Radičević, Branko - PESME
Živo dakle namastiru kroči, Dok dlan o dlan, vratima dokroči, Munu kroz nji, pored kujne munu, U taj časak lagan vetrić dunu, Zamirisa sa ražnja pecivo, Zaigra se moje srce
kada spazi de gospodar pade, I ko mu ranu samrtnu zadade, Kô oganj živi planu mu u oči, Dva-triput kroči, zlotvoru dokroči. Pa uze njega nako na dovatu, I udari ga po belome vratu.
Veće stiže, vidi ručka pusta, Milo mu je, oblizuje usta; Već dokroči, ha da prvog lati, Al' se trže i gori obrati... Vrat' se nazad, vrati, mrki vuče, Ne boj mi se, taj te ne utuče!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Čiju l' ljubiš pod čadorom ljubu? Izlazi mi na megdan junački!“ Skoči Turčin kâ da se pridrnu, jednom kroči — do konja dokroči, drugom kroči — konja pojahao, pritegnu mu obadva dizđena.