemo mi ovako, šta veliš? — reče ona, pošto se stiša od prve ljubavne bure. — Ništa ti ja ne znam, niti umem da mislim.

Takvo srce ne bi se samo pokvarilo. Ali sad to na stranu, pa mi reci šta misliš, dokle ćeš tako ? Znaš, valjada, šta te čeka naposletku... danas, sutra, kroz godinu, dve?...

— Đuro, šta je ovo? Ja ću poludeti!... Dokle će se ovako ? — reče Stanka i sede kraj njega na pod. — Što, Stale ? — odgovori on i prebaci svoju ruku preko njena

I jedni i drugi viču iz glasa. Ova vika pomože beguncima. Pantovac jednako osluškivaše i odmeravaše uhom dokle se potera rastegla, pa, kad opazi da sva vika sve više ostaje iza njih, zasijaše mu oči radosno, jer pojmi da su

— More, dokle ćemo mi ovako? — poče Maca, pošto ispi sa njim nekoliko čaša. — Što ti meni ne kažeš kako živiš, imaš li dobre zarade,

Ja ću biti kod Jova, a ti sedi tamo, dokle god možeš. Stanka ustade i ode, a za njom se diže i Đurica, držeći se voćnjaka i ograde, pa ode k Jovu.

Jednoga se zla oprosti, a stotine drugih, manjih i većih, rađahu se... Dokle će se ovako ?... Kad li će doći dan da i on položi svoju umornu bujnu glavu, da se i on odmori?... Vujo ode...

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

aždaja, pitaj je kuda ide i gde je njezina snaga, pa sve ljubi ono mesto gde ti kaže da joj je snaga, kao od miline, dokle je iskušaš, pa ćeš mi posle kazati kad dođem. Posle carev sin otide u dvor, a baba ostane u rekavici.

podereš gvozdene opanke i ne satreš gvozden štap tražeći me, niti ćeš se s tim detetom što ti je pod srcem pre rastati dokle ruku preko tebe ne prebacim. To izreče, pa ga nestane.

A mali svaki put kad bi dognao goveda, morao ih je najprije povezati, pa onda tekar ići u kuću. Dokle bi siromah mali povezao goveda, zabavio bi se tako dugo da bi ovi dotle sve pojeli, te bi on, kukavac, svaki put ostao

Marko, reći će svojijem drugovima: — Braćo, hajte me spustite u ovu jamu, a ja idem tražiti starca, i tražiću ga dokle ga ne nađem, pa ma morao ići do na kraj svijeta. Ovi sad brže-bolje spletu od pavetine uže, te spuste Marka u jamu.

To traje sve dotle dokle ne počne opet leći druge tičiće. Ti si dosta jaki, a bog ti pomaže, jer ga se bojiš i jer ga štuješ i slušaš, pa idi i

toga i toga cara; iz svega će carstva doći ljekari i popovi i kaluđeri da je liječe i da mene ćeraju, ali ja neću izići dokle gođ ti ne dođeš; a ti se načini ljekar, pa i ti dođi da je liječiš, i samo je okadi ovom travom, a ja ću odmah izići;

Potom nakosi trave gde je njemu volja bila, ne čekajući dokle konj nogom zakopa, pa uzjaše opet na konja i vrati se natrag.

dobra sam kao i pređe, čuvao i nadgledao, ali napretka nikakva nije video, nego sve propast, od dana na dan sve gore, dokle tako ne osiromaši da već nije imao ni opanaka nego išao bos.

pa ćeš doći baš pred njegov dvor, ali kad iziđeš pred usuda, ništa ne govori, nego što god on radi, ono radi i ti, dokle te god on sam ne zapita. Čovek zahvali pustiniku, pa pođe preko planine.

Jarac iđaše za babom dokle tecijaše iz njezine rukavice osjevina, a kad nestade, on se onda vrati kući po svome običaju i stane ga dreka oko kuće:

Putem susretne medvjeda, kojega upita: — Dokle ćeš ti to, striče? — Idem u ono selo, što se eno tamo vidi, jer su me pozvali da im kolo vodim.

A Mujo mu odgovori: — Opet pij nanovo. — Pa dokle će tako trajati? — zapita car. — Dok ne ogrneš ćebe ovako kao i ja, — odgovori mu Mujo.

Petković, Vladislav Dis - PESME

Doći će i sunce, crveno i sveže, I naći će mene prekrštenih ruku Sa svećom nad glavom, dokle mrtve leže Moje crne oči u novom sanduku.

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

sastoji od središta sila sa linijama sila koje se protežu iz ovih centara u svima pravcima do beskonačnosti, a dokle ove linije dopiru dotle se proteže i to telo.

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

Istina, nadala se i željela je da se tako svrši, ali mišljaše neće tako brzo, a dokle se bude zavlačilo, dobiće vremena da razmišlja.

— Fala bogu, proći ću se i bez duhana! „Svaka noć čini spati!” — smrsi kao za se, i, prislonivši se uza zid dokle mjesečeva svjetlost dopiraše, izuje se, hita u kraj obuću i kapu, zatvori vrata i, onako u mraku, zavali se na krevet.

Iskopane polaže s pomnjom u komad suve tikvice na lažinu, pa, kad ih je iskopao podosta, smjesti se na stranu dražice, dokle sunce još nije doprlo, nadije sve udice, zavitla i baci podalje u more.

U dnu dolje tucaju ribe, uvijek gladne— jagme se, a on ne haje — sit je! Nigdje dokle gođ oko topire ni brda, ni ptice, niti se čuje ljudskoga ni živoga glasa — samo njegova mirna prilika stoji na hridi

Samo šum usamljenih česama blaži tišinu. Nigde nikoga dokle oko dopire, a iza rešetaka kuća svih oblika i svih boja gledaju ga stotinu radoznalih očiju turskih ženskinja.

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

Il da! Oh, da, da! ne! Mene je još jedino, gle, strah Dokle će uz božanski, božanski, znati ići moj dah! Pesnik u vučjem obliku, dok se dahom dotiče s nebeskim svodom, odeva se i

I tek kada je do kraja i strogo izveden, videlo se, moglo je da se vidi i dokle njegove granice sežu. U poeziji, odnosno u mišljenju o poeziji, ovaj se raskol prirodnoga jezika dovoljno dugo i dovoljno

Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA

ANKA: Samo, molim vas lepo, kažite vi meni da znam šta vi zahtevate od mene, šta ja treba da radim, dokle smem ići? ŽIVKA: Idite dokle hoćete, šta se to mene tiče.

ŽIVKA: Idite dokle hoćete, šta se to mene tiče. Za mene je glavno da vi namamite moga zeta u vašu sobu i da ga ja kod vas zatečem.

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

Ulazi unutra, ide u sobu [...]” 86 Najdalje dokle je došao, to je tekija nakraj varoši. A nijednom ga ne zatičemo izvan varoši, u polju ili vinogradu, kako obilazi

I, nadnesena nad detinjstvom, svuda nalazi, dokle joj pamćenje seže, neprekinutu svoju zaokupljenost sudbinom roda i porodice.

Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE

On je za sve njih samo poturnjak, nečovek i dušegubac. Pa se još ne zna dokle će te muke trajati. Dokle?.. „Dokle, Bože, stari krvniče, i Sveti Petre, jadna uzdanice rajina iz Koriše?

On je za sve njih samo poturnjak, nečovek i dušegubac. Pa se još ne zna dokle će te muke trajati. Dokle?.. „Dokle, Bože, stari krvniče, i Sveti Petre, jadna uzdanice rajina iz Koriše?

On je za sve njih samo poturnjak, nečovek i dušegubac. Pa se još ne zna dokle će te muke trajati. Dokle?.. „Dokle, Bože, stari krvniče, i Sveti Petre, jadna uzdanice rajina iz Koriše?

I dokle je knez Šviković sa nekoliko odabranih ljudi savlađivao uzbešnjela gorštaka više molbom no silom, i Uveravao dotrčale Tur

— kriknu ona ponovo i podiže put njega ožeg. Bejaše kao lavica odlučila da mu se, baci sa tim jedinim oružjem u ruci dokle jedno od njih dvoje ne padne mrtvo.

Zatim dohvati vrč s rakijom i naže ne odmičući ga sve dotle dokle mu pijanom ne ispade iz ruku i ne razbi se o preklad kraj ognjišta.

Pravo njegovoj kuli. Čuvaće ga kao brata. Dokle budi suđeno da se povrati Srbija. Kroz tri meseca, kroz tri godine: i hodže vele da tako piše u ćitapu.

Sutradan mu rekli da ide svojoj kući: niko mu ništa ne sme učiniti dokle su oni živi i na broju!.. Ali Arslanu preko noći žena prokazala strašnu besu, te ovaj izišao pred strica odlučno i

O, Karimane! Ti nećeš uzeti avdes u mojoj odaji, niti će ti moja ruka pružiti muške preobuke dokle ne pronađeš ubicu!.. — Ćuti, kučko! — planu prvak. — Vidi se da si šenula od pameti! — Ali ne i od obraza, gospodaru!

— Kako si, pope? — Jeste li svi zdravo, pope? — ređali su se njihovi poz– dravi sa bacanim mu cigaretama, dokle se pred njim ne načini čitava gomila. Dođe i krčag rakije sa malom zakuskom od sira i luka.

osećajući sav bol i sramotu za ovakav doček kuma i pobratima, zakloniše ga leđima i ostaše kod vratnica sve dotle dokle on ne umače kroz gustu tminu...

Gore sam ostavio po– padiju, sinove, kuću, sve. Ostavio brda i sela, koja sam čuvao dokle je bilo potrebno. Ostavio ih u dobru. Sad neka kuće bez mene. Ako im valja!.. — I ovako sam? — Sam.

Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA

Zaboga! (Treska se na stolici.) ANČA: Majstorice, vami je zlo? FEMA (đipi): Ta, skote ženski, što si ti, ta dokle ćeš me jesti? Kakva sam ti ja majstorica, valjda ti činim opanke? ANČA (zagleda se u nju).

Miljković, Branko - PESME

PRIJATELjU PUTNIKU Kroz tuđe srce vodi pravi put Ko drugačije putuje nailazi na tamu O dokle li će tužan stići Taj što više nema šta da kaže Uzalud učene vatre s visoka čela Slepac zna kraći put do zore I

Krakov, Stanislav - KRILA

Ima da je život pseći, i da ni on siguran nije... a samo smrt, smrt, smrt... Zašto stalno ubijanje? Zašto?.. Dokle će mali da umiru za lažne velikane. Opet su semafori svetlucali i bacali razorne talase. Zrak je bio prepun gasova.

Pukovnik Velja je protestvovao. — Dokle ćemo tu vruću vodu da srčemo... to mi škodi bubrezima... eto boli me tu, i tu...

Petrović, Rastko - AFRIKA

Treba pokazati strancu da je on kao u svojoj kući i da nikome ne smeta. Ne žele da skinu svoje marame oko bedara dokle god ima više od jednog muškarca u sobi. Veliki progovori, diskusije. Izbacujemo dečake napolje.

Jedino tu biljno carstvo pobedilo je carstvo životinjsko; izagnalo ga. Samo na vrhovima rastinja, ogromno visoko, dokle ni lijane ne dostižu, kao na kakvom višem i mekšem, šumnijem terenu, žive tu pojedini narodi ptica, majmuna i

Donose mi tronožac da sednem. Dokle god kralj govori, ostaci njegovih zuba udaraju jedni o druge. On za vreme dok razgovara sa mnom izdaje i druge

Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ

Otrovne tice, zmije vatrene Koje će, repom hitro šibajuć, Spržiti polja, spalit useve, Otrovnim dahom leta kužiti, Dokle se tako, kugom morena, U jedan pramen otrov-parice Kolevka besna ljudske nesreće Nesrećom ljudskom sva ne razori...

ali plašljivo Kô da se biča boji nečijeg. SPASENIJA: Što otrovani šiba krajevi Po tankoj krvi roblja nesrećnog, Dokle bezumlje tešku koprenu Na čula baci žrtve klonule... GLAVAŠ: A jesi l’ negde video Časnoga oca, sedog Pajsija?...

(Glasno.) Na noge, brzo!... Za njima sad, Dokle se vuci nisu spremili!... (Svi odlaze, Hasan ostaje naposletku.) Hajd’ id’te vi, A ja ću lepo doma ostati.

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

Pa dokle tako? Kakve celji ima više ovaj užasni rat? Poveden je radi oslobođenja podjarmljene braće. Ali ta se celj odmakla u nedogl

Utisci se tako brzo gomilaju da se potiskuju, pretrpavaju i ne ostavljaju veoma duboke tragove. Dokle god je u živoj borbi čovek je kao u nekom zanosu, i kad umukne bojna huka on čisto kao da se trgne iza sna.

ili sa strane velesila, oni su krivili narod, a time uvrećali i Srbi i one nesretnike, kojima su oni pomagali, dokle na posljetku doveli su u svom otačastvu tući upravitelja i komandara, po naredbe kojih morali su protiv svoje vole

Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI

XLІІI Sreća stoji, nešto čeka; A jad ide, Bog zna okle. Sreća im je bila kratka, Jad će biti Bog zna dokle. „Kume, kume, pogledaj ga, — Ima li mu jošte dana?“ Mila kumo, ja ga vidim, Umreće ti danas Jana.

„Daleko je, visoko je, — Sto godina dugih prođe, Dokle njena svetla zraka Do našega oka dođe.“ „Mi vidimo zvezdu ovu, Vidimo je kako trepti, A nje možda davno nije, —

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

Svi skinuli bluze i zasukali rukave, da se jasno raspoznaje linija dokle su opaljeni od sunca lice i vrat. Njihove oči su mutne, jezik kao da je podaduo, svaki govori za sebe, i smeju se glasno

Duša se skuplja, a telo grči. Ali, kao stokraki odjek, neprestano bruji u našim dušama: dokle ovako... dokle? Dugo godina čestitali smo jedan drugom Uskrs, sa željom da sledeći dočekamo u miru.

Duša se skuplja, a telo grči. Ali, kao stokraki odjek, neprestano bruji u našim dušama: dokle ovako... dokle? Dugo godina čestitali smo jedan drugom Uskrs, sa željom da sledeći dočekamo u miru. Naše su želje ostajale puste.

Te i njima. Ali su već stekli naviku, i lakše podnose... Hteo bih da kresnem žižicu, ali ne znam dokle dopire svetlost. Onda sam prilegao i slušam... Negde levo prolomi se eksplozija... Puške prašte ovde, onde...

— Gospodine potporučniče, zovu vas na telefon. Prihvatih slušalicu. — Šta je, majku mu, dokle ćemo da čekamo? — pita komandir poljske baterije. Rekao sam mu polako da se sada privlače i seku žice. — Kako?...

Ti bi mogao da budeš samo moj pomoćnik. A? — I on lupi po kolenu poručnika Kostu „Turčina“. Onda se uozbilji. — Dokle imaš dozvolu? — Sutra do podne... — Znaš šta?...

Menjao je, trampljavao, prodavao stvari, nekad kao Francuz, drugog dana kao Englez, dokle ga nisu stražarno sproveli... Od svih stvari ostala mu je samo jedna harmonika na koju je naučio da svira...

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

Svi znamo kamo je on izbio, dokle, i kako pouzdano i radosno zahvatao — dok je mogao. Ali, odakle je zapravo pošao, i sa kakvim književnim nasleđem i

Liću suze, ah, žalosna, dok ja ne vidim Da se s tobom i ja ovde kadgod primirim, Uzdisaću donde dokle ne vidim... XVIII vek

Pred očima vrata jednom zatvori, Dokle treneš okom, drugom otvori, Zuje vrata, šarke škripe, pucaju brave, Ovaj gore, onaj dole idu kao mrave, Il' fabriku

seka; Krajnsku valja ostaviti, krajnje serpske neve, Bodre pjesnom ispod Istra zasnubiti djeve: Nek se čujem od Bulgara dokle teče Drina, Od Bjelgrada do bogatih Radone visina.

čeka, jadan, tek da dobro svane, Leti bez obzira, k'o iz puške tane, Niti ide doma pređe dvan'est sati, Čeka dokle počnu sofru postavljati.

Jesti, piti — to je naše, Ispod dojkih raja tražit, Dokle budeš pak i prođeš. Ta u grobu.. nema dobra, Ni 'ma fajde i od njega: Sve l zaludu kad se umre. 1817.

a potonji Crni, Kog je nevidimo božija desnica vodila krepko, Narodu smućenom počev govoriti nebesnim glasom: „Dokle će srpske nam padati žertva pod jarosti mačem? Dokle i svetinja naša se gaziti nogama turskim?

krepko, Narodu smućenom počev govoriti nebesnim glasom: „Dokle će srpske nam padati žertva pod jarosti mačem? Dokle i svetinja naša se gaziti nogama turskim?

Dokle i svetinja naša se gaziti nogama turskim? Dokle junaštvo, poštenje pod kivnim propadati nožem, Svake bez obrane, osvete pravedne, naknade, kazni?

Dobro! Trčite kad imate i volju i noge. Mlade noge mogu mlada kud zovne pamet. Ja ću da sednem tu i čekam dokle ne dođe Amo po mene koja, pa ma i omrk’o tu. Reknem, sednem. One nestašno prhnu kud koja. Bože!

moro, ljude ot doma i poslova domovini odvelo je, i same žene poslove kućevne koliko su mogle obderžavale su, dokle nije bolest nesretna mjesjaca junija 1796. ljeta sasvim prestala.” (Petra Runjanina Istorija sela Kuzmina.

jedna takođe bez naslova i bez pomena autora, koja po motivu i stilu ima izvesnih srodnosti sa pesmom Nevolja: Dokle ćemo s’, pobratime, ’vako skitati, od kafane do kafane karte igrati, od mehane do mehane vino probati, a u zoru bez

Jakšić, Đura - JELISAVETA

I dokle ona stoji na moru, More će bola srce kidati... LEONARDO: Do tebe stoji, svetla gospođo! Ako nam tvoje nema pomoći,

ĐURAŠKO (za sebe): Kao plamičak sveće voštane, Što na sve želje vetra pristane — Tuli se, bukne, gasi se, plane, Dokle i sveće tako nestane... VUJO: Slobodan?... Slobodan, dakako!...

— (Šulović, Mićić i Vuksan.) A otkud i dokle ćete vi? MIĆIĆ: Do tebe, gospodaru! ŠULOVIĆ: Rasporeno ti srce donosim, Zaustavi mu krv...

— A zatim Boško, Bogdan, Stanojlo, Mira, Staniša i drugi. RADOŠ (podstičući vatru): Dokle je bilo krvi u srcu Nije mi trebô oganj i plam, A sad?

BOGDAN: Da nije crnja u duši noć, Ovo bi božji bio blagoslov. RADOŠ: Sirote!... Pa dokle li naumiste? BOGDAN: Daleko, Al’ o tom posle, A sad mi kaži, seda starino, Da l’ imaš trave ili melema Kojim bih

Ta svi đavoli Protivu tebe da se zavere, Ta mačem bih im telo vazdušno Nemilostivo donde šibao, Dokle se ne bi zemlja raspala, Da primi cara mraka večitog. ....

Bojić, Milutin - PESME

U koštac sa sudbom! Tada praskam, dokle Ne klonem sav smožden kao trula masa; Tada, kao čovek koga Gospod prokle, Hulim Boga, da se nebo ustalasa.

O, dokle će tako ironija mozga Lutati i mreti poput snežna prama! Lozama je našim salomljena rozga, U buktinji našoj nestalo je

Oči, ja u vas tonem prepun snova, Mir pružate mi, dokle iz daljine, Preko grobova, kroz svetost tišine, Kô poziv čujem novi zvuk vetrova.

Sanjao sam tvoje tornje i kubeta I svečanu holost, što vrh tebe klizi, Dokle u daljini po stenju i nizi U sutonu plavom zreo život cveta.

Tada se začu odjek jedva čujni, Kao dva zrna srebra, dokle čile Sunčani zraci još topli i rujni, Ta dva se zvuka rasuše po hramu Zamrvši kao šum najtanje svile I ikonostas

Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE

ŽIKA: Pa igraju, dabome. Čitava ona gazda-Mitrova dvokatnica, pa mi igra od jutros, te neće slova. MILISAV: Dokle ste pili? ŽIKA: Do šest jutros. I toliko sam se puta zakleo da ne pijem vruću rakiju na vino, pa ne možeš.

Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN

tevter i ne skoči da pravo tamo, kod nje, ode, da je zauvek, zasvagda, izgrdi, pa čak i izbije, na mrtvo ime izbije. Dokle će ona njega tako, i dokle će on sa njom da ima posla! Ali, ipak, trže se.

Dokle će ona njega tako, i dokle će on sa njom da ima posla! Ali, ipak, trže se. Produžio je dalje, poslavši č̓a Marka da ide kući i umirivši ga da će on

se, stojeći, sa svakom zdravi, raspita, odlazi gore, na gornji boj, ostavljajući ih same da i dalje sede, razgovaraju se dokle god hoće. Čak do crnog mraka, kada ih ili koji od slugu im sa fenjerom ili koji od njihovih muževa dođe i odvedu kući.

i jednako u nj preplašeno, molećivo, ubijeno gleda, naposletku što strožije viknu, oseče se na mater: — Hajde već! Dokle to? Hajd̓ odmah! Ona samo klonu. Vide da je sve svršeno.

Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA

i krišom njome izmeri čeljadetu senku; po tome pojede svoju sopstvenu pogan, i onda uzida p. u zid i kaže: »dokle ova p. bude sirova, dotle i onaj čovek bio zdrav; dokle ova p. trajala, dotle i onaj bio živ« (SEZ, 16, 265).

u zid i kaže: »dokle ova p. bude sirova, dotle i onaj čovek bio zdrav; dokle ova p. trajala, dotle i onaj bio živ« (SEZ, 16, 265). (BELI) KRIN Lilie (lіlіum candіdum).

čeljad iz kuće da svoje tkanice bajalici, pa ih ona jedne na druge nastavi, zakači za kućna vrata, pa onda rastegne, i dokle dođu, na tom mestu pobije u zemlju g. kolac, pa se okrene zapadu i kaže: »Do koca došla (bolest), a kolac ne prešla!

Žalosna vrba. U Gruži »se sadi samo pored vode i u groblju« (SEZ, 58, 1948, 333). Zdravac. U Gruži dete, dokle ga kum šiša, drži u ruci z. (SEZ, 58, 1948, 264). U Vranjskom Pomoravlju bračna postelja za mladence obavezno je kićena z.

: »grabena pogača« i »banica«, mladoženja drži sito sa k. dokle ga starojko »brija« drvenom britvom, punica dočekuje mladoženju dajući mu torbu sa pogačom, u nevestinoj kući iznosi se

Za njega znaju samo vile. Kao što su grčki bogovi jeli ambroziju, tako naše vile jedu seme od beloga luka, i žive dokle im se život ne dosadi; a kad im dosadi, one to seme odbace, i tako bez bola umru« (Čajkanović, Mit i religija u Srba,

Ćipiko, Ivo - Pauci

Nad sve, dokle oko dopire, pala je duboka, snježana, zimnja noć, čista, bijela, neoskvrnuta kao Prečista djevica! ... A njihovi obgrljeni

Da bi onako za očevu vam dušu!... Nastade tajac. Sunce obasjalo sve naokolo, a dokle oko dopiraše vladaše bljedikava svjetlost, u kojoj iščezavaše vedrina neba; U tom bljedilu jedva se nazrijevahu konture

Sa svih strana prodirala je jesenja mokrina. On se prisloni uza zid i zagleda se u napušteni prostor. Ulicom, dokle mu oko dopiraše, nije bilo vid jeti živa, stvora, a magla se vukla, tek što je prekidalo jednoliko lijevanje...

Marija smjestila po kući i najposlije prislonita se uza zid, na kraj kuće, u mraku, dokle plamen s ognjišta nije dopirao. Jure je sjedio na niskom trupiću do ognja, nalaktio se na koljena, i rukama pokrio oči.

Ona se obrne: — Zbogom! — izusti on. I stoji kao prikovan na mjestu dokle god čuje njen hod, šuštanje odijela i kotrljanje kamičaka ispod nogu joj. Pa polako iziđe na put.

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

Posle događaja koji se dole zbio, svi monasi u manastiru izdržavaju pokoru po episkopovoj zapovesti. Ne znam dokle će to trajati. Lauš se oporavio.

li modrije, udove, kožu, drhtavicu, govor, jasnoću i povezanost, jačinu glasa, dakle sve što bi ukazivalo na odgovor: dokle li će starac, je li pri putu, hoće li uopšte.

Jesenja setva je propala, useve je pokrio moravski mulj, duboko ih sahranio, i umesto zelenih žitnih polja, dokle oči dopiru pružaju se crne pustare. Preostaje jedino da se poseju jari usevi, ako već nije kasno.

Artemije Prošlo je sedam dana otkako su njih trojica otišli, a ja nisam znao ni kuda su se zaputili ni dokle su stigli.

I od Prohora sam dakle nepokretniji. Bože dragi, dokle seže moja oblapornost! Teram jednog mrtvaca da se gica po Vratimlju samo da bih dokazao da sam mrtviji od njega.

Ilić, Vojislav J. - PESME

Još tama vladaše gusta, A on se bunovan trže i onda lagano usta I pogled okolo baci. Prilično vremena prođe dokle se razabra malo i k sebi zabunjen dođe.

Lavež se i graja diže, Što putem praćaše kmeta, sve dokle pred crkvu stiže. Hram beše zatvoren jošte, te Amor dvorištem sađe Da vajat klisarov gdegod i njega samoga nađe.

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

Njih niko više ne prebroja. Te su zvezde ispunile beskonačni prostor dokle god ga možemo sagledati. Neke su nam bliže a neke dalje, neke manje, neke veće, ali su sve ogromne.

Uz svirku i pevanje krenula je ta povorka u Dalj, dokle je trebalo više od sat hoda. Mi, domaćini i naši gosti, krenusmo docnije.

su ostavili doline, ali su na svojim nekadanjim krajevima ostavili navaljano kamenje, da te glečerske morene posvedoče dokle se rasprostiralo carstvo leda.

Svaka od njih je, nadirući iz planine u ravnicu, ostavila u svojim morenama jasne znakove dokle je u svom pobedonosnom napredovanju bila doprla.

Šteta što ne smemo da prolutamo po njemu, jer sam Vam obećao da Vas vodim samo onamo dokle je nauka doprla. Zato Vas molim da odvojite vaš radoznali pogled od lako zatalasane Marsove površine, obrasle vitim

I naše Sunce se pelo tim stepenicama, a znate li dokle je stiglo? Do stepenice G desne nizbrdice. Jest, draga moja, do devete stepenice. Očajno!

Stanković, Borisav - TAŠANA

TAŠANA (uzrujana, još besna): Ostavi me, ostavi me, nemoj više da me lažeš, i da me zagovaraš. Dokle ćeš i ti i svi vi misliti kako ja jednako ne mogu ništa znati, ništa videti, čuti, osetiti, i da vi zato onda možete

I ako ti to čini dobro, ublažava bol, kad god zaželiš, dođi i sedi, dokle ti hoćeš. Evo ti i moja ruka. MIRON Ne, to... TAŠANA Zašto, dedo?

(Uzrujano): Ah! TAŠANA (zaboravlja se, razneženo): Lud si ti, lud! I dokle ćeš tako da si lud? Kada ćeš se već jednom opametiti?

kose, kurjuk, dodirne me po licu; seda slobodno kod mene, čak me i za čelo, glavu uhvati i prekori: »Opet si noćas. Dokle ćeš? Što ne paziš na sebe?« Sada sve to izgubih, Nazo. I zato, ovo je poslednje veselje.

REŠID BEG (Sarošu): Efendum, bre! DžAFER BEG (grleći Saroša): Kardaš, bre! REŠID BEG Dokle će se ovako, Džafer-beže? DžAFER BEG Dok se živi, Rešid-beže. REŠID BEG Oh, mnogo je ubav život! Mnogo je sladak!

Memete, more, Memete, Dokle će vikav na tebe? Po svršenoj igri begovi, Cigani i čočeci odlaze. SAROŠ (ode za njima). ČETVRTI ČIN Čuje se pesma i

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

Decu ću izvoditi na put što bolje mognem, svakom dati komad hleba u ruke, i pomoć moju dokle sam živa... A testament, gospa protinice, ja pisati neću! — Vi ste lakomisleni, gospođo Lazarić!

Pisala je sestri: „Pošalji mi neko slušče, ako ko htedne na ovu nesreću doći, i negovaćemo Lazara i trpeti ga dokle god se može. Od tebe sam, Nano, naučila da se tako radi u nesreći.

Dužan i ružan. Sve prodao. Jedna njegova njiva, znaš čija je? naša. Dokle? Zvona zvone. Nose Nolu Lazarićku. Vječnaja pamjat, ali njive njene znaš čije su sada? — Gospa Nola pogleda u Julicu.

Gospa Nola pocrvene naglo, obrisa znoj s čela, dohvati čašu vode i raširi prozor širom. — Dakle opet novac! I dokle samo to! — Pa odjednom planu s prezirom i sa srdžbom. — Dakle i ti sad nož pod grlo: daj i odma'!...

— Skoro šapatom gospa Nola dovrši: — Dokle tako, dokle ću još moći tako?... Mladić je ćutao kao zaliven, ali se videlo da mu je neobično teško.

— Skoro šapatom gospa Nola dovrši: — Dokle tako, dokle ću još moći tako?... Mladić je ćutao kao zaliven, ali se videlo da mu je neobično teško.

Mahao je rukom kao zastavom dokle god se ćaci videli. Đaci se osvrtali. Osvrtao se i Branko. Da li je svojim kratkovidim očima mogao da vidi pogled i

kuda! kuda! — poče Branko odjedared skoro da jauče. — Bili ste profesor, ispraćali ste nas, i druge. Kuda? dokle? zašto samo dotle? ... Ej, kako se jasno sećam scene tamo u vratima gimnazije...

Kuda? dokle? zašto samo dotle? — Danas vam je opet teško, Kaleniću. Ja ću da odem, a vi uzmite i čitajte nešto, čitajte stare Grke,

Ne brini za mene. Ja ću kuću lepo da instaliram, i onda ću ući u harmoniju novoga života. Pavle je Pavle. Palanka dokle uze stav pošte i respekta. Naravno i radoznalog iščekivanja.

Voleo je učitelj Leskovac da se raduje, on, i da se raduju drugi ljudi; i dokle god je igda mogao, verovao je u sreću ljudi.

Jedan snažan pesnik je pisao: „Neko ima slavu, neko trpi sramotu. — On može, ona mora; nema ničije krivice.” Dokle god u ovom svetu jedan ima slavu da može i sme, a drugi ima sramotu da trpi i mora, dotle je svet carstvo zla.

Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA

Otkad je ovog našeg, kao što ga vidimo, sveta, pak dosad, i dokle god ljudi bude, bilo je, ima i biće moralista koji neprestano na ljude viču, psuju i prete, i s tripoda predstavljaju im

sledovaše on svojim neprijateljma, kao mladić u mazuru prkosećoj devojki, i namisli od pretprijatija ne odustati, dokle god lavrom svoje čelo ne ukrasi.

Čimperič: A zar vi niste oženjeni? Gimnosofista: Naši zakoni zabranjuju nam donde ženiti se dokle gođ ne postignemo ono na šta smo zakletvu položili. Čimpeprič: Smem li pitati koje su točke zakletve vaše?

Evo ovako rečma mažu oni koji glede da drugom oči zamažu, nimalo ne obzirući se što će momak buduštu suprugu svoju dokle gođ bude živa za ovo mazati, a ona će međutim, danom prilikom mazeći se svoje tragove zamazivati.

Smrtna ljubov, pri kojej se ništa drugo ne čuje nego mač, puška, otrov, jednom rečju samoubistvo, traje donde dokle ljubezni predmet ne umre, zato se i kaže »ja sam smrtno u vas zaljubljen«.

Drugim rečma: »Ja ću vas donde mojom ljubovju mučiti dokle vas smrt u svoja naručja ne primi«. — Ljubov koja karakter ili novce nosi opisana je malo više, gdi smo o ženidbi i

Popa, Vasko - USPRAVNA ZEMLJA

je ujedalo I zube polomilo) MANASIJA Plavo i zlatno Poslednji prsten vidika Poslednja jabuka sunca Zografe Dokle tvoj pogled dopire Čuješ li konjicu noći Alah il ilalah Kičica tvoja ne drhti Boje se tvoje ne plaše Bliži se konjica

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

Ja ne znam dokle je cela ta debata trajala, jer me je, posle velikih dnevnih napora, uhvatio bio san i zaspao sam slatko, kao što čovek

Podnosio sam, dokle se dalo podnositi, da me zasipa smetovima pitanja, ali kad mi dosadi, kad neodvažna strina prevrši svaku meru, prekipe

je spoj dveju numera, koje se sve dotle dobro razumeju dok kakav dodir spolja ne prekine vezu ili, što je još češće, dokle se neko treći ne umeša.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

— Biće bolje, biće bolje — rekoh, tek da nešto kažem. — Ama, je l’te, molim vas — ubrza pešak — dokle ćemo ovako?... Doterasmo cara do duvara! Kažem mu da ćemo sigurno naići na saveznike, i da će nas oni odmeniti.

— Dragi Svetozare, ja o tome ne odlučujem već komandant. Dokle ne vidim sa njim, vi ćete, razume se, ostati sa mnom. A posle, ja ću na sve moguće načine gledati da bude kao što vi

Ako nas vi napustite, nećemo ići ni koraka dale, već ćemo se vratiti svojim kućama. A ako ostanete sa nama, ići ćemo dokle nam vi naredite.“ I sada sam se rešio da ih na svoju odgovornost vodim u novu bateriju.

— Nemam samo njegovu platu — smeje se sada šeretski Isajlo. — Slušaj, dokle idem ja, ići ćeš i ti. Dokle imam ja, imaćeš i ti. Jesi li razumeo?... A sad vuci se u šumu za drva!

— Nemam samo njegovu platu — smeje se sada šeretski Isajlo. — Slušaj, dokle idem ja, ići ćeš i ti. Dokle imam ja, imaćeš i ti. Jesi li razumeo?... A sad vuci se u šumu za drva! Isajlo pozdravi, i veselo otrča.

Kažu, puške su gotovo neupotrebljive, od silne upotrebe. Sva su polja oko Peći pritisnuta vojskom. Dokle se okom vidi. Dimovi od mnogobrojnih vatri se mešaju sa izmaglicom dana i kao teška magla pritiskuju zemlju.

Niti ga ko šta pita, niti, grešnik, on šta traži. Utisak je mučan, ali samo trenutno, dokle ga ne minusmo... Onda svako misli na svoj jad. Sa pešadijom su i neka deca.

Reljić upade: — Ljudi, pristao bih da ratujem još dve godine, samo da ne vučem više topove preko onog krša i kamena. Dokle živim zapamtiću one muke i napore. Slušajte!...

Mrtva mašina sve dotle radi, dokle ima gorivog materijala. I telo naše traži hrane, a već je peksimita nestalo. Telo se sve više iznurava, duševni život

Petrović, Rastko - PESME

Sad su nam grudi eksplozivne, Kad prvi dim pustimo Ugledaćemo u njemu plameni poljubac, I dokle ćemo se odbaciti polazeći u raj!

Il da! Oh, da; da! ne! Mene je još jedino, gle, strah, Dokle će uz božanski, božanski, znati ići moj dah! Ne, ne, ne; oh, ne! Izgovorih Smrt, i reči: Ona, njen Dlan!

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

Sada tek nije mogla da čeka. Zašto da čeka? Dokle? U nestrpljenju da što pre krene u čuda Gornjeg sveta, Sedefnoj ruži postade mrzak svet morskog dna.

« — pomisli, sastavi šake da ih zadrži, ali i ovo troje skliznu joj kroz prste i odlete. Nad poljem makova, sve dokle je oko dopiralo, lebdelo je i igralo se čitavo jato majušne, nasmejane dece. Kako im je smeh zvonio!

reče. Gosti su u čudu trljali oči. I dečakov otac protrlja oči. Sve je bilo kao i nekoliko trenutaka ranije, ali dokle je oko dopiralo i uho čulo Mikiki-Miki-No!

Na Peščari se nisu zaustavljali ni ljudi, ni oblaci. Sve dokle je oko dopiralo bilo je suvo i sivo. Je li čudo što dečak požele da kao ptica nekud odleti?

koja je bila česta gošća, a možda i zbog vode koju su stanovnici Peščare iz daleka, na leđima, donosili, jer nigde dokle je oko sezalo nije bilo ni izvora, ni bunara. U tankoj senci osušenog bagrema ispred dečakove kuće — dahtao je pas.

— Šta misli nadzornik gradnje? — reče Carica. — Dokle carevi dopuštaju nečiju drskost? Uvek je bilo i biće da veliki ciljevi zahtevaju velike žrtve!

Stanković, Borisav - KOŠTANA

GRKLjAN (uplašeno): Šta, gazdo? MITKA (još mračnije): Žal, bre, da sviriš. A kako moj žal nigde — nigde dokle turski hat ide — nigde ga nema! STOJAN Košto, pesmu! Glas tvoj! Samo tvoj glas! Marko, vino!

I toj asli, dibiduz-bekrija. Samo se po mejane lunjaš, samo puške, sablje, žene. I dokle ćeš? Lipči i crkni bre jedanput! (Vadi jatagan i okreće ga prema sebi): More, što da se pa ja ne ubijem?

Šantić, Aleksa - PESME

Na svakom licu sveto, sjajno nešto. Sučući brke, stari susjed vješto Počô bi priču iz dalekog doba. I dokle prozor hladna drma ciča, Mi svaku riječ gutamo nijemi; Srca nam dršću u radosnoj tremi Sve dogod ne bi dovršio čiča.

Mi mu ruku celuj, a on, kao jela Visok, izgrli nas, pa konjica bela Zakroči. I dokle rano sviće doba, Mi ga ispraćamo, i mahalom starom Pred njim sluga Jovan krače s džeferdarom, I meni se čini, još ih

Ti ne znaš... Tvoju noć svetle dragulji, Dokle iz tame sve u okna moja Kô slepo oko pozni mesec bulji. 1911. EJ KONjICU Ej konjicu vjerni, ej ti moje krilo,

Trudi su ga časni stvorili u čelik — O, kako je zoran! O, kako je velik, I sjajan kô veče na vrsima jela! I dokle po selu šušti grmlje drače, On garavom rukom zamahuje jače, I s nakovnja leti snoplje zlatnih strela. 1905.

U mnoštvu ovom vidim čeljad našu, Naslonili se na pervaz pa ćute... Zemljaci moji, dokle ćete, dokle? ''Tamo daleko! Jer nas usud prokle I na nas pade tvrda tuča s neba...'' A zar vam nije zavičaja žao?

U mnoštvu ovom vidim čeljad našu, Naslonili se na pervaz pa ćute... Zemljaci moji, dokle ćete, dokle? ''Tamo daleko! Jer nas usud prokle I na nas pade tvrda tuča s neba...'' A zar vam nije zavičaja žao?

U njenoj ruci pun je kondir bio Sunce... Ja klekoh... I dokle me grije Njen pogled, ja sam žedan sunca pio. U duši začuh slatke melodije, I sve mi sjajem čudesnim zablista,

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

U tome mnogi izgiboše. I dokle se god na nogama držao Momčilo, niko od njegovih niti junaštvom popusti, niti se hoćaše predati.

Tako Milutin i izveštava Milicu: Pogibe ti osam Jugovića, đe brat brata izdati ne šćede — dokle gođe jedan tecijaše. Još ostade Boško Jugoviću, krstaš mu se po Kosovu vija, još razgoni Turke na buljuke.

Veseli se, Pocerac-Milošu! dugo ti se ime spominjalo, dokle teklo sunca i mjeseca! Očigledno, ovi likovi imaju mnogo zajedničkog sa junacima iz srednjih i starijih vremena.

Kako će te preboleti baba? Kako će te ostaviti sama, da mi čuvaš na Beljacu stražu, brez promene dokle je krajine! (Smrt vojvode Kajice) Sve ti vrime za vrimenom prođe, zeman kule po Kotarim' gradi, zeman gradi, zeman

dotle li se zulum oglasio od sestrića od Vojinovića! A tako mi moje vjere tvrde, dokle mene to veselje prođe, obojicu hoću objesiti o vratima grada Vučitrna, po svijetu da me ne sramote!

Kako dizgen oslabi kulašu, diže glavu, ode kroz svatove, obaljuje konje i junake, dokle dođe konjma carevijem; kako dođe, s njima u red stade.

Ode pošta bijelu Prilipu, u njeg stiže u svetu neđelju, kada Srblji u crkvi bijahu; stade pošta pred bijelom crkvom, dokle Marko iziđe iz crkve.

A Jug ti je, gospo, poginuo u početku, u boju prvome. Pogibe ti osam Jugovića, đe brat brata izdati ne šćede — dokle gođe jedan tecijaše; još ostade Boško Jugoviću, krstaš mu se po Kosovu vija, još razgoni Turke na buljuke, kao soko

Vi nemojte, braćo moja draga, već padnite pod Kosturom gradom, pijte vino i bistru rakiju, dokle i ja u Kostur ne dođem“.

Kako će te preboleti baba? Kako će te ostaviti sama, da mi čuvaš na Beljacu stražu, brez promene dokle je krajine?“ 41 OBLAK RADOSAV Poranio Oblak Radosave niz široko polje Godominsko.

tipnicu, tere stani po putu drobnu spendzu prosipati, moju drobnu spendzu, eda ti se kleti Turci spendzici oblakome, dokle bismo mi, slugo, naše glave sahranili, moja vjerna slugo!“ Pak se bješe usadio dobru konju (u) sed'ošce.

moljaše: „Dopust, meni, moj bože, tihu rosu u ravnini, moj vidovni bože, tihu rosu u ravnini, sinju maglu u planini, dokle bismo mi junaci naše glave sahranili, nevoljni junaci“.

Ćopić, Branko - Orlovi rano lete

Lana se osmjehnu. — Ti su riješili da se ne pokore neprijatelju. Dokle god bar jednog takvog vidiš, nismo sasvim porobljeni, upamti to, dječače.

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

ZA DUŽI ŽIVOT 13 DOBRA LOZA 14 POHVALA ŽENI 15 VELIKA GOSPA DOMAĆA 16 VINO I ŽENA 17 IZ BLAŽENOG AVGUSTINA 18 RAAVA 19 DOKLE NA TIHU VREMENU PLAVAŠ...

Duša svetla u smradljivu mestu zatvorena je to bila. DOKLE NA TIHU VREMENU PLAVAŠ... Dokle na tihu vremenu plavaš, dotle lađu čuvaj da je gde o što ne skrhaš.

Duša svetla u smradljivu mestu zatvorena je to bila. DOKLE NA TIHU VREMENU PLAVAŠ... Dokle na tihu vremenu plavaš, dotle lađu čuvaj da je gde o što ne skrhaš.

ZEMLjA SI... A zemlja si, Ne voda ni žustro vino, Ne po mnogu vremenu Opet ti je povratak U zemlju. NOĆ Da se paštimo, dokle nam sunce nije zašlo, Dokle nam nije smrklo I životna vrata nisu se zatvorila.

NOĆ Da se paštimo, dokle nam sunce nije zašlo, Dokle nam nije smrklo I životna vrata nisu se zatvorila. Jerno noću ništa se ne može poslovati, Razilazi se trgovina,

Dotle se sećaj svega toga dokle ti se u nevreme smrklo nije, i zagnje ti sve širom: nebesno videlo, Sunce, Mesec i viđene zvezde, i vrate se oblaci

Suncu je hod opredeljen, zna mu se put dokle hodi s okretom svojim; a ostalo što je god na zemlji, jedno nastaje, a drugoga nestaje; koje pak množi se i pribiva, a

Tuštene po zemlji vode slivajući se jedne u druge, sve u more teku! A ono ne otiče nikud; vetrovi ga raznjihuju, a dokle mu je mera i obgrada, dalje se ne širi, niti kad se manji; ni dolazi, a ni osiše.

I sve je to na svetu postalo vrlo ugodno za provodenje našega života, svuda meri dohodno; zna se dokle kome dopiranje i kraj, što li, za koliko i dokle li što traje. POSLEDNjI DAN Video sam nebo novo i zemlju novu.

vrlo ugodno za provodenje našega života, svuda meri dohodno; zna se dokle kome dopiranje i kraj, što li, za koliko i dokle li što traje. POSLEDNjI DAN Video sam nebo novo i zemlju novu. A prvo nebo i zemlja prva ode i prođe.

A Jordan zaustavi se od izvora svoga i poteklo mu vrati se natrag, da nije duboka i golema voda dokle se u njemu krsti. Gore se zaigraše kano ovnovi, a hrastovi kano jaganjci ovčiji. Sva stvar strepeći se boji i drhće.

zvezdu kad će izaći i ukazati se da idu za vremena po skorije pokloniti se i predati se tome golemom silovitom caru, dokle on sam k njima nije s branju došao.

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

Mane je ćutao. A kad mati navali na nj, on joj reče da nije to baš tako hitno. — More, Mančo, sine, dokle će si momak?! — veli mu mati. — Snaju da mi dovedeš u dom, da mi hizmet čini, ta da se i ja malko odmorim...

I dokle god oro traje, ili još bolje, dokle god Mane ne pođe kući, i ona stoji tu, držeći Genu za ruku, a kada Mane pođe, odlaze

I dokle god oro traje, ili još bolje, dokle god Mane ne pođe kući, i ona stoji tu, držeći Genu za ruku, a kada Mane pođe, odlaze i one kući.

!...“ i crne misli sve više, kao crna noć, sve više omotavahu i pritiskivahu bolnu dušu njegovu, dokle ga iz tih misli ne trže silan smeh, od kojega se tresla sva avlija i visoka trokatnica bogatoga hadži-Zamfira.

Mnogo li će još vode Nišavom proteći dokle naš svet ne oseti blagotvornu moć štampe, te osme svetske sile!... Ostade mu još Mane.