Jakšić, Đura - PROZA
Po travi se još blistala rosa, a golema drva koja su kružila manastirsku avliju, bacahu daleko po mirisavoj dolini svoju gustu senku. Stupismo na stazu koja u crkvi vodi.
Dučić, Jovan - PESME
Svaki je od njih mislio svoju misao, brinuo svoju brigu, i vukao svoj deo tereta. U dolini su se rušili prljavi potoci i šumili neveselo. A kada skrenuše u pomrčinu, nije se više raspoznavao čovek od psa.
LjUBAV Jedne noći u dubini okeana, u jednoj dolini pokrivenoj algama, probudio se jedan mlad polip. Svud oko njega vladala je duboka vodena tišina.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Bio je rumen, pa žut, pa mrk, pa crn na vrhu, a u dolini, dole, plav, kao neko nebesno plavetnilo, koje je palo na zemlju.
U dubini su se plavele doline. Među šumama i poljima u dolini, krivudala je Ondava, bistra i brza, kao gorski potok. Bio je neobičan mir u zemlji otkuda se popeo do Duklje.
Bio je to požar do neba, u kom su se crveneli vrhovi visoki, a zeleneli, kroz rumenilo, četinari, na planini. U dolini, šume su bile crne i činile su se neprohodne.
list na vetru preko druma – planinske vrhove u plavetnilu, iznad zemlje, koja je ostala, sa svojim brdima i šumama, u dolini. Taj let, sa vrha na vrh, bio je nešto najluđe i najprijatnije, što je Pavle doživeo, u životu.
Pavle je vodio grupe konjanika čak iza topovskih šupa, gde se egzercirište spuštalo, blago, nizbrdo, prema dolini Dnjepra.
Zelenilo ravni, trave koje su bile prekonoć nikle, pružale su se, u dolini, daleko, kao neki ćilim do nebesa, kome kraja nema.
Svet, koji je imao već, na toj padini u dolini, svoje kućere, imao je, ili da se iseli, ili da padne, sa svojim kućerima, od lipovog drveta, sa nešto ovaca i obora
Teodosije - ŽITIJA
bolu i stradanju, i usrdno posetivši sve prepodobne koji su oko svete Lavre, i kako to i treba — ka Sodomskom Moru i u dolini samotno i ćuteći žive, i videvši one što s ljudskom prirodom skoro bestelesno žive, divljaše se i u duši se umiljenjem
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
su najbolji oni „psihički profili“ koji se povuku sa zapada na istok, od Jadranskog mora prema moravsko-vardarskoj dolini i dalje; na donjodunavskoj ploči i u slivu Marice su najbolji oni psihički profili koji se povuku u pravcu sever—jug.
Isto je tako bilo sa Malonšićima u dolini Zete, koje istorijski izvori pominju još u HV veku, sa Matarugama u okolini Grahova (pominju se od 1318. do 1398.
Najzad, Vasojevići su obuhvatili staro srpsko pleme Šekularce, nastanjeno u dolini jedne Limove pritoke. Ovo malo pleme, iako dobro zaklonjeno reljefom, počelo se stapati s Vasojevićima.
Kuči su proširili svoju teritoriju u dva pravca: prema podgoričkoj ravnici i naročito u dolini Vrmoše, istiskujući Klimente, pleme srpsko-arbanaškog porekla.
Ima ih u Srbiji, u dolini Ljiga i u Kačeru. Raseljavali su se i posle neuspelih pobuna protiv Austrije od 1869. i 1882. godine.
A na te iste šare se nailazi i u oblastima Sjenice i Novog Pazara i u Dolini Ibra. Prema tome kao da je stanovništvo ovih oblasti bilo istovetno sa šumadijskim i sa onim koje danas živi na Kosovu.
oblasti, moravsko-vardarski starinci su sačuvali nekoliko originalnih crta stare srpske civilizacije, naročito u dolini Morave-Binče (oko Gnjilana), u Poreču, u tetovskoj kotlini i u Skopskoj Crnoj gori.
U Brsjake ubrajamo Slovene iz bitoljske kotline, iako nije pouzdano da su toga porekla, i isto tako stanovnike u dolini Dragora, u Šemnici, u Marijovu i u južnim oblastima, oko Ostrova i Sariđola.
Druge grupe čine: seljaci iz Železnika koji su umnogome srodni Poljanima, zatim sela u dolini Dragora i Šemnice, Marijovci i Sariđolci.
Jedino dolina Žrnonice ima blaže strane. Pre nego što se dođe do manastira Sv. Jovan Bigorski nema selâ u dolini Radike ona je sasvim pusta. Sela su na površima, u šumskoj zoni; neka su na granici šumske i suvatske zone.
Tamošnji hrišćani zovu muslimansko stanovništvo ove grupe pogrdnim imenom Torbeši. U dolini Radike, pred debrom, Mijaci dopiru u sela Kosovrasti i Melničane.
Strane su pod žbunjem i šumom sve do Labljana, i tek odatle je serpentinsko zemljište na desnoj strani reke ogolićeno. U dolini Gračanice na više mesta, a naročito kod sela Slivova, vide se gomile troskve, ostaci od starih rudnika iz kojih se u
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Sav zadovoljan, posećivaše žito, što poče i u dolini, u blatu, da niče, i misleći na nju, svu, posmatraše let tica, sunčajući se na lađi, pri čestim odlascima u Budim.
Selo, u koje bi mogao sići, nazirao je uskoro, u dolini, samo kao zbrku kamena u nekom isušenom koritu potoka. Sa gustom šumom što se spuštala na njega, predvođena pojedinim,
Njegovi vojnici, videvši ga kod prvih kuća varoških, trčali su sad u visokoj travi, prema njemu. Za njima, u onoj istoj dolini, u kojoj se beše i on približio, primeti Berenklauova kola i feldmaršal‑lajtnanta, u odelu prostog vojnika, kako žurno
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
u Pljevskoj dolini veruju da ako trudnica obično spava na desnoj strani, rodiće muško, a ako na levoj, onda žensko dete.
, isto, s. 37. ⁷³ Grbić, S. M., isto, s. 102. ¹ Šnevajs, E., „Običaji po rođenju i krštenju u Pljevskoj Dolini“, Razvitak, 3, Banja Luka 1938, s. 105. ² Frejzer, Dž. Dž., Zlatna grana, tom 1, BIGZ, Beograd 1977, s. 300.
, isto, s. 183; Milojević-Radović, Dobrila; isto, s. 248. ¹⁷ Šnevajs, E., „Običaji o rođenju i krštenju u Pljevskoj Dolini“, Razvitak, 4, Banja Luka 1938, s. 108; Kordunaš, M., isto, 5, s. 154; Banovac, M.
129. ⁶² Rosandić, Ružica i Božica Vidanović, isto, s. 129. ¹ Šnevajs, E., „Običaji o rođenju i krštenju u Pljevskoj Dolini“, Razvitak, 4, Banja Luka 1938, s. 109; Čajkanović, V., „Magični smej“, u: Mit i religija u Srba, SKZ, Beograd 1973, s.
Šnevajs, E., „Običaji o rođenju i krštenju u Pljevskoj Dolini“, Razvitak, 4, Banja Luka 1938. SAŽETAK Mi dovoljno znamo o odrastanju dece na Samoi, Trobrijandskim ostrvima, u
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Najpre udaljenu i potmulu, a zatim veoma snažnu, gotovo zaglušnu. Na vrhu brda avion se čuo mnogo bolje nego u dolini. Izišli su iz kuhinje i pogledali u nebo, koje je postalo gotovo ljubičasto od vreline. – Ovo je onaj u tri...
Radičević, Branko - PESME
II Sunce zađe, dan umire, Magla već mu pokrov stire, Povila se po dolini, Ma se sjaje na visini; Još on tamo, još caruje, Još okolo pogleduje, Ma pun tuge i pun jada, Jera vidi e propada.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Iz nizine, od malene tužne djedove vatre, odjekne povik: — Ehej, budale, vraćajte se! Žao mi te vatrice u dolini, žao mi vikača, ali požar nada mnom sve je rujniji i širi, a i moj saputnik ohrabri se glasno rugalicom: — Umukni, ti
Nema ga. To si ti, samo ti, a i ja s tobom. Hm, nema?! ...Pa zaista nema takvog dječaka u čitavoj našoj dolini. Nit sam ga vidio ni čuo za njega. Ta ne dolazi džabe Petrak baš našoj kući. Ja sam tu, ja ...
raspeća: pored mene je ovaj smjeli, nevezani, koji sve hoće i sve može, njegova je ruka na mom ramenu, a dolje, u toploj dolini, čeka me i misli na mene onaj drugi, dobri, drago gunđalo, koji će do kraja tugovati i pominjati me ako se izgubim u
I kako tada, tako i do današnjeg dana: stojim raspet između smirene djedove vatrice, koja postojano gorucka u tamnoj dolini, i strašnog blještavog mjesečevog požara, hladnog i nevjernog, koji raste nad horizontom i silovito vuče u nepoznato.
se obzire lijevo-desno kao da traži kud bi iz ove tjeskobe (tijesno u kući, tijesno kraj strica, tijesno u njihovoj dolini, stijesnile ih razne vojske!
Miloš spopade Sajana pod ruku i povede ga do ivice zaravanjka. Odatle se, kao na dlanu, vidio han u dolini, oko koga su se motale grupice neprijateljskih vojnika, sitnih kao mravi.
na razdvoju djetinjstva i dječaštva, jedan mali putnik oprostio se baš na ovoj uzvišici od rodnog mjesta, stiješnjenog u dolini rijeke, i otišao u svijet strmim kamenitim drumom.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Kao, Nova godina će najpre stići do njih, a tek onda do nas, dole u dolini. Koješta! I šta se dešava? Zamolili nekog Acu Keca da im čuva stančugu dok su oni odsutni, pošto je Čovek samac. I šta!
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
Samo gore, na visini, Još se bele puste ravni. I gavrani s krikom lete U večernji suton tavni. Al' kraj reke, u dolini, Gde travica niče meka, Topli vetrić poljuljuje Vito stablo kukureka.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Svesni smo da se onaj protivnički komandir ne vara više. Sada bije baš nas. U dolini se opet čuje živo puškaranje, i pešaci traže pomoć artiljerije. A ko će nama pomoći?...
Zgrčili smo se u zaklonu jedan pored drugoga, lica nam skupljena, očni kapci nabrani... A u dolini vri od mitraljeske paljbe... jedan busen tresnu među nas, pa nas zasu. Relej nešto viče... viče... Ravnica je u agoniji..
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
On misli da je više. Njega varaju drugi. Mi smo kitili domove kad oni nisu bili još ni u vardarskoj dolini. Oni su bacali u vatru u Šampanji i svoje najmlađe, čekajući Amerikance.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Opet lezi pod dunju, pa kad se odmoriš, oči ti se otimlju na gust voćnjak, u dolini pod vinogradom. Teško se dići, al' te mame debeli hladovi, zelena trava i slatko voće.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
politički raskomadano, tu sastaje; a i šta bi znao, šta bi čovek radio bez kafane u ovoj odavno lepo i zgodno nazvanoj dolini plača, kako davno nazvaše zemlju. Dakle, slušajte o gazda-Đorđu, čujte njegovu istoriju!
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
osami gdje razasnu i maha daju svome nagonu za pokret, tako se lomljahu i titrahu mjesečeve zlatne zrake po Cetinjskoj dolini i okolnim brdeljcima. Cetinje u ono doba, bješe pusto polje.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
(Čine pokrete rukama kao kad se žnje pšenica). MUŠKI: Nije tako, već ovako, ovako, ovako! (Mašu svi ubrusima po dolini). ŽENSKE: Ovako se biber melje, ovako, ovako! (Čine pokrete rukama kao kad se melje kava).
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
” Opet car: „Što, more?” A čoban odgovori: „Pripeče sunce Ilijnsko, pa ce otopi oni kljuk i med pa se prosu po dolini vas.” Tada kralj reče: „Valaj i jest tu bilo zla.” A čoban prihvati: „Valaj nije zla, nego dobra.
“ On je posluša: uzme joj travu iz njedara i stavi u svoja njedra, pa rasplete joj kosu koja pade po dolini sva crna kao ugalj, samo đeđe koja sijeda.
Ćosić, Dobrica - KORENI
i posle deset godina još jednako pletu, jer mali je ovaj svet pored reke, tesan je on ludskim glavama i jezicima u dolini što naliči na lipovu korubu. Na zapadu je šuma i manastir uvek gospodnji, a dno se otkrilo Palankom, isto gospodnjom.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
LOKVIN CVET Posvađa se reka s brdom, promeni tok, ali joj jedan rukavac ostade zarobljen u dolini. — Sad više nisi reka. Zarobljenik si! — brdo se pobednički smejalo, a rukavac, snužden, sahnuo.
— Kad su đubretari polili ulice, mali voz izleteo je kroz prozor i spustio se na šine velikog voza u dolini. Ako ne veruješ, pitaj vrapce: bili su budni...
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Prešao sam Grčku na njenom najširem delu, od jedne obale do druge. Počeo sam svoje putešestvije u šumovitoj dolini koja se zove Tempe i kroz koju bujni Penejos teče između Ose i Olimpa ka Jegejskom Moru.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Opet car: — Što, more? A čoban odgovori: — Pripeče sunce ilijnsko, pa se otopi oni kljuk i med, pa se prosu po dolini vas. Tada kralj reče: — Valaj, i jest tu bilo zla. A čoban prihvati: — Valaj, nije zla, nego dobra.
Petković, Vladislav Dis - PESME
UTEHA Misao se gubi, nestaje i tone U dolini plača, gde se nada kupa, Gde stradanja žive, gde se suze rone I gde točak patnji klopara i lupa.
suve grane Proleće nekad grlilo je holo; Istina, ja znam i za one dane Kad sam se nad'o, osećao, vol'o U pomrčini, na dolini jada, Pod bledom zvezdom koje nema sada. Znam ih.
Svuda zemlja; vidik pao. Vlažna tama Po zvucima, preko mira, leži, spava. I tišina u dolini zaborava Mirno trune. Nigde ničeg što se budi. Sumaglica. Noć bez neba. Pokrov studi. VOLEO SAM, VIŠE NEĆU † Milanu A.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
I zbog toga sam se osećao kao da se nalazim u dolini tišine, iako je sve brujalo od zvukova insekata raznih vrsta i mnogobrojnih vodozemaca.
Ali zbog velike oluje sa grmljavinom kojaje besnela u dolini, nisam bio u stanju da se vratim istog dana nazad. Posmatrao sam oluja sa Pilatusa iz planinske kućice i slušao njenog
Ali zbog velike oluje sa grmljavinom kojaje besnela u dolini, nisam bio u stanju da se vratim istog dana nazad. Posmatrao sam oluja sa Pilatusa iz planinske kućice i slušao njenog
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
U njoj se, po svemu sudeći, podrazumeva, ali ne imenuje, onaj isti predeo s rekom i jezerom, u devolskoj dolini, u kome su u osmom veku živeli Nabor i Upravda, likovi iz Burleske gospodina Peruna boga groma.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
u slučaju kada je Aranđel prvi put izgubio glavu pred lepotom svoje snahe: „Sav zadovoljan, posećivaše žito, što poče u dolini, u blatu, da niče, i misleći na nju, svu, posmatraše let tica, sunčajući se na lađi, pri čestim odlascima u Budim”.
mu pogled odozgo pada, u narednom opisu sav pejzaž - u dinamizovanoj percepciji - kao živ kreće nadole, prema selu u dolini: „Selo [. . . ] nazirao je [. . . ] u dolini [. . . ].
] nazirao je [. . . ] u dolini [. . . ]. Sa gustom šumom što se spuštala na njega, predvođena pojedinim, razbarušenim drvećem, koje je bacalo velike
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Jest, čovek si bio, te i na visini Sačuvô si cvetak srca u svežini, (Taj se cvetak rado u dolini krije, Gde vetrova burnih i pripeke nije). Ti si ga sačuvô u grud’ma noseći, Te ni teret krune njega ne ugnječi.
Krakov, Stanislav - KRILA
Srušene kolibe uzdizale su se kraj puta. Na nezaleđenom potoku vodenica nije torokala, ali se iz nje dim dizao. U dolini su bile smeštene komore i svuda se dimilo od vojničkih vatri. Život je počinjao.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
A y moravskoj dolini sela su česta; i sva ta sela na levoj obali Morave, od naše granice pa do pod sami Aleksinac, buktila su sad u plamenu.
U toj je dolini i Tešica, sa svojim položajima koje smo mi juče izgubili i koje smo danas hteli da otmemo natrag. Ovo radi razumevanja
Lakše ranjeni zastajali su i pričali da Turci biju s visova iz šume, a naši su na otvorenom polju y dolini; da će mnogi naši ranjenici ostati po kukuruzima neizneseni, jer nema bolničara, i ako se naši povuku, Turci će iseći
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Koze skačut po brdini, igraju se veselo; ovci pasut po dolini sa jaganjci tu smjelo. Pastir svirku nadimajet, pri potokah on svirjajet: O zlatoje proleće!
Vreme milo, mog dostojni gananija dani, Da vas pastir u dolini, ptičica na grani, Da vas težak s njive svoje vosklicajuć hvali, Jek odziva slavoslovi po vsemirnoj dalji!
” Odziv majke, kog’ čekaše, Mrtve gore im poslaše — Odziv: Zbogom, zbogom, zbogom!... Međ gorama u dolini, Pokraj puta netrvena, U lisnatih drva tmini Uzdigla se siva stena Dvorca mala, čudnovata.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
— Eno, ono tamo na kraj sela u 'noj dolini, više koje kô u sumaglici trepere dvije jasike... Vidiš li? Vidiš zar! E, 'nođe ti je bio kućerak Slatke Duše.
Bojić, Milutin - PESME
Snovi, prah i snovi!''... U snu joj se čini Još ljubi nekoga, grli ga i siše. Čini joj se neki mužjak u dolini. Čeka ga i čezne. I u smrtnom trenu, U nemoći vrišti i mre u gorčini. Škripe trošne kosti i udi što venu.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Danima smo uz vino prepričavali svoje zgode. Svaki od nas je s njom imao nezaboravni doživljaj, neko u žitnom polju u dolini, neko na sitnom moravskom pesku u danima ilinskih žega, neko u ambaru, najčešće po štalama u senu.
Zar nije bilo pametnije tu kulu sazidati u dolini, ako je već bila potrebna radi zaštite od pljačkaša i osvajača, nego je dizati nebu pod oblake, na to bezvodno sprženo
Zar ne bih poludeo od dosade, Gospode? Dadara U dolini se dogodilo nešto jezivo. Jutros su u cik zore sebri našli obešenog o uže, ispleteno od sukna mantije, kaluđera
Navukoše svakojaki šljam i kamen oko Morave. S proleća se Morava izli. Poplavi njive i livade u dolini, ljudi se iseliše iz kuća u polju i na brzinu sklepaše od pruća i blata kolibe na padinama izvan domašaja vode.
U dolini su ostali jedino kaluđeri vratimljskog manastira. Manastir se nalazi na malom uzvišenju, što je bilo dovoljno da ovoga put
Popravljaju krovinjare, plotove i košare, seju žito i sade povrće. Morava je ostavila po dolini plodni naplav. Retko je koju njivu zasula krupnijim šljunkom, gotovo svuda je više koristila nego štetila.
Stoka je mršava i jadna. Sve seno nakošeno prošle godine u bujnoj vratimljskoj dolini propalo je u poplavi, pa su ljudi, dok su bili u izbeglištvu na padinama, morali da hrane stoku bukovim granjem, tek
Ovde krkam i pijem, dok mi manastir u dolini obrasta aptovinom i kovragom, guje se kote u njegovim zidinama a paukovi pletu mrežu po svetim slikama.
dlanom obrisao žvalava usta i promumlao jedva razgovetno da je Dorotej u svitanje izašao na kapiju i pošao prema dolini.
Ja, kao njegov iguman, moram mu to zabraniti. Rekao sam joj da on izlazi po sopstvenoj volji, da dole po dolini prikuplja bilje baš za rat jer očekuje da će biti mnogo ranjenih kojima samo tako, pomoću melema, može pomoći, da ne
Naposletku mi ništa drugo nije preostalo nego da se dignem i krenem u lutanje po dolini, sve u nadi da ću barem za dan-dva naći spokoja kraj nekog tihanog vira, ispod neke granate jove na Moravi, i tu se
Povazdan se dimi u ovoj nesrećnoj dolini i ako ovako nastavimo, sve ćemo ove jadne rajske životinjice pogušiti dimom. Jer treba ispeći sve te silne lonce,
Ilić, Vojislav J. - PESME
Čuj! U dolini tamnoj zatutnji nedeljno zvona... Jelen se u gori prenu i žurno podiže glavu, I pošto okrete pogled na zračno purpurni
No hram slave i viteštva, Hram viteštva i slobode. Neka munja nebo pali, Oluj šumi po dolini S olujom smo drugovali Na Dervenu i na Drini.
Čujete l' moju tugu? Ja plačem u tišini... O Eho, po daljini, Pokloni glasak drugu, Što bled i mrtav leži U sumornoj dolini. Kô kedar oboreni, Kô cvetak mirišljavi, On ćuti... Teško meni! Njegove bujne kose Nestašni vetri nose.
Ja plačem u tišini... O, Eho, po daljini, Pokloni glasak drugu, Što bled i mrtav leži U sumornoj dolini... 1888. KORINTSKA HETERA Krilata božice moja, hajdemo u doba ono Kad Helagabala Avgust vladaše bogatstvom
Doline sveštenog Ganga natopi krvca im vrela, A cvetna Kašmirska polja pokriše njihova tela I na dolini strašnoj gde propast grozna ih stiže, Grad mnogoljudni sada, Benara, gordo se diže.
se građani žedni sa stražom tukoše tamo, Tražeći prljave kapi, da usne okvase samo I straže stradahu tako u mraku i dolini, I zvonko padahu s glava bakarni šlemovi njini.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
trgnuo iz lepe iluzije i potsetio da Vi niste ovde pored mene, kao što sam zamišljao, nego da se vozate lađicom po toj dolini u koju je more prodrlo. Dakle, tu gde ste Vi sada stoji moj model najbliže nekretnice. Ostale zvezde su još mnogo dalje.
Između severnih ogranaka Semerinških planina, onde gde se one spuštaju ka dolini reke Švarce, izbijaju iz jedne uske dolinice jedan užurbani potočić i jedna vrckasta stazica, koja se privila uz
Sada vidimo već i jedan potok ili reku koja juri ka dolini. I njen veliki slap. Eno ravnice, pune jezera, ispresecane rečnom mrežom.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
O zlatoje proleće! Koze skačut po brdini, igraju se veselo; ovci pasut po dolini sa jaganjci tu smjelo. Pastir svirku nadimajet, pri potokah on svirajet: O zlatoje proleće!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Na vrhu Vetrenika, iza jedne stene, pojaviše se nekolicina i zastadoše. Kao da se Bugari čude otkuda ovaj prasak u dolini kada su oni već toliko vremena bili mirni i spokojni. — Sigurno su osmatrači artiljerijski — reče komandant.
Baterije se rastržu na sve strane. Oko podne poče i bugarska artiljerija da šara po dolini, tražeći našu pešadiju. Bili smo i zaboravili na neprijateljske kolone, koje su nastupale ka Lerinu, jer su se pojavili
Sad radim plan za napad. Dobićete odmah. U dolini se čuje puščana paljba. Prednja pešačka odeljenja došla su u dodir. Plotuni pušaka su sve češći.
Baterije ih sada tuku razornim granatama. U dolini je zemlja uzavrela. Sukljaju crni dimovi, praćeni gromovitim eksplozijama.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
I nećeš! — Ah, kad te tresnem! — htede da pojuri reka, ali već je u dolini bila: glas joj je bio tiši, tok sporiji. Starela je i debljala reka ulazeći u more. — Sada si deo mora!
Na sva njegova pitanja borovi su i dalje prezrivo ćutali. Orah se seti priča vetrova o dolini, a i oblaci su čuda pričali! Je li to ta dolina? Od zebnje orahu zastade dah u grlu. Široka i pusta je bila dolina.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
do koljena — biti prvi uz nekoga biti u riječi — govoriti Bišće — Bihać Bjelopavlići — pleme u crnogorskim Brdima, u dolini Zete blago bez hesapa — nebrojeno blago blagosoviti — blagosloviti bogaz — tesan prolaz Bogatić — selo u Mačvi,
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Ovako, zaštićena bukovom šumom, ukrivena u dolini i s moćnom krošnjom nad sobom, ona je bila prava tvrđava, koja može prkositi svakoj oluji, čak i prolomu oblaka.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Sede on na goloj zemlji u dolini, zapovedi klati ih ka ovce pred njim; dotle ih klaše dogod sav do vrata mu ogreze u krvi.
I tako ustade; ostalo što još preteče reče da iseku sve tamo na polju u kojoj dolini, neka ne zadišu strvine po mezevu. Pak već potom malo vremena i poživi te u toj mu žalosti i spokoji se.