Lalić, Ivan V. - PISMO
2 U suvom doku sa ostatkom snasti, Eksponat iz kog vetri miris čaja; Timaren brižno, ali lišen sjaja Otkad Zemljotresac nad njim nema
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
opet rukovanje i ljubljenje; i on opet ljubi ih u ruku i izvlači svoju ruku, a one opet: „Pa pozdravi se, ete, i na tetku Doku!“ pa ga opet ljube u obraz, tako da mora formalno da se otme i da beži.
— Ali, na nesreću, Dena nije bila tu. Jevda polete, ali ne mogade stići Doku, koja je jurila kao vetar. Jevda se vrati u kuću s teškom slutnjom. I naslutila je.
dve tetke da govore, a ona zadržala za sebe kao neku završnu reč, pa sada poče dostojanstvenim tonom, a i ne gleda na Doku, već gleda kroz prozor u avliju.
Morao se i on umešati i jedva se razabrao, onako bunovan, i saznao u čemu je stvar tek onda kad je ispraćao Doku. — E, lošo li sam zborila? — brani se Doka. — Što da neje prilika kad smo, ete, jedna vera...
! Ubavo mi obele obraz! Hadži-Zamfirska Zona se faća u oro... iska da se orodi sas ludu Doku, Doku da vika: tetko! — Pa berem da je trgovac niki... dodaje tetka Taska i potpiruje gnev.
! Ubavo mi obele obraz! Hadži-Zamfirska Zona se faća u oro... iska da se orodi sas ludu Doku, Doku da vika: tetko! — Pa berem da je trgovac niki... dodaje tetka Taska i potpiruje gnev. — Preduzimač, eli liferant...
toga što se to doista desilo, a još više zbog toga što se to, nađavola, desilo u prusustvu pet ženâ (računajući tu i Doku) od kojih su dve — Taska i doka — bile savršenije i, po tome, i strašnije za rasprostiranje uznemirujućih (i istinitih
— Pušti me — veli mu uplašeno Zona i okreće se na sve strane. — Ti ne slušaj, ete, onu budalu, onu Doku (Tetka mi se pada, ama je ludo!..). Ne slušaj gu što si je tam pri vas zborila!
Takoj te iskam, ešeku nijedan!“ Za tu stvar trebala je Manu kao pomagač jedna ženska, vitka i poviša, i on zapita doku da li zna ona koju takvu žensku. Tetka Doka se ponudi sama. Povisoka je, a kuražna je.
— Za Doku zboreše?! Mori, odi tuj nesreću može da je iskočila reč i sokak-lafovi tija, ubija gu Gospod! Sreto’ se ja i s njuma,