Jakšić, Đura - PROZA
Huji i tutnji, kâ ono težak oblak što u vazduhu riče i besni, nadimajući gorostasne grudi, traži najlepše doline da ih ledom mržnje svoje uništi i upropasti.
Već se i smrklo, a mesec je svojim blagim zracima obasjao pitoma brda i divotne doline bogatoga Levča i, kroz zagasito lišće gustih lugova setno prodirući, u bistrim potocima ogledao je svoje bledo lice.
Obradović, Dositej - BASNE
Anatolije na Meku da postane hadžija, prelazeći neka prekrasna mesta, u kojima sve gore i holmovi i među njima cvetuće doline same sobom bjahu nasađene i pokrivene preizrjadnimi plodovitimi drevesami koje anatolska zemlja rađa; tu su masline,
Dučić, Jovan - PESME
Niti smrzlo zvono čas da kucne koji, Ukočeno, mirno, još skazaljka stoji, Pokazujuć tako sred doline neme Sat, kada je najzad umrlo i vreme.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Para od sunca podrhtavala je nad ravnicom i u onom lakom svilenom sjaju sunčane magle i boja, mir ogromne doline snevao je u nekoj mističnoj udubljenosti.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
A eto, trebalo bi samo da neko otključa hodnike i da ti nesretnici jurnu na vrata i dohvate se šumaraka na padini, i doline, koja se otvara u Austriju, a vodi još dalje, u Hungariju.
U dubini su se plavele doline. Među šumama i poljima u dolini, krivudala je Ondava, bistra i brza, kao gorski potok. Bio je neobičan mir u zemlji
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Jedno su crnogorska plemena, tj. plemena Stare, istorijske Crne Gore, između doline reke Zete i Skadarskog jezera s jedne i Boke Kotorske s druge strane.
zatvorene depresije, polja i niz uvala, jasno ograničenih; u zelenoj zoni raških plemena to su bile naročito duboke doline, često kanjonske, ređe planine koje stočari lakše prelaze nego doline strmih strana.
zoni raških plemena to su bile naročito duboke doline, često kanjonske, ređe planine koje stočari lakše prelaze nego doline strmih strana.
Ova se promena podudara sa linijom koja prolazi gotovo sredinom negdašnje Crne Gore: preko presedli Veternika, Zetine doline i sedla Povije južno od Nikšića.
bosanskog varijeteta, Srbi pravoslavni, katolici i muslimani, naseljavaju zelenu i romantičnu Bosnu, naročito doline Drine, Bosne i Vrbasa. O grupi Srba muslimana govorićemo u narednoj glavi.
Zbog raznovrsnosti zemljišnih oblika i zato što nema središne doline bosansko je stanovništvo vrlo različitih osobina. Vrlo su izrazite one kod stanovništva oko Banjaluke i u Bosanskoj
Neki pripadaju starom bosanskom stanovništvu, naročito oni iz doline Rame i rudarskih krajeva (Kreševa, Fojnice, Vareša, Kiseljaka.
Za zemljoradnju su jedino pogodna mala karsna ulegnuća I vrlo retke doline, koje su kratke, duboko usečene i uvek uske. Ulegnuća su manja od kotlina jegejske oblasti.
Ta su slovenska naselja u zatvorenim i teško pristupačnim planinskim krajevima. Izbegavaju doline i sela su redovno na visinama od preko 800 m, na stranama planina ili na visokim zaravnima.
Osim retkih izuzetka, mahom novih doseljenika, Cincari su se pretvorili u Srbe i u varošima moravske doline, gde su ranije bili dosta mnogobrojni. A sa njima je zajedno nestajalo i stare balkanske kulture.
To je glavni saobraćajni pravac koji tesno vezuje Srbiju i Makedoniju. Odvojena od vardarske doline planinama Rodopom i Pirinom, Bugarska nije sa njom vezana, i njen je ekonomski život upućen na drugu stranu, na tračka i
Njemu pripada i stanovništvo oko mnogih pritoka Moravinih i Vardarovih, kao: doline Treske blizu Skoplja, čiji se sliv zove Poreč, zatim stanovništvo dolina Markove reke, Pčinje sa Krivom rekom, slivova
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
zapupele, ni jutarnji miris trave; nisu videli kako se muče prvi mlazevi svetlosti, na Istoku, da preliju maglovite doline.
da gospoža Dafina pomisli na prve godine svog braka, pa da se pred njom podignu brda, grane što pupe, široke slavonske doline i nad njima igra oblaka.
Propuštajući, kraj kola, šumarke, doline i proplanke, tresući se u kolima, Vuku Isakoviču se najposle učini kao da svet stoji, ali da on prolazi vozeći se
Kao bezmerni talasi približavahu se sve više, sa zavejanim urvinama, rušeći se u doline, u velike, mračne osenčene padine, gde su se razlivale u jelove šume, pod kojima je kao voda, kad poplavi, širila se
Spustivši se u doline, voćnjake i plodne ravni Gornje Austrije, puk je išao vrlo rado, bolje hranjen, a naročito, zbog žurbe, manje vežban.
Za trenut samo, osvrte se i on oko sebe i vide drveće, drum koji se peo iz doline za njim, topove koje su privlačili bliže, i gomile vojnika koje su nadirale sa obe strane druma.
se velika žuta kuća i krov drvene crkvice, pod velikim hrastovima, a među njima širok vidik koji se otvarao u daljinu, u doline, u travuljine i vinograde, za kojima behu guste šume.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
– Ko je znao da je ovoliko daleko? Manastir Svetog Mihaila, koji se iz doline činio blizu, kao da se sve više udaljavao što su duže pešačili.
— reče zadivljeno Pop. — Tries pet! Onda su još malo sedeli i posmatrali smučare kako se penju ski-liftom iz doline. — Garderoba je obavezna... reče garderober odmerivši njihove teške zimske kapute. — Odmah idemo... — reče Čile.
Lazića do, gosti se pitaju šta je nagnalo njihovu Ružu da ostavi sve ovo bogatstvo i lepotu i ode daleko od ove srećne doline, svoje krvi i rođaka, koji svi pomalo liče na nju (naročito oni sasvim mali), šta ju je nateralo da se zlopati i
Zahvaljujući nekoj optičkoj varci, Zamak nekadašnjih grofova, posednika zelene doline s obe strane reke, udaljavao se kao da je začaran što su se duže vozili kroz vlažna, tamna polja. —Stvarno?
Matavulj, Simo - USKOK
Na tome prekidoše i pođoše dalje kroz mrak. Drugom se odmoriše na drugoj strani planine na pomol njeguške doline, koju bješe pritisla gusta magla. — Uh, čajine! — reče Krcun. — Ali njeka! Već je kraj zimi. Noćas je sreta ljeto.
Radičević, Branko - PESME
i rake, Mesec, zvezde, vetrine i dugu, Sovu, slavlja, orlove i vugu, Stvori rasta, jezero i more, Stvori ružu, doline i gore, I magarca, pa jošte i jarca, S onim uši, s ovim stvori bradu, I dade im travu i livadu, Pa da onde dobro
Oh vi brda i vrleti srpske, Jeste srpske, ali zaludu ste, E trpjeste međ sobom doline I te klance — Bog vas oborio! Te kletizi optekoše Turci Moje Srbe tamo na visini.
POEME I EPSKE PESME TUGA I OPOMENA 1. Odavna već su ošli kruti mrazi, Doline, brezi nisu više sedi, Po cveću noga svuda tebi gazi, Zelenilo ti oko svuda gledi, Zlaćano jutro odonuda lazi,
23. Ja mora ići u daljnu pokrajinu I ostaviti mili zavičaj, Doline, gaje, brda još visinu, Di zače živit mog života maj, I ostaviti srca svu milinu, Života moga dragoceni raj, Ah
STOJAN I Doline, brda i tutnje i ječe, I cikću puške i mačevi zveče, U meso biju ti prokleti topi. I rane jape, vrela krvc(a) lopi,
3. Brda, gore i planine, I vi stene tu ponosne, Klanci, luzi i doline, Reke, vrela, luke rosne! Kad vas glenem, al' mi go(di), Blago meni, da se rodi! 4.
Ja mislim tebi da idem tam', Sunašca ranog sije plam, Doline gusti beže mraci, A poje šilju stroma zlaci; Kristalni vrelo vije tok, Ja preko njega kušam skok.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
od sinovca, seljak je toliko galamio prepirući se s njim kao da se nadvikuje s nekim ko se nalazi čak u dnu zelene doline podno njihove kuće. — Sakrivaj kravu, jesam li ti još sinoć kazao. Kad vide da nema ovaca, eto njih i na kravu.
Pred sneveseljenim putnikom nema više duboke zelene doline s nejednakim raznobojnim krpama njiva i polomljenim ogledalima rijeke nanizanim uz vrbike.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Iziđoh iz doline i počeh se peti našem vinogradu, koji se odmah poznavao po gomili kamenja, bresta i onog reda od divljih ruža i trnja,
A svirka mu oštra, monotona. S leve strane, na putu, koji je bio usečen, a iz doline preko brda vodio varoši, iskrsnu Mitka Meraklija. Poče se penjati, gotovo trčeći.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Utorak je gavran, što modrim grakom, slepim od modrine, sa razboj-boja, crnovesnik sabran, u žalost zbere brda i doline a krene kud li poljem izvan pesme, o krcat tor mu ljubičica kresne.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
” II VESNIK PROLEĆA Pod zracima toplog sunca Priroda se iz sna kreće; Sa žuborom bujni potok U doline mirne sleće. Samo gore, na visini, Još se bele puste ravni. I gavrani s krikom lete U večernji suton tavni.
Al' kad topli, blagi vetrić Sa žarkoga juga pirne, I zableje beli janjci Kroz doline naše mirne; Od mirisnog blagog jutra Dok se sunce još ne smiri To će cveće brati deca, Mile seje i pastiri.
LAKU NOĆ! Laku noć, laku noć! Sunce tone za planine, I poslednji trne zrak; Kroz poljane i doline Prikrada se crni mrak. Svud spokojstvo tiho vlada, Lahor šumi, rosa pada, Laku noć!
A studeni lahor kroz doline mirne Preko pustih polja kad-i-kada pirne I s vihorom lakim seoca se hvata, Pa zasiplje snegom i strehe i vrata.
Svuda je pustoš i mir. Noćna se kandila gase — A sveži jutarnji dah prelêće doline mirne, I šum se razleže blag, kad svojim studenim krilom U gole grančice dirne...
ZIMSKA IDILA Zima je pokrila snegom doline i polja ravna, I tavne, visoke gore. Vihori snežnoga praha Po pustom viju se polju, i cela priroda ćuti, I listak
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Jedino se čuo zričak i lavež pasa iz doline. Ovčari, uvijeni u jagnjeće kože, spavali su po zemlji. Samo jedan stražario je pokraj vatre, koja je tiho pucketala.
A zvono se i dalje jogunasto klatilo, i ja otvorih oči. Zvoni... zvoni... drhtavo i tužno, odnekud iz daljine, iz doline, iz nekog sela, sa neke crkve. Otkuda u ovo gluvo doba?... Pridigoh se. Stražar kao da se prenu, i pogleda me začuđeno.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
“ 243. Cucu, cucu, kobile, Kudar ste mi hodile? — Kroz begove doline; Goru s nogam’ kršile, Jova moga budile. 244. Cucu, cucu na konju, Vuci t’ majku zakolju U šenici u polju!
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
I ovde, bez boje tajne, ni jedne voćke nema, nebesne one boje, gorke i beskrajne. A kad razgrnem doline, rukama obema, i, otkrijem dna bezdana, srebrna i bela, na dnu je, opet, žalost, nejasna i laka, vazduhom kupanih
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Nisu, valjda, zauvek zaćutali? Daleko su, daleko su sneseni U doline neke druge jeseni. Tamo ćute, i čekaju, sve isto: Nov početak, neko novo detinjstvo.
Zastani, malo, na kiši U levku žbunovite i maglene doline, Dok ne uhvatiš poredak onaj viši: Tok dana, pravac vetra, i tajni smer godine.
Pandurović, Sima - PESME
I zato, valjda, uvek volim dane Kad oblaci beli plavim nebom plove I bacaju senke na doline one Nemira i suza; kad zelene grane Ljuljane vetrom nemirom prozbore O taštini sviju nada, sviju moći, Kad se čudni
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
„Ne mari, neka snijega iako ga je mnogo! Gdje je doline jeka, biće roda dosta, jer snijeg topli i nadija hraniteljku ljudi.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
(Mesec) 251 — Vidi se, a ne da se rezati? (Senka) 252 — Vo bijelonja leži među hiljadu ovaca? (Mesec) 253 — Iz doline izlazi, za brdo zalazi? (Sunce) 254 — Iziđe vila iza cerovika i prosu sto grana iz zlatnog ručnika?
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
nego odskoči s doline te njegovoj istoj šćeri na skut, a ona videći zlatni i lijepi prsten, uzme ga te stavi na prvi prst od desne ruke, i
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
sva pokrivena i ukrašena s livadami punim zlaka i cveća selnoga, koja se protegla do blizu manastira, a s one strane doline, rekao bih da su carske bašče.
Proleće, krasota vreme! Sve pevajući da se gore i doline razležu! Jošt da nisam se gdigdi pastirski[h] pasa plašio, činilo bi mi se kao da na Pigasu, Velerofontovu konju, jašem.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
V PRVI DOGAĐAJ Šest nedjelja poslije odlaska Bakonjina nasta rđavo vrijeme u Zvrljevu. Magla napuni doline, pa silni vjetar od mora razagna maglu, a donese pljusak. Žedna zemlja pijaše brzo vodu.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Groblje j' zemlja kôm se hodi, Groblje j' voda kôm se brodi, Groblje, vrti i gradine; Groblje, brda i doline; Svaka j' stopa Grob do groba.
Svuda je pustoš i mir. Noćna se kandila gase A sveži jutarnji dah preleće doline mirne, I šum se razleže blag kad svojim studenim krilom U gole grančice dirne... V.
“ šapnu, - duhnu Pa listak otpiri... M. Jakšić CVI ZIMSKA IDILA Zimi je pokrila snegom doline i polja ravna I tavne visoke gore.
“ ...A sunce žeže... Spavaju doline... Tegobne snove sva priroda snuje. Samo, u času te mrtve tišine, Dosadni cvrčak odnekud se čuje. I gle!
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
imaju onaj izgled kao što ste, gospodine Lagranžu, tačno predvideli; tu se odmenjuju u nejednakim intervalima brda i doline, a ta brda i doline imaju nejednake visine, odnosno dubine.
kao što ste, gospodine Lagranžu, tačno predvideli; tu se odmenjuju u nejednakim intervalima brda i doline, a ta brda i doline imaju nejednake visine, odnosno dubine.
da je u tim dobrima hladnih leta granica večnog snega ležala niže no sada i spustila se sa bokova planina sve u njihove doline“.
Petković, Vladislav Dis - PESME
Videh kako narod istoriju daje Kraj neznanog sela, doline i krša: Pobode zastavu, neka se leprša U ime njegovo i za vaskrs raje, Za suze Kosova i za sve vapaje.
Mrak kako me gleda, i gleda, i zove, I zove, osvaja i dušu otima. Mrak dušu otima iz doline krina, Da ostavi zemlju i grobove svoje, Skakanje potoka i oči jejina... Opet vam se vraćam, crne noći moje. 1911.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Kos je bio Slovenac, poreklom iz one divne doline u Kranjskoj, u samom srcu Dolomitskih Alpa. Ta dolina bliža je zemlji snova nego ijedan drugi kraj u Evropi.
da može, zaboravljen od svih, da skromno živi sve do onog časa kada ga, kako on to reče, gospod ne uzme sebi iz ove ”doline suza”.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
ide u susret ležeći na kolima: „Kao bezmerni talasi približavahu se sve više, sa zavejanim urvinama, rušeći se u doline, u velike, mračne osenčene padine, gde su se razlivale u jelove šume, pod kojima je kao voda, kad poplavi, širila se
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
— lakrdijaš, šaljiv– džija sunet — obrezivanje muslimanske muške dece suteska, sutjeska — kratak, jako sužen deo rečne doline, tesnac tebavija — pratilac, oružani sadrug, sledbenik, istomišljenik, prijatelj gospodarev torbeš — poturica, pogrd–
Miljković, Branko - PESME
O daljino sna gde jug vlašiće svira Skrij me od slepog kamena koji u nebu bdije. To pitome doline postaše provalije U ovoj pesmi u kojoj nemam mira.
Jači Postaje koji svoju slabost spozna, Cvet šupljom rukom otkinut. O grozna Sviralo koja presađuješ vlati Iz pitome doline na liticu što plamti!
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
sići, topove je lako na nju ispeti i spustiti ih, a opet ko ovu kosu drži, taj vlada gotovo svom levom obalom moravske doline od naše granice pa do pod sami Aleksinac.
s one kose mogu vladati dolinom i prostom demonstracijom osujetiti svaki naš pokret na Tešicu, koji bi mi preduzeli iz doline.
Mučno će ce što moći da učini iz doline. — To je bio opšti odziv ranjenika o toku borbe. Mene podiđe jeza slušajući ova prosta, neizmajstorisana i kobna
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Naši su na otvorenoj poljani, svi živi, a Turci u rovu, i svi mrtvi... Kipislcauf! Iz doline gađa teška francuska baterija, i granate preleću iznad naših glava. — Uh, ala vuždi kao mečka!
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
imat žita, U koga se potpiče s' sirom masna pita; Kto imat na dvoru mnogo mlade živine I komu se gulja šeta na breg iz doline, U koga po dvoru igrajut sja ždrepci Ili noću kukuriču mamuzasti pjevci, U koga se diče junci na salašu, Ah!
k dobru nevešt skloniti se Turčinu zlobnu za odmaščenje, Kak' lav razjaren zeleni leti v les, Na rasputice, planine, v doline, Za plenom svojim, čalmom sjajnom; Napada bogate dvore bujno.
tri nove strofe, sledeće i u ovakvom izmenjenom obliku (u kojem je štampana i čitava pesma): I dubrave sve okolne, I doline tamne, Poslušajte žalost moju I sve uzdisanje.
Bojić, Milutin - PESME
Z. RAZMAH Pršte nebesa, jauču klanci, Tutne doline, zvone proplanci, A deca bude Prošlost što spava I lome, Grome, Dok vetar zviždi, smet zavejava.
Jakšić, Đura - PESME
se onde bili, Kako ste se krvavili: Protiv sto si sam išao, Na hiljadu jurišao; Zuji kuršum i kumbara, Grme gore i doline, A Kozaku duša stara Od siline i miline — Dirnut handžar iz korice.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Ode kazujući da će u crkvu toga sela. Selo je blizu. Odmah iza doline. Kad je muž gledaričin vide, pozna, on od iznenađenja, radosti, pobeže.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
I vodu gore tegle iz doline. Čak i vodu. Huda taština, odgovorio sam. Huda velikaška taština. Hoće da diše čist vazduh iznad zadaha sebara.
U tvrđavi će izbiti pometnja, pa ćuja narediti grupi konjanika da odgalopira preko doline radi izviđanja. Grupa će udariti preko polja, kroz topoljak, na Sinđin gaz, i tu će je s druge strane vode, baš kad bude
Artemije Brzan je napao u toku noći južni bedem. Lila je dosadna kiša, magla se već u predvečerje bila digla iz doline i prekrila čitav hrbat Lauševog brega. Bila je dakle mrkla noć, ali srećom naši stražari su bili budni.
I vrati mir poljima i šumama plodne moravičke doline i ponovo bi ono što je nekad bilo. To ću morati napisati u letopis.
Artemije Kiša, kiša, kiša. Već nekoliko dana pada neprekidno, sitna i mlaka. Magla se razvukla preko doline i brda. Sve je postalo mokro i gnjilo. Spopao me je dremež. Dremam i u hodu.
pričama o Saborištu i, strepeći da mu neko čupavo čudovište ne zaskoči na leđa, nema oči za okrepljujuće lepote doline koja pred nama mirno spi na Mitrovdan, godine šest hiljada osam stotina devetnaeste od postanka sveta. Čudno.
Ilić, Vojislav J. - PESME
1883. POD LjUPKIM NEBOM... Pod ljupkim nebom Arkadije sretne Pitom i ljubak nihao se cvet, Al' jednog dana iz doline cvetne U tuđ je prenet svet; Gde hladni Borej dŷše, i snegom zasipa ravni; Gde slavuj ne peva slatko u tihi suton i
Svuda je pustoš i mir. Noćna se kandila gase A sveži, jutarnji dah preleće doline mirne, I šum se razleže blag, kad svojim studenim krilom U gole grančice dirne... 1884.
S gorkom tugom bacajući suzni pogled sa visine Carski sin je, davno nekad, željno gledô u doline A u veče pevao je setnu pesmu, punu bola, I na nju se odzivala druga pesma odozdola.
Od to doba bacajući suzni pogled sa visine Carski sin je s mračne kule željno gledô u doline. Tamo gusta lipa miri i svilena bleje stada, I hori se tužna pesma što pastirka peva mlada.
1889. ZIMSKA IDILA Zima je pokrila snegom doline i pola ravna, I tavne, visoke gore. Vihori snežnoga praha Po pustom viju se polju, i cela priroda ćuti, I listak
diše. Mila polja i doline cvetne, Božje sunce nek vas večno krasi, I da, štedro, nikad se ne gasi Nad poljima Arabije sretne!
Pod nebom poljana rodnih, na cvetnom, raskošnom jugu, Oni su primali samrt od noža Braminih slugu. Doline sveštenog Ganga natopi krvca im vrela, A cvetna Kašmirska polja pokriše njihova tela I na dolini strašnoj gde propast
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Tako je komora diviziskog štaba stojala skoro ceo dan na istom mestu. Koristeći se tom stankom, otšetao sam do jedne doline ukraj puta, kuda nije prolazila bujica vojske.
Glečeri su ostavili doline, ali su na svojim nekadanjim krajevima ostavili navaljano kamenje, da te glečerske morene posvedoče dokle se
ja zapalim svoju lulu i, uz njen snažni dim, udišem sveži vazduh koji struji kao hladna reka iz gornjega dela potočićeve doline. U to doba prolaze, jedan za drugim, mnogi brzi vozovi koji hitaju za Beč.
POSETA VENERI Na Raksi Pre dva dana popeo sam se na teme visoke Rakse, pa sada gledam preko njenih strmih bokova u doline koje mi se čine toliko uske da bi ih mogao preskočiti.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
Kadiveni dolamicu Obukla ti od miline, Išarala meke grudi, Ravna polja i doline. Pa kada je u samoći Tvoga srca želju čula, Mirisom te duše svoje U milosti zadahnula…“ I još dete mekim glasom
se onda bili, Kako ste se krvavili: Protiv sto si sam išao, Na hiljadu jurišao: Zuji kuršum i kumbara, Grme gore i doline, A Kozaku duša stara Od siline i miline – Dirnut handžar iz korice Ili listak iz gorice, Kad se vihor igra njima –
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
ka utoku svome; da je Zemlja udaljena od Meseca toliko isto koliko je Mesec udaljen od Zemlje; da su planine uvek više no doline; da jezera, bila ona plitka ili duboka, moraju sa svih strana biti opkoljena zemljom, i mnoga druga korisna znanja.
Kao nabujala reka teče život širokim stazama; teče i ruši prepone, razriva obale, krha brane, plavi doline i odnosi sobom sve, sve što nađe, sve što zbere.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
A otuda dopirali jurišni usklici: — Ureee!... Ureee!... Ureee!... Doline huče, kao da se sa brda valjaju bujice. Neprijateljski se redovi razređuju, ali nastupaju novi, svežiji, žešći.
Šantić, Aleksa - PESME
I sve više jedra kao vatra gore; U nebu se čuje melodija zore. 1911. SRCE Iz doline reke, iz kopalja trska, Putanja me vodi u goletne strane. Noć.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Ovi biše sasečeni, drugi postreljani. I ne beše mesta gde mrtvi ne ležahu: brda, doline, vrtovi, polja, sve beše tada puno mrtvih telesa. A druge odvodiše u tuđu zemlju i rastavljahu.
dobra donijeti neće, a staroj se dosadilo majci sve perući krvave haljine; već ti uzmi ralo i volove, pak ti ori brda i doline, te sij, sinko, šenicu bjelicu, te ti rani i mene i sebe“.
To je Marko poslušao majku: on uzima ralo i volove; al’ ne ore brda i doline, već on ore careve drumove. Otud idu Turci janjičari, oni nose tri tovara blaga, pa govore Kraljeviću Marku: „More,
južne i severne Srbije, velika visija dinarskih površi i venaca između izvornih krakova Raške i Studenice na istoku i doline Lima i Drine na zapadu, uglavnom u oblasti oko Uvca, severno od Sjenice i u slivu Ariljske Moravice.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Koliko je poljar spavao, to ne zna ni on sam. Prenu ga tek prasak pušaka iz doline. Zadihani dječaci, Mačak i Vanjka, trčali su prema njemu i vikali: — Striče Lijane, striče Lijane, puca se na raskršću!
Baš dolje pod njima, u sjenci stiješnjene doline, nalazio se mrki hladni sklop, izvorište potoka. — Ovuda je nemoguće spustiti se — reče Jovanče i nehotice ustuknu