Upotreba reči dom u književnim delima

Obradović, Dositej - BASNE

Zmiju u vreme zime polusmrznutu nađe seljanin, i iz nekakvog staropredanago sujeverija sažali o njoj, uneseje u svoj dom i položi je pod toplu peć. A kad se ova razgrije i razmrzne, počne po kući mošati se, zviždati i svoju jed prosipati.

krivo i nerazumno tolkujući Hrista Spasitelja reči, gdi veli da se valja odreći i ostaviti oca i mater, ženu i čada, dom i imjenije svoje, a nećedu već jednom da se osveste da Hristos pridodaje: „mene radi i Evangelija!

U Atini to bi se najpre pitalo, kad bi se dom ili dobro kakvo hotelo prodavati: kakvi su komšije? Blažene neporočne naravi onih božjih ljudi gdi komšija sveto

muža, i svakojako se mučila sovjetujući ga i uvještavajući ga se ostavi pijanstva, črez koje dan o dan potire ne samo dom svoj no i zdravlje i pamet, i dušu, i telo.

— „O nesmislena i nerasudna satvari”: , — reče mu mačka — „samo od malopre si došao u ovi dom, pak činiš toliku viku i prasku.

koji ne čuva saraj i žene kao Sardanapal, niti lovi muhe kao Dometijan, nego obilazi carstvo svoje, kao vredan domaćin dom svoj, stare klisure i kuletine daje razvaljivati, i na njihova mesta vozdviže učilišta, fabrike, hospitale i ovim

u jednom domu ne sve vreme života nego samo godinu ili mesec ili kraće vremena prebivati, on se stara da mu je taj dom čist, uređen, za zdravlje polezan i koliko više može biti prijatan, niti hoće bez nevolje da živi u đubretu i smradu,

Kad je pravedno i razumno starati se da su nam avlija, dom i postelja, selo, grad i predrago otečestvo u miloj, prijatnoj čistoti i poretku, da u njima mirno i zadovoljno

su oni ostroumni i ljuboučitelni), u malo će vremena sve druge postignuti i nadvisiti, zašto Grecija je prirodni dom i prijatnjejše obitalište musa, i jelinski jezik, on je sviju gracija po prevoshoditelstvu favorit-jezik, i bio je, i

prava mudrost s najzdravijim razumom, s neporočnjejšom i s čistjejšom dobrodjeteljiju sojedinjena, tu je pravo mesto i dom Evangelija i carstvo nebesnoje koje nam se črez njega obeštava.

Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME

po bedemima, vidi se sa svih strana, iz svih daljina; sedmi vrh se diže na zapadu, u njemu svetli Stefanov carski dom.

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

” 1. januara 1815. godine. Čekali smo ovaj dan i ne bi ništa. 2 januara odem opet u 12 sati u dom gde Hardenberg prebiva, tj. No 1188. Pitam: „Ima li štogod od firšta?” Odgovor: „nema, nema.” 3.

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

gospode i onoga ko izmisli gospodu; napija se u zdravlje »dobrih ljudi« koji počituju gospodu, prizivaju je u svoj dom te ugoste i počaste, koliko se može i koliko je bog dao; napija se u zdravlje domaćina Davida, koji je s Trudom stekao

počaste, koliko se može i koliko je bog dao; napija se u zdravlje domaćina Davida, koji je s Trudom stekao svoj pošteni dom i u domu mahala i zahire, te može danas uljudno dočekati odabrane goste svoje.

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

Nije ona samo radila, ona je izmišljala nove i nove lepote u šarama, pa su se u Sevića dom sticale žene i devojke da uzmu pre početke od njenih radova... Dva momka a jedna devojka! Baš nije pravo!...

Ta u tvojoj su kući odrasla!... Sve selo zna da su to dobri radini!... Nisu lenštine, kao onaj što na moj dom pljuje!... Hajdete, braćo!... I svi se krenuše kući njegovoj... 9.

— Domaćine! Opet ništa. On stade pesnicom udarati u vrata. — Domaćine! — Pa ti si lud! — zagrme glas iznutra. — Dom je — dom. On je na zemlji, a nije na vodi!... Na vodi stoji samo lađa i vodenica... Ja nisam domaćin nego vodeničar...

Opet ništa. On stade pesnicom udarati u vrata. — Domaćine! — Pa ti si lud! — zagrme glas iznutra. — Dom je — dom. On je na zemlji, a nije na vodi!... Na vodi stoji samo lađa i vodenica... Ja nisam domaćin nego vodeničar...

” Pa kao nastade neka zbrka. On promeni telom i stvori se zraka mesečeva, pa se diže pravo nad dom u kojem je sveta ugledao. I srce ga bolom zabole.

I, kako Deva kaže, Turčinu je pošlo za rukom. Sva Crna Bara pljuje na dom Aleksin... Ja sam govorio proti Nikoli iz Belotića da ode do popa Miloja datu stvar izravna. — Pa šta je rekao?

A danas, eto, dočeka čoveka na svome ognjištu, i on mu u oči reče: „Neće devojka u tvoj dom i za tvoga sina!” Žene po ćoškovima nakiselile lica, otpustile usne, pa skoro da plaču... Mladen je bio otišao.

,. A njima leglo na srce da me ubiju i osramote mrtva, i da osramote onaj dom, i sve moje do sedmog kolena... Ja ne dam!...

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

— Fala i vama, dražajša domaćice — veli rukujući se s njom pop Spira — vaš gostoprijemni dom ne može čovek nikad zaboraviti. Zbogom!

Afrika

Dva mladića koji znaju ponešto francuski hteli bi pošto-poto da posetim baš njihov dom. Sedim na tronošcu u sredini dvorišta koje se lagano puni seljanima, decom i sumrakom.

), sušenih ribica, đerdana. Poseta šefu: Fransis Bef! Njegov dom je ogromna urođenička koliba koja me je podsetila mnogo na slike starih rimskih letnjikovaca.

itd. vrlo dobro i da sam srećan što je tako i kod njega. On mi od svoje strane pokaza svoj dom. Prvo što videh je to da su uz jedan zid neke kamene stepenice čiji su basamaci duboki jedva po santimetar–dva i koje

„I zatim to još nije najgore: hteo bih sagraditi dom. Na putu koji ćemo zajedno načiniti ja ću vam pokazati građevine koje sam sâm zidao, svojim rukama najviše, građevine

Onda će možda doći neka žena koja će stanovati tu sa mnom. Da li me razumete? U najdivljijem kraju podići svoj dom, sâm; od svoga truda; u divljini. To je najveća ipak stvar, graditi.

Imati ovde svoju kuću i nazvati je Novi Turmirel. Naš dom u Normandiji zove se Turmirel. Novi Turmirel; tako su nekada iseljenici zasnivali Novi Jork, Novi Orlean, Novu

antipatičniji zbog tog derana, a istovremeno, jedino što sam čovečanskoga video u njemu, izuzev čežnje la digne pravi dom usred savane, bilo je to njegovo staranje. Ceo dan izdiranje na marmitona, briga gde je, hrabrenje ovoga ljubaznim rečima.

svi smatraju za neprijatelja, gde se uspeva ugasiti žeđ tek kada padne noć, on bi ovde podigao sebi kuću, zasnovao svoj dom. Taj Kain, čiji se dim nije digao nebu i koji sad luta močvarima.

To su krovovi koje crnkinje prvo ispletu od dugih savanskih vlakana, pa ga posle samo kao šešir stave na dom. Na ponekome je još i fetiš od pečene zemlje.

U tu svoju žudnju uveo me je kao u dom. Sada sam jasno uviđao da kada me je otpraćao dalje, kao sa praga tih svojih snova o domaćinstvu, koji se svakako neće

Toliko osobenost trenutka pobedi čoveka. III Kada je Me umrla I ptice sa nje odletele, Kada je sišla u svoj dom, Ona ga je sama vodila; Nije mogla ni da se miče, Nije imala sa kim da govori.

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

Oni će sad morati u novo naznačena voenia mesta preselitsja. Njima je bilo dato dosta vremena, od tri goda, da dom svoj i grunt rasprodadu. A ostali ima da potpadnu pod kameru Vengersku. „Pa šta bi sad hteli?

Šta ima da priča da ćemo se seliti? U poslednje vreme niti jede, niti pije. Nije šala svoj dom rasprodati, napustiti, ni za polovinu cene. „A zna da mi, Isakoviči, nigde nismo bili srećni. Eto šta smo dočekali.

Valdenzer mu, međutim, odgurnu ruku, kao da ga je opekla. Molio bi, kaže, kapetana, da njegov dom ne vređa. Oni su priprosti, i siromašni ljudi, a sutra će, možda, izgubiti sve što je njegova žena, radom svojih ruku,

Stefana, a znao je i grečesku crkvicu, na trgu mesara, Fleischmarkt. Sedma kuća, pored te crkvice, bila je dom njihovog rođaka, Kopše, kod koga je novaca imao. Kopšu mu je bio i Trandafilovič preporučio.

A za Valdenzera i njegovu familiju nije više bilo mesta u Herrenhausu. Oni su bili preseljeni u dom staraca i sirotinje, u Rabu. Valdenzer se bio splasnuo. Sve je na njemu visilo.

Taj ogromni Rus, sa kojim razgovara, u snegu, kaže da su njihovi domovi sad, tamo, opusteli. Vaš dom, kaže, „pustoj dom“!

Taj ogromni Rus, sa kojim razgovara, u snegu, kaže da su njihovi domovi sad, tamo, opusteli. Vaš dom, kaže, „pustoj dom“! Taj div, koji ima oblik velikog medveda, kaže mu da su oni, sad, tuđi u svom zavičaju: „Vi inostranec tam!

A tom molbom, da ide, učinio se sumnjiv, i upropastio. Neki njegovi ljudi, izgladneli, napali su – priča Piščevič – dom udovice, spahinice, Stroganov, pa je iz toga proizišla velika zabuna i drjaka.

Teodosije - ŽITIJA

o pravdi i milosti, o istini i sudu, i što nama nije ugodno da ne činimo ni drugima, dodade i ovo: „Ako ko ostavi dom i braću, ženu i decu, bogatstvo i njive i ostalo, naslediće na vekove carstvo nebesko.

radi naslađenja prazničnim slavoslovljem i radosnom pohvalom prečiste Bogomatere; ujedno su hteli i da ga prime u svoj dom, da bi time ugodili ocu njegovu.

Molili su ga da se moli za njih: „Dom naš je u tvojim rukama, duše naše i mi svi smo“, kažu, „u tvojoj volji.“ Jer njegove dobrodetelji i roditelje zadivljuju,

I tako car otpusti blaženoga da se odmori. I dođe u svoj zvani mu manastir, u dom prečiste Bogomatere Evergetide, to jest Dobrotvorke, jer je i tu sa ocem bio nazvan kao ktitor.

prsa bijući neštedno, izlivajući vrele suze i blagodareći i pohvaljujući k njemu, reče: „Ko sam ja, Gospode, i šta je dom oca mojega, da tako proslavljaš Tvoju milost na nama, i nisi prezreo moljenja mojega, nedostojnoga i grešnoga ti

Pokaza se ubica, dakle, i nemilostiv, jarostan i nekrotak i veoma beščastiv. Utvrdivši sebi dom na steni u višerečenom Proseku, a ta stena je veoma visoka — oko dve stotine sežanja i više, a ispod nje, kao da se

— ne setivši se, bednik, da je takvome rečeno: „Pošto si beščastiv veoma i oholost srca tvoga uznese te, uzdižući dom svoj na visini i u srcu svome govoreći — Ko će me svrgnuti?

Patrijarh primaše svetoga mnogo dana u dom crkve, i kao novoposvećena učaše ga svima crkvenim pravilima na njegova pitanja.

da je nebo na zemlji, i govorio: „Gospode, vazljubih krasotu doma tvojega“, osveti one koji te ljube i one koji ovaj dom ukrašavaju blagolepijem. Ti ih proslavi tvojom božastvenom silom. Ali nije sad vreme da opisujemo svu krasotu crkve.

Kralj Radoslav dade mu da sa sobom ponese veliki tovar zlata i srebra, a dao bi i sav dom svoj da je sveti hteo uzeti.

prema Bogu i bližnjemu utvrđivaše, i moljaše ih da ne vraćaju zlo zlim; da lome hleb gladnima; da nište beskućnike u dom uvode; nagotu da pokrivaju i da svoje po krvi ne preziru, svemu dobro nastavljaše prema pisanom.

Odatle ode u Jopu, i tako opet po drugi put dođe u Božji željeni, u sveti grad, Jerusalim. Uđe u svoj manastir, u dom Jovana Bogoslova, koji uz svoje učešće, prvi put došavši, iskupi od Saracina.

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

teških vina, kao što je jednom krišom pobegao iz jednog hana, u Brusi, uplašivši se, tako je napustio i bratovljev dom. Da bratu otme ženu, o tome nije bilo ni govora. Činilo mu se prosto, iznenada, da on tu ženu nije doveo.

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

¹⁷ U Crnoj Gori mladu, pri ulasku u njen novi dom, posipaju žitom „da bi unela dobar plod“.¹⁸ Da je smisao ove magijske radnje zbilja taj da se mladencima obezbedi porod,

) Smisao običaja je jasan: da nevesta u svoj novi dom donese sina. Postoje, međutim, i sasvim različiti magijski obredi, sa istim ciljem, u kojima glavnu ulogu igra muško

Verovatno najpoznatija basma za rađanje sinova jeste ona koja se izgovara kad svatovi uvode nevestu u novi dom, i koja glasi: „Okolo dvora dupčići, a u kuću sinčići“.

⁶ Kada mlada stupi u novi dom, običaj je da zgazi jaje ili da razduva perje sa tanjira, da bi joj i porođaj tako lako išao.

Zato se ono obavljalo upravo na ognjištu („na pepel“) da se dete „vrže za dom, da ne skita k’d porasne“.¹³ ZADOJAVANjE (PRVO DOJENjE) Kod Srba i drugih balkanskih naroda običaj je da dete prvi

(Vuletić-Vukasović, V., Karadžić, 1901, s. 220) BLAGOSLOVI U ZDRAVICAMA NA BOŽIĆ — Da Bog da, da u ovi dom bidne ovoliko muškije’ glava, ovoliko volova i krava, ovoliko ovčije’ brava, ovoliko jagnjadi i jaradi, teladi!

(Hrani Bog moih deteй!); Vaša kuća vazda svega puna bila, a muškijeh glava najviše! (Pustь vaš dom budet polon vsego, a osobenno mužskogo potomstva); Najviša je sreća u kolevci (Samoe bolьšoe sčastь — to, čto v

Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE

sve koji mogu lako pasti iste sudbine, za unapred znane nevolje njine kad stanu kao oblaci da se plaste, za dom oko koga osvanu sante što ih niko ne otopi, ne premosti, za one kojima su samo laste pod strehom gosti.

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

« Videće osamljene salaše u daljini, videće zeca u trku, videće zadružni dom iz čijeg krova điklja trava. Vratiće bicikl tamo gde ga je našao, pa će ručati čorbu (»Što nisi javijo, zaklali bi pile!

Koračajući sve dalje, pronašao je i onu nisku kuću ispod Kikevca, svoj prvi dom, u kome su on i žena krišom od gazdarice podgrejavali konzerve gulaša na malom rešou, a posle pod njegovim zimskim

Njihov dom im sve više liči na mali plastični stančić-igračku, ispunjenu isto tako plastičnim i privremenim predmetima što se troše

Matavulj, Simo - USKOK

Ona prihvati: — Dobar ni došao i s anđelom došao! — Uđi, gospodine — reče knez. — Dom je božji i tvoj. Što imamo, dijelićemo! Hljeba i soli biće, a najviše dobre volje i ljubavi, koja se podijeliti ne može!

ali, evo odmah ti kažem, ako hoćeš, ostani odmah sa mnom, ili, ako ti se ne bude stojalo na Cetinje, vrati se: moj dom biće i tvoj, i što imam, dijelićemo dovijeka!

Svi sveti ugodnici božji, budite nam u pomoći, u dnevu i u noći, sačuvajte dom ovi od bolesti, sramote, bijede nevidovne, sačuvajte nam dijete naše Dragića i svijem živijem podajte zdravlje, a

Neka bog i za to izlije svoj blagoslov na tvoj dom i tvoje bratstvo! Od crkvenijeh vrata pa naviše uza stube, do kraja hodnika, ljudi se navrstaše na dvije strane, da

No da je udamo u njeki dobar dom, dok smo na vrijeme! Milica pobježe u kolibu. — Neka, ženo! — viknu knez. — Zar od nječijeg straha da je udajemo.

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

Njegov dom u Pešti bio je glavni mađarski književni salon, njegovi spisi, izdani 1817, bili su jako na ceni, naročito njegove basne,

Radičević, Branko - PESME

Plao kolo, teče znoj, De još malo, brate moj! Malo cupni, Malo lupni Da se trese ceo dom, Okom sevni, Grlom pevni, Kao munja, kao grom — Strele, koplja, bojni mači, Junak bije, a konj tlači, Zveka, Jeka,

Boreća se za dom, za ognjište, Zaš ne proli krvcu na bojište? Ne bi oko suzama poteklo, Ne bi grlo jao meni! reklo Od golemi,

44. Nje više nema — to je bio zvuk, U njen kad ja unišô bija dom, Straovito me dirnuše tad uk Iz vedrog neba, kao strašni grom, Vesela moga ubi sav on puk, Iz korena se ljuljnu

Stade junak, gleda dugo: Bogme ona — niko drugo. 92. Moma šeće lako, sitno, Pa u jedan dom zamače; Momku beše dosta itno, Al' on stade, mislit zače: Bistar beše, dobro misli, Dobro misli, bolje smisli. 93.

93. On se za njom u dom dade I zapita onde nešto. Od vas niko to ne znade — Ne znam ni ja, ali tešto! Ta znaćemo sve do sutra, Ili barem

Baš je dobro što j' pobegâ! 61. U dom uđe, penje s' gore; Već se pope, pa j' u tremu, Ama ko to, nuto more, Ko na susret ita njemu? Ko mu belu ruku daje?

111. I napolju vijar dunu, Dom kô da se s mesta kreće, A kroz izbu ledno dunu, Utrnuše s' obe sveće. Glenu vrati — za čas tili Kô mravi ga sveg

XVII Uđe u dom — al' napolju Stoji večer mirna, tija, Jedva vetrić dobi volju, Da malčice proćarlija. Tio svuda i sve tiše, Tice

XII Stiže doma punan praa, A umoran i suviše. Kako stiže, s konja sjaa, Sluge konja privatiše: Odma u dom on zamače, Na dušeka odma pade, Tuna leže, ni se mače, Ode mislit čudne jade.

Ode vikat iz sveg glasa! I već celi dom uzbuni, I sva s' izba već napuni. Prva nesvest veće prođe, Ali eto druga dođe, A za drugom dođe treća, Ta bejaše

Svak bi rado kazat teo Ma niko je ni nazreo. I nojca se već primače, I svak u dom svoj zamače. A sutradan nigde ništa; Treći — srce im se stišta.

KARLOVACA U tebe je, breže, rđav glas, Na tebi nema nikakvi kras, I osim što zeleni strom Na grobni digdi seni** dom, Ti sasvim stojiš ovde nag — I opeta si meni drag.

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

I šta bi mi onda kazao dragi bog, a? Rade, Rade, rekao bi prijekorno i digao svoj sveti prst, zar ti u moj dom šalješ ovako jedno beslovesno bravče koje ni beknuti ne zna?

— Znam na koji dom misliš, dolazio sam ja tamo. — Eto ti vidiš. Vodimo ih tako, pa ćemo ovdje zastati, odmarati se, vatru ložiti.

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

Čim se on vide u dvorištu, okrenu se, i kad me ne spazi, on poskoči, dođe do tebe i stisnu te za kose. — Dom! — viknu on potmulo i gurnu te tako silno da ti posrnu prigrlivši dete i umalo što ne pade. — Dom!

— Dom! — viknu on potmulo i gurnu te tako silno da ti posrnu prigrlivši dete i umalo što ne pade. — Dom! Nemaš li kuću, nego kod onu staru vešticu si?... A, a?... — I opet izmahnu da te udari po glavi.

Kostić, Laza - PESME

PROMETEJ Na kamenu visokom prikovan, u okovu se ponosi titan, porugljivim se baca pogledom na Olimpos, na dušmana mu dom.

MEĐU JAVOM I MED SNOM MEĐU JAVOM I MED SNOM Srce moje samohrano, ko te dozva u moj dom? neumorna pletisanko što pletivo pleteš tanko među javom i med snom. Srce moje, srce ludo, šta ti misliš s pletivom?

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

Imalo gde roda ne imalo, tu je moralo da rodi i da bude i zemlji teško. Seljak postane bogat. Zaima se, ogradi dom, oženi se, kupi stoku i sermiju, niko bolji od njega u selu.

Na to grožđe navadi se ova ala, pa ga pozoba svake godine. Siromah seljak proda dom pa uhvati svet na glavu. Ova ga ala dopravi!

Car videći to, poljubi je i povrate se opet u carski dom. NEMA VEĆEG VRAGA NAD VOJNIKA Nekakav vojnik služio dugo vremena u vojništvu, nijesu ga starješine ništa

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

maman još s vrata izdržala pravu bujicu psovki od te iste gazdarice „koja nema namere da u svojoj rođenoj kući otvara dom za dojenčad, što piške po kauču i dernjaju se usred noći“. Počinje selidba.

Sistem: Jadnici (od Viktora Igoa). Posle se nekako naviknu na mene, a ta gajba postane moj dom, dok ulica pored pijace bude moj grad.

I tako, kada jedna Beograđankica, posle svih muka, najzad uspe da stekne svoj dom, decu i mačku i taman kad malo odahne i sedne da pije kofijanović, njena deca moraju da počnu čitavu stvar izpočetka!

što ih ne potrefi šlog kada se uvere da se maman još nije preudala, da matori nije zbrisao u Legiju stranaca, a ja u dom među vaspitno zapuštenu decu!

dolazi vreme kada, prema nepisanim pravilima Žur-ponašanja, stiže red i na vas da pozovete one očajninike u svoj topli dom. Odjedanput utvrđujete, kao da to nikad niste znali, da su sve kuće u kojima ste se do tada grebali lepše od vaše!

Znam ja vas dobro! Ukoliko ih ne strpate u neki popravni dom za starce, gde im je tako lepo (Čujem tako neki dan u tramvaju: „Nisu sami, imaju s kim da razgovaraju, a stanuju u

Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU

vrata i roletne spusti: u zamor-ruži pevanje je tužba; ekrana oba gluvilu prepusti: od boljke tvoje boluju vidici, a dom su njihov dušini šljivici. Šta reći sebi, dok još traje služba?

Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA

Što je god u mojoj vlasti, uvjereni budite da vam neću odreći. MARKO: Ne znam kako vam se dopada moj dom, no ja kažem da vas radije imam nego da ste mi rođeni sin; i moja se Jelica u tome slaže.

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

VRABAC 40 BAJKA O DOBROM ĆOSI 50 KUĆA POD PEČURKOM 63 RIBAR I MAČAK 72 ŠUMSKE BAJKE 82 JEŽEVA KUĆA 83 rođeni dom.

CRVENI VRABAC Za šumom tajnom, čarobnom, negde u kraju neznanom, Crveni Vrabac ima dom. Vječita sreća tu se skriva i trepti radost sunčana, živa, čitava zemlja cvjetni je vrt.

II A sada priča počinje duga kako su pošla četiri druga da traže Vrapca i njegov dom: magarac Sivko i mačak Marko, psetište Žuća i dječak Žarko pođoše Vrapcu Crvenom.

Za šumom tajnom, čarobnom, negdje u kraju neznanom, Crveni Vrabac ima dom. Tamo za lancem planine sive, Žarko i Žuća i sada žive, veseli, srećni u kraju tom.

Nek perje petla krasi tvoj dom, kokoš nek sedi u loncu tvom! Guskino krilo lepeza tvoja, a jastuk meki patkica koja.

ga lija na konak svraća, a jež se brani i odvraća: „Zahvaljujem se pozivu tvom, al mi je draži moj skromni dom!“ „Ostani, kume“ — lija sve guče, moli ga, zove, za ruku vuče. Al jež, tvrdoglav, osta pri svom.

Al jež, tvrdoglav, osta pri svom. „Draži je meni moj skromni dom!“ Šušteći šumom jež meri put, kroz granje mesec svetli mu žut.

Kad Ježić tako žudi za njom, biće to, bogme, bogati dom. Još ima, možda, od perja pod, pečene ševe krase mu svod. Ta kuća, veruj, obiljem sja.

Veštak i majstor u poslu svom radi i čuva rođeni dom. PRIČA DUGA O ČETIRI DRUGA Magarac u gose bio, znojio se i radio, sve dok nije ostario.

Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE

Mora da je preživeo teške dane. Je l̓ ga žena negovala? — Ona samo za njega živi. — Pipo voli svoj dom? — Razume se! Samo dva koraka dalje sretamo devojčice. Gledaju me radoznalo. — Pozdravite gospodina.

Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA

I pozno u tavnu noć razgovor spokojno bruji, Dok dremež ne svlada sve. I strasno šaptanje tada Kroz mirni prošušti dom — al' i to gubi se brzo, I san lagano pada...

Frkće okiso konjic i žurno u selo grabi, I već pred sobom vidim ubogi i stari dom: Na pragu starica stoji i mokru živinu vabi, I s repom kosmatim svojim ogroman zeljov s njom.

I u mirnom času tada Zasija se rumen žar, Dom se ruši, streha pada Stresajući dim i gar. Otimlje se sila besa I razvija groznu moć — Jauk leti pod nebesa Kroz

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

E, druže dragi, ne jedu se lubenice, dok se kopač dobro ne oznoji... Nego izvolite meni, u naš dom... Ljubica i Gojko izjaviše želju da slušaju dalje rad, pa po svršetku posla da pređu u stan.

Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME

Bez promjene čiste tvoje, mnogo jadna! Kuda li ću sad bez tebe? srećo dome? Kako ću ti u dom stajat, s jadom stala! Ludu đecu podizati, prekukala! Trajat mladost u neradost, znaš ti, dome!

Ludu đecu podizati, prekukala! Trajat mladost u neradost, znaš ti, dome! Evo idem kukavica u dom kuku! Kada dođem u dom tamni, tamnoj mene! Šta ću đeci kaživati, đeci lele! Kad me sretnu đeca u put, srećo moja!

Trajat mladost u neradost, znaš ti, dome! Evo idem kukavica u dom kuku! Kada dođem u dom tamni, tamnoj mene! Šta ću đeci kaživati, đeci lele! Kad me sretnu đeca u put, srećo moja!

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

Otac mi je sebar što na točku cvili, a kćer mi glođu vuci. Baš ništa me za crkve duša boli, za silnoga cara dom. Za grčke ikone poleguša golih u robovskom hramu mom. Dao je njinoj duši oproštaj guslara seljački poj.

Odlazio sam, često, na pivo i večeru, u takozvani „Radnički dom“, na Slaviji, ali šefove stranke nisam mario. Smatrao sam ih za neku vrstu „kasiga“ u Ekvadoru.

dolaska jedne socijalističke delegacije iz Pešte, pao sam u nacionalističku devijaciju i bio mi je zabranjen pristup u Dom.

Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE

Vrativši se sa takvom nadom u Dansku, Šmitu je pošlo za rukom da za svoja istraživanja zainteresuje danski kraljevski dom i uticajne ljude u državi, kao i velike danske pomorske kompanije i preduzeća za morske ribolove.

Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC

e se zemlja sva isturči, Bog je kleo! Glavari se skamenili! kam im u dom! SVI GLAVARI PLAČU, I KAD ČUŠE IME BATRIĆEVO, SVI PLAČUĆI IZIDOŠE PRED POKAJNICE.

Ti si nejak, znaš li, u Crmnicu, a Turcima pred kućom Crmnica. Krivu kletvu na dom ne ponesi, jer je muka s Bogom ratovati!

Ko izdao, braćo, te junake, rđa mu se na dom rasprtila; za njegovim tragom pokajnice sve kukale, dovijek lagale! SVI IZ GLASA VIČU: Amin!

Pandurović, Sima - PESME

Po koji put to drveće lista Novom nadom ili novim snom, I proleće što u pompi blista S varkom sreće uđe u moj dom? A brzo će, opet, druže — je li?

Svejedno je da l’ me razumete — Ma ko bio, želim da sam sâm. Jer osećam da u času zlom Dom se mirni pretvara u hram; Znam, i njemu brzo ide slom — Slom, al’ s njime treba biti sâm.

naših, i vedrih i tužnih, Kraj ognjišta svoga, mi utešno znamo Da u svetu jedan prijatelj postoji Nepromenljiv: dom naš, i u njemu svoji. JOŠ MALO...

Da mi je opet zavoleti dragu! Jer svet je bluda i razvrata dom, Gde čednost vene kao râni cvet. Da mi je život lepote i zdravlja, Kad čista duša čisti diše zrak, I kad je čovek

verujte mi, svet je mrak ćelije, Gde čašu nada otrov prelije U trci dana, u lutanju tom; I svet je greha i razvrata dom, Gde vlada lupež, ili bludnica; I svet je teška, strašna ludnica, I bolnica, i tamnica za roblje, I tužno, večno,

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

No on... tobož’... da se ne prekida, što je božijim vijetom svezano, hoće Stanu u svoj dom. A i odjeljen je od sinovca...“ „Sad ja razumijem bolje zdravicu večerašnju!“ primjeti serdar. „A sutrašnju ćeš još bolje!

“ Pa kad još čuše čija je, svaki je pomislio: „Ej da mi je u dom!“ pomišljajući neko na sina, a neko na sinovca, jali unuka. Nakon jednog sata, Gospodar i glavari izađoše.

posla; treba siriti, skorup odvajati, gotoviti jelo ljudima, kad uveče navale; pa sve ostale domaće poslove, jer im je dom sada tu u planini, do Maloga gospođin dne.

„Biće pokora najzad, oko ove cure!“ reče Joka gledajući Stanu. „No da je damo u neki pošten dom, dok smo na vrijeme; a ištu je eto! Baš i juče dolaz...“ „Prekini baba!“ viknu serdar srdito.

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

Dabogda sâm da ne znaš, a drugoga da ne pitaš! Dom ti se od muškijeh glava ispraznio! Đavo ti čorbu posrkâ! Živeo, dabogda, od petka do subote!

Neko poljem — neko morem, neko vodom — neko gorom, neko u grob — neko u dom! — Ovako je kazala baba kugi, kad je neđe srela, a kuga je pitala: đe su ljudi?

“ 2 DOMAĆINU 1 Čaša ti puna, ruka ti duga, srce ti veselo, veselio te bog u ovaj dom, pod ovaj krov. U tvojoj se kući svaka sreća svila.

3 Pomozi, Bože! Sunce na istok a gospodin Bog na pomoć. Pomozi, Bože, veseli, Bože, u dom domaćina i njegove kumove, i njegove prijatelje koji su mu ovdje i drugovdje i na sve četiri strane da bi mu se vazda

Rakija radost, ovo nam, braćo, bila najveća mrzost. Nju pili a vazda se veselili! U čiji smo dom, pomogao ga gospod Bog, njega i njegove sinove i sinovce; braću i rođake, kumove i prijatelje, ove ovđe i sve druge koji

A ja ću napiti u vaše pošteno i junačko zdravlje, sreću i napredak, dabogda! Vi, kako došli u moj dom ove godine, došli i do druge, pa za godine duge; vi u mene a ja u vas vazda na sretni glas i na sretno mjesto, ako bog

Veselje im ovo sretno i čestito bilo! I za zdravlje svijeh nas koji smo se ovđe sastali u ovi pošteni dom, a pod kućni krov. Bila nam sreća na sastanku kako Ristu i Jovanu na uranku pa vodi Jordanu.

3 NEVESTI 'Ajde, Ljubica (ili već kako joj je ime), da ti je srećni put u tvoj dom! Sa tvojom se domovinom dičila i ponosila!

Prvo kćeri, potonji sinovi da se kćeri prije razudaju, da snahe zaove ne zastaju: da se dva zla u dom ne sastaju. Od sinova jedan ti bio kao Petar naš, a drugi kao Radonja vaš (pominjući imena najboljih u bratstvu momaka i

Ajde s bogom, moja kćerce! Iz ovoga doma ižljegla u dobri čas!, a u drugi dom uljegla u bolji čas! Da bog da, moja kćerce, da ti kreši i reuši (tj.

I da ti svaki tvoj brat i prijatelj zavidi pa dobro! I da ti u ovi dom povratka više ne bude; već ako gostom kad dođeš!

Pomogao ih bog i nj'ov rod i nj'ov dom i svijeh nas koji smo ovdje danas. Pa za zdravlje i dobri život domaćinovi' pirnica i uzornica, koji gođ se junak

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

” A čoban mu odgovori: „Neka | si bio; put te nanio.” Onda opet putnik: „Kad sam došao u vaš dom, za mene su brava zaklali.” A čoban: „Kad ljudi dolaze, za njih valja meso da se i kolje.

Sveti Sava - SABRANA DELA

Zato i ja, ukrepiv svoju nemoć, pokrenuh se koliko mi snaga dopusti, podigoh vrt sveti, dom Presvete Vladičice naše Bogorodice, Prisnodeve Marije, svetoga opštežitija, i ćelije im dovoljne u Kareji, gde da

Potom, opet, podigoh ovde u Orahovici mesto za tihovanje, Svetog i prepodobnog oca našeg Save, za dom dvojici ili trojici, po reči Gospodnjoj: „Gde su dvoje ili troje sabrani u ime moje, tu sam među njima.“ (Mt.

štujući, a prema monasima veliku smernost i ljubav imajući, beznadežnim nada, ubogim zastupnik, ništim hranitelj, nage u dom svoj uvodeći odevaše ih, sirote nahrani udovice opravda, slepim, i hromim, i nemoćnim, i gluhim i nemim uistinu mati

(Mt. 10, 37-38) „Jer svako ko ostavi dom, ili njive, ili imanje, ili ženu, ili decu, ili braću, ili oca ili mater imena moga radi, stostruko primiće i život

smatraše, i krasota života ovog kao dim mu izgledaše, a Hristova ljubav rastijaše u njemu i razgorevaše srce njegovo kao dom njemu spremljen i sasud prečisti Duhu njegovom Svetom, pošto se nekim useljenjem u um njegov uselio Hristos i vodio ga.

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

brak arhijerejem ne može nikad doveka zabranjen biti i da mirski sveštenici, u česnom braku živeći, čada rađajući i dom svoj upravljajući, mogu arhijereji i arhiepiskopi biti.

Prvi dan marta meseca dođe u isti dom gdi sam ja, na kvartir, jedan od naših sveštenika iz Horvatske i u razgovoru kaže mi da je došao kupovati nužne stvari

Onda stara gospođa zapovedi svome kapelanu (to je bio ovi sveštenik) da me uzme u svoj dom; probesedi nešto s njim grečeski, pak onda meni reče: „Možete stajati u domu popa Marka, ako vam bude po volji) mesec

Odvede me pop Marko u svoj dom i nađe mi jednog mladog soldata Dalmatinca koji dobro grečeski znađaše. Pogodim ga za cekin na mesec da mi svaki dan u

U Bečkereku po slučaju dođem u dom jednoga blagoobraznoga gospodara, imenem Filipa Seljakovića, koji mi se kaže da je bližnji srodnik oca roditeljnice moje

Po nekoliko dana pođem s mojim učenikom u Jaš, u dom j velikog principskog vestijarija, gospodina Georgija Balsi. Od ove blagorodne familije prekrasno sam soderžavat bio i

londonske fortece, zovome Tauer, jošt bog ga znao kud, dok jedva i jedva dođemo u stranu grada imenujemu Hermitedž, u dom naricajemi „Čajne Hauz”, to jest „Hineska kuća”. Ovde kad uljezemo, nađemo doma gospođu gdi nešto od finoga beza šije.

Odlazio bi[h] u dom mojega gospodina Livi svaki dan u deseti ili jedanaesti čas pred podne i s pomoću i nastavljenijem njegove prečestne

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

cirkular, namijenjen svijem manastirima i sabornim crkvama, u kome bjehu potanko ispričane nesreće što zadesiše dom sv. Frane, te se dirljivim riječima moljaše za bratsku pomoć.

Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA

A vraćaju se s mišlju da je svet arena. I idu sada opet gradu tom Na zapušten tvoj hum, u prazni dom. SEDIM NA TVOME GROBU Sedim na tvome grobu satima Ko živi krst u zemlju zariti: O, tako, među mladim vlatima Stariti

Ćosić, Dobrica - KORENI

uspavljujućim glasom, nikad to neće zaboraviti: „Vidim, Bog je blagoslovio vašu kuću i nečastivi je napustio vaš dom... Gospod i sveti mučenik, čijem domu služimo mi, mali i grešni stvorovi, uslišili su vaše molitve.

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

Aleksandru NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE ZLATOPRSTA Devojčicu, nađenu u močvari, niko nije želeo da primi u svoj dom. A kako i bi?

— reče. — I recite im da se ne vraćam. Ne tiče me se ko će vladati carstvom! Ovo je moje carstvo i moj dom! — Princ se okrete prema kući. Ali tu gde je pre nekoliko trenutaka bila kuća sa voćnjakom, njihalo se uzrelo žitno polje.

S vremenom su dečaci sa ostrva to shvatili i prestali da pozivaju došljake u svoj dom. Čučeći na hridima, ćutke su posmatrali kako tuđinci jaše na talasima.

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

nalazio konak dahije Kučuk-Alije, čuven sa udobnosti, koji je u prvom ustanku, pošto je oslobođen Beograd, postao prvo dom sovjetnika Mladena Milovanovića pa posle i ruskog poslanika Rodofinikina.

na osobit način provukao kroz nogavicu; drugi su verovali da je to zbog toga što je oku sudbine izmicao menjajući dom i prezime.

način provukao kroz nogavicu; drugi su verovali da je to zbog toga što je oku sudbine izmicao menjajući dom i prezime. Dom svog dede zamenio je za dom svog poočima, kao što je prezime svog oca, Dobrilović, zamenio prezimenom svog poočima,

Dom svog dede zamenio je za dom svog poočima, kao što je prezime svog oca, Dobrilović, zamenio prezimenom svog poočima, Čupić.

ali se, već posle kratkog vremena, počeo uznemiravati pitanjima o tome nije li ga njegov ljubazni domaćin pozvao u svoj dom ne samo stoga da ga uveri u svoju naklonost nego i stoga što je on bio uveren da će Dositej sa sobom povesti i svog

Ako je iz doma ruskog izaslanika izašao sa nekom tminom u sebi, Dositej je, čim je ušao u svoj dom, opazio kako se u njemu ponovo izdvaja, kao rasvetljenje, izmaglica vedrine.

Mislilo se da je prozebao na putu kroz Vlašku a Dositej je, rado, pristajao da se tako misli. Nije se vratio u svoj dom u kojem je radila Bogoslovija, zašto da im smeta?

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

I pozno u tavnu noć razgovor spokojno bruji, Dok dremež ne svlada sve. I strasno šaptanje tada Kroz mirni prošušti dom - al' i to gubi se brzo, I san lagano pada... V.

Frkće okis'o konjic i žurno u selo grabi, I već pred sobom vidi ubog i stari dom. Na pragu starica stoji i mokru živinu vabi, I s repom kosmatim svojim ogroman zeljov s njom; A vetar sumorno zviždi

Na praznik svetloga Maja pohitaj, ljubazni druže, U ovaj mirni dom. Darovi božice štedre na stolu odavna stoje; I pomorandža slatka, i sočni olive plod; Mirisom narda i smirne mirišu

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

Dimokritos uvede Hipokrata u svoj dom, posluži ga usoljenim ribama, maslinkama, ovčijim sirom, suvim smokvama, orasima i medom.

„Tako bar vele naši geometričari“, dodaje Teokritos. „Naši geometričari!“, viknu besno Zenodotos. „Oni su ovaj naš dom muza pretvorili u bakalnicu. - Značajna rasprava! Ja sam je prelistao. Šest komada papirosa!

Notr dam i Sent-Šapel su gotske, Sentestaš pripada ranoj renesansi, Luvr i Tuilerije visokoj renesansi, Invalidski dom baroku; Magdalenina Crkva i Triumfalna kapija sagrađene su u strogo klasičnom stilu.

Ali nas često posećuju i srce nam razgaljuju, a nova generacija, naša unučad, ozaruje, kao nova zora, ovaj naš stari dom“. Iz staklene bašte koja se tu u blizini nalazila dopreše do nas dečji glasići i slatki dečji smeh.

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

Taj njegov jednonoćni boravak u našem mjestu ostao je i za samo mjesto i za naš dom nezaboravan, svijetao događaj. A za njega, vjerovatno, samo uspomena na jednu beskrajno tužnu večer i noć provedenu na

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

Imalo gde roda ne imalo, tu je moralo da rodi i da bude i zemlji teško. Seljak postane bogat. Zaima se, ogradi dom, oženi se, kupi stoku i sermiju, niko bolji od njega u selu.

Na to grožđe navadi se ova ala, pa ga pozoba svake godine. Siromah seljak proda dom, pa uhvati svet na glavu. Ova ga ala dopravi.

A čoban mu odgovori: — Neka si bio; put te nanio. Onda opet putnik: — Kad sam došao u vaš dom, za mene su brava zaklali. A čoban: — Kad ljudi dolaze, za njih valja meso da se i kolje.

— Ne beri ti brigu, sinko, — reče mu tatko, pa odoše da je prose. Kad su došli u njen dom, nameriše je samu. — Pomozi bog, momo! — reče otac. — Kako na koga, — reče devojka. — A imaš li oca?

Kad je bilo vreme da vode devojku, dođoše svatovi, ulegoše u dom i počeše piti i pevati po starom srpskom običaju. Najedanput zaurlaše psi na dvorištu.

Petković, Vladislav Dis - PESME

GODINE 225 IDU 227 POSLE ALBANIJE 228 POGINULI DOM 230 MEĐU SVOJIMA 232 NEDOVRŠENE PESME 234 PESME UTOPLjENE DUŠE PROLOG TAMNICA To je onaj život, gde sam pao i ja S

I umesto ratar sad da pušku skine, I ovenčan slavom istorijskog hoda Da se vrati u dom, on i danas gine Za odbranu zemlje i čast svoga roda.

Strah smo zadavali dušmaninu svom. Imali smo dušu i krv rase zdrave. A sad? Ko smo sada? I gde je naš dom? Eno, po klancima jedan narod ceo Radi sliku pakla — koža je i kost.

” Nek čeka! Jer ide sasvim doba novo, Sasvim nova mis'o, sasvim novi sjaj. 1916. POGINULI DOM Bez pesama, želja, potresa i smeha, Saranjeni zvuci, zima i toplota. Dvorište je crno, crna je i streha.

Dvorište je crno, crna je i streha. I crna su okna k'o crna dobrota. I danju i noću obavija patnja Mrtav dom života, kao odjek stvari. Čini se da i sad mu silazi pratnja Za šum čim se javi, za poredak stari.

Deset meseci od mene moji su daleko. Pre tol'ko ja sam ostavio nju, Zavičaj, decu i dom svoj lepi. Tad zima beše, sad žita zru. A ona ne piše, a duša strepi.

ta: Sve neki dobri, od srca ljudi Al' biti raspet na krsta dva, To je tek teško, ne leči se tudi Otadžbina prvi, a dom krst je drugi. Još bolovi sasvim novi, ali dugi. Ne ume čovek da bude jak Kad kiše liju sa sviju strana.

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

Kada sam posetio svoj dom, iskoristio sam prvu priliku da mom ocu i njegovim prijateljima koji su se okupili pred našom kućom u nedelju popodne i

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

Navešću dve pesme, jednu koja se peva pri odlasku iz roditeljskog doma, drugu pri ulasku u svekrov dom. Kada u Gnjilanu, koje nije daleko od Vranja, kum, starojko, dever i svekar prstenuju nevestu, oni joj – prema

su ove reči uzete, a koja i nosi naslov „Tajna rođenja“, pominje se „crvena svetlost doma gde se ne vraća“ i „umrli već dom gde se ne vraća“. Umrli dom je utopijski prostor smešten u prenatalnu prošlost. On je zauvek zatvoren.

Umrli dom je utopijski prostor smešten u prenatalnu prošlost. On je zauvek zatvoren. Zato se blaženstvo u majčinoj utrobi negativ

pitomost moju je ubila“; o tajni rođenja stih: „Opevao sam muke tvoje ne sklopiv oči pred tajnom“; o vraćanju u „umrli dom“, majčinu utrobu, stih: „Tad bih se svakim stihom vraćao opet u dom.

ne sklopiv oči pred tajnom“; o vraćanju u „umrli dom“, majčinu utrobu, stih: „Tad bih se svakim stihom vraćao opet u dom.“ Zapravo je u pesmi to prednji plan, ili prednje lice vukove majke, dok je u pozadini nagovešteno njeno teriomorfno lice.

Uostalom bolnom i pesnički prefinjenom čežnjom, kao u ova dva predivna stiha: Katkad jedrima sna doplovim u nju kao u dom. Kada me zaveje plavila njenih očiju znak.

Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA

Vi svi znate kako ona ima dobro srce. Ali smo zato mi pozvani da poštujemo nju i njen dom, koji je u ovome slučaju ministarski dom.

Ali smo zato mi pozvani da poštujemo nju i njen dom, koji je u ovome slučaju ministarski dom. A mi, ako se budemo tako ponašali i međusobno vređali iskazaćemo time jedno nepoštovanje prema ovom domu.

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

(IV ) Baš ništa me za crkve duša ne boli, za silnoga cara dom. Za grčke ikone poleguša golih u robovskom hramu mom.

Miljković, Branko - PESME

menja mesto Onima koji ostaju verni ostaje samo laž Al na istinitom mestu je hladno Na istinitom mestu niko ne diže dom Ledena ptica vatre je jedino znanje O kamenu koji žvaće svoj pepeo O pepelu koji ugovara novu nadu O nadi iz koje ona

Petrović, Rastko - AFRIKA