Upotreba reči dolazi u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

razdvaja, a ja vidim kako, ogrnut debelom opaklijom, kroz najdalje sokake pažljivo koračajući, sve bliže našem kraju dolazi!... On mora doći, mislila sam. Ponoć je... Ja vidim iz daleka jednu tavnu senku, posle čujem kako opaklija šušti.

Priđem joj ruci, ona se osmehnu. Osmeh joj beše čudan, podmukao, mogao bi u njemu pročitati ono prezrenje: „Gle, i ova dolazi da prosi!...“ Ona me pogleda od glave do pete, obarajući i dižući svoje duge trepavice: „Šta bi želeli?

Ja ga ne marim nikad na putu sretnuti. Isto mi tako dolazi kao i zmiju da vidim. Nevaljatni su, pakosni, nikome ne misle dobra. Vele neki da su pobožni, ali oni ne veruju u boga..

negdašnji velikaš, u beličasto-žutom kaputu, sa crvenom vipuškom na kapi i na čakširama, svaki treći dan dolazi mu na ručak, pa, osim što njemu u oči, još i ostalom svetu kazuje da je njegov pobratim najvaljaniji čovek na svetu.

čas joj se čini da ga gleda kako se naslonio na dugu pušku, pa gleda kroz sivu maglu u njenu belu kućicu; posle joj dolazi kao da vidi u daljini gde joj daje znakove da će joj doći, čim mesec iziđe... Pa ujedanput vrisne...

Sremac, pa, kašljucajući, onako starački, razgovara o prošlim danima sa dobrim starim učiteljem, koji im često u pohode dolazi; a po kući, uz domaće poslove, veselo peva mlada kmetovica.

Obradović, Dositej - BASNE

Drugi, treći i četvrti dan dolazi derviš na izvor, noseći punu glavu takovih krepkih dokazatelstva što su mu preko noć na um pala, protiv kojih uzdaše

kad premudra dela božja u naturi razmišljava; i koliko bolje ova poznaje, toliko u veće bogopoznanstvo i prosveštenije dolazi i bolji biva.

S.: Onde gdi valja! A zar u Svetu Goru ne valja davati? A otkuda vam dolazi više blagoslova nego iz onih svetih mesta, za koje vas i bog blagoslivlja i naknađavam storiceju ono što vi nami dajete?

„Visokoumije dolazi pred padenijem; veli nemecka poslovica. Ružna je igra i puna bjedstvovanija izdavat sebe za to što ko nije.

Prirodno svak želi i ište svoje blagopolučije, k kojemu se ovim putem dolazi: gdi se zli pod strašnom uzdom i ljutim bičem, a dobri s mudrim sovjetom i s čistom naukom vode, nastavljaju i upravljaju.

Hoćemo svak i svi što nas je god na zemlji da imamo pravo; a ne dolazi nam na pamet da najpre ispitamo i sovršeno poznamo imamo li pravo ili ne.

gledaju, zašto ona nikom nikakva zla nije kadra učiniti; i toliko je svakom milija što s njom i proleće, ljupko vreme, dolazi, i slavuji propevaju.

Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME

A danas pitam kolko košta zelje! Nema mesa, a neće biti ni zelja, ni žiške u peći, ni petlje na igli! A dolazi duga i jaka zima! Ne bojte se, braćo, hladne zime, nego se bojte, braćo, neslane soli!

Kroz sve zlatniju jesen dolazi ribar, nosi šarana kao kilo srebra! NA SAVINIM LIVADAMA Duboko u jesen produžili se letnji dani.

POČETAK DUGE ZIME Dolazi duga zima, dočekujem je pun nade; imam četiri oblice, i ćebe do brade; imam pola sveće, paklo duvana; hleba i

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

i odnesu veziru u Beograd, koji i svoju porezu troškovima doda i buruntiju napiše po koliko na jednu oženjenu glavu dolazi, i tako jedni̓ puta dođe na mešćemsku glavu po sto a katkad i više groša o Mitrovu-dnu i o Đurđevu—dnu.

Kad sutra rano kavaz ode, pita me moj otac: „Znaš li što onaj kavaz dolazi?” Kažem ja da ne znam. „Poslao ga”, veli, „Hadži-Musta-paša, da mi iz usta kaže, da je vezir rekao: da ako on kneza

Zato poruči da dolazi u valjevsku i šabačku nahiju u teferič i da lovi, no da mu knezovi konake prepravljaju i druge zapre što mu na 200

No Vesa otišao u drugu zgradu i neće da iziđe k nama u kuću. Zovemo ga mi više puta, a on niti dolazi niti šta odgovara. Jedva u tri sata noći dođe. Naopako ga došao! Kako dođe, poče pitati: „Šta je to, i šta hoćete vi?

iz Drenovca i Ostoja Spuž držali su po neko čislo momaka, a Đorđe Ćurčija hoda po Mačvi i oko Cera, slabo u Šabac dolazi i u boj se pušta.

Veće vidim i sam sebi govorim: „E, moga oca sine, baš si dolij̓o veće!” Pitam moga pobratima, koji često mi dolazi, čuva me i izlazi: „Šta je ovo, pobro, oko čadora?” — „Ništa, ništa, pobro, sastali se Turci te puše i jeglenišu”.

drinske, i on me razgovara, ali uzdiše, ili je lukav ili vrlo žalostiv; to mi nije milo, gotovo bi̓ volio da mi ne dolazi s njegovim uzdisanjem. Dolazi mi danjom i pop Galonja mačvanski. Vidim kako Mačvani dogone drva i travu.

ali uzdiše, ili je lukav ili vrlo žalostiv; to mi nije milo, gotovo bi̓ volio da mi ne dolazi s njegovim uzdisanjem. Dolazi mi danjom i pop Galonja mačvanski. Vidim kako Mačvani dogone drva i travu.

Postavio Aleksu Popovića iz Subjela za užičke nahije vojvodu. Oglasimo da svaki Srbin slobodno dolazi u Užice — a čaršije nema, jerbo je sve izgorelo — i ko ima šta prodavati.

, sprava za pušenje, udešena da dim prolazi kroz vodu i tako hladniji dolazi u usta NASTAVLENIJE, rus. slon., uputstvo; NASTAVITI, uputiti, poučiti NELZJA, rus., ne može se NEMEDLENO, rus.

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

U mehani već zasela ova četvorica pa igraju žandara, a pred svakim po polić rakije. Dolazi još selaka — po jedan ili po dvojica. Mehandžija trči tamo-amo, dodaje kavu, rakiju, vino, vatru.

— Sad ti gledaj: ovo dana naći ćeš se s njim gde bilo. Najbolje bi bilo kako u mehani. On valjda dolazi u mehanu? — Dolazi kašto.

— Sad ti gledaj: ovo dana naći ćeš se s njim gde bilo. Najbolje bi bilo kako u mehani. On valjda dolazi u mehanu? — Dolazi kašto. — E ti se nađi tamo, pa čim dođe, ti mi poruči, ako se ja ne desim, da dođem, a dotle zadržavaj ga.

Ako 'oćeš za petnaest, eto... — Mnogo je, Srejo — uplete se Vidak. — Vidiš i sam, danas su oskudna vremena; teško se dolazi do pare. — Sve je tako. Ama gazda-Milunova kuća je velika; tu ću ja imati dvaput više posla nego u drugoga.

drago, teče i ume da teče »sos račun«, i svaki »ćir« pod ovom reči »sos račun« razume svaki mogući način kojim do pare dolazi. Ide Tiosav naviše, i sam se jedi što ga je Cincarin tako prevario.

— Mahni se, Purko! — veli mu Strahinja i otresa rukom. — Šta mahni se! — nastavlja Purko, a dolazi sve više u vatru. — Evo ovde u Zarožju svak bi ti dao, ko kćer, ko sinovicu, je li, braćo? — Jest, jest!...

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

Ne potraja dugo, a iza grma se ukaza čovek. — Deva — reče Jovan. — Šta li nam nosi? — Nešto ima!... Deva ne dolazi džaba — reče Jovica. Deva nazva boga i pozdravi se. — Otkud ti? — pita harambaša. Deva samo manu prstom.

Na samom pragu ču reči očeve: — Mladene! Idi Ivanu Miraždžiću, pa mu poruči da ne dolazi. Proševine neće biti, jer ja nemam više ćeri... Posrćući, Jelica dođe do kapije, otvori je i izide iz avlije.

— Šta ne jatakuješ — poče Ivan i zadrhta — kad nema noći a da ti sin u kuću ne dođe! — Moj sin dolazi u svoju kuću. — A... tvoji su zadrugari lopovi, dakle, je l̓? — Moji su zadrugari moji sinovi, a oni nisu lopovi!

Pogledali su često na desnu obalu, spremni da odgovore na napad. Ni sanjali nisu otkud im opasnost dolazi... Najedared viknu đedo: — Šta je ovo? — Šta? — privikaše sa sviju strana. — Voda kulja!...

Sve poskoči na noge lagane i otpozdraviše junaka, koji se sa svima mirbožaše kao da iz tuđine dolazi. Odmah zasedoše za sovru, koja se časkom prepuni đakonijom, a čeljad stade dvoriti i služiti.

Ali osećaše sve veću zimu... Samo odmahnu glavom, pa reče: — Ne ugreja kad zima sa srca dolazi!... Da idem leći... Podiže se, ali stare noge zaklecaše... — Ej, moj Aleksa! — reče sam sebi i nasmeja se nevoljno.

Vojvode behu na svojim mestima. Zavlada tajac, kao u grobu. I zaista, čula se tutnjava iz dubina kako dolazi od Viškupije. — Surepe!... Biće džumbusa!... — šapnu Zavrzan. Surep samo klimnu glavom. — Danas će i Deva osokoliti!.

Sve se krenulo ovamo. Slušajte kako zemlja tutnji! — rekoše stražari. I zaista, čuo se tutanj, kao da iz dubine zemlje dolazi. Videći ona bleda lica, Čupić se nasmeja: — Jadni Turci! — reče. — Sve misle da nas silom svojom zaplaše!...

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

Ne brigajte! Ja ću se truditi da budem kratak, tako kratak kako samo može biti kratak čovek koji dolazi kod sarafa da za jednu monetu uzme drugu koja mu u onaj čas treba.

Bojao sam se da mama ne opazi na meni kaku promenu, pa čim sam je opazio da dolazi u moju sobu, ja sam odmah trpao moju cigaru u usta i tražio žigice, dok mi ona naposletku ne izbroja sedam kutija koje

Lice mu beše okrenuto strani s koje lađa dolazi, a oči umorno i nestalno bludiše oko toga mesta, kao ono sasvim izdubena glavčina oko ojedene osovine.

I kapetan Tanasije već treći put uzamance dolazi čak s pozicije na lađu, s teškom mukom izmoljavajući dopuštenje od komandanta, jer mu se sve činjaše da ga danas neće

Pa Nikola Đero koji svaki čas dolazi mojoj kući i pita: „Treba l' što za kuću?” Moja mati zna šta to znači, i momče odmah dotrči s polićem rakije, te ga

Možda sam ja njoj ama tako ravnodušan kô stare cipele? No o njoj nema više razgovora. Ona dolazi u „prijatne uspomene”. Ostaj zdravo Tvojemu pobratimu VIII pismo U N., 17. H 187.. O njoj nema ništa.

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

Nek se zna što je gospodin-popina sluškinja! A gosodin popa češće i ne dolazi kući, nego s groblja pravo kući »usopščega« na daću.

Zasada je najnovija stvar koja je zanimala selo bila ta što kroz koji dan dolazi novi učitelj na mesto starog. Iščekivao se svakog dana taj novi učitelj, mlad jedan bogoslov, namesto starog učitelja,

— Čim koja kola prođu, a mi mislimo: eto ga! A kad ono niste vi nego kakav Žida što dolazi za perje, žito ili kukuruz. — Hoćete l’ dozvoliti da vas malo odmenim? — pita putnik. — O, molim... zdrage volje!

a sutra dolazi, rano. — »Fala bogu kad je samo zbog toga!« — reče Jula u sebi, a posle dodade glasno: — Pa pozdrav’te ga, slatka

četvrtom kućom pripovedaju o nekoj svekrvi kako je veštica, pa se iskopistila na svoju snahu, zavadila je s mužem, pa dolazi svaku noć; dokle je tu, sve se čuju iz daleka šijačke gajde kako tanko sviraju, a ona je davi i viče joj jednako: »Ti

— zapita pop Spira. — Jest, al’ bar dolazi danjom... a tu su i stariji!... A kod vas onako, što pevaju paori... »sve po ’ladu da ga ne poznadu!« — To je laž!

— Ubio ih bog! — Samo, molim, ni reči. Ni reči. Znate, čula sam od frau-Cvečkenmajerke. Ona mi svaki dan dolazi na jauzn, pa me tako saleti da naposletku popustim, pa moram, ’tela — ne ’tela, da je slušam... A ona mora da isakati..

Stoga čak i komšija komšiji peđe dolazi, naročito ako nisu jedan uz drugoga, nego preko puta jedan od drugog. Izgleda kao da se uspavao, kao da izumire život

Oni se već više od nedelju dana nisu videli, jer je gđa Sida zamolila Šacu da se strpi za ovo nekoliko dana, i da ne dolazi i ne prolazi ulicom, bar dok se pop Spira ne vrati s puta.

Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI

I tako svuda. Po gde-gde bi, ali to retko, bio kakav muški. Udovac, sam, svi mu pomrli, pa mora on da im dolazi na grob, iznosi. Nakupovao simite, penjerlije iz furundžinica. Poređao po grobu.

I, kao u inat nekome, više nije hteo ni da dolazi ovamo, meću prosjake, niti da prosi, i viđa se s kim. Sedeo je tamo, ili ispred svoje sobe u koju ga varošanka nije

— A to njegovo otegnuto, duboko „etee“ prolaznicima, valjda što je slep, činilo se da dolazi sa onoga sveta. XX Početak oslobođenja. Pred rat. Crkvu počeli i po drugi put da dižu.

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

Nema ništa! Ja prvi dan kod nje, a ona drugi dan ode s kapetanom na iluminaciju! Nego tražimo drugu! VII Sad dolazi Čekmedžijić sa čika-Gavrom u varoš S. Dođu u S i ukvartiraju se kod negdašnjeg Ljubinog gospodara udate kćeri.

Brat njihov, Joca Nerić, ima još jednog dobrog druga, mladog notaroša iz J., Mladena Ružičića, i taj u kuću dolazi. Julka i Milka nemaju oca, samo mater.

dama — frajla Varvara; odmah do crvene dame crven kec, a do tikvenog dolnjaka crvena desetka; to znači: mladoženja dolazi u kuću da vidi frajlu, a novaca ili donosi ili ište.

— Al’ je ovo dobra rakija! Dakle, sad zbogom! ’Vala! Dabogda srećno! Mati uđe u sobu. — Devojko, pripravi se, dolazi mladoženja, do po sata će ovde biti. — Ju, mamice, zašto niste kazali do jednog sata!

„I njenoj sluškinji sam dao pet forinti, da mi kaže ko dolazi kod frajle u vizitu. Otišlo mi u štetu — lagala je. „Put u S.

Što Svilokosić u jednu i drugu kuću dolazi, nijednoj se ne dopada. Nije čudo, snaha i zaova, pa jedan gost — Svilokosić — a dva tanjira.

— Mico, ti si smešna! Pa, što k tebi dolazi? Ovde je gotovo okukao. — Idi, boga ti, Alka! Taj je tebe obožavao, ne mene; a što ovamo dolazi, to je drugi račun.

Pa, što k tebi dolazi? Ovde je gotovo okukao. — Idi, boga ti, Alka! Taj je tebe obožavao, ne mene; a što ovamo dolazi, to je drugi račun. Marko je učen, da mu para nema, a on, mator jurat, dolazi da što nauči. No, Alka, tebi se čudim.

Marko je učen, da mu para nema, a on, mator jurat, dolazi da što nauči. No, Alka, tebi se čudim. Ti si rada bila za njega poći, al’ on, znaš, erdeljski je tanjir, sa obe strane

I ja primih reč materinu, stegnuh srce i udadoh se za mog Jeftu, neiskazano dobrog Jeftu. A što k nama Milivoj dolazi, to je tako kao što k tebi dolazi da te zabavlja. — Jest, i tvoj Jefta je dobar.

A što k nama Milivoj dolazi, to je tako kao što k tebi dolazi da te zabavlja. — Jest, i tvoj Jefta je dobar. Lepo se ti nosiš, pa kako na meni vidiš lepu haljinu, a ti sebi praviš

— I ja ga nosim, pa ko će mi stati na put?! — odgonetne Alka. — Bacimo to na stranu. Kaži mi koga radi dolazi k vama Svilokosić, tebe ili Jefte radi? — A koga radi dolazi ovamo? — Marka radi.

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

vernosti dva bića, započeo da teče široko i odmereno kao najlepša reka, kad se pupoljak sreće stao rascvetavati, dolazi ovo, ovaj nov, neočekivani rat, čiji se kraj i rasplet ne može sagledati i koji ga sa one visine idealnog i mirisnog

Znam, reko', i sama. Još turskog rata upropastio se negde oko Bitolja, pa posle piše, piše svaki dan, a nikako ne dolazi na odsustvo k'o drugi, dok jednog dana, kad nije imao kud, on dođe, i sad: nit' mu valjam ja, — a prskala sam od

Afrika

Ja sam prijatelj sa jednim Bretoncem, koji se zove Robert L'Votr. Uveče, kad svrši posao, dolazi na kljun broda. To je savršen bretonski tip.

Gospođica N. dolazi nam u društvo. Pošto joj je glas vlažan i mutan, a reči nagle, nema sumnje da je zaljubljena. Ne usuđujem se proveriti,

Sad bar znam radi koga dolazi ona da sluša kada se uveče vodi razgovor sa Robertom. Uostalom, ružna je. Žurio sam se da završim jednu glavu iz

Njina tela jako snažna, nisu namazana palmovim uljem, onim opojnim palmovim uljem na koje miriše sve što dolazi iz Afrike. Strašan smrad polutrulog semenja kakaoa koji mi jednim mahom, i za ceo život, ubija ljubav za čokoladom.

Divan let obojenih ptica. Šef sela dolazi da mi pravi društvo pre no što dođe vreme za silazak na reku. Bojim se da ne zadocnim i energično skraćujem razgovor s

Njegova igra postade drastična, lascivna, klovnovska. On se prevrće po zemlji, skače razbacuje ruke i noge. Dolazi pred nas i peva uz najneverovatnije pokrete i ljubavne poglede, koji su sve samo ne pristojni: „O da sam devojka, ja

Jedina veza sa svetom za Zegele je ova uska staza koja dolazi iz Mana. Na kolibama su sasvim šiljati slamni krovovi, okrugli zidovi od nabijene zemlje, ulasci tako niski da se samo

Samo metar-dva od staze, ne vidim ništa ali mi dolazi poznati glas Sambin, koji mi izgleda sasvim nov i smešan. Mi nismo prešli ni kilometar kad ispred nas, obavijena

Niko nikada ne pomišlja da sazna ko je njamu; odakle on dolazi, zašto viče. Jer to bi donelo smrt već i onome koji se raspituje.

Njegova ukrućenost, iako zbog ozleda, nesvesno mi je nametala misao da dolazi od neke teške bolesti koja lagano uništava njegov duh. Ni najboljom voljom nisam se mogao otarasiti izvesne groze od njega.

Ujutru, dok se još polivam hladnom vodom, suviše hladnom u ova hladna jutra, N. dolazi da vidi da se nisam uspavao. Ali kada su sve stvari upakovane i kada su se bojevi udesili, i stegli od mene poklonjene

čak ni da su uzroci zbog celokupne mentalne deformacije — koja, razume se, postoji — već da brza granica brojenju dolazi zbog brze granice potreba.

Popović, Jovan Sterija - TVRDICA

“ Aja! Juca neći da mi čui! JUCA: On mene radi i ne dolazi, nego vas radi i zbog grčkog jezika. JANjA: O, škilji, oćiš da mi vučiš štrikla preko nos?

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

Pavle je imao nekoliko, skupih, kobila i ćef mu je bio da dolazi u varoš na svom fetonu. Pavle je bio sad u zatvoru, ali su ostala tri Isakoviča – iako su se kod profoza vodili u

Dolazio im je u Rumu, dolazio u Varadin, pa je bio počeo da im dolazi i u Temišvar. Kad bi se neko u tom svetu ženio, ili razboleo, njegovi rođaci došli bi da to jave Trifunu, ili Pavlu

Božič ima tasta u Budimu, pa dolazi često. Svi ga postovi, do Beča, znaju. Čuven je. A znaju ga i u svakom traktiru, i kontumacu.

Trandafil je opisivao Božiča, kao poštenu starinu, junaka, ali pijanicu i bojdžiju pregorku. Dolazi, kaže, svaki čas, sa ženom, u Budim, tastu, bogatom Despotoviču, voskaru, jer je uvek dužan i predužan, na faraonu.

Montenuovo ima sestru, koja je devedeset godina, ali, verovao Isakovič, ili ne, da mu iz duše kaže, ta baba i sad dolazi, svako jutro, u školu jahanja grofa Para, i jaše. Treba paziti, reče Božič, kad se konj kupuje, da nema debeo vrat.

Šta je imao da dolazi, i to vidi? Ta veza bila je sasvim nehotična. Kad bude, kroz časak, dva, krenuo iz te varoši, ta slika će se i ubuduće

Život ljudski liči na godišnja doba: kratko proleće, varljivo leto, jesen koja prolazi brzo, a zatim dolazi zima. Žene, naročito, retko nalaze sreću u životu.

A nije ni sanjao da će tu Đinđu, uskoro, imati da gleda živu, u Temišvaru. Ono što dolazi sutra, u ljudskom životu, isto je tako neočekivano kao i ono što je juče bilo.

Videv da će među njima pasti krv, Pavle naredi kočijama da stanu. Nasmeja se i zapita Grka: da li dolazi i stric Janko? Isakovič je imao gadan običaj, da se smeje, pre no što u krv zagazi, kao da će da pije vino.

Iako je on znao samo dve‑tri reči njihovog jezika, koje je bio naučio ranije, oni su znali da im od njega dolazi hrana, pa su se ponašali, prema njemu, sa žučnošću pomešanom trenucima poverenja i poštovanja.

Niko im više ne dolazi, niko za njih ne pita. On se ne bi čudio, da sva ta sirotinja, jednog jutra, osvane, mrtva. A ne viču, ne galame, niko

kaže, da je on trebao danas da dođe u njihovu kuću, zna – iako joj to mati nije rekla – pa je dotrčala da mu kaže da ne dolazi. Njen otac je pušten iz zatvora. Njen otac je došao. Božič se vratio. Zna, kaže, da on i njena mati srljaju u nesreću.

Teodosije - ŽITIJA

I tako otpusti svakoga od njih u ćeliju, zapovedivši da mu do ujutru niko ne dolazi, jer je već bila noć. I odmah u poslednjoj starosti iznenada mladićki sa odra ustade, i kao da je čekao da dođu neki

Ti znaš kako ništa lukavo ne učinismo ovome. Da vidim odmazdu što dolazi od tebe na ovoga! Na silu svoju uzdajući se, nepravedno na nas mač svoj naoštri, ali će tvojom silom ući u srce njegovo.

savet i razum u srce svoje primivši, i rasudivši trudna hođenja dugoga puta i darovne izdatke mnogoga zlata kada se dolazi u carski Konstantinov grad da se tamo posvećuje arhiepiskop, a uz to i razmirice istočnih samodržaca sa zapadnima, i

i rukom i pismeno, da posle ovoga naš arhiepiskop ne dolazi ovamo u Konstantinov grad na posvećenje, nego da se tamo od svojih episkopa posvećuje.

Kada blagočastivi Stefan ču za odlazak brata davno željena i ljubljena, i to ne prosto nego da mu dolazi sa božastvenom vlašću prvosveštenstva, sugubom radošću u Gospodu veseljaše se.

Jer ovaj beše unapred izvešten od ljudi koji su došli da je arhiepiskop koji dolazi brat krala srpskog. Kada je ugarski kralj veliko mnoštvo Ugra i Kumana sabrao u nameri da pođe na srpsku zemlju,

Da bude opet živ današnji dan do noći koja dolazi, molim tvoju dobrotu, u koji ćy moći ukrasiti ga anđelskim i inočkim obrazom koji je želeo.

Sveti patrijarh aleksandrijski časno predusrete svetoga, jer beše čuo iz Jerusalima vest: „kao stranac dolazi k Vama arhiepiskop Dalmatije i Dioklitije“. Celovavši se ljubazno u Gospodu, otpusti svetoga u dom gde će se odmoriti.

Asen završio svoj život i Bogu otišao, inoci koji su bili u manastiru njegovu, popustivši, htedoše zabraniti narodu da dolazi u manastir ka grobu svetoga.

A oni, hoteći sakriti čuda, sa radošću učiniše ovo, i tako polaganjem njegovim zaustaviše narod da ne dolazi ka grobu svetoga.

kao da vuku sa sobom onu zmiju, koja razjapljivaše čeljusti svoje a oni govorahu da ga proždere; čas kao da mu sestra dolazi javljahu mu se i u noći plačući govorahu: „Brate, brate“ po imenu ga zovući, „izađi, gospodine brate, izađi i primi me

I brzo iz peštere izađoše i tražahu da vide otkuda ovo slatko i za sluh prijatno pojanje dolazi. I pogledavši na stenu starčevu i videvši pešteru njegovu kao da je mnogim svećama osvetljena, začuđeni tim, govorahu:

Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA

Sa jednog gledišta osobito će mu pasti u oči pojava postpozitivnog člana, koji dolazi kao dodatak na kraju imenica. To je karakteristična crta govora u oblastima istočno od Iskra.

Jedino su bosanske pesme smelije, što dolazi od orijentalskih inspiracija. Opevaju se ljubav prema porodici i prema materi, naročito ljubav prema bratu, koja

U isti red pojava dolazi i dinarska uzajamna pomoć koja postoji između inokosnih kuća i zadruga. Ona se pokazuje u svim prilikama u životu,

pojave u razvitku dinarske zone ukazuju na smenu aktivnih i gotovo pasivnih perioda; posle glasne i glasovite periode dolazi druga sa zevom ili prekidom: način istorijskog razvijanja i napredovanja ovoga stanovništva išao je dakle cik-cak

Oni su takođe bez milosti ugušili ustanke bosansko-hercegovačke i sandžačke raje. Otkuda to dolazi da je kod dinarskih muslimana bilo ovog žestokog muhamedanskog fanatizma, kakvog nije bilo ni kod Pomaka i čak ni kod

Kod Zagoraca pada u oči prava južnjačka živahnost duha koja iznenadi kad se dolazi iz Bosne. Često su kao zapeta puška, zanesenjaci, i ove njihove izrazite osobine jedva se skrivaju pod velom

Ona je promišljena; nije sila živinska, već nešto slatko i dobrostivo koje od ljubavi dolazi i ljubav rađa. Ukopani poslije toliko stoljeća u neznanstvu, jošter nam je tanana pamet, slobodan razgovor i oštra misao.

Ali ova verska trpeljivost ne isključuje podsmevanja, koja su posledica živog duha kod ovoga naroda. Štaviše među njima dolazi do sukoba, sličnih sukoba koji se dešavaju između stranaka. Ovo su osobine stanovništva dalmatinske Zagore.

U toku poslednjih godina je nastao znatan ekonomski polet na celom jadranskom primorju. Inicijativa dolazi od iseljenika koji su se vratili iz Amerike, a tako isto i od novih naraštaja koji su ostali u zemlji.

rad, jer znači i trgovanje, prodaju ili kupovinu, pogodbu, ugovor, poslovnu podvalu, jednom reči sve ono čime se dolazi do zarade i dobiti; „rabota“ znači i načine kojima se izmigolje ili čuvaju od teških i mučnih poslova.

crtama njihove duše i sa brzinom shvatanja praktičnih stvari; možda, takođe, kod njih nema one otporne snage koja dolazi od starih narodnih tradicija. Vrlo brzo primaju tekovine materijalne kulture i spoljne znake civilizacije.

Čak do Ihtimana, kada se dolazi iz Šumadije, jezik i istorijske tradicije potpuno podsećaju na Srbiju; a tek se od Ihtimana naiđe na ljude sa kojima se

Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše

Ali sad! Kud li me ovo vozi moj čiča?“ TREĆA GLAVA Mlin kod koga ne dolazi podne — Od pileće do slonovske džigerice — Puna kola lopovluka — Mirisi iz nepoznate krčme — O, baš moram da umlatim

Napisaćemo oglas da je izgubljen mačak u džaku i prilijepićemo ga na zid moje krčme. Tu dolazi dosta ljudi, možda će ko znati da nam što kaže. — A ima li na tvojoj krčmi sličnih oglasa? — Oho, još da vidiš!

Znači da se nalazim pored same rijeke i da je noć. Jao, da me neko ne ukrade zajedno s džakom! Pst, šušti trava, neko dolazi! Evo ga, zaustavlja se pored samog džaka. — Zdravo, rođače! — čuje se jedan debeli glas. Aha, to je vodeni miš.

— Brate moj slatki, treba odavde što prije da bježimo — reče jedan od njih. — Ovamo svake noći dolazi Žućo pas da juri krčmareve mačke. Na te riječi meni se sva koža naježi. Kuku meni ako me Žućo nađe ovako u džaku!

Da nije junačkih nogu, niko od nas ne bi ostao živ. Živio naš vojvoda! — Mišu proroče, a kako ćemo čuti da mačka dolazi pa da na vrijeme pobjegnemo? — upita jedan mladi miš.

prorok zamisli se duboko, duboko, pa odgovori: — Mački treba objesiti o vrat zvonce, pa ćete je uvijek čuti kad vam dolazi u goste. — Tako je, tako! — zagraja čitava skupština. — Deder, braćo miševi, ko će mačkama zvonce o vrat vješati?

Nušić, Branislav - POKOJNIK

PREDIGRA Ukusno nameštena soba kod Marića. I PAVLE, MARIJA MARIJA (sobarica, starica, dolazi spolja): Gospodine, jedan gospodin; kaže pozvan je. PAVLE (za stočićem, zariven u jednu knjigu): A, da, neka uđe!

MARIJA (dolazi): Nadzornik građevine. PAVLE: Aljoša? Neka uđe. MARIJA (propušta Aljošu, a sama ode). VI ALjOŠA, PAVLE PAVLE: šta je,

RINA (dolazi iz svoje sobe obučena za izlaz, upućuje se izlaznim vratima i ne osvrćući se ni jednim pogledom na Pavla).

da, da, obratite se njemu. XII MARIJA, PAVLE MARIJA (dolazi): Gospodin Novaković. PAVLE (trgne se i uzruja): On? MARIJA: Ja sam rekla da vi...

RINA (dolazi i upućuje se pravo njemu; staje pred njim, ali bez hrabrosti i onoga ponosa koji je ranije imala): Ja bih htela, Pavle,

IV RINA, ANA RINA (ostaje na vratima još neko vreme pozdravljajući, zatim ulazi). ANA (dolazi). RINA: Otišao gospodin? ANA: Otišao. RINA: Ana, ja odoh da se obučem, a vi se spremite za izlaz.

SPASOJE: Da, nešto malo. ANTA (zvoni): Razume se, to ti i pripada u tim godinama. XII ANA, ANTA ANA (dolazi): Molim! ANTA: Ana, donesite čašu sveže vode. ANA: Molim! (Ode.

RINA: Oh, da, da! RINA i NOVAKOVIĆ (odu u Vukičinu sobu). XIII SOFIJA, SPASOJE SOFIJA (dolazi spolja): Jedan gospodin. SPASOJE: Nije ti rekao ko je? SOFIJA: Ja mislim da je to gospodin što ga očekujete.

Ljubomire! LjUBOMIR (dolazi). SPASOJE: Bio je ovde Marić, sad je izašao. LjUBOMIR: Šta hoće? SPASOJE: Čudne mi je stvari kazao, vrlo čudne

(Ode.) XVI SPASOJE, SOFIJA SPASOJE (klonuo u fotelju, duboko se zamisli). SOFIJA (dolazi): Jedan gospodin. SPASOJE (trgne se i obasja mu se lice nadom): Ah, to je on. (Užurbano.

MILE: Sluga sam ponizan! (Ode.) III ANTA, SPASOJE SPASOJE (čita ponovo Rinino pismo i smeška se). ANTA (dolazi, s praga): Evo me! SPASOJE: E, nađe li? ANTA: Pa nađo', dabome! SPASOJE: Je l' onako kô što sam ti rekao?

XII SOFIJA, SPASOJE SOFIJA (dolazi): Jedan gospodin od policije. SPASOJE: Neka uđe, neka odmah uđe. SOFIJA (povlači se i propusti agenta).

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

- Pazi, pazi! - šapnula je mama, a ja sam odgovorio da hoću. - On dolazi! - pogledala me je a u njenim zenicama javilo se zrnce straha koje se postepeno prelilo na dužice, a onda preko čitavog

samome sebi, mada sam nečim što nije bio razum, ni piramidalne ćelije već znao, osećajući čitavom kožom to što dolazi kao što životinje osećaju nailazak nepogode.

Nešto slično obećao sam i Rašidi. Rašida, Bože dragi! Zašto ta šašavka ne dolazi? Da ne čeka sunce na tanjiru? Uzeh jabuku i počeh da je žvaćem, ali me je bolela koža na vilicama, pa je dadoh Greti.

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

III Gospodar Sofra ima petoro dece. Pera je najstariji, pa onda dolazi Lenka, Pelagija i Katica, i mlađi sin Šamika. Devojčice kao tri ružina pupoljka, između petnaest i deset godina.

E tako se sad vodi kuća i trgovina gospodara Sofre. Već prođoše dve nedelje, a pismo od gospodara Sofre ne dolazi. Valjda je gdegod zabasalo. Gospođi Soki to veliku brigu zadaje.

Prođoše još više nedelja, krakovski vašar je već odavno prošao, a o gospodaru Sofri ni traga ni glasa. Dolazi Čamčinica i Krečarka da pitaju je li gospođa Soka dobila kakova pisma; one još nisu dobile.

Kucaju se, Čamča poji, a gospodar Sofra i Krečar pomažu. — Verujte mi, tako mi dolazi kanda sam bio na kakvoj komediji, ’de su mene pokazivali.

Ovde ostane čitav dan, i birtaš i njegova žena su ga srdačno dvorili. Pripovedao mu kako sad svet dolazi u njegovu birtiju samo da vidi njegovu figuru, kako mu zbog toga dobro ide, a lopova ni od korova, tako se od onog doba

To je tako čitav sat trajalo, kad najedared svi beže u kredenc; nešto strašno dolazi, ene zvekeće na njemu. Sala od straha gotovo prazna. Kad ali kroz velika vrata ulazi delija, jašući na magarcu.

— Strpimo se malko. Dogovoru je kraj; strpiće se malo. Šamika jednako dolazi; lepo ga primaju. Poslednjom prilikom izjavi Šamika Lujzi ljubav i nameru svoju da je rad zaprositi.

To će reći, ako nećeš da budeš katolik, više ne dolazi. Sve je prekinuto. Čeka koji dan, pa otpiše Polačeku ovako: „Poštovani gospodaru!

Roditelji su dozvoljavali pa se s njime zanimala muzikom koju je jako volela. Prolazili su meseci, on jednako tamo dolazi, iz čistog, nevinog naklona, da devojci bolest s tim olakša. Laćman se oženi; opet Juci zadata nova rana.

” Posle opet zasedne Šamika sa Svirakom, pa mu pripoveda o njegovoj staroj ljubavi. Sad, veli, dolazi mu to kao san, skoro ni sam ne veruje da je to istina bila.

Sad već u Sokolovića kući nema više nikog za udadbu. Sad je opet Šamika u Svirakovoj kući svakidašnji. Ovamo dolazi Matilda i njena kći. I Matilda ima kćer od sedamnaest godina. Sasvim je tu familijaran.

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

Misleći na snahu, on se rešavao da izmoli koga od kaluđera, koji će poći sa njim u Zemun i reći da dolazi poslat od patrijarha, samo da bi ućutkao onaj njen grozničavi vrisak i bezumni šapat kojim ga je preklinjala, pri

Vest da mu je žena, gospoža Dafina, umrla, primio je sasvim mirno. Činilo mu se kao da ta vest dolazi sa nekog drugog sveta. Iznuren od briga za pukom, nije imao snage da se za ženom ni zaplače.

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

Po verovanju Vranjanaca, subotnjaka ne mogu ugroziti „nevaljalštine“, jer ga štiti njegov dan rođenja. To verovatno dolazi otud što je dete rođeno u subotu u dosluhu sa nečistim silama, na ga one kao „svog“ ne napadaju.

Voda se uzme sa tekućeg izvora, a pop je osveti.¹ U Boki i Hercegovini pop dolazi porodilji narednog dana od porođaja da „zakrsti vodicu i s njom okrepi rodilju i dijete, pa svu kuću“.

“²⁷ Naziv „babine“ dolazi, smatraju neki, od darova koji se donose detetu i babi (porodilji).²⁸ Ovaj naziv se koristi ne samo da označi obredno

„Hale čekaju dete na kapiji kada se dolazi s krštenja.“⁵⁴ Kod određivanja vremena krštenja očigledno postoje dve suprotne tendencije: da se dete što pre uvede u

¹⁰⁰ U našem narodu su tabuisana imena opasnih bića, bogova, zlih sila, nekih životinja, bolesti, umrlih ljudi i dece. To dolazi otud što se veruje da i samo izgovaranje imena zlih sila ili bića priziva ta bića i sile.

Od tih postupaka najbrojniji su oni u kojima porodilja dolazi na bilo koji način u dodir s vodom (gledanje, pijenje, posipanje itd.).

¹⁷) Kada se porodilji dolazi na babine, torbu u kojoj su ponude treba nositi odrešenu, a kad se dođe u kuću, „treba sve stvari brže bolje iz torbe

svesno ili nesvesno, što su deca nevaljala, predstavlja opšte mesto u našim etnografskim monografijama, a isti stereotip dolazi do izražaja i u mnogim narodnim poslovicama.

). U igrama duha „mesto telesnih pokreta dolazi radnja duha ljudskoga“ (to su: „poleće-poleće“, „ukradene jabuke“). Hazardne igre u kojima je glavni cilj dobit jesu „na

Za razliku od junačkih igara, u dramskim igrama dolazi do izražaja sasvim drugi sklop osobina, sposobnosti i motiva koji čine: mašta, psihološka pronicljivost, saradnja,

U narodnim pričama i pesmama jasno dolazi do izražaja simpatija za likove koji su slabi i nemoćni. U njima o nejači brinu natprirodne sile i dobri ljudi.

U narodnim verovanjima i običajima, zapravo, dolazi do izražaja protivrečna slika prirode deteta: ono je demonsko, nečisto, s jedne, ali istovremeno i anđeosko (nevino,

Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE

Da se gladni čak u selu devetom koji se potucaju i prose, kad čuju da stižu sudije od cara, osete kao kad dolazi leto, kad ptice polažu jaja u otkose, i peći za hleb zagreva junska jara.

Za kaluđera kome svake noći na san dolazi kako leti o desnuju ljutog zmaja kroz goru koja zvezdom rominja, a pod krilom mu, ukradena, odnekud iz raja, najlepša

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

IV Traži se nada. U ovom malom oglasu traži se ona davna nada polagana u sebe same i u vreme koje dolazi. Ako ta nada izneveri, ako se ta nada ne vrati, njene dugove ne priznajemo za svoje.

Njena kći ima majčine oči boje dima. U isto vreme, iz suprotnog smera, svake nedelje dolazi jedan mladi čovek vodeći za ruku sina, koji se klatari u hodu baš kao i njegov otac.

Sa izlizanih ploča, o koje godinama taru pantalone, starci mogu lepo da vide oba kraka ceste: onaj ravni, što dolazi iz belog sveta sa severa, prav kao strela, na kome kola razvijaju najveću brzinu — i onaj drugi, skriven iza bedema,

– Ali šta će vam, onda potvrda? — promuca kozja bradica. – Vidite, mada je to srećan brak, ponekad dolazi do svađa. To je normalno u svakom braku, je l' da? I onda...

Počinje druga životna lekcija. Najpre piju limunade, zatim jedu šah-tortu, pa tek onda zelenu salatu. Posle dolazi na red jagnjeće pečenje, na kraju supa, a onda Ljiljanin tata uzima aperitiv. Sve je naopačke!

supruge, koje su naborima širokih haljina pokušale da sakriju naslage drhtavog sala, sve njih što nisu ni sanjali odakle dolazi kelner koji ih služi, ni kakvu krivicu ispašta u ovoj preuređenoj konjušnici nekih lokalnih seoskih plemića, sa lažnim

Matavulj, Simo - USKOK

?... Šta biti može!?... Da nije utekao mladi princip!?.. Neće biti to, jer alarm dolazi od crnogorskih vrata!.. Odista su Crnogorci udarili!.. Zar opet!?... Pomagaj, sveti Tripune!... Opet stari jadi!...

— A jesi li princip? — Ne, grof sam. — E, pa dobro ni došâ, ko si da si. Ko nam na vjeru dolazi, oni čas naš je! Koga nevolja prićera u ove litice, s njim, vaistinu, dijelimo koru hljeba i čuvamo mu glavu koliko i

? A-nu, sjedite, pa zborite! — Nećemo no ovako — povrnu starac. — Ti znaš da se na večerašnji veče ne dolazi na posjed, no da ima biti druga rabota! Mi smo umolnici! — Ako je tako, evo ću i ja vas slušati gologlav!

— A to, što postaje tuđa! Ono, istina je, krv ostaje krv, ali od toga trenutka tuđim ljudima postaje pokorna!... Onda dolazi peta zdravica, koja se zove „dobre molitve“. Otac napija kćeri: „Hajde zbogom, djevojko!

— Kako to! — pita Janko. — Pa osviće Sretenje, a mi bajemo da se tada susreće zima sa ljetom; ona odlazi a ono dolazi. Ono, ima i poslovica: „Blagovijest, pripovijest“, ali njeka bude snijega još jednom-dvaš, pa će se zazeleniti gora i

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

Kad se ona zapostave, dolazi do nesporazuma i do teške zbrke. U svakom slučaju, pojava je moderna: dečje književnosti, u današnjem smislu reči, u

”6 Ako, ipak, pisac unekoliko pomišlja na dete-čitaoca, valjalo bi utvrditi koliko je to obraćanje spontano i iskreno, i dolazi po sili dubljih poriva; inače, reč je o nasilnom uprošćavanju i prenemaganju.

Previše je iskustava s kojima računa, a preteško se dolazi do ključa koji je otvara. Pesma nastoji da saopšti posebna, neosvojena, teško osvojiva iskustva, na koja je upućena

U decembru hiljadu osamsto i neke on će, kao i obično, napisati stihovani pozdrav godini koja dolazi, da bi, malo kasnije, rimovanom dobrodošlicom nazdravio onoj koja počinje.

VI Momak i po hoću ja budem postavlja jedno pitanje koje nam, i inače, često dolazi na um: da li je mogućno odrediti granicu preko koje dečja pesma ne bi trebalo da ide ako želi da sačuva svoju

Pokušaji da se, makar i u neobaveznom tonu, mudruje, mogu biti opasni i jalovi. Dolazi do nasilnog približavanja dečjeg i ozbiljnog; u prvi plan, opet, izbijaju namera i pouka.

Drugi nauk dolazi od čoveka, primitivnog, nesrećnog gorštaka, u kome su se združili mudrost, radost i gorčina postojanja.

To su svakojake skitnice, božji ljudi, zgubidani i sanjalice, ona silna bratija koja o Miholju-dne dolazi u goste dedi Radi. Svako od njih odnekud sluti viši red po kojem postojimo i umiremo.

I u ovoj igri, kao i u igri života, smisao dolazi na kraju, kad je energija iscrpena, a krug zatvoren. Reči se ne upotrebljavaju, već se puštaju da govore ono što hoće,

stvarnosti, raspituje se za mogući pravac razvoja podsticaja. Smisao dolazi uporedo sa muzikom, sa ritmom, sa prizvanim rečima. Dečji pesnik peva iskustvo pre namere, mimo nju.

Voleo sam, čak, i njegovu čestitu, bunovnu mrzovolju; činilo mi se da dolazi iz jednog lepog nesporazuma sa okolinom, iz čuđenja, iz nerazumevanja zamorne igre sveta.

PRINCEZE (Aleksandar Popović: Gardijski potporučnik Ribanac) Ove jeseni, kad nismo bogzna šta očekivali od izdavača, dolazi, evo, nekoliko valjanih knjiga za decu.

Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI

ŽUTILOV: Zašto se i gospodin Smrdić ne bi zvao Bideši? To je lepše nego Smrdić; a gospodin Šerbulić... ne znam otkud dolazi. SMRDIĆ: Šerb znači vlaški zmija. ŽUTILOV: Dakle, Kiđoji.

SMRDIĆ: Da bog sačuva! LEPRŠIĆ: Pre bi dao ruku si odseći. ŽUTILOV: Znate li vi da vojska sutra dolazi? LEPRŠIĆ: No, to je dobro: bar će biti šićara za Serbijance.

GAVRILOVIĆ: Dobar dan želim. ŠERBULIĆ: Jeste li i vi čuli da dolazi. GAVRILOVIĆ: Jesam. SMRDIĆ: Pa gdi vam je kokarda madžarska? ŠERBULIĆ: E, on nije pridenuo ni srpsku.

NAĐ: dosta zlo kad smo do toga došli, da krv prolivamo. SMRDIĆ: A šta znamo. Je li istina da nam dolazi madžarska vojska? NAĐ: Tako se govori. SMRDIĆ: No, treba da i lepo dočekamo. ŽUTILOV: Ja ću im pokloniti jednu kravu.

ŽUTILOV: Evo buletine od samog patrijarha: Komoran je pao; Otinger dolazi s jednom brigadom nama u pomoć; Puhner dobio vjest da će toliko Rusa preko Oršave doći koliko je nužno.

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

Kada dolazi u dodir sa prostim narodom, sa svojim »kmetovima i kmetovskim sinovima«, sa komoranskim šajkašima, on ne govori »knjiški

Kaluđeri mu čine smetnje, i on sa njima dolazi u sukob. Kada je u proleće28 umro njegov dobrotvor Teodor Milutinović, prekinula se i poslednja veza koja ga je držala

narodnoj sredini, imao je prilike da izbliza pozna narodni život, da prouči sve narodne potrebe, i izmeri sve zlo koje dolazi od neznanja i bede. Tu je, učeći decu, počeo pisati svoje prve radove, i to na čistom narodnom jeziku toga kraja.

1804, kada se digla buna u Srbiji, rodoljubivi Dositej radi za nju, skuplja priloge među Srbima u Trstu, 1806. dolazi u Zemun, i tu ostaje kao poverljiva ličnost srpskih ustanika.

On jasno uviđa koliko zla dolazi od zabluda, praznoverica i neznanja i smatra da je sve pitanje uneti u dušu pojedinaca i u dušu naroda istinu.

Ali, do istine se ne dolazi samo umovanjem. Zdrav razum je samo sredstvo, a cilj je prosveta, stvorena na temelju nauke i iskustva vekova i kulturnih

POLITIČKE IDEJE. — Bilo što nije hteo da dolazi u sukob sa cenzurom, bilo što je hotimično izbegavao da govori o suvremenim događajima, Dositej Obradović vrlo malo

Napredak dolazi ozgo, a ne ozdo, i on drži da se ostvario Platonov san, da je došlo doba kada vladari filozofišu, a filozofi sa

uticaja koji je vršio na duhove, po tragu koji je ostavio, po koristi koju je doprineo svome narodu, Dositej Obradović dolazi na prvo mesto i za novu prosvetu on je ono što je bio sv. Sava za staru.

Prosveta i kultura u njoj se razvijaju kao prirodna posledica samostalnog državnog života. Po potrebi državne službe dolazi sve veći broj školovanih Srba iz Ugarske, i oni zemlju uređuju po evropskom obrascu.

Srbin dolazi od »Serbiš u Vavilonije rijeke«; Sakontala je: zakon dala, Muhamed: muha i med, pegaz: pegaš; Cerberos, Kerveros: Krvar

Od tih radova Serbianka, Serbijada, kako se prvobitno zvala, dolazi na prvo mesto. »Obožavatelj bogoduhnovenog Omira«, on je hteo da dâ Ilijadu prvog srpskog ustanka.

Milićević, Vuk - Bespuće

Neugodno ga je dirao glas života koji dolazi spolja, uzbuđuje, potresa, unosi nemir i budi sjene. On voli te polumračne sobe sa spuštenim zavjesama, gdje samo

Samo se čuo njezin bolan, brz dah u kom se osjećao jauk. Koliko je bilo nesreće i studeni, — one studeni koja ne dolazi s polja, već iz duše, i koja je još strašnija i ledenija, — u toj hladnoj neuređenoj sobi, u toj ženi, zgurenoj u kutu,

S razgolićenim vratom, podbočen laktom o prozor, on udiše svjež vazduh, dok vjetrić dolazi od rijeke, udara po licu i, na mahove, povija grane i šušti lišćem.

Samo kadikad zaigra nešto rastrgano u njemu, nešto se bolno potrese; začuje jedan suhi, pjeskoviti smijeh koji dolazi iz daleka i koji zveči razbijeno i čudno. A dani prolaze.

život je jače kroz nju strujao, stvari dobivale novi izgled, stresajući sa sebe mrak i prašinu: osjećalo se da život dolazi polako i nečujno, kao na prstima.

„I zašto to baš sada dolazi?“ pitao se. Koliko dana gledao ju je, kao što je posmatrao svaku ženu, ne praveći velike razlike između jednih i

on osjeća njegov zdrav, bujan miris i još više opaža kako je on za sve to tuđ, prestario; kako je zakasnio i da to sve dolazi samo da ubrza njegov pad i da pokaže njegovu maljušnost, uskotu i ništavilo.

užasom čutih riječi koje nije shvaćala ali je osećala njihovu težinu; budila se sa zaprepašćenošću misleći na dan koji dolazi: kad se ne zna sat u koji se ruča ili večera, kad je odlazila bez kave u školu, i bila tako rasijana cijelo vrijeme;

Sremac, Stevan - PROZA

Ovaj je osetio da mu se umalio prihod, ali zadugo nije mogao da uhvati otkuda dolazi to. Kad je doznao, on se iselio od Riste puškara, i mesto jedne stalne i glavne kancelarije, imao je nekoliko filijala

Sedeo bi uvek tako da izdaleka vidi šefa kad dolazi. I čim ga spazi, a on ostavlja karte, a Švaba bi već, razume se, platio kafe i po jedno vince.

To šarenilo i ta vreva trajala je do osam časova, kad obično učitelj Maksim dolazi u školu. Maksim je imao vrlo lep običaj.

Mala kafanica, ali dobro radi. Tu dolazi raznovrsna publika. I otmena, koja zna šta je dobro piće, i siromašnija, kojoj je rakija jedina uteha u ovom nepravde

Radičević, Branko - PESME

Još konjik jedan sve dolazi bliže, I sada eto već do njega stiže, Sa konja sjaa, pa ovako poče: „Meneka evo, al' ti ko si, čoče?

5. Tu dolazi stara baka, Da joj greje Bog oprosti; Tu dolazi moma laka, Pa se moli u milosti, Da joj brže pošlje drago — Da će

5. Tu dolazi stara baka, Da joj greje Bog oprosti; Tu dolazi moma laka, Pa se moli u milosti, Da joj brže pošlje drago — Da će doći, zna zanago. 6.

Štono tamo reci šeće, Što je sad još, pa nikada Više, jao, videt neće, Što im evo stazu stazi, Sa koje se ne dolazi.

To je početak. Sad ide kratko motrenje predmeta naokolo, i ćut pri tome.1 Posle dolazi pravi oproštaj: prvo od Dunava, zatim od gora vinogradski. Pri poslednjem padne pevcu berba na um.

I EPSKE PESME TUGA I OPOMENA (1) Već odoše snegovi i mrazi, Po zelenju noga mi se šeće, Zlatno jutro ovamo dolazi, Blagi vetrić glavu mi obleće; Trava veli: „O, gazi me, gazi!“ — „O, beri me!“ veli malo cveće.

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

Hm, nema?! ...Pa zaista nema takvog dječaka u čitavoj našoj dolini. Nit sam ga vidio ni čuo za njega. Ta ne dolazi džabe Petrak baš našoj kući. Ja sam tu, ja ...

Starac je od neko doba sve češće poboljevao i svog imenjaka dočekivao je s blijedim smiješkom, kao da mu neko od roda dolazi u pohode. — Hajde, ime, hajde, ulazi.

Rade, vidi moga Rade — viče pridošlica još s druma, ispred avlije, pa mu to nekako ispada kao da to djed njemu u goste dolazi, a onaj ga dočekuje dobrodošlicom. Tako i obanđijaju dobrodušnu starinu, pa ne može sebi da dođe.

Taj ima posla s drvećem i visinom, pa, evo, spuznuo s oraha i našao se ...Jest, vraga, otkud sad on! Vratolomije dolazi s trešnjama tičarkama, kad se dječurlija najviše veru po voćkama i vratove lome. — Da ne bude neki vučji svetac?

— Vidi, vidi, kažem li ja da tu nešto ima dok se ovako kasno dolazi — otegnu samardžija. — Konjokradička posla, pa to ti je. Šta će tebi, na priliku, jedan taki ...

Tek sad se djedove oči netremice zakovaše za pridošlicu. Taj glas, odnekuda dobro poznat, ali kao da dolazi s drugog svijeta, prože djeda čudnom, nezemaljskom jezom. — Šta je sad ovo, evo, kanda, već i mrtvi ustaju, a? ...

— Oho, koga to vidimo, ko nam to dolazi! — razgalami se kum Rožljika. — Otpadnik Mulić, a? Promijenio si zanimaciju, je li?

odšepesa iza zgradice i dere se u pravcu potoka, odakle se čuju prakljače perilja: — Đurajica, đavoli te derali, ovamo dolazi! Ma pokazaću ja vama ko je „Car Dušan“.

Simović, Ljubomir - HASANAGINICA

JUSUF: Kako i da ti dođe, kad bi svi rekli, ko što za druge i kažu, da zbog pohote, a ne zbog brige, dolazi? HASANAGA: Baš si mi bistar! Šta može s pohotom samrtnik?

” Ne dolazi u obzir! JUSUF: Predočio sam ti šta bi mogao beg. HASANAGA: Zâ njga ja imam adut u rukavu! Da ga adutiram kako mi

BEG PINTOROVIĆ: Ajde, ajde! Ne moraš mi odma biber u oči! Ovog puta je ozbiljno! Razumeš? Dolazi čovek do koga mi je stalo! Druge sam odbijo jer sam čekao njega. Nije to neki prirepak, nego faktor!

Nije to neki prirepak, nego faktor! Saš tek da vidiš pravu gospoštinu! HASANAGINICA: Što jednostavno ne kažeš ko dolazi? BEG PINTOROVIĆ: Sedi da čuješ. Ima da se iznenadiš. Nikad ti ne bi palo na pamet! HASANAGINICA: Ko dolazi?

BEG PINTOROVIĆ: Sedi da čuješ. Ima da se iznenadiš. Nikad ti ne bi palo na pamet! HASANAGINICA: Ko dolazi? BEG PINTOROVIĆ: Imotski kadija! HASANAGINICA: Šta kažeš? BEG PINTOROVIĆ: Znao sam da š prebledeti!

Prosto nemam reči! Pa mu sve sjakti, rukavom oči da zaklanjaš! MUSA: Šta ćeš, doterao se čovek, neobičan zet mu dolazi! SULjO: Kolko ja znam, ne bih reko da dolazi.

MUSA: Šta ćeš, doterao se čovek, neobičan zet mu dolazi! SULjO: Kolko ja znam, ne bih reko da dolazi. MUSA: Pa ti lepo reče da svatovi idu, i da će stići za manje od pô sata! SULjO: Svatovi oće, ali neće mladoženja!

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

Mahala ga očuva a i sama ne znajući kako. do šesnajeste godine nije se znalo kojima najviše dolazi, ali kad uze sedamnajestu tad poče češće popi dolaziti.

— Ako mogu... — odgovori ti zbunjeno. Ja planuh. — Onda ne dolazi! — I htedoh da se udaljim. — Ne, ne... doći ću. Hoću! I ošinuvši me sjajnim, srećnim pogledom otrča zanoseći se.

On se propi, propade — uzedoše ga dušmani na vrat! Sad je krijumčar. Po nedelju dana doma ne dolazi niti što donosi... Imaju jedno žensko detence, ali i ono kržljavo — Bog zna da li će da ostane.

zna dokle bi to tako trajalo, da Jovan odjednom ne đipi, nagnu se nad zemljom i oslušnu; pa kad ču kako voda izdaleka dolazi, ono njeno milenje, tih žubor, baci od radosti cigaru, zgrabi ponovo motiku i bez fenjera otrča u susret.

A da kaže mužu — ne sme. Jer, kakav joj je muž, i krv bi potekla... A ovamo opet s njime se viđa; govore, on joj dolazi, i muž joj ne zna zašta je sve to... kud će joj duša i telo na onom svetu?... Grešno je to, grešno... Majko Bogorodice!

Istina, da je dolazio svakad s njenim mužem, ali je ipak ona znala, osećala, zašto on dolazi. Uvek je gledao da se nađu.

Ali sve uzalud. Istina, svakad, kad god dođe njoj, zaklinje se da više neće drugi put dolaziti, a opet dolazi, opet!... Ah, a od prošlih dana ostao mu samo lep, zvučan, mek glas. Retko je od tada pevao.

Koliko puta, samo ona, u zoru, kad mesečina sja, gleda ga kroz svoj prozor, gde izdaleka, na konju, s paše dolazi kući i peva tiho, jasno, tužno... peva on, a niotkuda glasa, samo mesečina sja i trepti.

Kad samo pred kim stane, obori pogled i ište što, a glas mu tup, mlak i monoton, čoveku dolazi da beži od njega, samo da ga ne gleda takvog. Noćivao je kod nas. Dali smo mu jedan sobičak.

onu njihovu glatku površinu, skupljam med što se nahvatao po njoj i slušam pesmu koja baš sad otegnuto i izdaleka dolazi: Devojčice, ružičice — ružo rumena! A što si mi nevesela — usta medena? — Što ne bereš?

— I potrčim. — Ne, ne — zaustavlja me. — Ne mo’š da ga vidiš. Doći će i kod nas... I zaista Božić dolazi, ali kako? Nano moja slatka! Zora puca, dan se dani. Prangija odjekuje i potresa prozore.

Tad i majka mu iziđe, ode tamo da gleda svadbu, a Mita, osećajući kako dolazi i spušta se noć, slušajući sa svadbe kako grneta i dajre udara, uzvike svojih drugova, kikot ženski...

Kostić, Laza - PESME

Vajaoče Minadire danju, noću nema mira, danju, noću pohodi ga kralj Ramsenit od Misira. Danju, noću pohodi ga, s njim dolazi Valadila, da i ona vidi de će večni sanak da odsniva.

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

Iza njega dolazi Vrčević, ali ne toliko po svojim sposobnostima koliko po kvantitetu prikupljenog materijala iz koga se ima šta odabrati.

Kad posle toga prođe nekoliko dana a carev sin ne dolazi kući, stanu se čuditi šta bi to bilo da ga nema. Onda pođe srednji sin u lov, pa kako iziđe iza grada, a zec skoči iza

Kad uđe u grad, sav se grad uskoleba i stane se čuditi gde čoban dolazi kući svako veče, što pre ni jedan nije mogao. Ona dva konjika još su pre od careva sina bila došla u dvor i pripovedila

Onda pristupi drugi sin k ocu pa mu reče: — Kad brat moj toliko ne dolazi, daj i meni blaga i galiju i nekoliko momaka, pa idem ja da tražim taj grad i tu vodu.

Najposle iziđe i najmlađi sin pred oca, pa mu reče: — Šta ćemo raditi? Ni jedan od moje braće ne dolazi natrag. Daj i meni blaga i galiju i nekoliko momaka, da idem i ja da tražim vodu.

Sad carska kćer pošalje ocu svom prošenije, da u dvoranu noću sve neko dolazi i s astala pite i sve ostalo pojede i popije, i da sluškinjama zapovjedi da se ne usude više svijeće mijenjati.

Onda mu car da dvanaest dukata i reče mu da od sad uvek dolazi on da ga brije. Kad momak otide kući, zapita ga majstor kako je u cara, a on mu odgovori da je dobro i da mu je car

Ponajprije se napije dobro i založi 'ljebom, stavi bukliju preda se i poče svirjeti. Kad eto čuda iznenada: oko ponoći dolazi čoek runjav, crn, čapas', rogat i tako dalje.

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

MAKSIM: Marim ja za tvoje ratove! NIKOLA: Opet nam gospodin Svetozar dolazi. MAKSIM: Već i on... SOFIJA: Valjda će da se ženi. 11.

Ne možeš pogoditi, pošto si Srbin. MANOJLO (ljubošitno): Šta je to? ISAJLO: Ćuti, evo ga gdi dolazi! POZORIJE 2. (DOKTOR S KNjIGOM U RUCI, PREĐAŠNjI.

Ne mili mu se ovaj glas. Komšo! Komšo! DAMJAN (iza scene): Čujem, komšo. KUZMAN: Odider, boga ti, malo. — Dolazi, ali mu se kao ne ide. Jamačno niko nije, nego on: samo da ga oću uloviti. POZORIJE 4.

— No kanda moj komša opet dolazi. Da se brže uklonim, jer bn inače sumnjati mogao. (Udali se.) POZORIJE 6. KUZMAN (stupa) KUZMAN: Moj komša opet se

(Izvadi jednu knjigu iz nedara.) Valja da se uči. (Počne čitati.) 2. LjUBA (dolazi), PREĐAŠNjI LjUBA (ne videći Vučka, skine šešir i metne ga na astal): No, baš mi u nevreme dolazi.

) 2. LjUBA (dolazi), PREĐAŠNjI LjUBA (ne videći Vučka, skine šešir i metne ga na astal): No, baš mi u nevreme dolazi. Niti mogu ići u vizite, Nit se s Milanom razgovarati. I moj baba nije imao drugog posla, nego da je dovodi.

LjUBA: Mojoj majki ne dopada se ni ova moda, nego oće po starom. PIJADA: E, molim vas, svaka moda dolazi iz Pariza i iz Beca, a tu je najvece vospitanije.

Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA

SRETA: Ali ja meni nigda, a jošt manje onoj. (Na Pelu pokazivajući.) SULTANA: Ako je dirneš, nikad mi više u kuću ne dolazi. Ti si bio moj učitelj. STEVAN: (Lep učitelj!) SRETA: Milostivi gospodine, a kako mi stojimo?

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

Jedanput mom matorom prekipi, pa kaže Tiki: — Slušaj — kaže — Tiko, zamisli — kaže — ovakvu stvar: dolazi tvoj Gile strašno kasno kući, prošla već dvojka posle ponoći, a ti ga pitaš: „Gde si“, pitaš ga, „sine Gile?

Kada pomislim da ću i ja statirati u tom bioskopu, dolazi mi da unapred poklopam traku, mame mi! Pogledajmo sada kako uopšte dolazi kod nas do braka.

Pogledajmo sada kako uopšte dolazi kod nas do braka. Beograđanke imaju fantastično glup izraz za vođenje ljubavi; one kažu da se zabavljaju sa nekim!

Oni protiv rata? Na časnu reč, nateraće me da ja jedina budem protiv mira, jer već mi kao nešto dolazi da lepo isfuram na ulicu sa transparentom na kome će pisati „Dole mir, odvratna žabokrečina!

Baš tako. I što je najzanimljivije, niko nije znao u koje vreme dolazi na posao; mora da je stizao još po noći. Jednostavno, postojala je jedna stvar u koju ste mogli biti savršeno sigurni

Nije siromah mogao ni da mrdne! — Zar ne znaš da je to priča za krsnu slavu i da dolazi uvek posle onog masiranja o biranju mis 1912. godine u klubu „Sumaren?“ — E pa, drago dete ...

Grozne li zablude! Danas mi to vreme izgleda fenomenalno i dolazi mi da samu sebe išljagiram zbog apsolutne razmaženosti. Bogami!

Ja neću biti kod kuće, jer imam zakazanu kozmetičarku ... Sada dolazi red na veštice da ostanu paf! Pošto sam isuviše siromašna da bih pravila bilo kakvu zbirku slika ili lula, na primer,

I zamislite, to vam je koštalo samo ... Mogli bismo da jedno veče izađemo zajedno?“ Prva veštica oseća da dolazi njen trenutak, pa se ubacuje u konverzaciju: „I, što je najvažnije, čovek tamo može lepo da se parkira!

Hoću da kažem, maman bi na kraju krajeva ipak presvisla da živi nešto s tim, takozvanim normalnim svetom, koji dolazi kod nas isključivo zbog toga što nam kuća važi pomalo kao rezervat za ludake.

— Bojler ne radi već tri meseca. Vrata od balkona su se rasušila. Tapeti u predsoblju načisto otpadaju, slavine cure. Dolazi mi da uzmem dete (to, mene) i da odem kod tetke Bise u Vrnjačku Banju ...

— A onda? — uleti neki blesavko. — Onda ti — rekoh — dolazi sedmi! Zaista, ako išta mrzim na svetu, to su svakako tri stvari: kiseo kupus, razmetanje znanjem stranih jezika i

Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU

Spušta se pauk s prazne čahure i žedan prede, u lov polazi. Psaltir mi čita jesen s mahune, a pauk grabi, pauk dolazi. U šuplje gajde vetrina svira: cvati mi, cvati Roѕa canіna. Rascepom svesti cvili rakita.

Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA

Inače vi vrlo dobro izgovarate. JELICA: No, molim ponizno: šta je to „tabao“? ALEKSA: Tablo — tablo dolazi od španskago narječija tables. JELICA: Dakle vi i španski znate? ALEKSA: Ja sam bio šest meseci u Madridu.

JELICA: Dakle, molim za „tablo“. ALEKSA: To je malenkost. Tablo dolazi od španskoga narječija „tables“, koje toliko znači kao „tableauks“.

To mi je vrlo čudno! da svašta zna, da je tako učtiv, pametan... čudo zaista! (Jelici, koja dolazi.) Kako ti se dopada taj baron, Jelice? JELICA: Ah, tatice, kanda ga je neka cauberin rodila!

MITA: To će reći: gdi si bio, nigdi; šta si radio, ništa. ALEKSA: O, glupoumne! To nije tako. Sad dolazi red da dobijem od ovi novaca da namirim Mariju, pak onda da prosim ovu ćurku. MITA: Oho!

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

Od juče trbuh boli me jako, životu mome dolazi konac, a sinoć, zlo i naopako, leptir mi neki razbio lonac. I najzad, jutros (treba me tući!

„Ipak ću ući! — curica reče i smjelo vrata otvori uska Kuda bih dalje, dolazi veče, sijeva i grmi, evo i pljuska.“ U kući nered, ne može veći, čitava soba dubi na glavi: čizme na stolu, jastuk

Nebo se mrači u ruhu mrkom, oluja silna dolazi trkom. Dok vjetar vodom brazda i rije, nad malom barkom galeb se vije, poznaje burne dane, vidi Mačak u propast

“ Najednom Toša dopade trkom, u krilo čiči lupi ko vreća. „Pomagaj, stari, ako si drugar, dolazi, evo, najezda pseća!“ Poskoči čiča, prestrašen vas, pa istog trena u vodu — pljas!

ŽUĆIN ODLAZAK Otkuda, ni sam ne znam ti reći, tuga mi u san doleće. Otkuda? Sad se prisećam, kume: dolazi, valjda, proleće.

To ti je, bogme, čudnovata zver, ujka je zove „oblakoder“. Dolazi kolos na četir stuba, na njemu kljove i duga truba, lepeze uši pokreće on. To ti je slon.

Čistunac labud jezerom plovi, blistav i miran ko sunčan dan, liči na barku s jedrima belim u kojoj deci dolazi san. Zajedno s njime, u modroj vodi, njegova slika naglavce brodi.

SOVIN OGLAS Pticama dobrim ovim se nudi odličan tumač snova. Dolazi noću u svako doba. Čarobnjak mudri, Sova.

Za tezgom sedi krava, u dugu muče dahu: „Odličnu robu imam, čisto mleko u prahu!“ Dolazi najzad stražar, gospodin Motka Noj, uvis palicu diže: „Svršen je vašar. Stoj!

“ U pismu vele: „Delijo mila, šaljemo divnog dečaka Bila s Divljeg zapada. Zar nije sila!“ Šestoga dana dolazi zima, s ledenog Pola putnik se prima, stigao dečak i od Eskima.

Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE

— Neprijatno. Gledao sam pažljivo na jezero i nikako je nisam video. — Od Belmonteha ona dolazi skoro uz obalu. Možda su vam je kuće zaklonile. — Razume se. Mogu li naći koju barku da me preveze na ostrvo?

Stari markiz, senator, kupio ga je budzašto. Potrošio je više miliona da ga pretvori u zamak. Mladi markiz... — Dolazi kroz dva-tri dana, — dodaje žena. — Stara markiza je već tamo.

Jedan gospodin želi da govori sa vama. — Koliko je veliki — čujem da govore žene sa druge strane ulice. — Odakle dolazi? — pitaju poluglasno zidarevu ženu. — Samo će da prenoći ovde. Zanima se za ribe.

Unutra gori sveća. Sedam za sto ispod sveće i pokušavam da čitam Život Čeliniev. Redovi igraju prema igri plamena. Dolazi jedan puni, zadovoljni starac: — Nemamo dobre svetlosti, ali markiza je obećala.

— Otkuda onda ratovi? — To baš i kažem: rat ne dolazi zato što ga jedan narod voli a drugi ne, što je jedan u pravu a drugi ne, ili što je jedan nekulturan a drugi ne.

Pitam se da li me vide. Onda odlaze tako natovareni. Svi; jedno po jedno. Kada već mislim da nema nikoga, od čamca dolazi novi šum: neko se ispravlja, nakašljava i odišući, od nekog napora koji je tek izvršio, penje se pravo k meni: — Dobro

Pablo je uvek bio tu, ali otkako svi znaju da su se zaverili, a roditelji se još nisu dogovorili, nije običaj da više dolazi. — A kada se venčate, nećete ni vi više dolaziti, Sagrera, ovamo? — Neće ni ona više.

njemu ima ipak nečega strahovito bolnog, ljudskog, čovečanskog i vapijućeg: u tome kriku, električnom i mehaničkom koji dolazi iz ljudskog grla. Neko ko je u ropcu, čije je telo rascepano, koji gubi krv. Neko koji umire, koga ubijaju.

Jedino: ja sam tu došao i sad sam tu. Svakako da je strašno dockan. Neko dolazi iza kuće noseći nešto tamno i veliko, s čega se rasprostire miris tople pare. — Donela si? — Eto.

— Neću da ulazim, biće nas suviše. Lupaj, Marija-Lujza će izići. Lupaju. Kao da celo jezero odjednom dolazi do nas, tako me taj zvuk seti na zvuk kojim je ribar udarao žljeb u čamac, pre no što će se otisnuti. Lupaju opet.

Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA

SRPČIĆIMA NA NOVU GODINU Godine stare brzi let U burnu večnost streme, I novo leto zdravi svet, Dolazi novo vreme. Pa kakva želja, kakav san Zanosi naše grudi, Kad novo doba, novi dan, Godinu novu budi?

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

noći ja vidim velika krila skakavaca već su zelena prešla preko mora i knezove čestite pogubila na reci, ja znam ko dolazi i zašto, i znam da svakom sjaju i slavi takve senke za petama idu te govore: dosta si svetlost zemaljsku krvlju

Čitaoci stoje pred otvorenom knjigom. Dolazi jedna noć koja će biti strašnija od prethodne. Zahtevaju da im se odlučno kaže ko, ko to lupa u vrata, za koga se

Ko može lupati noću na vrata? Neko ko te spasava, ili neko ko te progoni. Onaj ko te spasava dolazi mnogo ređe od onog ko te progoni.

Neko udara na vrata, ne baš na vrata moje sobe u Karejskom konaku, niti na vrata terase kojom se dolazi ovamo, ali neko svu noć lupa u vrata, bije po drvenim pločama.

Smanjivanje nije za nas, mi za ovaj prizor nismo spremni. Na tu pomisao dolazi odgovor koji kaže: pa vi i jeste neko drugi, pogledajte svoja lica u mraku, to uopšte niste više vi, vi sebe ne možete

šaka urezana u stenu jedva je nazreš u pećini prsti zbijeni u zid udeveni svetle kao glas nečuven i neznan dolazi iz daljine željan da se sa sobom sretne kao i ti što na svom dlanu i sa svojim prstima ostaješ u većini među

Hvala onome što dolazi pucketa njegovo stopalo u šumi preko granja Hvala mu ako će da se vrati hvala svakome ko naše govore prekine ili

Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA

Umro – dobro i to! Našla se tu, pa lepo, isplati je, kaži joj hvala, pa zbogom! Ali otkud sad dolazi tetka kao advokatov poverenik? Primio on imanje kao staralac, to razumem; to je po zakonu, je l' tako?

IV DANICA, MIĆA MIĆA (on je poslednji pošao uz stepenice i popeo se već na prvi stepenik, pa kad spazi Danicu, koja dolazi kroz srednja vrata, on se vrati): Ah!

(Odlazi sa ostalima.) POJAVA VIII DANICA, TETKA TETKA (dolazi kroz srednja vrata): Gde si dete, zaboga, što se zadrža toliko? DANICA: Pa eto, nisam još ni poslužila goste.

) Ne znam zašto bih ih čekala? TETKA (ode s Danicom). POJAVA IX PORODICA AGATON (dolazi iz zadnjih vrata i svi za njim): E, eto, videli ste. VIDA: Bogatstvo, pravo bogatstvo.

MIĆA (dolazi spolja, nosi jedan koferčić): Gle, pa vi ste već tu, prija-Sarka? SARKA: Nisam ja već tu, nego nisam ja ni odlazila

(Ode.) POJAVA II SARKA, GINA GINA (dolazi spolja vrlo oprezno, okrećući se levo i desno i ne videći Sarku. Ona na prste prelazi preko scene, noseći pod miškom

) POJAVA IV MIĆA, DANICA MIĆA (silazi niz stepenice dolazeći iz svoje sobe). DANICA (dolazi istovremeno sa sredine). MIĆA: Kakvo prijatno iznenađenje? U novome stanu pa prvi susret sa vama!

AGATON: Bolje, videćemo da l' će biti bolje! POJAVA H PROKA, PREĐAŠNjI PROKA (dolazi spolja): Jeste li svi tu? SIMKA, GINA, TANASIJE, MIĆA: Šta je? PROKA: Ne valja! GINA: Šta ne valja?

Doviđenja, dakle! (Polazi.) DANICA (prateći ga): Doviđenja! POJAVA XIV AGATON, SIMKA, zatim SARKA AGATON (dolazi iz svoje sobe, za njim Simka): Treba ih sve sabrati. SIMKA: Pa da zađemo po sobama.

SIMKA: Pa da zađemo po sobama. AGATON: Ček' da zovemo Sarku, neka ih ona sazove. (Kuca na Sarkina vrata.) SARKA (dolazi): Je l' me zoveš, prijatelj-Agatone?

Al' tako vaspitan čovek pa poštuje tugu! POJAVA III AGATON, PREĐAŠNjI AGATON (dolazi spolja). SVI (opkoljavaju ga radoznalo, upravljajući mu jednovremeno pitanja): Dakle? Jesi li bio? Šta kaže?

Bolje mi je da sam rod s njom nego sa Prokom i Ginom. SIMKA: Pa bolje, dabome! POJAVA VI ADVOKAT, PREĐAŠNjI ADVOKAT (dolazi spolja): A! Gosti su još ovde? AGATON: A, ne! Rasterao sam ih ja sve. Eno ih po sobama, pakuju se.

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

Uvek su mu policajci bili odvratni, a sad mu se ovaj što dolazi učini kao jastreb, koji se zaleće u mirnu i bezbrižnu pilež.

Ljubica pogleda za njegovim očima, pa videvši ko dolazi, namrgodi se i zauze neki odsudan, samo njoj svojstven položaj iščekivanja.

Tamo na vrbama, kratkim i sumornim glasom, javlja se ćuk. A iz sela se nosi, sve lakše i lakše, nejasno, tiho brujanje. Dolazi noć... Kad već uđoše u selo. Gojko se ponudi da otprati Ljubicu do njena stana. — Neka, molim vas, nemojte...

Eto, već više od mesec dana čovek dolazi, i osim zadovoljstva i prijateljstva ona ne oseti ništa drugo pred njim. Ali u koliko Ljubica i pisar postajahu

— O, beznadežni junoša, uzviknu Velja, videvši ga gde mu dolazi. Šta je, pišti li ranjeno, iznevereno srce ? ... Znam, znam, dikane moj : teški su to boli.

Predahnu od umorna hoda i zagleda se u daljinu... Oseti da je obuzima strah, baš pravi strah; ali to od čega dolazi strah daleko je, ono se ne vidi, ne pojavljuje se... I snaga je izdade... Ona stade uzvereno gledati oko sebe...

A ja oko Ljubice... tamo-ovamo, dok se venčamo... Posle već dobijemo bolje mesto, neko lepo usamljeno selo, gde niko ne dolazi, pa«...

Ljubica planu, vrisnu i osu grdnje na njega, ali on zatvori vrata za sobom i nastavi rad. Pisar dolazi na konju svakoga dana.

srce mu opet zebe od kakve nove bede, koja ga može snaći, i on već pretura u glavi razne kombinacije, ali mu ne dolazi na pamet ništa tako strašno.

«... Sutradan Gojko ustade turoban ; čim se seti sinoćne patnje, namršti se još više. Od onomadašnjega boja Ljubica ne dolazi nikako u školu, ali se on živo bojao da ne dođe danas. Dobro joj...

U školu dolazi plačna; kad pusti decu kući, ona ostane sama i plače na svom stočiću po čitav čas, ili hoda nemirno po školi, kršeći

Odjednom se kod Ljubice pojavi neka odlučnost na licu ; mati joj odlazi i dolazi zabrinuta, ali se Ljubica zaustavila na jednoj misli, pa samo njom živi, samo joj je ona u glavi...

Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME

LAZARIČKE PESME 24. Lazi, lazi, Lazare, Te dolazi do mene, Privataj se za mene, Za svilene rukave, Za svilene marame, Za klečane kecelje. 25.

I sokola na desnici ruci, Kamo l’ neće jednoga junaka! 206. U livadi pod javorom voda izvire, Tu dolazi mlada moma, vodu zavata, Beogradu pod zidove vodu donosi, Mirko joj se s grada baca zlatnom jabukom: “Uzmi, moma,

“ U livadi pod javorom voda izvire, Tu dolazi mlada moma, vodu zavata, Beogradu pod zidove vodu donosi, Mirko joj se s grada baca zlatnim đerdanom: “Uzmi, moma,

“ U livadi pod javorom voda izvire, Tu dolazi mlada moma, vodu zavata, Beogradu pod zidove vodu donosi, Mirko joj se s grada baca zlatnim prstenom: “Uzmi, moma,

Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ

Ko zna kuda se sve to vuče i potuca! (U ljubičastom kupaćem kostimu, brišući dugu raspletenu kosu, sa reke dolazi Sofija) SOFIJA: Vidite li onu zgradu iza mosta? BLAGOJE: Železničkog? To je prva električna centrala u Srbiji!

Jače! (Blagoju) Šta stojiš, smetenjače? Imaš li kocku šećera u kući? BLAGOJE: Šećera? SIMKA: Dolazi sebi! DROBAC: A kad sam išo da apsim Jevrema, na Tatinac! I kad je čuo Jevrem ko mu dolazi!

SIMKA: Dolazi sebi! DROBAC: A kad sam išo da apsim Jevrema, na Tatinac! I kad je čuo Jevrem ko mu dolazi! Dođem mu prètkuću, a on se objesio! O jednu veliku jeribasmu, rađa po vagon!

I znam šta govorim! GINA: Pa, ako vladaš, zašto se onda drogiraš tom rakištinom? (Sa ulice dolazi Milun) MILUN: Čuo sam da ovde stanuju glumci! SIMKA: Stanuju, privremeno.

JELISAVETA: Ona me tikva danas tako prostrugala, da sam sad gladnija nego da nisam jela! (Sa desne strane dolazi Simka) SIMKA: Odmarate se na mesečini? VASILIJE: Pakujemo se, pa malo da predahnemo. SIMKA: Lepa noć, mirna.

ČETVRTA GRAĐANKA: O Anđi. PRVA GRAĐANKA: Karamarković? TOMANIJA: Dobila je, kurva, što je zaslužila! (Dolazi Jelisaveta. Uznemirena je.) JELISAVETA: Šta se to ovde događa? DRUGA GRAĐANKA: Ništa, došao đavo po svoje!

A on... Nit je on znao koju ulogu igra, ni zašto, ni u kojoj predstavi! (Sa desne strane, skoro trčeći, dolazi Simka. Obučena je u belu muslinsku haljinu, sa crvenim pojasom. U kosu je udenula belu radu.

SIMKA: A vi? Nastavljate sa pozorištem? VASILIJE (uzimajući kofere): Nastavljamo, šta bismo drugo? SOFIJA: Dolazi potop, tonu lađe, planine, kontinenti! A mi hoćemo da se spasemo od potopa penjući se na stolice!

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

Slušao sam ih kako pevaju. Kao da jauču. U podne, kad je more kao ugrejano ulje, dolazi barka da otplovimo do Novog. To je obična, teška barka, bedna naizgled, opremljena za težak rad.

Odlazim u Komoran dvadeset i devetoj. Očekujem da ću sa njom na ratište. Međutim, posle sedam dana dolazi moj ratni raspored. Imam da odem u Vrhovnu komandu armije na Soči (Isonzo Armee) u San Vito, na Taljamentu.

Ja se onda spremam da noću, u hotelu, pišem i prozu. Međutim, kroz tri nedelje, kao naručen, u Opatiju dolazi car Karlo, pa one koji nemaju medalje za hrabrost, navrat‑nanos, izbacuju. Mene šalju u Komoran, u dvadeset i devetu.

Pevamo sentimentalno. A kasirku su pozvali jer je, zaista, verno služila svima u bataljonu. Dolazi, zatim, do tuče u javnoj kući i komandant mesta naređuje istragu. Mene zovu u ađutanturu.

Muža su joj bili ubili u Sibiru. U oktobru, svi već znamo da od ispita na Akademiji neće biti ništa, i da dolazi nešto novo. Veseli smo kao oni kojima su dozvolili, pre nego što će da ih vešaju, ženidbu.

Izgleda, katkad, da će doći do tučâ i do pucanja iz revolvera. Dolazi do burnih diskusija. Na mojoj crnoj oficirskoj kapi, na mestu rozete Habsburga, nema ni srpske trikolore. Nego rupa.

U pirinču, često, pliva mnoštvo crvića. (Krstarica Potemkin, Ajzenštajnava.) Zbog toga, najzad, dolazi do prvih demonstracija i ministar prosvete (Ljuba Davidović) dolazi ličio da nas stišava.

) Zbog toga, najzad, dolazi do prvih demonstracija i ministar prosvete (Ljuba Davidović) dolazi ličio da nas stišava. Jedna francuska barunica (d’Anž d’Astr), delila nam je seljačke kombinezone francuskih

Popović je u to doba bio bolešljiv, a na Univerzitetu je bilo počelo da dolazi do studentskih demonstracija, koje Popović nije voleo.

Bez prepirke o versifikaciji, ja ću, prosto, da ispričam kako dolazi do tih pesničkih, hipermodernih, buncanja, kao što je Sumatra.

Kad ga zapitah otkud dolazi, on mi reče: iz Bukhare! Mati mu je bila umrla i komšije njegove behu je sahranili. Neko mu je pokrao nameštaj, kod

Nad Notrdamom se vedri, trepere pobledele zvezde, kao iskre bežičnog brzojava. One javljaju da dolazi proleće. Išao sam po pozorištima, školama, izložbama, skupštinama, i jednako razmišljao šta da vam sve javim.

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

Reče mi da po nalogu gospodina ministra dolazi meni važnim poslom; a ja na to izrazim svoje neobično zadovoljstvo i sreću zbog takve počasti. — Vi ste stranac?

otprilike to isto saopštavale, sa ovakvim dodatkom: „Sem toga, doznali smo s pouzdane strane da taj čudni čovek dolazi još i važnom političkom misijom.

pre tri dana poverljiv raspis svima policijskim vlastima u zemlji i strogo im preporučio da narod povodom tog slučaja dolazi u što većem broju i čestita ministru predsedniku. — A ako se kroz koji dan otvori izvoz svinja, šta onda mislite?

pošaljem drugi poverljiv raspis, u kome ću opet tako isto narediti policiji da poradi da narod opet u što većem broju dolazi na čestitanje. To tako mora ići u početku poteško, ali će se narod postepeno navići, pa će dolaziti i sam.

Tu smo, kao i svuda, veoma štedljivi. I sad dolazi ono sve ostalo manje važno u budžetu. — A na prosvetu, vojsku i ostalo činovništvo?

— A prosveta? — Prosveta? E ona, već, razume se, dolazi u nepredviđene izdatke. — Pa čime onda pokrivate tako veliki deficit? — Ničim. Čim se može pokriti? To dolazi u dug.

— Pa čime onda pokrivate tako veliki deficit? — Ničim. Čim se može pokriti? To dolazi u dug. Čim se nakupi poviše deficita, mi zaključimo zajam, pa tako opet.

Kao god što se od prvobitne monere, postupnim razvijanjem i usavršavanjem dugim nizom vekova dolazi do najsloženijeg organizma čovečijeg tela, tako se isto i jezik razvijao od neartikulisanih, životinjskih glasova dok

” I tako dalje. Ko bi još mogao sve to i popamtiti! To jest, ako je i ovo dobro zapamćeno. Sada dolazi stručno razrađivanje svakog dela svake tačke po ovom utvrđenom redu, i posle mnogo, vrlo mnogo napisanih tabaka, dolazi

dolazi stručno razrađivanje svakog dela svake tačke po ovom utvrđenom redu, i posle mnogo, vrlo mnogo napisanih tabaka, dolazi se do reči dozvoliti Dale glasi: „Dozvoliti, im. gl. sanskr. dhard dudorh, skakati, skakuckati, trčkarati (V. knj.

Prema ovome nalazimo da reč ,dozvoliti' nije naša i da je treba kao štetnu po našu naciju izbaciti.” Istim načinom dolazi objašnjenje i reči „nužno”, i dolaze do istog zaključka.

Posle učenja lekcija dolazi slišavanje, a zatim se drže probe. Poslanici dođu u klub i tu zauzme svaki svoje mesto. Predsednik kluba sedi za

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

I još ona lično dolazi, — mesto da on ide njoj!... Pa kako možeš tu da se izvučeš?!... Jutarnja hladovina sve više steže, i on poče da se

Ovako, i on ide bez volje ili, još bolje, od nevolje. Pa ipak, ne gledajući na takve rezultate, do kojih dolazi čovek posmatranjem pojedinaca, ova celina, ove stotine ljudi, koje se otvoreno i pouzdano kreću napred, čine jak utisak.

Možda ga je odvela i ona fatalna misao, koja, u ovakim trenucima, obično dolazi čoveku na um: »jedanput se mre«, pa je jurnuo napred, ne videći ništa pred sobom. — Ko ima sečenice u pušci?

Nije ni čudo! Odjednom nastadoše nekakve promene, i jedno jutro puče glas: »Dolazi nam za kapetana stari Burmaz!« Da je naša Grabovica obrnula tok uz čaršiju, i to nas ne bi tako začudilo kao ovaj

A depeša !...« I on se pipnu po džepu gde mu stojaše depeša, u ko joj žena javlja da dolazi večeras. »Znam, ali je mogla zadocniti za voz... mogla je zadržati majka ...

užički okrug; i zaista posle mesec dana iziđe ukaz, kojim se on premešta po potrebi u užički okrug, a na njegovo mesto dolazi takođe po potrebi službe načalnik I kl. iz K...skog okruga V... G...

No kad joj jednog dana č’a Gliša dođe sa vešću da je premešten i ovaj kapetan, a na njegovo mesto da dolazi čiča M... stari sreski pisar, koji je sa praktikanturom otpočeo u A...

Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK

I PAVKA, DANICA PAVKA (dolazi iz desnih vrata, pa kad vidi da nikog nema u sobi, odlazi vratima u dnu, napolje): 'Odi ovamo!

Jesi li razumeo? MLADEN: Jesam! (Ode.) XI JEVREM, PAVKA PAVKA (dolazi zdesna): Slušaj, Jevreme, vidim ide preko pijace gospa Marina, izvesno će ovamo. JEVREM: Pa neka dođe.

PAVKA: Ama, htela sam baš da ti kažem: ne znam da li si ti namirisao zašto ona u poslednje vreme dolazi tako često k nama? JEVREM: Eto ti sad! Šta ja imam tu da namirišem?

PAVKA (krsti se): Ju, kako da nas se ne tiče, pobogu, čoveče! XII MARINA, JEVREM, PAVKA MARINA (dolazi spolja): Dobar dan, dobar dan, gazda-Jevreme! JEVREM: Dobar dan!

Izveštili se ljudi, pa to ti je! JEVREM: Ama, to jeste, nego nezgodno mu dolazi, baš sad uoči izbora. SPIRINICA: Pa zar gospa Marina navalila baš sad da se to svrši? JEVREM: Pa sad. ovoga časa.

JEVREM: Daj bože, Spiro, brate! (Potresen grli ga.) XXII PAVKA, SPIRINICA, PREĐAŠNjI PAVKA (dolazi iz sobe, za njom Marina i Spirinica. Marina odmah žurno odlazi na zadnja vrata.

SEKULIĆ: Je li to nasilje? Nije! Naprotiv, to je dobročinstvo. — A, istina, je li tvoj momak beležio ko sve dolazi kod Ivkovića? Jesi li mu rekao da beleži? JEVREM: Jest, rekao sam mu! Mladene! SEKULIĆ: A je l' poslao Sreta plakate?

MLADEN: Čujem, nego gazdarica me zadržava. SEKULIĆ: Jesi li ti zapisao meni svakog redom ko dolazi kod Ivkovića u kancelariju? MLADEN: Jesam! SEKULIĆ: Gde ti je taj spisak? MLADEN: Nemam. SEKULIĆ: Kako nemaš?

Na dnevnom je redu sutra zakon o neposrednoj porezi. Upamti to! XVI GOSPA MARINA, PREĐAŠNjI MARINA (dolazi spolja): Dobar dan, prijatelju, dobar dan želim! Ju, da vas nisam u poslu prekinula? JEVREM: A, nije, svršili smo!

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

vazduha; a on sada tačnim računom nađe i hladne cifre izneše groznu i užasnu istinu da u ovoj učionici na jednog đaka dolazi dvadeset i jedan i po kubni metar, dakle jedan metar manje no što suvremena nauka u Norveškoj i u svima ostalim dobro

Pa tako i s tobom. Rekoše nam. Dođe nam ’aber za tebe. »E, što vam sad, vele, dolazi jedna, da prostiš, nesreća, jedna napast i gurema, jedan kijamet u selo — vele oni za tebe — mani se, vele!

— u turcko reč: ćuzel, a na srpski ke mu toj dojde: lep, hubav, krasan; he, pa od taj reč ete, — tvrđaše ćir-Đorđe, — dolazi mu sag ime: Đuzela, Leposava, eli Ubavka da kažeš«.

Prođeš samo ulicom, a ono čuješ gde se preko ulice, preko tebe, prepiru. Pogledaš na jednu stranu da vidiš, otkuda dolazi glas, a ono vidiš gde je jedna na jednoj a druga na drugoj strani, pa se svađaju.

Sreta ga umiruje i veli mu da je bolje tako; nije lepo da se veselje krvlju poprska. Svi umiruju ćir Đorđa koji polako dolazi k sebi. A ćata Pera, nazvan Izmotacija, da bi zagladio te ružne uspomene, priskoči i on.

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

SUNCE 218 PRVI PROLEĆNI DAN 219 KAKO U EVROPU DOLAZI PROLEĆE 220 ŠTA SUNCE RUČA 222 ŠTA SUNCE VEČERA 223 ŠTA SUNCE PUŠI 224 KAKO DOLAZI MRAK 226 VETROVITO

PROLEĆNI DAN 219 KAKO U EVROPU DOLAZI PROLEĆE 220 ŠTA SUNCE RUČA 222 ŠTA SUNCE VEČERA 223 ŠTA SUNCE PUŠI 224 KAKO DOLAZI MRAK 226 VETROVITO JUTRO 227 MUNjA 228 PRIBLIŽAVANjE OLUJE 229 OLUJA 230 HRAST KRAJ

Čoveka između kolevke i groba Prate mnoge nevolje i porazi, Al posebna je muka i teskoba Čekati san koji ne dolazi! Ispod glave poturivši dlanove Čekaš ga, a on se nekuda izmako.

Ulice — pune sveta. Sunce zaključalo stan I izišlo da šeta. KAKO U EVROPU DOLAZI PROLEĆE Po Evropi Sneg se topi I kišnica S crepa škropi. Pljušti ko zna Gde, otkada, Pre Poklada.

Uveče iza plota, može se videti gde čuči, I dugo, pred smiraj, suši se od kiše. KAKO DOLAZI MRAK Mrak jednim zamahom ruke zaogrne Jezera, planine, kolibe pored Nila.

” MORNAR OTKRIVA DA DEDA IMA NEPODREZANE NOKTE SAMO NA DESNOJ RUCI Dolazi Mornar s načetom flašom (Mešavina ruma, džina i kokte), I s nonšalancijom poznatom našom Procenjuje dedu, šapćući:

Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE

koji nisu verovali u takva objašnjenja, stvarali su najraznovrsnije i najčudnovatije pretpostavke o tome kako jegulja dolazi na ovaj svet.

Činovnik, koji svake godine dolazi sa kopna na ostrvo da naplati porez, uvek je bio priman sa negodovanjem od strane urođenika koji su mu pretili da će

Tu je već prvi dodir odrasle jegulje sa morem. Zatim dolazi samo ušće; tu je već i more u koje tada jegulja ulazi kao u novu sredinu u kojoj joj iz osnove treba menjati ceo život.

padaju bliže obalama, a sitnije vetar nosi daleko, dok se i one ne stalože po pučini; 5˚ sitan kosmički prah što dolazi iz interplanetarnih prostora taloži se u toku nebrojenih vekova po dnu mora; 6˚ čestice što proizlaze od raspadnutih

Jedan litar morske vode u Atlantskom okeanu sadrži 37,0739 grama raznih soli, od koje količine 27,3730 grama dolazi na sam natrijum-hlorid, a 3,3730 grama na magnezijum-hlorid.

Smatra se da boja dolazi od specijalnih pigmenata koji doprinose da se životinja zakloni od očiju proždrljivih morskih stvorova što žive i love

se ribarska mreža vuče po dnu ispod kakve jake okeanske struje pune morskih životinja, ima se izobilan dubinski lov; to dolazi otuda što ostaci mnogobrojnih uginulih organizama nošenih strujom padaju na dno i na ovome tada ima dosta hrane.

Prispevši na ta duboka mesta, do kojih je mesecima putovala žurno i bez odmora, kao da je svesna radi čega tu dolazi, gonjena neodoljivim nagonom za održanje rase, jegulja je dotle postupno prilagođena životnim prilikama što je tu čekaju i

neodoljivim nagonom za rasplođavanje, koji ne zna ni za šta drugo do za svoje zadovoljenje, ali otkud to da ta komanda dolazi do izraza u jedno isto vreme za sve belosvetske jegulje, ma gde one prebivale na pomenutom ogromnom prostoru zemljine

bio navikao da se mresti i rasplođava u njegovoj blizini, produžila je i dalje, po instinktu i atavizmu, da radi toga dolazi na ista mesta kao i pre kataklizma, u toliko pre, što ovaj nije nastupio naprasno, odjednom, već postepeno.

Sa istim je pitanjem u vezi i činjenica da jegulja dolazi radi mrestenja baš samo u dubine između Sargaskog mora i Bermuda, udaljene hiljadama kilometara od njenog dotadašnjeg

strujom, sa severa njenim produženjem, Golfskom strujom, sa juga Ekvatorijalnom, a sa istoka Povratnom strujom što dolazi od Azorskih i Kanarskih ostrva.

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

se on tom lupom probudio, uznemirio, rasterao mu se san; nego zbog toga da ne bi čuo kako njen sin u zoru, i u nedoba dolazi. I večito u toj kao svađi, grdnji i neslaganju sa sinom, tako starac i umro.

Kćeri, s pomoću stričeva i rodbine, mesto njega vodile kuću. A i on sam morao više puta u godini da dolazi, da ne bi sve to palo u oči i sve se saznalo. Ali nije ostajalo samo na tome.

on, otac, šalje, bojeći se da ga ona, kao svako dete, ne bi sasvim zaboravila, ili ga čak omrzla što nikako k njima ne dolazi, što nju i „mamu njenu“ ostavlja uvek tako same.

A Sofka je i tada već znala da sva ta ljubav i nežnost rodbinska dolazi kao od neke slutnje, predosećanja nesreće koja već počinje da se događa.

Odavna je Sofka za sve to znala: a zašta otac jednako tamo sedi u Turskoj; zašto ovamo k njima sve ređe i ređe dolazi, tako da ga je počela da pamti i da ga se seća samo po tim njegovim noćnim dolascima, u malo već olinjalom odelu,

prestrašena time, unezverena, odmah bi počela sebe da kori i grdi: što ona sve to da misli i uvek njoj tako što da dolazi, što drugim ni na um možda ne pada. I dokle će ona tako? Zašto ona nikada srećna, nikada zadovoljna da ne bude?

Da neće, a sigurno će, sigurno — smrću?! I onda: čemu i našta Sve ovo? U tom ču kako iz bašte dolazi mutavi Vanko. I to peva. Sigurno pijan, kao svake subote od bakšiša što je dobio, slušajući po pijaci i čar šiji.

Jedino, odozgo sa gornjeg sprata, kroz napukle tavanice, što dolazi suvota od starih dasaka, šindra i ukrasa drvenih po rafovima, sobama i doksatu.

Ko zna zašta dolazi! Pa bojeći se da, kakva je Magda luda, ne izmakne, ne ode, rastrubi, gotovo je ugura u kujnu i tamo zatvori.

Otuda mu to sada da šalje po glasnicima ove pare i darove, i sada eto dolazi da kuću preda kupcu a njih sobom da u Tursku vodi. I ne druge noći, nego iste još noći dođe i on.

Jer, čim ona vide kako Sofka tobož poslom kod nje dolazi, a znala je da to u stvari nije, već da Sofka dolazi ovamo da nju vidi i da onda po njenom licu dokuči šta je sa njima,

Jer, čim ona vide kako Sofka tobož poslom kod nje dolazi, a znala je da to u stvari nije, već da Sofka dolazi ovamo da nju vidi i da onda po njenom licu dokuči šta je sa njima, sa ocem, kad, u koje doba i zašto opet otišao, ona, da

Pandurović, Sima - PESME

CVEĆE OVOG PROLEĆA (1913) Zvuče oštri zvuci iz metalnih truba Sudbonosnim poljem, gde krvavo veče Dolazi da sveži trag pokolja istre.

SAVREMENIK (Maj, 1918) Hajde, srce moje! Jezivi trenut dolazi sve bliže; Noć mračne borbe krvlju se rumeni I urlik rata pod nebo se diže, Vri, mumla, bruji, raspinje se, peni.

I da mladost naša dolazi sa dna Zaborava našeg, svoga vlažnog groba, I da će nam doći, u zlokobno doba, Za osvetu svog osramoćenog sna.

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

„Gospodaru, jedan, te dobar Katunjanin dolazi i š njim jedan ćesarovac, a ma ne od ovijeh, novijeh, (primorskijeh) ćesarovaca, no pravi, i’ sred Ćesarije.

Svi ustadoše i pođoše za medikom, u pregradu. Janko se začudi vidjevši gdje toliko ljudi u to doba k njemu dolazi. „Ovo su prijatelji moji, došli na piće, pa su radi da se poznadu s tobom, Jankula!

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

3 Pitali ljeti goru: — Zašto plačeš kad si tako okićena? — Zato što znam da posle ljeta dolazi zima. 2. O ŽIVOTINjAMA 1 Pitali vuka: — Kad je najviše zima? — Kad se sunce rađa.

— Kako mi je viđet na fadžolu (grahu), ove ga godine ne dolazi. 7 Pitali seljani popa: — Znaš li pisati? — Znam, ali pošto se osuši ne znam čitati.

“ Ovaj veli: „Šta će, šta će?“ Ovaj veli: „Siki, siki!“ 4 (Detetu, kad lazi): Lazi, lazi, Lazare, Te dolazi do mene, Pri’vataj se za mene, Za svilene rukave, Za svilene marame, Za klečane kecelje. 2.

10 Platno žaba bijelila, Na kamenu sedila. Njoj dolazi rak iz vode, Pa je svojim brkom bode; Progovara rače-bače: — Oj, boga ti, žabo-babo, Doš’o sam ti kćer prositi, A

Uto evo već dolazi i vezir, obučen najsmešnije što se može, a osobito saruk na glavi toliko veliki da jedva uljeze u vrata kroz odaje,

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

Kad posle toga prođe nekoliko dana a carev sin ne dolazi kući, stanu se čuditi šta bi to bilo da ga nema. Onda pođe srednji sin u lov, pa kako iziđe iza grada, a zec skoči iza

Kad uđe u grad, sav se grad uskoleba i stane | se čuditi gde čoban dolazi kući svako veče, što pre nijedan nije mogao.

te sinu da se sva livada zasja kao na gori sunce kad ogrije, i evo ti od svakuda svakojakijeh konja k njemu, i kako koji dolazi, tako na prva koljena pred njim pada, a on počne birati i izabere onaka tri kakva mu je car naručio.

Onda mu car da dvanaest dukata i reče mu da od sad uvek dolazi on da ga brije. Kad momak otide kući, zapita ga majstor kako je u cara, a on mu odgovori da je dobro i da mu je car

ovijem kovčežićem te ga zakopaj u zemlju u kakoj pustinji ili utopi u rijeku kaku; i ako to ne učiniš što ti govorim, ne dolazi mi već na oči bez svoga nenadnoga čuda.

Najposle iziđe i najmlađi sin pred oca, pa mu reče: „Šta ćemo raditi? Ni jedan od moje braće ne dolazi natrag. Daj i meni blaga i galiju i nekoliko momaka, da idem i ja da tražim vodu.

Kad su dvije zazvonile, kapetan otide na zapovijest carsku. Car ga počne ispitivati poizdaleka, što mu dolazi ona mladica ispisana na krmi od njegova broda i ona starica na provi!

Sad carska kćer pošlje ocu svom prošenije, da u dvoranu noću sve neko dolazi i s astala pite i sve ostalo pojede i popije, i da sluškinjama zapovijedi, da se ne usude više svijeće mijenjati.

Sveti Sava - SABRANA DELA

Kao kada neki bolesnik ili ko ima rane, te taji to od lekara, teško dolazi do zdravlja, tako će i mnogo teže doći do zdravlja duše onaj ko se ne ispoveda.

Iguman svagda, ne retko, u bolnicu neka dolazi i svesrdno posećuje bratiju i svakome donosi potrebno. A bratija naša bolesna, da se, uzdajući se u ovo, ne raspuste

Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU

MANOJLO: Patrioti su nas i udesili! Više se čuvaj patriota, nego špijuna! TANASKO: Neko dolazi, goskapetane, sklonte se! MANOJLO: Gde baš sad nađe! Brzo u zaklon! (Beže opet iza kanti za đubre.

(Prateći krvav trag, koji je ostao iza Skitnice, Prosjak dolazi do vrata, Vrata su zaključana. On malo razmišlja i gleda kuda će, a zatim obilazi oko kafane.

Al dok sam Stajo, sve se objasnilo! Gledam je, gledam, a u glavi sve dolazi na svoje mesto! Ko da sam pred Vukosavu stao, istu istacku!

MILE: Mogu ja i nešto bolje da uredim. Sad je smenjen jedan frakcionaš, i to zadrti, a znaš ko dolazi na njegovo mesto? Ilić, drug Ilić, odličan kadar, proveren! Išli smo zajdno u zanatlinsku...

Stanković, Borisav - JOVČA

MAGDA (dolazi s leva iza kuće, pod stepenice, spazi snahu svoju gore): Došao? MARIJA (prstom na ustima daje joj znak da ne viče):

(Gotovo je gura, te ova tiho silazi, pod stepenicama natiče nanule i gubi se levo). NACA (dolazi s desna iza kuće, kroz voće, otrči pod stepenice): Tetko, je li istina da je bata došao?

MARIJA (maše joj rukom da ne larma): Došao je, došao. NACA (otrči iza kuće desno). SLUGA (dolazi s leva i staje pod doksat): Da otvorim kapiju? Konje i kola da izvodim? MARIJA Ne, ne smeš, ne smeš.

VELA (otrči brzo gore Jovči): Tato, evo vladika ide! JOVČA Ako je. Sigurno prvi put dolazi. VLADIKA (popeo se, ide Jovči). JOVČA (ustaje): Oh, dedo, zar ti? Što ti da se trudiš?

Hoćeš ti! Ne daš, ne daš!«... To i ništa više. Tek obode konja u noć; ali ne dolazi odmah ovamo nego obilazi daleko, čak dole, do granice, ako ga ko od nas, čivčija, čuje ili opazi, da pomisli kako on

odmah ovamo nego obilazi daleko, čak dole, do granice, ako ga ko od nas, čivčija, čuje ili opazi, da pomisli kako on dolazi ozdo, iz Arnautluka, gde se, kako nam posle priča, puškarao s njima... STARIJI SIN De, znamo to i mi.

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

Počinjem malo-pomalo odisati; izbavljajući se mladosti kako mnogovolnujemoga i svirepoga mora. Sad mi dolazi na pamet božestveni sovet premudroga Pitagora — da se k sebi vratim da u sebe dođem, i da razmislim otkud sam na ovi

jednim igumanom Dečancem u Tursku, čujući od njega da u turskoj zemlji imade planina, peštera i pustinja gdi živ čovek ne dolazi. „Ha, to ti je moje mesto!

Pogodim ga za cekin na mesec da mi svaki dan u urečeni čas dolazi, i počnem pisati s našimi slovami nužne reči i razgovore grečeski.

ja, kad bi[h] mu je zadao, samo to bi[h] mu rekao: „Čuješ, Georgaći, ako mi do to doba lekciju ne naučiš, niti mi više dolazi u moju sobu, niti ću ja k vami doći.” Ovo je pretnja koju ja i do danas mojim učenikom činim.

i k prosveštenoj dobrodetelji, črez koju slovesni človek na pravi put svoj ega vremenoga i večnoga blagosostojanstva dolazi. Črez Sovete [zdravog] razuma hoteo sam nakratko i voobšte samo početak naravoučitelne filosofije dati.

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

dobri naš vra-Brne!... Onda Čagljina stupi na svoje pređašnje mjesto, pa će medeno: — A šta je tribalo da se do ovoga dolazi? Zašto ne pustite mene da govorim, nego ovaj maniti Rkalina: dam! bam! tum! pum!, kâ da se ne može ljudski... — Dobro!

Sve to Grgo potanko ispriča novome đaku i još mnogo štošta, a osobito kako on dolazi jutrom i večerom da dijeli mlađima obroke.

“ „Pa ajde, brate!“ — reko ja i pomisli da nije čiste pameti, kad dolazi iz crkve, a nije se naredija. „Ajde, brate u crkvu, pa čekaj reda kâ i drugi kršćani, pa poslin, kad dobiješ proštenje,

— Jevo te u koridoru zdrava i čitava, a nisi prsnuja kâ mijur. Ajdemo u moju kamaru, jer jevo svit dolazi. Ajde, Brne! Ajde, Pjevalica s nama na rakiju. Ajde ti, Ive, zatvori stričevu kamaru...

Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA

Kako je bolno vredeo Veliki sivi predeo U koji sam satima gledao... USNULI KAVEZ Dolazi noć koja budi U tebi usnuli kavez U kome zveri i ljudi Sklapaju bratstvo, savez.

Ćosić, Dobrica - KORENI

Nad posteljom mojom Simkina je i Đorđeva soba. Malo desno, soba za Vukašina. Onoga što se čeka, a ne dolazi. Ne krijem: selaka se klonim i lomim guste veđe na. sluge i nadničare.

— I juče sam zabadava prezao konje — reče Mijat. — Ako si. Preži ih opet. — Pa nije javio da dolazi. Aćim se okrenu i, prezrivo preletevši pogledom po Mijatovom mršavom vratu i opipanoj šubari, podiže glas: — Rekao

se njegova soba ispuni vlažnim kašljem, duvanskim dimom, smradom mokrih svinjskih opanaka, molbama za pozajmicu, i: „Dolazi li Vukašin?

Neće o tome da misli. O takvim sentimentalnim besmislicama... kad je nekada kao đak i velikoškolac... Nekada. On ne dolazi kući kao nekada. Majka je umrla. Eno ga groblje. Tu je ona. Nije joj otišao na grob.

i priča: mnogo mu se obradovala, i lepo je to od njega što je baš za Božić došao kući, i ovih nekoliko godina kako ne dolazi svaki joj je Božić tužan; svako Badnje veče otplače: on je u tuđini, daleko, nikoga svog nema.

i Vasilija se boji, a opet „oče“. Neće sa mnom kao nekada, zato mi nije javio da dolazi. Sat je prošao pa se pozdravio... Oče... Neko zlo. — A zašto baš večeras sva trojica da razgovaramo?

— E, Moj Tole... Brat Vukašin sahrani me dupke sto aršina pod zemljom. Osećao sam ja da mi neko zlo dolazi, ali nisam mislio da je od njega... — Meni umre jedan... Levi... A bio je krupan, nesrećnik.

ljudi, varoški oklamiši i čankolizi, kelneraj vodoravno stoji, lampa pravo, uvis dimi, teška glava žulji mu vrat; Đorđe dolazi sebi: u kafani je, mnogo je pio, obrukao se, muka mu je... — Iko, sve isteraj napolje.

Za to vreme između njih ništa nije moglo da se dogodi. Ali zašto je baš u suton došao, kad on inače retko dolazi u njihovu kuću? Nikola je motrio na popa i ispričao mu sve što je video i čuo.

— Dobro je, dobro je sad. Milunka kaže, skoro će — dolazi Tola. — Gde si video Milunku? — Čuči uz njena vrata. — I ti si došao do njenih vrata?

I cvet i trn. Ako. Ona je uvek žena bez srama a muž joj sunce. Iako joj svakog proleća dolazi isti, celog marta se stidi da navali i pritisne na nju. Izišao je iz zabrana opijen vlagom njenog mleka.

— vrti glavom. — Jedva je živa ostala — dodade i požuri za poslom. ...Posle petnaest godina prvi put ponovo dolazi u manastir. Stoji u senci graba, pod njim rečica teče zeleno i zvonko.

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

Kako i ne bi? Svetlokos, svetlook, sav prozračan, dečak je izgledao kao da dolazi iz nekog drugog sveta. Takav sjaj je iz njega izbijao da bi, još dugo nakon njegovog prolaska, po razrovanom pločniku

« pomisli, ali onaj glas se ponovo javi. — Oslobodi me, ali pazi da me ne pozlediš! Dečak zadrhta. Da ne dolazi taj glas iz panjića koji drži među kolonima? Čiji je? Od straha nije smeo da prinese nožić panju.

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

svoje prve bune, Vučić domamio u Kragujevac, optužio pred narodom a onda bacio u okove, Gospodar Jovan je shvatio da dolazi vreme ispaštanja. Odavno je slutio da će doći.

Počeo je da veruje da mnogo zlo dolazi i otuda što ljudi nisu navikli ni da se slušaju ni da se razumeju, i što ne obraćaju pažnju rečima.

Poučen iskustvom sopstvene smrti, kije siguran da li je uistinu drukčiji ili samo tako izgleda. Rano je, jutro dolazi od Skadarlije i, još dalje od nedoglednog Dunava, sa svih strana mali park u obliku trougla opkoljavaju automobili u

zabrani nasilje i plačku, ostavi Mehmedu dukat da sahrani ženu koja tek što je bila umrla (nevolja, ni Typcima, ne dolazi sama), a on pođe ka Stambol-kapiji.

U svoju ulicu Uzun ne dolazi svakog dana: HH vek mu je zamoran. Dolazi kad se spuste kiše i nad Studentski park i nad Studentski trg a

U svoju ulicu Uzun ne dolazi svakog dana: HH vek mu je zamoran. Dolazi kad se spuste kiše i nad Studentski park i nad Studentski trg a KapetanMišino zdanje potamni.

potiljak, a Petar spava, san mu je miran, a iskopane grudve zemlje mirišu na preiskonsku, samrtnu memlu, a nešto što tek dolazi, što će doći, gomila se, tmasto i nelagodno, u dalekim prostorima, i smešno zuji, kao opomena, a jedna se glista,

Lepo se oceća kako od Stojana dolazi taj strah kao neko meko, neopisivo, jezivo tkanje i, u protivniku, budi samouverenost a smiruje oprez.

Zatim, dobio je i drugu vest: u prvu nedelju koja dolazi, čekaju ga mačvanski kmetovi, na mestu zvanom Prudine, na dogovor.

U ovu svetlosnu udoljicu, ponekad, dok prolazi podne, dolazi Riga od Fere da promatra, još jednom, taj ozareni, besprizivni bezdan nad tvrđavom i nad rekama koje se samo slute.

Ostvarivao se njen najveći strah: njeno je dete imalo da ispašta njenu krivicu a lepa Petrija, posle dvadeset godila, dolazi po svoj dug. Kad je bitka za ustav bila dobijena, Ljubica je već bila mnogo izgubila.

Svi su verovali da dolazi smak sveta a Dositej je iznenada, noću, u tom huku neba i mora raspoznao saglasje iskonskih sila.

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

I hod se čuje... Da l' ponoć tako mirno putuje? Ni vazduh tako tiho ne gazi; K'o da sa onog sveta dolazi. Il' kradom oblak ide na više? Il' bolnik kakav teško uzdiše? Il' anđ'o melem s neba donosi?

“ kanda je rek'o, i mrka lica Na vrata prstom pokaza lako; „Na bal se ne dolazi tako, Bez fraka i rukavica!...“ - A, tako!... M.

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

Put saznanja daleko je duži od zida o kojem smo sada govorili. Na tom putu ne dolazi se nikad do kraja“. „Autos efa!“, potvrdiše svi u glas.

„Dobro“, reče Pitagora, „ovoga puta možete slobodno reći, vaš učitelj je kazao: na putu saznanja ne dolazi se nikad do kraja“. Pitagora upre svoj pogled na pučinu mora.

A sveštenici šapuću molitve, podižu oči k nebu i ćule uši ne bi li načuli i sagledali pticu ibisa koja dolazi sa juga jer ta je ptica vesnik Nilove bujice. Čim se ona pojavi, pozdrave je kao svetitelja.

„Hoćemo li krenuti dalje?“, upita Hipokrates. „Taman posla!“, odgovori mu nomofilaks. „Sada dolazi na red najvažnije: jagnje!

koji je, zbog njihove varljivosti, naša čula smatrao za potpuno nepouzdana, Aristoteles je uvideo da se putem čula dolazi do upoznanja pojedinačnog, a indukcijom do upoznanja opštega.

je, ali ne strano, već milo i srodno, jer sam ovde odrastao, pa mi u ovom onda mladom carskom gradu I moja mladost dolazi u susret. U njemu je sve tiho no veselo, detinjasto i neiskusno kao i ja kad dođoh onamo.

“ „Da, tako je bilo. No nikada se ne dolazi do kraja, svako saznanje stvara nova pitanja. Kada sam dejstva vazdušnog pritiska ispitao kvalitativno, preduzeh da ih

“ - „O, to je sve vrlo interesantno što mi pričate, gospodine Njutne“, uzviknu Pemberton. „Pa šta beše dalje?“ „Sada dolazi na red ono što je najlepše“. „Pričajte, ako boga znate!

“ Lavoazije me, iznenađen, pogleda. „Odmah ćete me razumeti! Svakom epohalnom pronalasku, onakvom u kojem dolazi do izražaja velika jedna ideja, mora prethoditi poduži raspon vremena u kojem su bile otkrivene i prikupljene takve

dodade gospođa Lavoazije, „da će takav pelivan, kao što je Furkroa, igrati veliku ulogu i u političkom životu“. Dolazi astronom Žan Batiste Delambre, izdavač prvih efemerida novootkrivene planete Urana.

ali ostala tri elementa su, kao što sami znate, a gospodin Lagranž to i izračunao, podložna sekularnim promenama, a to dolazi do izražaja u sekularnom toku osunčavanja naše Zemlje.

Grčki hram, vedro i dostojanstveno biće, počiva u punom blaženstvu na svojoj prostranoj osnovi. To dolazi do izražaja u svima njegovim delovima, u snažnim stubovima i niskom krovu, Gotska crkva teži, propinjujući se, ka nebu;

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

te da bar od vas, kad vas neka komisija slučajno nanese tamo gde je on, sazna prava naša osećanja i da ovamo ne dolazi jer nema gde. Može po celom svetu tražiti svoju sreću, ja sam svoju našao.

I naslonjen na njeno rame i dokle ga ona miluje svojom punačkom, golom rukom, on dolazi k sebi, zahvaljuje joj i ponova jeca strašne optužbe protivu bedne dece što su zaboravila na otadžbinu.

U pesmi se osećao radosni pozdrav životu i jedno stremljenje neodoljivo, napeto i nesvesno, što dolazi od buđenja nejasnih čežnji. Pod njim zjapio je ponor, gore nebo prozračno, nasmejano.

N.“, ili: „Ima reč gospodin taj i taj.“ Sa uzbuđenjem očekujem ja svoj red, i on najzad dolazi. A tada, i na moj užas, umesto da postupi i sa mnom kao sa svima ostalima, on, predsednik, pošto me je nekako pronašao

moram da preklinjem i pred tobom bogoradim, pa su nam se ljudi i prijatelji već i otpadili, i niko nam skoro više i ne dolazi.

I tako, zagrcnjava se on i čita, pa dolazi red i na Branka Argirovića, te i on prima. Onda dolazi poslednji, Iketin pasoš.

I tako, zagrcnjava se on i čita, pa dolazi red i na Branka Argirovića, te i on prima. Onda dolazi poslednji, Iketin pasoš.

Ubeđuje ga oprezno Iketa u tome, ali se Mija nikako ne može da seti, pa mu to dolazi nekako neugodno i neprijatno da je tako iznenada i naprečac izlapeo i postao toliko zaboravan da onoga čoveka Milića

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

On vadi pero i potpisuje mu neke papire. Zabavljam se gledajući tu moju malu fatamorganu. I dolazi mi idilično uzan i bezazlen taj mali šareni svijet što naglavce šeta po bijelom stropu moje sobe.

Ili se i u drugim stranama kugle zemaljske „događajem” zove samo ono što dolazi izdaleka, dok se najbližem, onom što nas neposredno okružuje, ne priznaje dostojanstvo „događaja”?

„beskrajno velikim” i „bezgraničnim” — i opet nije nego atom nokta nekog bića još višeg reda; a ovo, sa svoje strane, dolazi u isti takav odnos prema jednom još višem svijetu. I tako bez kraja i konca.

Ono mi se sad pričinja kao predjel vječito obasjan suncem. Zatim dolazi put kroz neku drugu, sjenovitu aleju, koja biva sve gušća, sve sumračnija, i napokon se pretvara u mračni, beskonačno

Po čemu je i zašto onda bitno da li ono što u nama pokreće i tjera smjenjivanje tih faza dolazi iz reda „vanjskih“ , „objektivnih” fakata, iz kruga „odistinske stvarnosti“ , ili iz kruga naše unutrašnje stvarnosti,

A zajedno s njom, i sve s čime dolazi u dodire i u odnose... Ne brini! Vrijeme će sve to urediti! Malko si prenategao žicu. To se događa.

” U ophođenju s njim bolje sam nadzirao sebe i trudio se da među nama više ne dolazi do momenata zategnutosti. I to sad ne više iz nekakvog obzira ili sentimentalnosti prema negdašnjem prijatelju, već iz

A prava slava, ona strpljivo čekana i ognjičavo sanjana slava, neminovno dolazi tek onda kad smo izgubili smisao za njena zadovoljstva, kad smo okrezubili za njene darove, kad ona već sasvim blijedo

Naprotiv, baš tu dolazi do primjene fantazija. Do te mjere, da najčešće ni ona ne uspijeva izvesti stvar na čistac. Treba se pomiriti s tim da

Sad dolazi rado k meni i pita me s osmijehom koji se umiljava: — Striko, hoćeš li mi pokazati onu kutiju što pjeva? A ja mu je

Treba hrabrosti, mnogo hrabrosti za velike naivne riječi! A ta hrabrost dolazi od nejasnog unutrašnjeg osjećanja onog „još nečeg” u nama. Tu je svako nastojanje suvišno: ili nepotrebno ili uzaludno.

upornosti i tiraniji: ponavljao ti od jutra do mraka apsurd da imaš glavu od maslaca ili žeženu istinu da poslije petka dolazi subota, ti si, bracko moj, svejedno manijak! Hajde, kod ovoga se to nešto lakše oprašta jer je mlad. Šutljiv je.

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

Malo zatim prođe kroz selo glas: da se pokojni Jovica povampirio, pa svaku noć dolazi na kmetova vrata i lupa. Stanka je i Jovicu čekala dve noći, pa, ne videvši ništa, ostade razočarana i još zlovoljnija.

Posle kratkoga vremena začuše pred sobom pevanje crkvenih pesama. to se otac Simeon slobodi kroz klisuru, kojom se dolazi do manastira.

od tolikih pohara još nije ni polovini dao prvi »peškeš«, koji se obično smatra kao sitnica i za kojim tek posle dolazi pravo razračunavanje, koje mora imati neke srazmere sa državnom ucenom.

Ali sad, ova blažena i srećna žudnja, koja se viđaše na licu mu, kao da ne dolazi od mržnje, već naprotiv... — Što ću te lagati, zar je meni milo!

»Šta je ovo ?... Šta ovo bi ?... Svršava se, dolazi kraj... Je li kraj svega.... smrt? Ne znam !... Šta je to smrt? Znam, videla sam kad umre Joka, bleda, pa požutela,

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

Kad posle toga prođe nekoliko dana a carev sin ne dolazi kući, stanu se čuditi šta bi to bilo da ga nema. Onda pođe srednji sin u lov, pa kako iziđe iza grada, a zec skoči iza

Kad uđe u grad, sav se grad uskoleba i stane se čuditi gde čoban dolazi kući svako veče, što pre nijedan nije mogao. Ona dva konjanika još su pre od carevoga sina bila došla u dvor i

Sad carska kćer pošalje ocu svom prošenije da u dvoranu noću sve neko dolazi i s astala pite i sve ostalo pojede i popije, i da sluškinjama zapovjedi da se ne usude više svijeće menjati.

Onda mu car da dvanaest dukata i reče mu da odsad uvek dolazi on da ga brije. Kad momak otide kući, zapita ga majstor kako je u cara, a on mu odgovori da je dobro i da mu je car

— Dijeli, pa dijeli, kako god počmu, na svakog dolazi po jedan, a samo na jednog po dva ovna. Tako kavgu zametnuše i da će oružje trgnuti, kad li nanese sreća Nasredina

Petković, Vladislav Dis - PESME

NA KALEMEGDANU Dan julski i vreo umoran odlazi. Uz šuštanje lišća razdragano, glasno, Javljaju lahori da veče dolazi. S njim i suton ide, i šaptanje strasno Srećnog nešto sveta. Ti parkom prošeta.

Dan julski i vreo umoran odlazi. I dok šušti lišće sve više i više Tame, mraka, mira po parku dolazi. To noć u spokojstvu tišinom miriše. A bol širi krila... Ti si divna bila.

život cveća veselo raste, Zemlja se brzo sadi i ore, Nada se diže k'o nebom laste; Lagano, sporo bude se gore. Dolazi doba rada i sreće Uz cvrkut ševa, kliktanje roda; Dolazi danas vedro proleće K'o stari vesnik svetlih sloboda, Dolazi

Dolazi doba rada i sreće Uz cvrkut ševa, kliktanje roda; Dolazi danas vedro proleće K'o stari vesnik svetlih sloboda, Dolazi doba rada i sreće.

Dolazi doba rada i sreće Uz cvrkut ševa, kliktanje roda; Dolazi danas vedro proleće K'o stari vesnik svetlih sloboda, Dolazi doba rada i sreće.

Tri mrtve glave, a blede su tako! K'o da se još plaše? Bar sad im je lako I sve je tako. Dolazi on, Dolazi u snu moj sinčić mali. Onako mio, al' nešto bon: Odnekud ga nose uzburkani vali.

Tri mrtve glave, a blede su tako! K'o da se još plaše? Bar sad im je lako I sve je tako. Dolazi on, Dolazi u snu moj sinčić mali. Onako mio, al' nešto bon: Odnekud ga nose uzburkani vali.

Tesla, Nikola - MOJI IZUMI

krivine, i na odgovarajućem međusobnom rastojanju što obezbeđuje svuda malu površinsku gustinu struje, tako da ne dolazi do proboja čak i kada je provodnik bez izolacije.

Sve dok proviđenje funkcioniše ja sam zaštićen od opasnosti koja dolazi od prekomernog rada, koja preti i drugim izumiteljima, i, uzgred rečeno, meni ne treba odmor koji je neophodan većini

Najveće dobro dolazi od tehničkog napretka koji teži sjedinjenju i harmoniji i moj bežični predajnik je pre svega takav.

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

ugarski magnat koji je posedovao nekoliko sela, od kojih je svako bilo veće od Idvora, pa ga je ovaj odgovor koji dolazi iz usta sina siromašnog sela Idvora jako zabavljao.

ugarski magnat koji je posedovao nekoliko sela, od kojih je svako bilo veće od Idvora, pa ga je ovaj odgovor koji dolazi iz usta sina siromašnog sela Idvora jako zabavljao.

kada se sa njima sretne na duhovnim dostignućima, kao na primer, sa naučnim delima Maksvela, već i na fizičkom, što dolazi do izražaja u škotskim narodnim igrama.

Kada napon između dve opterećene sfere, koji se javlja na procepu E, dostigne dovoljno veliku vrednost, dolazi do naglog proboja vazdušnog procepa koji tada postaje provodan i to omogućava električnim opterećenjima na sferama da

Čim vazduh u procepu postane provodan, električna mašina prestaje da deluje. Dolazi do protoka velike struje kroz procep koja vazduh u procepu dovodi do belog usijanja.

Zbog reakcije prostora dolazi do pojave zvučnih talasa koji se zrače u okolni prostor. Krutost i masa zvučne viljuške određuju periodu vibracija, tj.

Periodično kretanje ovog tipa naziva se oscilovanje ili vibriranje. Kod ovog tipa kretanja dolazi do periodične transformacije energije elastičnog savijanja u energiju kretanja mase krakova i okolnog vazduha, i obratno.

Njegova “Oproštajna beseda”, upućena američkom narodu, koja propoveda idealizam do kojeg se dolazi čuvanjem i negovanjem vere, morala i rodoljublja, časne reči i ravnopravnost svih naroda, samo je odjek onog idealizma

elekgromagnetne teorije prostiranja svetlosti u slučaju svetlosti koja, kao u Majkelson-Morlievom eksperimentu, dolazi iz izvora koji se zajedno sa posmatračem kreće kroz prostor.

Onda dolazi Tomson, isti Tomson zbog koga sam otišao iz Kembridža, jer sam mislio da je suviše mlad da bi me učio fiziku i koji je

Čovek je skoro perfektan proizvod ovih koordinirajućih svojstava. A šta dolazi posle čoveka? Naravno, nadčovek. Ali kako će on izgledati i šta će biti: sadašnji čovek sa više razvijenim telesnim i

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

Uto, kao da ga je sama napast nanijela, ugleda prama sebi na konju Osman—efendiju. Jaše i dolazi k njemu. Osjeti taj čas da mu se pred očima smrče; strese mu se život, a same ruke dohvaćaju dževerdar.

I tada im usne drhte i oba, kao po dogovoru, otvoreno gledaju u zraku svjetlosti što odozgo s prozora dolazi. Tako prolaze dani, jedan za drugim, bez ikakvih promjena.

Osjećaju promjene vremena. Kad je napolju vedro, naziru svjetliju zraku što odozgo s prozora k njima dolazi da im navijesti da je nad njima negde javilo se sunce i — želja ih za njim vuče.

Braća još nekoliko dana obgrljeni iščekuju zoru i, tek što se probude, gledaju u zraku svjetlosti što odozgo s prozora dolazi i dan im naviješta. Nada im se neprekidno javlja, a život i mladost ne mogu da se odreknu svjetlosti i prostora.

Raspremajući trpezu, dolazi postupno u se, razabire se i odvaja misli i osjećaje, koji su najedanput na njenu utijanu prirodu navalili i žestoko je

Njoj i nehotice pred oči dolazi vojnik u teškoj službi na straži, pomisli na nj i kao osjeti zimu napolju, sažali nepoznatoga patnika i kupi se pod

i uvidi da je vedro kao rijetko kada, obuze je želja da iziđe; postupno sve više osjeća u sebi vreo život, a pred oči dolazi joj Spasoje, i gleda ga onakva kakva ga je prvi put vidjela, kad su ga u gospodara doveli.

A sunce joj polako u susret dolazi i zahvata svojim uvijek toplim zrakama. Lice prosinje, kupa se u njegovoj svjetlosti, osjeti toplotu i ispred zasjenutih

A kako ga s vida gubi, sve joj je tješnje u duši, dok ga najposlije zakloniše gradske goleti. A grad dolazi prostraniji: iznad njega zijevaju mrke špilje i duboke strane, isprekrštane potočinama.. .

Lazo, sredivši se, priđe k njoj. Oboje priđu k prozorčiću otkud izvanka dolazi tračak jutarnje sive svjetlosti. — Malo sam spavala, — tuži mu se.

prama „njezinome školju”, kako ga ribari nazivlju, po pučini, smežuraloj i pomodreloj od svježega jutarnjega sjeverca, dolazi mi starica čisto pred oči, i ne mogu nikako da je iz pameti istisnem.

Ona se čini nevješta i mirno čeka. A more jače u hridi udara, i iz otvorenoga prodora dolazi šum i razlijega se golim kršem; po pučini valovi, stižući se, bijele se, pa kad udare u hridi od rata, pršteći pjenuše

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

pravo iznenađenje i otkriće nastupa onda kad se suočimo sa drugim i drugačijim sistemom navika, jer nam tada do svesti dolazi ono što smo oduvek i nesvesno praktikovali, jer uviđamo da kulturni krug u kome se krećemo i koji predstavlja našu

Jasnije rečeno: prema tradiciji koja nam dolazi iz XIX veka i koju sa mnogo razloga treba vezivati za romantizam, pesnik treba da se koristi posebnim, ekspresivnim,

I upravo tu gde dolazi do ovih opštih vrednosti, tu ona na istinski i najdublji način doprinosi zbližavanju i prožimanju kultura različnih

Nečistoj krvi tačno u gore naznačenim trenucima prikazuje kako se Sofka raspamećuje, zamire, pa joj čak i mrtav zadah dolazi iz utrobe pri prošenju, prilikom ritualnog banjanja u hamamu i tokom same svadbe, što mora poticati iz dubokih folklornih

S jedne strane je kao tamna slutnja, s druge je oličenje tihe ali teške tuge. Radost u kuće kosovskih Srba dolazi – kako se to kaže u pesmama o nevesti – kao malo sunca pod maramama: Oj ubava, ubava devojko!

gotovo da i ne nalaze druge reči za opis i ocenu tipične balkanske varoške kulture iz koje nam Stanković dolazi sem „sirovo“, „surovo“, „divlje“, „varvarsko“, „primitivno“.

Ali nas zato navodi kultura. Preciznije rečeno: to dolazi od mesta koje u ruskoj kulturi zauzima broj četrdeset i u srpskoj broj sto.

To, pored svega ostalog, dolazi i od gotovo sinkretičke po tipu veze umetnosti i opšteg kulturnog modela koji je položen u osnovicu pomenutih

Posle toga, nimalo nas ne iznenađuje što pripovedač, idući za tetkicom, dolazi u doticaj s podzemnim svetom koji nastanjuju duše umrlih predaka.

21 Pravo iznenađenje dolazi tek na kraju Đurićeve antologije, gde se u objašnjenju drugog dela pesme kaže „Suncem glavu povezala, mesecom se

godine, „Anđa kapidžija“ nalazi se pod brojem 468, a odmah iza nje, pod brojem 469, dolazi pesma „Kralj i ban kod kola“. U ovoj drugoj banovica je takođe kao i Anđa odevena u nebeska tela: Lijepo je

Svi se slažu da nam narodna lirika dolazi iz velike starine, i pri tome se rado pozivaju na Vukove reči da su neke lirske pesme, za razliku od epskih, možda

Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA

ŽIVKA: Ju, ju, ju! Eto kako će i glavu da izgubi jednoga dana. ANKA (dolazi s lavorom i bokalom): 'Ajde ovamo u kujnu da te umijem. RAKA: Šta će mi da se umijem?

I ko će sad da mu se seti gde je! XIII PREĐAŠNjI, ANKA ANKA (dolazi): Izvol'te! ŽIVKA: Znate li vi, Anka, gde je cilinder gospodinov?

ŽIVKA: A grize me nestrpljenje, ne mogu prosto da izdržim. I gde je molim te sad onaj tvoj, što ne dolazi? (Odlazi na prozor.) Zabio se izvesno u kafanu, a što mi ovde gorimo na žeravici, to se njega ne tiče.

Desetka herc... velika radost. Boga mi, kćerko... ako je po kartama... XX PREĐAŠNjI, ANKA ANKA (dolazi sa jednom devojčicom, koja nosi haljinu uvijenu u beo čaršav): Krojačica poslala haljinu...

ČEDA: Samo kad bi se s njom moglo čestito razgovarati. III PREĐAŠNjI, ŽIVKA ŽIVKA (dolazi spolja pod šeširom a za njom jedan fotografski šegrt nosi preko ruke haljinu uvijenu u beli čaršav): Metni ovde!

Ona ispada uzbuđena iz sobe). RAKA (dolazi za učiteljicom). UČITELjICA: Pfuj! Pfuj! Šoking?!... ŽIVKA: Šta je, zaboga?!...

UČITELjICA: 'Adje! Službenica! (Odlazi.) VII ŽIVKA, DARA ŽIVKA (ode levim vratima): Daro! (Jače.) Daro! DARA (dolazi): Šta, Čeda otišô? ŽIVKA: Da, otišao! Uredila sam stvar sa njime. DARA: E, kako?

Pera pisar iz administrativnog odeljenja. (Klanjajući se, odlazi.) IX ŽIVKA, ANKA ŽIVKA (zvoni). ANKA (dolazi): Molim. ŽIVKA: 'Odite ovamo, malo bliže! (Meri je znalački od glave do pete.

ANKA: Hoću, gospođo! (Odlazi.) H ŽIVKA, VASA ŽIVKA (zadovoljno seda u fotelju). UJKA VASA (dolazi spolja): Dobar dan, Živka. ŽIVKA: O, to si ti, Vaso, otkud ti? VASA: Kako otkud ja? Pa ko će da ti dođe ako neću ja?

”). ANKA (dolazi spolja. Ona je obukla drugu, lepšu halinu): Gospođa je sama? ŽIVKA: Pa jeste, sama... ANKA: Vi, gospođo, izgledate

Zatim prilazi ogledalu i, kvaseći prste na usnama, doteruje obrve i udešava frizuru). ČEDA (dolazi spolja): E, a šta vi tu na ogledalu radite? ANKA (koketno): Pa doterujem se, gospodine! ČEDA: E, ako, ako!

ANKA (polazeći): Verujte, vrlo je interesantan san. (Ode.) XIV ČEDA, DARA ČEDA (gleda za njom): Hm! DARA (dolazi). Gde si, boga ti? ČEDA: Ja? Kod advokata. DARA: Šta ćeš kod advokata?

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

i znane razlike između onoga što likovi pred bliskim ljudima žele pokazati i što im se nehotično otima, zapravo i dolazi ona osobena, osetno napregnuta, nekim neodređenim iščekivanjem ispunjena atmosfera u pripoveci.

sećanju, i da je u kasnijem tekstu mnogo šta od toga sačuvano, postaje bar jednim delom jasno odakle u Nečistoj krvi dolazi ona stilizacija opisa kao da je to što joj se dešava za Sofku u isti mah i iznenađenje i nešto što joj je poznato, što

I više od toga: znanje do autora dolazi prelamajući se dobrim delom kroz njeno sećanje. Elem, da je Stanković u svega jednoj, uvodnoj rečenici umeo

” Dalji razvoj - viđen upravo kao usavršavanje - Popović prati sve do početka dvadesetog veka, kada u punome jeku „dolazi pesništvo s najvišim umetničkim oblikom i uglađenošću, s primesama retorskim, pesništvo preimućstveno stilističko, s

Najvećeg udela u pritisku koji dolazi iz pripovedanog prizora ima tačka gledišta. 58 Tu je, pre svega, tačka gledišta sa koje se prizor u celini opisuje, i

i koja je autorova; ona može biti, kao što kod Stankovića često biva, prelomljena u doživljaju nekog lika; zatim dolazi tačka gledišta lika, ili više likova, što ponekad vodi u vrlo složene odnose.

]”. 66 Prema zamisli, dakle, pripovedanje je trebalo da poteče iz Sofkine svesti, pa iskaz i dolazi otuda, kanda iz nemoga, unutarnjeg govora.

objektivni autorov pogled polazi od predaka, pa ide prvo ka ocu (nosiocu porodične loze), zatim ka majci i, na kraju, dolazi do Sofke.

Tako iz upravnoga govora dolazi ja, koje promenom lica postaje ona; iz neupravnoga pak dolazi ime Todora. Eto zato Stanković - i tu su pojavu svi

Tako iz upravnoga govora dolazi ja, koje promenom lica postaje ona; iz neupravnoga pak dolazi ime Todora. Eto zato Stanković - i tu su pojavu svi zapažali - ima običaj da upotrebi i zamenicu i ime lica na koje

do u govornikov stav i doživljaj; nego se isto tako zna da srazmerno sa uvećavanjem udela prozodijskih činilaca dolazi do pomeranja, pa i do narušavanja normiranih sintaksičkih odnosa.

Iz kućnih vrata dopire svetlost. Baba je obično tada ispred kuće, do česme. On dolazi, ključevi mu zveckaju. Pouzdano prilazi babi, ljubi joj ruku, daje joj ključeve, da ih ona u sobi obesi na određeno

Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE

Po navici zadrhtasmo od prijavljene rane posete. Iskustvo veli da ona od dobra ne dolazi, a i Memet kavaz, kačanički Arnautin, brižnim izrazom na licu kao da se ustezaše da nam izjavi bolno saučešće.

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

322 POLITIKA 325 DRUKČE SE DOLAZI DO ČISTOTE 327 KAMATNIK 329 SAVET JEDNOM POETI 331 REČNIK 332 DRUGA PEVANIJA I OTKIDE SE Jedna

stišali svoje prve uzdisaje; Kad već skoro trava da na grobu nikne (Na grob i na travu svet se brzo svikne): Tad’ dolazi pesnik, gonom sile svete Da venac na grob Čoveku mete.

I prva reč’ca beše sa tvog trona: „Skidajte lance s dvaest miliona!“ — Sloboda se stidi kad dolazi darom, Voli sama svojim prosijati žarom, Ali se ne stidi da na grobu reče: „Taj čovek bez krune bio b’ veće sreće!

) Dugo je vila ovdena čala Kraj grobna krsta drvena, mala, I kad već drvo trulež zapleni, Dolazi kamen da ga zameni: Kad već i nami crvotoč preti, Tada se Srbin Višnjića seti.

»Starmali« 1887. U SPOMEN JEDNOM KALDRMDžIJI (ime mu je Petar Tomić) „Smrt dolazi, opominje Da se na put večni spremam. Evo dvesta forinata — Više nemam.

— Draga zimo, Bog nam te je dao! Ko te ne bi silno poštovao! 1893. JELKA Dolazi nam Božić. On ne voli mraka I zato nas pita: kamo vam badnjaka? A mi ruke tremo, Rekli bi i ne bi...

“ I trpet’ je znao, trpeo je dugo. (To j’ zaglavlje prvo. Sad dolazi drugo). II Bog bi znao od čega, al’ se lav razbolô. Gosa progovara: „Pa zar tako, lolo!

“ Jeste, zub ga boli, — tako lečnik reče. (To j’ zaglavlje drugo. Sad dolazi treće). III Sluge kao sluge, ubrzaše krake, Savezaše lava u konope jake.

»Starmali« 1885. DRUKČE SE DOLAZI DO ČISTOTE Poslovica ova Svima je poznata: „Neka svako đubre čisti Ispred svojih vrata.

Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA

Bezobraznica, vidila ono malo krajcara, pa oće da spiri. EVICA: Nekakva gospođa Sara dolazi, pak je tako uči. Sve kažu da nisam vospitana kako valja. MITAR: Kad nisi vospitana, a ti ćeš ići sa mnom.

POZORIJE Z. MITAR, PREĐAŠNE FEMA: Uh, uh! Opet mi dolazi na Vrat. (Metne maramu na nos.) MITAR: Bogati, Femo, došao sam da te pitam šta si poludila, te praviš komendije po

Miljković, Branko - PESME

prodenuta kroz uši bolja je nego crv Otišao Izašao na vrata kojih nema u svim vodama zeleni psi me traže Ovde niko ne dolazi odavde niko ne odlazi, tople laži poljubaca zakopa u pesak ova pustinja gde se sprema krvožedna tišina koju svojom

se stvara Drugačije niko nije postao pesnik Svet se deli na one koji su zapevali I one koji su ostali robovi Ali dolazi dan velikog oslobođenja Pesme će se otvoriti ko tamnice Pesnici će biti uništeni Pesme će biti prilagođene Kad narod

Promeni svoju pesmu! Rad trgovanja duha strašnog moreplovca: Hoćete li da vam prodam svoju noć? Dolazi istina, biće mnogo mrtvih, Nova pobožnost već je izmišljena.

Krakov, Stanislav - KRILA

Sada je uzeo gorku so, i ona ga je mučila po stomaku. Neko je kazao da svako neraspoloženje i briga dolazi od rđave stolice. I sat mu se danas pokvario. A najgore, noćas je usnio avan u kome su tucali njegove polomljene zube.

Petrović, Rastko - AFRIKA

Ja sam prijatelj sa jednim Bretoncem, koji se zove Robert L'Votr. Uveče, kad svrši posao, dolazi na kljun broda. To je savršen bretonski tip.

Gospođica N. dolazi nam u društvo. Pošto joj je glas vlažan i mutan, a reči nagle, nema sumnje da je zaljubljena. Ne usuđujem se proveriti,

Sad bar znam radi koga dolazi ona da sluša kada se uveče vodi razgovor sa Robertom. Uostalom, ružna je. Žurio sam se da završim jednu glavu iz

Njina tela jako snažna, nisu namazana palmovim uljem, onim opojnim palmovim uljem na koje miriše sve što dolazi iz Afrike. Strašan smrad polutrulog semenja kakaoa koji mi jednim mahom, i za ceo život, ubija ljubav za čokoladom.

Divan let obojenih ptica. Šef sela dolazi da mi pravi društvo pre no što dođe vreme za silazak na reku. Bojim se da ne zadocnim i energično skraćujem razgovor s

Njegova igra postade drastična, lascivna, klovnovska. On se prevrće po zemlji, skače razbacuje ruke i noge. Dolazi pred nas i peva uz najneverovatnije pokrete i ljubavne poglede, koji su sve samo ne pristojni: „O da sam devojka, ja

Jedina veza sa svetom za Zegele je ova uska staza koja dolazi iz Mana. Na kolibama su sasvim šiljati slamni krovovi, okrugli zidovi od nabijene zemlje, ulasci tako niski da se samo

Samo metar-dva od staze, ne vidim ništa ali mi dolazi poznati glas Sambin, koji mi izgleda sasvim nov i smešan. Mi nismo prešli ni kilometar kad ispred nas, obavijena

Niko nikada ne pomišlja da sazna ko je njamu; odakle on dolazi, zašto viče. Jer to bi donelo smrt već i onome koji se raspituje.

Njegova ukrućenost, iako zbog ozleda, nesvesno mi je nametala misao da dolazi od neke teške bolesti koja lagano uništava njegov duh. Ni najboljom voljom nisam se mogao otarasiti izvesne groze od njega.

Ujutru, dok se još polivam hladnom vodom, suviše hladnom u ova hladna jutra, N. dolazi da vidi da se nisam uspavao. Ali kada su sve stvari upakovane i kada su se bojevi udesili, i stegli od mene poklonjene

čak ni da su uzroci zbog celokupne mentalne deformacije — koja, razume se, postoji — već da brza granica brojenju dolazi zbog brze granice potreba.

Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ

(Gleda Isaka.) A ko je ovo? Šta traži tu? Kuda li misli? Otkud dolazi? RADAK: Od jednog sata biće poviše Kako ga s Vukom ispitujemo: Ko, šta je, otkud i šta će tu.

To nikad nije ubiti druga; A ubit pašu, smrviti skota, To ni pred bogom nije grehota!... Ćut’... Neko dolazi!... ČETVRTA SCENA Stana, udovica vojvode Đukića, sa svojom pastorkom Spasenijom, i pređašnji. Isto mesto.

(Tura nož u korice.) JANjA: Bolje da se i nisam rodio, Neg’ ova muka!... Eno i momka! Sad, Rade, sad! (Porfirije dolazi.) PORFIRIJE: A što se dereš toliko, he? JANjA: Vuci iz vode čamac napolje! Ispolci gde su, da ga očistiš?

Te se sad vrzem oko Dunava, kad uzmoram... znaš!... Pst!, neko kao da dolazi!... VUK (iza bine viče): Ovamote! Hej!... Ovamo se vidi vatra! Bih se zakleo da su naši! RADAK: To je Vuk. (Viče.

A posle prestaše... Tek oko Gorice ugledasmo dva-tri Turčina... (Porfirije dolazi i donosi čitavo breme drva.) PORFIRIJE: Da l’ da ih složim dole da vatru? RADAK: A nu?... Da šta?...

A deset leta čeka Dunavo Da mi sa vetrom strašnu končinu Obali nemoj hučno otkrije... (Glavaš sa Hadži-Prodanom dolazi) GLAVAŠ: E, dobro kad ste tu! A već sam o zlu nekom mislio I slutio sam kakvu nesreću. Al’, hvala bogu!...

Pobedu daruj!... Ne nama, oče! No sjajna ruka pravde večite Neka ponese venec pobede! (Vuk dolazi sasvim poremećen, cev od puške u rukama, kundak naviše, ves zapao, gunjče razdrljeno itd) VUK: Amin, pope!...

Čovjek bi rekao da se debeli bedemi na gradu urvaju... Zemlja drmi, a ukrstile munje, velju, kihametu doba dolazi! Pa još kad ona šehitanbaba zakrešta: „Hajduci!...“ E, mislio sam sve će nas paša posjeći.

Baš nikoja druga do ona!... DRUGI TURČIN: Eno je đe dolazi! DRUGA SCENA Pređašnji. Stana dolazi. STANA: Pomozi bog, ljudi čestiti, Što carskog pašu verno služite!

Baš nikoja druga do ona!... DRUGI TURČIN: Eno je đe dolazi! DRUGA SCENA Pređašnji. Stana dolazi. STANA: Pomozi bog, ljudi čestiti, Što carskog pašu verno služite!

(Dršće i hoće da padne u nesvest. Turci se smeju.) PRVI TURČIN: Javaš, babo, javaš!... Šala je... STANA (dolazi k sebi, viče trogavajući): Sina! Sina!... Oh, sina moga daj! TREĆI TURČIN (uplašeno): Ćut’, babo!...

PRVI TURČIN: Eto nam šale... Ide! TREĆA SCENA Vezir Sulejman dolazi. Turci se uklanjaju ustranu. SULEJMAN: Šta je to? Kakva je huka po mom konaku?

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

Jutros je sve mirno; izađem u varoš. Ulice se zagušile od silnoga sveta, sve ti to nekud hita, odlazi, dolazi, viče, peva, protestuje. Tu su ti vojnici od sviju rodova oružja: pešaci, konjanici, tobdžije, pijoneri, bolničari.

— Ako poginem, bre, evo imam ovde pod pojasom 17 novi' austriski cvancika i tri čerkeza. Izvadi da ne uzmu Turci... (dolazi psovka Turaka), pa ako ostaneš živ i vratiš se u Beograd, plati mama-Ani, Julinoj majci, neku moju podužicu.

Mi nismo znali šta upravo da mislimo. Po ustavu zna se da knez samo dvaput dolazi u skupštinu: da je otvori i zatvori. Ali otkud sad knez u skupštini usred njenih sednica?! Knez je bio sam.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

Vreme je sporo odmicalo. Hteli bismo da smo što pre gore, u svojim zaklonima. Ovo mučno stanje iščekivanja ne dolazi od straha. Svi su oni rešeni da umru. A verujte, gospodo, nema ničeg strašnijeg od čoveka koji prezire svoj život.

Komandir pogleda u vojnika, onda u mene, pa se nasmeja. — Znate na šta misli?... Misli na bolest „beri-beri“, koja dolazi usled jednostrane ishrane mesom. Jest, znam, javili su mi telefonom. — On se obrati meni.

Ruke su mi lako drhtale, te sam jedva prihvatio šoljicu. Uveravao sam sebe da ovolika moja malodušnost dolazi svakako od bolesti i da ću se najzad i ja priviknuti. Ali oni su bili hladni kao stena.

Sekundo: bilo ih je na lageru toliko da za mene nije bilo mesta... — On se onda obrati meni: — Sa koje planete dolazi gospodin? Kosta me preduhitri: — Brđanin, pa je došao kod bombaša. Oni se spremaju da kidišu na onaj merzer.

— Sada dolazi ono glavno... Nas dvadesetorica raspodelićemo se u četiri grupe. Po petorica. Na isti način preseći ćemo kanal — komand

Sipaj taj konjak! — Nastavi, po redu, polako. Dakle, stigao si i ušao u kafanu. Sad dolazi ručak, traženje stana — govori Luka, da bi ga uveo u pričanje. Dragiša nastavi: — Sad da vidiš, nevolju.

On je, istina, divljak, dolazi sada sa fronta, ali vi ćete uticati na njega. — Gospodin ne daje takav utisak — branila me Arleta.

— Bio sam isuviše slobodan. Ona me pogleda. Bio je to pogled iz koga zrači neka unutrašnja toplina i koja dolazi od drhtaja srca. Kao ljubav, molba. — Vi ste čudan čovek — progovori Arleta i obori pogled.

Verter je i dalje voli sentimentalnom ljubavlju. Najzad se ubija. Ona, ne znajući šta je sa njim, dolazi da mu se preda, i zatiče ga mrtva... — Gle, majku mu!... — Ipak „na kraju balade“ zatekla me je živog...

Ona se trže. Po nekom čudnom ženskom instinktu, zapita me: — Ali u vaš stan dolazi druga... Možda Francuskinja! — i mala Arleta poklopi lice rukama. Nisam osporavao...

Ja smatram, posle toga napada, kota Dobroga Polja smanjiće se za nekoliko metara. — To znači, na jedan top dolazi prostor od tri i po metra... Ha!... Pa ljudi da su mušice, nema im spasa. Peli smo se već serpentinama.

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

igra — tokorse plete, Tri milosnika oko nje lete; Trči, hodi, izviruje kud ko prolazi, Raspituje koji kojoj, kade dolazi, Sad želi, sad ljubi, a sad omrazi.

naših strana vila, Da joj predjel dare nosi od svih svojih sila; Ako l' bude, srećom mojom, podgorska pastirka, Te dolazi da se kupa i tu cv'jeće birka: O, ja ću ju umiliti s okladom u pjelu, — Zla ne može duša vitat v onom krasnom tjelu!

Na putu sreće mladež daje Danj blagodarnosti blagodjeju. Tim joj ti, mene, Naroda Genije, Navek učini: mudrost nam dolazi S Olimpa. Daj kazuj pod pero Pravila polezna; put ko sreći Otvori. Čujte! „Narod će s’ rodit iz Vas serpski.

Pozno se kaju, Mentora lišeni! Namisli tverdo, verno, pa sveršuj to. Bez posvednevne krepke volje K celi s’ ne dolazi! Beži vreme! Premudrost večna upravlja vselenom! Silna joj ljubov k tvarma dihanija; Ko svakom dobru daje vreme.

200) doneo ovakvu belešku: „Budući da Zabavnik u više ruku dolazi neg’ Novine, to sam za dobro sudio pesme ove i ode u njega takođe staviti.” O tome opširnije v.

Jakšić, Đura - JELISAVETA

Zašto bi varô?... Ako ne zato Da mu izvrše paklen umišljaj? (Kapetan Đuraško dolazi.) Baš dobro došao! Nestrpljenje me skoro umori — Ne znajuć šta je?... De, šta se govori! KAP. ĐURAŠKO: Šta?...

JELISAVETA: Živi! Ali sad dalje, odlazi! Jer tako mi se čini, Đuraško, Da sa Stanišom Đurđe dolazi. (Kapetan Đuraško odlazi.

STANIŠA: Odonud jeknu puška, A tu ga nestade. (Boško, Bogdan i Stanojlo sa golim noževima odlaze, Mira dolazi.) MIRA: Oh, željo živa, Je l’ tebe gađô? STANIŠA: Mene! MIRA: Moje je srce gađao.... STANIŠA: Moje zaparao....

Ili upravo on je pred njima — Jer najpre idu munje, gromovi, Pa posle toga hučno dolazi S vihorom silnim strašna bujica... Jesi li čula? Šeset tisuća!... Pred njima besni uvređen lav!...

smelost, osveta, Na mekojzi će svili leškati Po kojoj presto sina Ivova Kamenja dragog zrna prosiplje... (Katunović dolazi.) KNEZ ĐURĐE: Vojvodo, šta je? Tvog oka tama šta mi donosi? KATUNOVIĆ: Noć. KNEZ ĐURĐE: Kakvu?

(Katunović, prisloniv pušku na kamen, puca. Arnaut-Osman pada. Staniša sa poturčeinm Crnogorcima dolazi.) STANIŠA: Evo, i ja sam tu! I tvoj je ovde greh!

(Jelisaveta odlazi.) KNEZ ĐURĐE: Sirota!... Vujo!... oruže!... He, ima li koga tu?... (Vujo dolazi.) Oruže, Vujo, idi pohitaj! Al’ biraj, starče, sve najoštrenije, Znaš, brat mi rođen ide u goste, Šta gledaš? Idi!.

Diko! Ponose! Starosti lomne ledna potporo! Stoletnog starca jadni porode! Ustani!... (Jelisaveta Dolazi.) JELISAVETA: Ugasi plamen!... Gle kako mesec gledi u more! Divota!... Gledaj!... Ljubi neveru!...

Kočić, Petar - IZABRANA DELA

Reljina, sjeo na kamen više jednog groba, podnimio se na obje ruke, pa sam za se krupno, duboko govori, kao da mu glas dolazi iz mračnih dubina: — Dok jednom ne smrkne, ne more drugom svanuti.

Pošto si iskrčio carsku šumu, ostala je carska zemlja. Šuma je carska, pa i zemlja mora biti carska.“ Sad dolazi spa'ija: „Lažeš, Vlaše!

Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE

Vrata sa strane i u dnu. I JEROTIJE, ANĐA JEROTIJE (šeta uzbuđeno s rukama pozadi i držeći jedno pisamce). ANĐA (dolazi iz leve sobe): Šta si me zvao? JEROTIJE (podmeće joj pismo pod nos): Pomiriši! ANĐA: Ala lepo miriše!

A šta bi ona htela! I ja sam ličio na petla kad sam tebe uzeo, pa šta ti fali? II GOSPODIN VIĆA, PREĐAŠNjI VIĆA (dolazi iz kancelarije sa telegramom u ruci): Dobar dan, želim! JEROTIJE: A ti si, gospodin-Vićo.

Odmah zatim pojavljuje se uzbuđena). ANĐA (dolazi za njom): Što da razbiješ šerpenju? MARICA: Pa šta bih drugo mogla razbiti kad mi je šerpenja bila u ruci?

Molim za hitnu razmenu!” Ja, tako ume Jerotije, nego! VIII JEROTIJE, MARICA MARICA (dolazi iz sobe): Jesi li sam, oče? JEROTIJE: Nisam. MARICA (gleda): Nema nikog? JEROTIJE: Nisam sam kad ti kažem...

E pa evo, sad sam zaljubljena i sve ću odreda da razbijam. (Baci tanjir na pod.) JOSA (dolazi na zadnja vrata): Ovaj... Dođe maločas jedan dečko pa veli: gde je Josa pandur? A ja velim: ja sam Josa pandur!

(Odjuri veselo u sobu, iz koje je došla Anđa.) ANĐA (gleda za njom i krsti se). XI JEROTIJE, ANĐA JEROTIJE (dolazi iz kancelarije): Anđo, idi odavde i zatvori vrata, pa pazi dobro da mi niko ne prisluškuje.

Zar malo što nam svima ovde okači repove, nego sad još i kuću razbija! Gde je ona? MARICA (dolazi i prilazi pravo ocu): Evo me! (Spazi Đoku, pa mu poleti.) Đoko, slatki Đoko! KAPETAN (iznenađen): Šta-a-a-a-? Đoka?!!!

Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti

Šaljiva priča se pojavljuje u nizu fleksibilnih oblika, od humorističke igre rečima do inscenacije u kojoj dolazi do izražaja humor situacije, naravi i karaktera.

Od sredine 30-ih godina među srpskim piscima dolazi do jače ideološke polarizacije na levicu i desnicu. Na levici se od književnosti ponovo zahteva da služi određenim

Na prelazu iz sedme u osmu deceniju do izražaja dolazi jedan drugi, paralelan tok: povratak vremenski i prostorno ograničenoj domaćoj tematici i obnova jednostavnijih, ako

Jakšić, Đura - PESME

I hod se čuje... Da l’ ponoć tako mirno putuje? Ni vazduh tako tiho ne gazi — Kô da sa onog sveta dolazi. Il’ kradom oblak ide naviše? Il’ bolnik kakav teško uzdiše? Il’ anđô melem s neba donosi?

Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN

Ne što im se dolazi, što vole da sede, da uvek po jedna noćiva kao da ih čuva; već što treba, što je red. Što moraju sada da se tu kod njih

trgovini, nije desilo štogod, skrhalo se, propalo, pa on, ne mogući više da izdrži, napustio, pobegao i evo ga gde dolazi. A Mladen to nije voleo. Svakog dana bivao je sve bolji, sve pametniji. Nikada ništa neuputno nije učinio.

već bi još sa praga, ulaza, počela da čisti, rasprema, nešto diže, da bi samo izgledala kako slučajno, ne namerno, dolazi. Da se on ne bi osetio uvređen, naljutio se što ona uvek dolazi da ga tako nadgleda, pazi, sumnja u nj.

Da se on ne bi osetio uvređen, naljutio se što ona uvek dolazi da ga tako nadgleda, pazi, sumnja u nj. I kada, kao uvek, već pita za pazar, ona okolišeći, snebivajući se pita.

Iz kućnih vrata dopire svetlost. Baba je obično tada ispred kuće, do česme. On dolazi, ključevi mu zveckaju. Pouzdano prilazi babi, ljubi joj ruku, daje joj ključeve, da ih ona u sobi obesi na određeno mesto.

dna čaršije, iz donjeg Vranja, i sa vinograda oko Asanbaira, čisto prodirući kroz redove topola što su ispred varoši, da dolazi i briše čaršijom svež, hladan vetar.

Hajduče, u goru, bre!... Pa ne mogući više, izlazi iz dućana, brišući od besa, psovke, pljuvačku s brkova, s usta... Dolazi k njima ovamo. Odmah počne babi da se tuži. — Ništa, tetka-Stano! Ništa od ovoga moga! Hajduk.

I jednako vijući se, zaklanjajući se rukom od sunca, veselo dolazi do Stojančetovih. — Stojno, — oslovljava najmlađu — jesi li učvrstila ljuljašku?

IV Dolazi Lazarica. Cvetna nedelja pre Uskrsa. i ona, Jovanka, peva: Što se, ludo, mlad ne ženiš? Što se, ludo, mlad ne ženiš?

opet, više zida visoka zajedno sa drvećem crni se njena kuća, leluja otuda i kao da nešto govori, oplakuje ga. Dolazi kući, prilazi česmi, hteo bi da se sagne, ohladi glavu, čelo, ali zna da baba mu i majka, mada se čuje kako rču,

[kao] drugi ili da nikako ne dolazi, ne viđa je otkako se isprosila za drugog, navlaš izbegava da je vidi, obilazi izdaleka njenu kuću i maalu, čak, u inat

drugog, navlaš izbegava da je vidi, obilazi izdaleka njenu kuću i maalu, čak, u inat njoj, i on da se odmah ženi; ili da dolazi, viđa je i uvek, bilo pri igri, pri pesmi, on navlaš, naročito da peva kakvu pesmu na to, koja kori, kune, i da od

Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA

kao univerzalno sredstvo, kao panakeja; on dejstvuje i tamo gde nikakvo drugo sredstvo ne pomaže; pri lečenju, međutim, dolazi gotovo uvek u obzir njegova egzorcistička priroda, i tretman s njime je vrlo često u vezi sa vračanjima, bajanjima,

, 2468: »Kao da se bunike najeo. Kao da je poluđeo, jer kažu da čoek poludi od bunike«). Reč za buniku dolazi od buniti. BURJAN Attіch (ѕambucuѕ ebuluѕ).

Na njemu borave vile, i ko ga poseče, ili ošteti, ili opogani, dolazi sankcija (oduzetost, ili smrt); naprotiv, ko ga čuva, tome će sve poći u napredak (slušao od...

»P. je od svih semena za najveće poštovanje« (ŽSS, 62). Jedan od znakova da dolazi smak sveta biće u tome što će na zemlji nestati p. (Vuk, Pjesme, II, 1, 70; 2, 41; ŽSS, 62).

bude teška kao olovo«) i po koji novac (»da p. ima dobru cenu«); uz to dolazi i žrtveni ručak (Karadžić, 1, 1899, 206; 3, 1901, 116). Kad se p.

Uz ovo dolazi i glogovo trnje (crataeguѕ ohuacantha). V. Glog. Trn, ili drača, vrlo je moćan utuk protiv svih zlih demona.

, koji narod smatra za svetinju, i niko se ne bi usudio da ga poseče ili oskrnavi. Narod dolazi kod njega svakog četvrtka od Uskrsa pa do Spasovdana, pre sunca, pali na njemu sveće i vezuje konce od odela.

Tri godine sluga nije mogao učiniti ništa. Onda mu jedan stari pastir objasni da njegova slabost dolazi od c. l., i pouči ga da jede samo hleb, a c. l. da ostavlja u neko šuplje drvo. Sluga posluša.

Do nje se dolazi na ovaj način: Donese se u kuću t. drvo i ,predvori̓. Cele noći sede tri čoveka, među kojima mora da bude u kućni

, jer ga ona proguta čim sruši ogradu (SEZ, 72, 1958, 204). U pričama iz okoline Zaječara do r. se dolazi i pomoću ježa (kome su ograđeni mladunci), a i na još jedan način: dugim lancem koji je vezan za stožer sapne se konj

U mitske biljke dolazi i toliko spominjani raskovnik, koji otvara svaku bravu i pronalazi skriveno blago. Ko hoće da ga nađe, treba sam sebe

Ćipiko, Ivo - Pauci

Miran je. Božica će sigurno doći, a kad dođe, znaće šta da radi, — odlučio je danas. I cura dolazi, kao i on zaogrnuta svojom novom, curskom kabanicom koju Radi u prćiju nosi. — Božice!

A on ih vinom poji da požure... I sa drugih livada u toploj noći čuje se cika i dolazi ljudski žagor kao iz jata ždralova, dok uzmakla rijeka mirno teče i ne treba izuvati se da se preko gaza pređe.

mrgodi se, ali, kad ga ona uhvati za debelu ruku i pogladi je, jednako ga gledajući u oči, pod utiskom njena pogleda dolazi mekši i, očito dirnut najednom ispod naočara nabuhle mutne oči oživu i njegova ruka diže se i klone na njeno rame.

— ponavlja više puta. Rade osjeti kako mu krv u glavu dolazi i magli mu se pred očima, ali izdrža; škripnuvši zubima, savlada se i mirnim korakom iziđe iz crkve.

Iza veselja u dušu mu useljava se laka tuga, dolazi polako ali osjetljivo; zahvata ga sve jače gledajući kako sunce uzmiče sjenama; a kad po odgojku zavlada hlad, zaželi

Učini nekoliko koračaja pa stavši, osvrne se i gleda. Rade stoji na Čestu i, vidjevši da sna k njemu ne dolazi, nakani poći svojim putem. Ali žena, spazivši gdje odlazi, zovnu ga: — Rade! Rade se osvrnu, skanjiva se, oklijeva...

Ne može da shvati zašto gospodar odbi toliki novac; zar mu nije nosio sve što je imao? I, premišljajući, dolazi mu ista misao: — Hoće i mene da raskući kao Ružiće, Vujiće i druge! Ali koja mu korist od toga?

Kod kuće Rade nađe Marka, Mašina čovjeka. Ovo zadnjih dana dolazi nekoliko puta i udara mu u oči, tražeći da mu povrati ono uzajmljenih deset talijera, premda mu je kamate o svetoj Kati

— Da, lijepa zabava! Pustio bih drugome... Pa da je bar k'o prošlih godina; vjeruj, svake godine dolazi na manje i po koji izostaje... je li tako? — okrete se don Frane crkovinaru. — Tako je!

— Daleko?! — šanu djevojka. I nasta tajac. Oboma bruji u ušima šum živoga mora i čini im se kao da dolazi odnekle iz daleka čak s kraja svijeta... I sve stoje tako, dok se iznenada ne prenu djevojka i pogleda u sunce.

A ta duša — sutra odlazi, i nikada neće saznati za njegovu neodoljivu tugu, pustoš i samoću. Dolazi mu da bi prignuo skrušeno glavu k zemlji, i u njenom i Marijinom krilu našao život. „Nu koja korist?” misli.

postepence, u pameti čisto i jasno stadoše mu kao u okvir misli i uspomene, a šum živoga mora, kao blaga muzika što dolazi iz neizvjesne daljine, blaži mu žestoku, mladićku strast... miluje ga i uspavkuje lagano, lagano...

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

Niko više, iz straha od zaraze i iz gađenja, ne dolazi ovamo da se moli bogu i da pali sveće. Nedeljne službe obavljaju se u praznoj crkvi. Prohor je lukav.

On oseća neki potmuli bol, a ne zna otkuda dolazi. Da li je to zbog potajnog Jeleninog prezira, zbog njene stalne i tihe patnje, ili zbog vremena koje tiho prolazi

Da li mu je teško da dolazi uz strme padine do Kule? Možda sam i ja preterala. Možda sam bila nametljiva. Obukla sam suviše tanku haljinu i dok je

Jelena Dorotej već šest nedelja ne dolazi na Kulu. Posle događaja koji se dole zbio, svi monasi u manastiru izdržavaju pokoru po episkopovoj zapovesti.

a mene moj ludi zanos skrene nekud na sasvim drugu stranu pa mi na slici ispadne neko zdepasto stvorenje, koje kao da dolazi iz samog pakla sa namerom da na zemlji istrebi sve ljude, da hara i pali, siluje i otima.

Baš tako. Ne sme, veli, u buduće napolje jer dolazi Brzan, svaki čas može biti ovde. Napolju je opasno. Ja, kao njegov iguman, moram mu to zabraniti.

Ali, to traje prekratko. Posle iscrpljujućeg smejanja ležimo još neko vreme ćuteći, a onda dolazi na red ozbiljan razgovor. Započinje Dimitrije. Reče kako je vreme da odlučimo kuda ćemo krenuti. Eto, dakle.

Između nabreklih kravljih bokova provlači se vitko, mlado devojče, u lanenoj košulji, dugih nogu i pristala stasa. Dolazi do jasala, zakorači jednom nogom, bosim malenim stopalom, šuška u senu kao mišić. Onda i drugom.

Ako ne mirišeš, Prohore, otpadniče od ljudskog roda na grč ljudski, na uzaludnost, na glupost, na nemoć, na nemoguće, ne dolazi, ne pomaljaj ovde svoju prokletu rajsku gubicu, nego ostani tamo gde jesi.

Okrećem se prema vršku sunca što se izmala na istoku i žmureći čekam da mi se kapi osuše na obrazima. Dolazi mi da skačem i vrištim, neki mi golicavi vrag tumara o grudima.

Ilić, Vojislav J. - PESME

1882. SLUTNjA Što se muti zora sjajna? Zatšo tuži cura bajna? Sunce zori ne izlazi, Dragoj dragi ne dolazi. Kao odziv bojnoj trubi, Momče jedno samrt ljubi. I dok mrtav junak leži, Vranac konjic poljem beži.

Al' ko to dolazi amo? Šta oči pred sobom vide? Kakav je ono čovek što k meni u kuću ide? Bogovi, Slepčević to je... No, to je već došlo

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

do pete, pa zato smem da kažem da je Aleksandrija odgajila tri najveća geometričara staroga sveta, pa i četvrtog, koji dolazi odmah iza njih, Herona Aleksandrijca. A sad da progovorim koju reč i o aleksandriskoj astronomiji.

Jer, znate, na kršnom našem primorju nema dobre vode, ali ima odlična vina do kojeg se lakše dolazi nego do pijaće vode. Zato njime gasimo uvek svoju žeđ.

Spektralna analiza, rastavljajući prizmom svetlost koja dolazi sa Sunca, očitala je iz svetlih i tamnih pruga Sunčeva spektra hemijski sastav Sunca.

Odmah iza ovoga člana dolazi i drugi, ne manje važan. Dok Njutnov zakon govori kako Sunce svojom privlačnom snagom prisiljava planete da se oko njega

I o pomenutim amerikanskim ispitivanjima govoreno je opširno. Pošto je na ovima izvršio potrebne korekture, dolazi referent do zaključka da te obe metode daju, u pogledu Marsa, iste rezultate.

Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA

Neda Žarko mleka, Treba za sebeka! VIDA I ZLATAN SAN JOVAN SUBOTIĆ Zaspala je mala Vida, Njoj dolazi zlatan sanak, Da se malo poigraju, I po cveću provitlaju.

Stanković, Borisav - TAŠANA

TAŠANA (ljutito): Zvala sam, toliko puta sam ga zvala. KATA Pa? TAŠANA Neće! Nikako ne dolazi. Eto i sad sam ga zvala, pa kao uvek, samo se izgovara... Mučno da će i sada doći. Neće.

Boji se, jer zna kakav je svet: da dobro zaboravlja a zlo pamti, pa se boji, ako počne kod tebe da dolazi, da ne počnu zli jezici... TAŠANA (razrogačeno): Kako »zli jezici?« Zašto »zli jezici?« KATA (odmahuje rukom.

Pa sigurno sada, da ga ne bi svet ogovarao, kad ga vidi da dolazi ovamo, zbog toga ti i ne dolazi. TAŠANA (plače): Pa zar sam i za to ja kriva?

Pa sigurno sada, da ga ne bi svet ogovarao, kad ga vidi da dolazi ovamo, zbog toga ti i ne dolazi. TAŠANA (plače): Pa zar sam i za to ja kriva?

(Sasvim besno, rešeno): Ili bar, ako ništa nećete da činite sa mnom, onda niko više da mi ne dolazi, niko na oči da mi ne izlazi, da nikoga više ne vidim, ne čujem, pa ni samu tebe, ni oca, da bi bar onda ovde sama,

KATA Ama, ne velim da deda zbog toga neće da dođe, nego tek onako... Možda zbog nečeg drugog ne dolazi. Sigurno ima posla. Jer njega svuda traže, pa možda nema kada...

I sada evo dede, eto dolazi. TAŠANA (uplašeno): Što si ga zvala? Ili što mi kaza da me je voleo, tražio, i zbog mene u kaluđere otišao, i sad me

Pokojni tvoj muž? Ne razumem!... (Dosetivši se): Ama da ga mnogo ne snevaš? Da ti u snu često ne dolazi, ne dosađuje, ljubi te, grli? Pa i za to ima leka!

Ne znaš ti koliko smo se, ja i ona, kao devojke volele. I sad je jednako grdim, što mi češće ne dolazi, što mi svaki dan ne dođe. Znaš i sam da smo koliko puta zajedno spavale, čak smo se i posestrimile.

TAŠANA (začuđeno): E? SAROŠ (jetko): Da! Ne bih ni sada došao. (Ljubomorno): Ali vidim kako ceo svet dolazi. Sad baš čaršijom idu sa tvojom decom hadži Rista i otac ti, Mladen.

KAFEDžIJA (dolazi i donosi rakiju): Izvolevaj, Saroš. (Ode.) SAROŠ (uzme rakiju i pije): Oh tamo, kod nje, mogao sam danima da ležim,

Mora se. Kuda? Ne znam. Neću o tom da mislim. O tome neka on mi sli. (Osluškuje.) Da li već dolazi?... Čekaj, s decom da se oprostim. Ali ne. Ne smem da ih zagrlim, ižljubim.

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

Malo je bolelo roditelje njegove što im, otkad se oženio, nikako nije dolazio. Piše, zove, ali sam ne dolazi. Jednog dana Ristana opremi muža na put. Trebao je ostati u Budimu, dva, tri dana, a ostao je nedelju dana.

Petar se dobro oženio, i srećan je, ali, sasvim nasuprot ranijem svom načinu života, svaki čas dolazi u varoš. Toša, da bi se sve obrnulo, privoleo se kući, i počeo da ceni porodični život.

Eto, opšančio nas mrak u ovoj kutiji, pa to ti je... Kod nas kažu da mećava silazi s planine; a ovde, ne znam otkuda dolazi. Manj da je i ona krenula sa salaša. Ovde sve dolazi sa salaševa. Sutradan, rano izjutra, došao je gost.

Kod nas kažu da mećava silazi s planine; a ovde, ne znam otkuda dolazi. Manj da je i ona krenula sa salaša. Ovde sve dolazi sa salaševa. Sutradan, rano izjutra, došao je gost. Gospa Nola je bila radosno uzbuđena. Čovek.

Šta ću, sednem, i varam je... A da je pitaš šta će joj sve to? Nikuda na svetu ne ide, malo joj ko dolazi, nema se kome pohvaliti, a i ne želi da se hvali...

Smrt traži, i dolazi po čoveka u zavičaj njegov. Jevrej i smrt vija po belom svetu! Siroti Jevreji! To je mučan, divan i veliki svet!

Svake subote, stari profesor istorije, sada u pensiji, dolazi kod Branka na ručak, a posle u kabinetu razgovaraju, pa je i to donosilo radosti. — Navikavate se, dragi Kaleniću?

Naprotiv, sasvim naprotiv. Darežljivost, druže, ovde sam video neverovatnih primera i dokaza za to, darežljivost prava dolazi samo iz obilja novca, iz novca koji je nagrtao kao lud, tajanstveno izdašno. U malom, ja sam to posmatrao kod matere.

Nije dala da dolazi kući ni tada, i preseca svoje prve bračne mesece i svoju mladu sreću. Nije mu stoga pisala ni da je njeno zdravlje

Palanka je češće protestvovala kod frau Roze što Pavle tako dugo ne dolazi. Frau Roza je proteste slušala sa zadovoljstvom, i izvinjavala sina: ne može da dođe od poslova, ne puštaju ga oni

U ljudma nisu pokreti i akti, nego samo potencije. Aktivisanje potencija dolazi spolja, od drugog. Lanac pokretača i pokrenutog nije beskrajan, on se zadržava na onome što je čist akt, a to je Bog.

— Zar ne žališ, Stefane, zaboga? — Ne žalim. Dosta škole, sad dolazi pravo učenje. — Zario se u knjige, i sam je radio. Počeo je čudno da sazreva i da postaje zbilja figura neobična.

Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA

Najviše ako su pili; a da vode dosta ima, to zna i malo dete. Međutim, otkud dolazi da persone romantičeske retko ili nigda ne jedu, ja čitateljma nisam u stanju izraziti; najviše im mogu, ako su baš

Kao pribavlenije dolazi da joj je kosa kratka i oštra bila, tako da su je ptice dve milje uvek obilaziti morale. Što se drugi telesni njeni

(DOLAZI DRUGA ČASTICA) ČASTICA DRUGA Dum nіhіl habemuѕ maіuѕ, calamo ludimus. Sed dіlіgenter іntuere haѕ naenіaѕ; — — — — —

Ona dakle, počem se uveri da Roman ne dolazi, i da joj nikakve nadežde da će se ikad vratiti ne daje, ostavi mesto žalosti i pečali svoje, ne mogući ga više

Istina, naš stari rukopis kaže beseda dolazi od besa, budući da se često i bes s besedom druži, i muža do besa dovodi, koji je pređe pri besedi »bre, sedi«

Čuli smo, dakle, da mesečne žene ništ’ ne govore, ili vrlo retko, da su vrlo malene; sad dolazi jošt znati da njiova lična boja nije kao kod nas bela nit’ rumena — »Šta, šta?

Kog vraga, odgovori magarac, ta ja nisam ništa budalasto učinio.) Kao pribavlenije k ovim pamtenja dostojnim žitijima dolazi da, sledom neki novina, jedan magarac sada strašno vnimanije u Parizu podiže.

A našto misliti? Šta je to misliti? Glavu lupati. Glavu lupati? Tko glave lupa, taj pod odgovor dolazi, taj se smatra kao narušitelj mira i čovečeskog društva, i zato sve što glavu razbija, bilo delo, ili zanimanije, bilo

Dobro bi međutim bilo kad bi naše lepotice pomislile da lep dolazi od lepiti; i da lep mladić često ništa drugo nije nego od gipsa lep, oko kojeg se one (i same belilom izlepljene) kao

Neće bezmesno biti stepene i devojačke ljubovi ovom prilikom popregledati. Mladoženja A dolazi; devojka mu se dopala, i on ovako s njom govori: Momak: Gospodična, ja imam kuću, kao što vam je poznato, imam dva

Koliko ji ima što s najvećim nestrpjenijem viču: »Kad će taj bal doći?« Bal dolazi i prolazi, ali bez da su njiove cipele patosu sale dosadile. — Samo trpjenije, pak ćemo dalje otići.

) — obdaren ODADžIJA — pesnik, pisac oda ODGOVOR — odgovornost; opravdanje, objašnjenje nekog postupka; dolazi pod odgovor »poziva se na odgovornost, ima da se opravda« ODNOSITELNO — srazmerno ODUŠKA — otvor za prolaz vazduha,

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

Devojka od porculana imala je jednu lepu osobinu: kad se uprlja, može se ubrisati ili čak i vodom oprati. Otuda i dolazi, valjda, da se kod tih porculanskih devojaka nikada i ne vide mrlje u životu.

Hajdemo dakle u gimnaziju! HRIŠĆANSKA NAUKA Hčeći hrišćansku nauku meni je neobično omilela neznabožačka vera. To dolazi verovatno otuda što nas je katiheta, koji nam je taj predmet predavao, tako nehrišćanski tukao da se ja i dan-danas u

posle novoga veka, kao pogovor ili možda kao „ispravke štamparskih grešaka“, što se obično i stavlja na kraju knjige, dolazi najnoviji vek.

I sad, da bi tu tako jasnu predstavu pobrkala, dolazi fizika i natera vas da o klatnu naučite ovo: 1) vreme klaćenja nekoga klatna izvrnuto je srazmerno kvadratnom korenu iz

Quі profіcіt іn lіterіѕ et deficіt іn morіbuѕ, pluѕ defіcіt, quam profіcіt!6 Otuda valjda i dolazi da mu nijedan savet nismo poslušali, jer ga nismo razumeli, a tek, nije se moglo zahtevati od nas da se zarijemo u

— To je moguće, prijatelju, i neka vas nimalo ne vara okolnost što se ja i moja žena inače lepo odnosimo. To dolazi otuda što se mi sporazumno rastajemo. Ona neće mene, a ja neću nju, zašto — nemojte pitati.

Sve sa većim divljenjem slušao sam ovoga čudnovatoga muža. — E, sad dolazi ono što je najglavnije. Vi ćete otići na sastanak, a ja, međutim, neću otputovati, kao što sam ženi kazao, već ću

— Verujem — nastavi ona — da vas to iznenađuje, jer vas buni to što se ja i moj muž inače lepo ophodimo. To dolazi otuda što se mi po sporazumu rastajemo. Ja neću njega, a on neće mene, a zašto — nemojte pitati.

robija bez okova, dok četvrtih pet godina osuđenik postaje slobodnjak, koji se inače slobodno kreće, a samo uveče dolazi u tamnicu na noćivanje.

sebe pa ni po jada – nastavlja Radoje i lupa pesnicom o sto – nego je uveo sebe u mlađi spisak generacije, one što dolazi za nama, pa se pravi lud i živi još.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

— i svali se na krevet. Opet ga Isajlo uvija i tada želi svome poručniku laku noć. Sutradan dolazi Isajlo i pita: — Gospodin poručnik, je li važi ono deset drahmi, što mi dadoste sinoć.

Naoružani vojnici sa šlemovima na glavi i teški topovi. Sumnjam da su znali koja to vojska dolazi: srpska ili bugarska, nemačka ili francuska.

Ali nesreća nikad ne dolazi sama. Pred nama se ukaza provalija. Iz grudi se prolomi strašan krik. A sa svih strana jure Bugari.

— To je najbolji dokaz da on sa interesovanjem prati tvoje pričanje — pravdao je on Mišića. — Dede, produži. Sad valjda dolazi ono što je najvažnije.

Petrović, Rastko - PESME

na mišici ”amblem klana“ Zmija u čeljustima lafskim; on dolazi kroz okeane i kroz vekove, Mrtav ili živ; za njim njegove šume plove.

Tako je skoro izvesno da onaj osmeh na licima porodilja, posle dovršenih muka, dolazi i od čudnog zadovoljstva - i ako izgleda neverovatno - njinog tela.

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

se saže i uze ih u naručje, kad vide kako se s druge strane ponora uspravlja kupinova vreža, preskače preko ponora, dolazi do dečakovih nogu, i kaže: — Požuri, Vedrane! Tvoja se stena na vlasi kose drži!

Smejali su joj se ljudi u lice, savetujući joj da se okane svog traganja: smrt će i sama doći, svakom dolazi! Ali, njoj nije dolazila i ona odluči da na drugoj strani traži odgovor i rešenje svoje muke. »Možda su zveri mudrije!

Još uvek mu je u glavi kako je, odjednom, nestala, kao da su je odnele vodene vile. Odakle li sada dolazi? Ispruži bostandžija ruku da joj bar sada dodirne lice, ali se devojče izmače i laganije i nečujnije od mesečevog

— Na ovom prokletom pesku orao ne orao — samo čkalj i trn rastu! — Odjednom mu se učini kako mu put sam pod noge dolazi i u daljinu zove. Ali, kad se odlučio da pođe — poče ga hvatati tuga za majkom i za domom.

U svojoj nebeskoj bašti mnogo je toga mogla da vidi ili čuje, ali glas frule bio joj je nepoznat. Odakle dolazi? Kamo ide?

Došao je tek kad su po njega poslali Velika Kola, ali mogao je i da ne dolazi. Ni on nije znao šta to u grudima Zvezde kuca. Mogao je samo da nagađa. — Ljudi imaju nešto što im u grudima kuca!

Stanković, Borisav - KOŠTANA

Nigde nikoga kod kuće nema. Ni otac, ni brat. Otac, već znaš, ljut, besan. A bata, on nikako i ne dolazi. Sve tamo, s tom Koštanom... VASKA A što? A tebe zbog njega strah? STANA Strah me! Na ulici graja, pesma.

Tamo idi! Idi u cigansku mahalu. Idi da vidiš sina, kako Ciganke oblači i »beli svet« poji i hrani... Dolazi Arsa. ARSA (zdraveći se): O, hadžija, Hristos voskrese i srećan ti dan!

Vino, svu mladost da ispijem! (Grli Mitka.) Oh, bato! MITKA (bolno): Beše moje!... KOŠTANA (tražeći bakšiša, dolazi do Mitke pevajući): Bog ubio, Vaske, mori, tvoju staru nanu, Što te dade vrlo na daleko, Na daleko, Vaske, tri

I otac joj već dolazi. Svekrva plače, budi je i tužno poje: Utansana baba đeldi Ojan, ojan, maz!** Tatko ti dođe, zasrami se, more!

Izdaleka graja, svirka i pesma se razbira. STOJAN (pokazujući rukom odakle dolazi pesma): Ona, majko, ona! KATA (odlazeći): Oh, Ciganka je, sinko, ona! Utrči Marko.

Nemam. Nikad je nisam ni imao. Imao sam majku. A majka za mladost nije. (Obzire se, gleda po sobi. Viče): Marko! Dolazi Marko. TOMA Kamo sofra, vino? Služi gazdu, još sada, pa posle, možda, smrt će... (Koštani): Eh, Koštana, kćeri! De!

Oh! (Ulazi u kolibu.) POLICAJA (ide za njom i staje na vrata od kolibe): Samo brzo! Dolazi Mitka. MITKA (peva): Mehandži, more, mehandži, Donesi vino, rakiju, Da pijem, da se opijem, Dertovi da si razbijem.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

Blago vitezu kome dolazi takva borba netražena, kao otvorena rajska vrata, o sine Pritin! A ako nećeš da preduzmeš ovu zakonitu borbu,

“ Kod Konstantina Filozofa do nebeskog carstva takođe se dolazi kroz borbu, ali kroz borbu koja mora da se završi porazom. Kako stvar stoji sa božjom odlukom o porazu?

Smrt dolazi sa svih strana: od Turaka, Latina, Mađara. Ginu najbolji junaci; narod tuguje za njima nazivajući ih „pernatim od sunašca

Ovamo dolazi i onaj jedinstveni opis Lekinoga dvora (u pesmi Sestra Leke kapetana) koji može da se poredi sa opisom Alkinojevog

Ali kad se posle dobijenog megdana vratio Ivo u turskom odelu, kad se Đurđu učinilo da to dolazi Turčin koji je ubio Ivu, tada je osećanje nemoći nestalo kao da je rukom odneseno.

Veli se da je to skroz feudalna pesma: Marko prezire težak seljački posao, zameće kavgu i lako dolazi do blaga. Tako ova pesma može da se tumači samo u tom slučaju ako se posmatra van naše istorije, bez veze sa stvarnim

Otkloni se od te sile turske, te dolazi u ravna Kruševca, u Kruševac, u tazbinu svoju. Viđe njega starac Jug Bogdane, a srete ga devet milih šura; ruke šire, u

megdan Medija — Medina, grad u Arabiji međedina — krzno od medveda mezil — pošta mezil-knjiga — pismo koje dolazi poštom mezilski — poštanski mejdan — v.

Ćopić, Branko - Orlovi rano lete

— Kako ti to znaš? — obrecnu se Stric i pretrnu. — Znam. Osjećam da dolaze. — Dolaze?! Ko dolazi? — skoči Stric i poče da zvjera oko sebe. U to isto vrijeme napadači su se zaista prikradali kroza šumu.

— Dobro bi to bilo — odmah se složi Jovanče. — Mi smo povazdan po brdima kod ovaca, kod goveda, vidimo nadaleko ko dolazi, ko odlazi... — Pa deder Jovanče, junače, prihvati se toga posla — nastavi Nikoletina.

— Nek stražare i dalje, pa naiđe li još koja grupa ustaša, nek zapale još jednu vatru. Tako će se znati da dolazi nova opasnost — tumačio je Jovanče.

Kuja samo prijateljski mahne repom, ali zato iz ćoška, s druge strane fenjera, dolazi odgovor: — Svi smo gladni. Ja bih sad pojeo čitavu pogaču i četrdeset pečenih krompira. — I ja bih, dragi Striče.

— Vas dvoje mogli biste kontrolisati čitav onaj kraj sela prema varoši: paziti ko dolazi, ko prolazi, šta se čuje i vidi. — Vrlo dobro! — pristade poljar.

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

A ono ne otiče nikud; vetrovi ga raznjihuju, a dokle mu je mera i obgrada, dalje se ne širi, niti kad se manji; ni dolazi, a ni osiše.

Koliko se mnogo izliva, sve to više dolazi; svakad pun s vrhom stoji i nikad ni mrve ne opada sniže. Udilj se ppeciplje.

U priprati od istoka na levoj strani kako se ulazi u crkvu lepo namesti za spomen, da svak to vidi ko god u crkvu onu dolazi. ŠETAČI PO MORU Čak u treću stražu noći poseti ih. Četvrta je straža bivala po ponoći na stajanja četvrtome sahatu.

Tako ti propadaju harmicari i vamoši koji tuđe jedu. Pak sve mu dolazi u tamnici glas eto danas uzeti mu glavu, eto sutra, i ljutom će ga mukom umoriti pred svom ostalom gospodom, da od njega

Vreme prolazi, ljudi bez promene bajaldisali. I glad sustiže. Niotkud ništa hrane ne dolazi. Ko ima, ko nejma što jesti. Indi, što da čine?

Toliko izokola čuvahu grad da niko ne dolazi što doneti u grad, ni pak ko kud može izaći napolje. Više ništa ga ni biše ni diraše.

Od božijega zakona na bezakonje, od bratske lepe ljubavi na mrzost i nenavidnost. A vreme svako sa svojim zavičajem dolazi i prolazi, kako je i sad ovo leto prošlo, a jesen je nastala, otkudno se po pismu iznova započinje godina i zove se

pomalo vam iznosim napred, eda biste se poboljali i s dobrog se poživili, nego zato vrlo mi je mučno što vas sasma malo dolazi i to koji ste, ni stojite tu ni pak slušate, te nejma se kome nagovoriti...

1732. Car zemaljski onde uzima gde što ima, a Bog i onde uzima, gdeno ništa nejma. Putu roka nejma. Hrsuz ne dolazi na prazno. Udri, brate, ne žali ga, ruka će ti se posvetiti! Čin'te što ćete činiti, Da vas vidim što će od vas biti!

Što veštije znamo O tom i besedu imamo. Dvostrukom zapitivanju dvostruk i otvet podaj. Za prednjom zrakom dolazi vrlo jasno videlo i glasu izlazi reč; za deverom šeta se mladoženja... Što smo imali posla kod belo, crno iskati?

Odovud poskorije da si izmakao! Odstan se ti ovoga dolaska k mojoj kući te od mojih vrata hitro se odbi ne dolazi ti tu zagovarati me. A meni hudoj ovde ne prodaji ti tvojih masala ni mi mazni glasovi kazuj.

Ko god dolazi i prolazi svaki da ga tre i gazi, što onde nađe neka razvlači i raznosi za ukor i rugobu da ostane, od svake božje

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

Jevda kao ubijena, a Mane zlovoljan. Jevda nikud ne izlazi, a Mane opet slabije prekodan dolazi kući; a i kad dođe, bolje da ne dođe jer je prgav i džandrljiv.

Svaki čas tek zaklaparaju nanule ili papuče preko kaldrmisane avlije, i jedna po jedna strina ili tetka dolazi, s rukama pod pazuvima.

Doneso’ gi dom i dado’ mu gi, i on gi uze! Ama — ete sag mi dolazi u pamet — uze gi kučište, ama me ne celiva u ruku kako je adet u njega.

GLAVA ŠESTA U njoj čitatelj, posle uzaludnog i beskorisnog čitanja dojakašnjih pet glava, naposletku dolazi i natrpava na samu stvar, zbog koje je ova pripovetka i postala, a to je: da se u njoj jedva jedared nađoše zajedno

Zato tetka Taska i dolazi svaki dan, savesno i tačno kao hirurg radi operacija, i savetuje i teši Zonu: hvali Manulaća, a kudi Mana.

Zato je i došao kući ranije nego što obično subotom dolazi, jer se nadao da će bar tu, u starom i skrovitom i mirnom svom gnezdancu, moći odahnuti malo i utešiti se; da će mu

To mi je mana da sam druželjubiv!“ u kafani puno. Žagor i razgovor na sve strane. Dolazi i Mile s harmonikom i seda obično u jedan ćošak.

Tako, naizmence, — malo posvira, pa onda pije, mezetiše i puši, pa opet svira. Bakšiš retko kupi, jer on upravo i ne dolazi u Kasinu radi bakšiša (jer on bi po ovom bakšišu umro od gladi), nego dolazi radi tombole, koju svi rado i redovno

Bakšiš retko kupi, jer on upravo i ne dolazi u Kasinu radi bakšiša (jer on bi po ovom bakšišu umro od gladi), nego dolazi radi tombole, koju svi rado i redovno ovde igraju, samo malo docnije, kad se svi igrači skupe.

) Dolazi najzad i davno izgledani Nacko. On je stalan i vrlo vešt vikač od ovo dve godine — tako vešt, kao da mu je još ded bio

Ali, kad su ga malo bolje posmatrali, učinilo im se da taj čovek baš ni najmanje ne izgleda kao čovek koji iz apse dolazi.

A koje mišljenje mislimo da neće biti na odmet kad od jedne takve osobe dolazi. I onda nije nikakvo čudo što je njegovo subjektivno mišljenje i osvojilo i brzo postalo objektivno i opšte mišljenje