Obradović, Dositej - BASNE
Naposledak, padnu na to umišljenije da ih domaćem mačku privežu na vrat; al' evo nevolje: neće niko na se da primi ovu čudnovatu ekspediciju.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
, isto, s. 104. ³⁸ Mićović, Lj., isto, s. 249; Mijatović, S. M., „Iz narodne pedagogije - ’valja se’ i ’ne valja se’ u domaćem vaspitanju“, Učitelj, sv. 6, Beograd 1899, s. 500. ³⁹ Vukova građa, s. 13; Milićević, M. Đ., isto, s. 193; Vrčević, V.
178. ⁷⁴ Tanović, S., isto, s. 103. ⁷⁵ Mijatović, S. M., „Iz narodne pedagogije — ’valja se’ i ’ne valja se’ u domaćem vaspitanju“, Učitelj, sv. 6, Beograd 1899, s. 503. ⁷⁶ Tanović, S., isto, s. 104. ⁷⁷ Grbić, M., isto, s. 103.
234. ¹⁰ Mijatović, S. M., „Iz narodne pedagogije — ’valja se’ i ’ne valja se’ u domaćem vaspitanju“, Učitelj, 6—8, 1899, s. 713. ¹¹ Filipović, M. S.
566. ⁴⁴ Milosavljević, S. M., isto, s. 98. ⁴⁵ Mijatović, S. M., „Iz narodne pedagogije: ’valja se’ i ’ne valja se’ u domaćem vaspitanju“, Učitelj, 8, 1899, s. 709. ⁴⁶ Grbić, S. M., isto, s. 117; Filipović, M. S.
273. ³⁷ Mijatović, S. M., „Iz narodne pedagogije — ’valja se’ i ’ne valja se’ u domaćem vaspitanju“, Učitelj, 7, 1899, s. 618. ¹ Begović, N., Život i običaji Srba graničara, Prosveta, Beograd 1986, s. 199.
Mijatović, S. M., „Iz narodne pedagogije — ’valja’ i ’ne valja se’ u domaćem vaspitanju“, Učitelj, 6—8, Beograd 1899. Mijatović, S. M.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Nebeskijem svodom šetaše pun mjesec, rasipljući kroza tišinu svoje blijede zrake. Kao dječica kad umaknu domaćem zaptu i oku starijih, pa se na osami gdje razasnu i maha daju svome nagonu za pokret, tako se lomljahu i titrahu
bijaše jedino dijete svojijeh roditelja, koji ga ne htješe morodoviti naukama niti ga od sebe odvajati, no ga povjeriše domaćem svešteniku, nekome starome zanešenjaku.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Vremešna klaviristica u dobrom domaćem vunenom džemperu, s naočarima i s rupom od fistule pod vilicom, sjedila je uz pianino na čijoj su polituri ostali
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
U „Zarnom vlaču“ uveliko razgrađuje vekovne fonemske nizove i konstruiše nove, u „Domaćem zadatku“ demonstrativno rubricira pesmu na glagolska vremena, lica i oba broja, a svuda stavlja samo jedan oblik –
ne sadrže neophodan i dinamičan fokus u kome se prelama i ukršta individualan poetski doživljaj sa matičnom linijom u domaćem pesništvu, kao i da njihova čisto jezička strana ne podrazumeva i ne odražava izražajno bogatstvo našega nacionalnog
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
i u Nečistoj krvi mogao naći tamo gde se obično ne traži: duboko skriven u „mekom, toplom i ututkanom” sobnom, odnosno domaćem, porodičnom prostoru.
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Ta činjenica nije bila samo prednost. Ona je doprinela da zakasni pojava književnosti na domaćem jeziku, koja je znatno ranije i s neodoljivom snagom probila sebi put u zemljama gde je sakralni jezik bio latinski.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Interesantnu žrtvu (domaćem) izvoru ili bunaru [svakako: dušama predaka koje se tu zamišljaju], koji je kod Srba važan centar za domaći kult, imamo
svatovi dovedu mladu u novi dom, onda ona, prvo, stupi na prag i tu bude napojena vinom, a odmah zatim svi svatovi odu domaćem bunaru; mlada i mladoženja obiđu tri puta oko njega, i onda bace u bunar (ili ostave pored bunara) svako po jednu j.
Upotrebljuje se, u domaćem kultu i inače, kao apotropajon, i onda je obično u vezi s bosiljkom. Na Božić ujutru okiti se k.
(dok druga drveta, npr. bagren i dud, izbegavaju, SEZ, 19, 154). L. je igrala izvesnu ulogu i u domaćem kultu. U Hercegovini se, kažu, nekada venčanje sastojalo u tome što su momak i devojka, u nedelju pre zore, dolazili u
NARANČA Orange (cіtruѕ aurantіum). Naranča, pomoranča (Šulek). U običajima i domaćem kultu n. često zamenjuje jabuku. U Trebinju polaženik ostavlja na badnjaku jabuku ili n.
) od n. (ZNŽOJS, 11, 268). OVAS Hafer (avena ѕatіva). Ovas; zob. Zob ima dosta važnu ulogu u domaćem kultu. Zoblju se posipa drvo koje će se odseći za badnjak (Kupreško polje, GZM, b, 1894, 382); polaženik, ulazeći u kuću,
). U religiji p. je glavni žrtveni artikal, i to ili kao samostalna žrtva, ili kao predžrtva (πρόθυμα). I u domaćem, i u javnom kultu često je ona u vezi sa vinom, ili sa solju (upor. stalne izraze kakvi su »vino i p.« npr.
Međutim, smatra se da ga ne valja u kući saditi i držati. U zapadnim (katoličkim) krajevima r. se u domaćem kultu javlja ponekad tamo gde je kod pravoslavnih bosiljak.
« — o bolesniku koji će skoro umreti), i uopšte u kultu, domaćem i javnom, i u svima prilikama kada je potrebno religijsko očišćenje.
Šipak, nar, medun, puklaš, sladun, slatki mogranj (v. Sofrić). Ima izvesnu ulogu u domaćem kultu. Na Božić ujutru uzme jedan mladić š. i ide oko kuće govoreći: »Dobro jutro, dome! Mir božji i Hristos se rodi!
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Leksa je zadivljala. Materi je pomagala u domaćem poslu, ali bez volje. Nju je razapinjalo nešto drugo. Po nekom muški jakom nagonu osećala je ona nekadašnji rang Vlaovića,
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Najviše u politici, ali tako isto često i u nauci, literaturi, a najčešće još u privatnom, mislim naročito u domaćem životu.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
ovoga Crnogorca Đuru, pa i mene, koji nailazim iz beloga sveta, da ga uznemirim u domaćem miru njegovu. Mangal je zračio, i odblesak se odbijao iz oka staroga Arnautina, kao da iz duše njegove sikće plameni