Jakšić, Đura - PROZA
On se saže, zagrli me i htede me poljubiti... Ja sam vrisnula i pala na zemlju. Žena ovoga kuvara, domaćica od te kuće, utrča u sobu, diže me, plašljivo gledajući u ljutitoga gospodina; posle me izvede napolje, dade mi moj
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Niko se ne nada ni šibici na istoku, a kamoli zvezdi ili zori. Samo domaćica, skupivši suknju međ kolena, kleči pred otvorenim šporetom, i, kao svitac koji se pali i gasi, njeno lice na mahove
Još suncem iz tog snevanja zasenjen, silazim iz oblaka u kujnu. Bosa domaćica u kujni vari mleko, peva, razbija i prži jaja - mleko tek što je pomuženo, jaja su s legala doneta pravo u tiganj
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Stamena iznese gostima stolice pred kuću, poljubi popa u ruku, pa otrča opet u kuću. I domaćica priđe popu k ruci i upita kako je na domu, kako poša sa zdravljem.
Vuja sluša taj razgovor, a probija ga znoj krupan kao graške. Utom se pomoli domaćica na vrata kućna i reče da je večera postavljena. Boško i gosti uđoše u kuću, gde ih čekahu ostali kućani.
— protunjka Vuja. Popo lepo zaneme. Boško gleda zabezeknuto čas u popa čas u Vuju. Utom se pomoli domaćica na druga vrata, pa videvši Vuju — trže se i progovori zabezeknuto: — Namešteno je! — E, hajde da se spava!
Popo strašno zavrte glavom na Vuju, pa pođe bez »laku noć« da spava. Za njim ode polako i Vuja. Domaćica ih doprati s lučem do čardaka, pa se vrati. — Je li ustao pop? — upita Boško rano sutradan.
— Je li ustao pop? — upita Boško rano sutradan. — I otišao — odgovori domaćica. — Odista? — Bogami jest! Ja sam još pre sunca poranila. Vidim nema konja za vajatom.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Dođoše kući. Aleksa je išao napred. Negova Petra izide pred lude i smeškaše se, kao dobra domaćica, kad vidi goste na svome pragu. Ali nabrzo izumre osmejak kad vide ona natmurena lica. Aleksa joj reče: – Idi u kuću!
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Stanoje Gluvić stidljivo iziđe naprijed: — Da prostiš ti, popo, i vi, braćo, vi svi znate da se moja domaćica prije dva mjeseca pobabila. Dajte meni dijete i Ikoniju, dok je ono još za sise! Paziću ga kao svoje!
Ali sjutra se promijeni kod crkve sve. Istom pop ispriča i kmetovima i starijim ljudima, svi pristaše, i kum-Ninkova domaćica, vesela, uzela dijete za ruku, a tek učitelj kao iz mrtvih: — Molim vas, braćo, i vi, gospodin-popo, ako dozvolite da
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
A domaćica stoji kraj ognjišta, zajapurena od vrućine i od uzbuđenja i zadovoljstva što je stvar svršena i zet upecan, pa samo vadi k
Pa dok se domaćica zabavlja oko one što cvrči u velikoj gvozdenoj šerpenji i prevrće je, dotle ovaj uzima onu iz korpe. — I-ju, gospodin-po
— I-ju, gospodin-popo, baš ste vi vrag! A di su krofne?! — pita ga začuđena domaćica. — He, he, pojeo ih, milostiva! — Ta, i’te, vi se samo šalite; di ste i’ sakrili? — Pa pojeo, milostiva!
— I-ju, mene žalosne! Zar tolike krofne?! — He, he, iz vaše ruke, pa ne zna čovek šta je dosta! A domaćica samo ćuti, a šta mu je u sebi pomislila — to smrtnom čoveku naravno da nije poznato!
toga doba pop Spira očima da ga ne vidi; i jednako je zbog njega bilo reči u kući s gospoja-Sidom, koja je, kao dobra domaćica na kojoj kuća stoji, imala u vidu samo ekonomne obzire.
verujte, uvek se više dopadala i uvek mi više imponovala jedna dobra prosta uređena kućica, u kojoj skromna i vredna domaćica ume da vodi gazdinstvo, da prethodi primerom, na primer svojoj ćerci, da ova bude vremenom dobra kućanica i domaćica,
domaćica ume da vodi gazdinstvo, da prethodi primerom, na primer svojoj ćerci, da ova bude vremenom dobra kućanica i domaćica, da pomaže materi u kujni, da, da... i tome podobno, — veli gost koji se malo upleo bio. — Ta šta govorite?
prosta ali ukusna jela; kakva pileća čorba, paprikaš sa noklicama i jedna srpska gužvara — pa više ne tražim da jedna domaćica ume svome mužu zgotoviti ručak. — Ta šta govorite?! — čudi se opet gospoja Sida. — Ko bi to i pomislio!...
vulkanu prepunom gneva, hoću reći: planula bi gđa Sida, i zaboravila bi sve obzire koje treba da ima jedna gostoljubiva domaćica. A uzroka je bilo već isuviše. Prvo i prvo: nije bila ni najmanje zadovoljna sa Jucom i Melanijom.
»Prođe leto«, rekla bi tek vredna domaćica, »okrać’o dan. Taman opereš sudove, a ono se već i smrklo; taman si ustao od ručka, ’ajde sedaj opet za večeru.
Cvrkutaće ispod strehe, gložiće se i kavdžiće sa korisnim kokoškama ovi nezvani gosti, kad onima vredna domaćica baci zrna pred kuću; i ostaće i preko zime, i dočekaće svoje stare znance, i rode i laste.
kojih je sve jedna od druge bolja za jelo; a njima će posle prekraćivati ukućani vreme u doba kratkih dana i dugih noći. Domaćica će jedna drugoj slati po pun tanjir od zaklana svinčeta, i kobasica i krvavica i kožurica, i pričaće jedna drugoj
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
Bila je vredna. Svi su se prosjaci nje bojali. Naročito na groblju. Tamo im je bila kao neka domaćica. Uređivala ih je, pazila da ko čije mesto ne zauzme.
— Šta će ti rakija? Hleba da ti dam! — nudi ga domaćica. — Hleb sama jedi! — odbija on uvređeno. I, s rukama ostrag, još jače nabijenom šajkačom nad oči, unosi se u nju
Hleb je za prosjake. A Bekče prosjak nije! Rakiju da mi dâš. Domaćica šta će? Dâ mu. I tako od jedne do druge kuće, napije se.
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Lepa hrana, fino piće, gostoljubiva prijatna domaćica! Odlazi on i u Ćirkovićevu kuću. To mu niko ne zabranjuje, pa ni sama gospođa Mica; štaviše, voli — bar joj se tim
Afrika
U ovoj se glavna domaćica, bolesna, naga i očajna, parila nad nečim što liči na raspaljene mangale. Iako trebe da večeramo uskoro u „bifeu“, N.
Ostali, ležeći, mirno gledaju ispred sebe, tužni što moraju i dalje. Četrnaest mladih domaćica u četrnaest koliba spremalo je za svakog zasebno po jedan kus–kus od prosa.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Tri puta je, kaže, silazila, i tri puta se domaćica, kao bajagi slučajno, stuštila za njom, da bi joj onemogućila ono što je babama nemoguće.
Tresao je napudrovanu kosu, u koju su mu bili uvezali crne šepute. Gosti su bili brzo raspoređeni po kući. Domaćica, koja je u mladosti, možda, bila lepa, imala je sad još samo lepe, plave, oči.
U jednom ćošku stajao je pult, za muziku, a na njemu Isakovič ugleda jednu flautu. I note. Domaćica mu je rekla da je njena ćer, baš tog dana, dobila, iz Ajzenštata, novu muziku „Der Zerstreute“.
ona koju budu izabrali, to veče, kao najlepšu, među Venerom, Junonom, i onom trećom, koja je ocu iskočila iz glave. Domaćica, koja je sedela pored Isakoviča, šaputala mu je, kroz smeh, da je gospoža Božič Venera, a ona Junona.
Muško i žensko! Par koji bi tu igru igrao, ličio je na blizance. Prvi par je bio domaćin, sa domaćicom, pa je domaćica stegla, crvenu, loptu, pod bradu, a Valdenzer je otimao.
Domaćin i domaćica, međutim, počeše tad i njegovo ime da viču! U igri, kažu, svi treba da budemo jednaki. Nema izuzetaka u igri!
Isakovič se onda, brže‑bolje, poče praštati od domaćina i domaćice, a zatim priđe, da joj poljubi, ceremonijalno ruku Domaćica mu je rekla da ga je Franciska, koju svi u kući zovu Francl, zaljubljeno gledala, što nije čudo.
Svi su, očigledno, jedva čekali da se raziću. Božič je otrčao prvi. Zatim je i domaćica otišla, a sa njom i njena gošća. Gospožica Tekla, vrtela se, još neko vreme, oko Isakoviča, i fontane, ispred
Neobična okolina, neobična kuća, neobična domaćica, bili su, za trenut, za sat, dva, Varvaru ošamutili. Kao u nekom snu, i ona je bila razgolitila, grlo, u vrućini, a
Iznenada, kad joj domaćica predloži da sve to zbaci, ona se kao probudi. Vide pred sobom tu, skoro golišavu, lepu, crnu, ženu, koja joj se učini
Uzviknula je da mora kući. Neki ludački strah bio ju je obuzeo sad u toj kući, iako joj domaćica priđe, da je zadrži, i poljubi. Neko neizmerno čuđenje, gde se našla.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Šamika uveliko odlazi kod Sviraka, i Svirak Šamiki. Gospođa Lujza je tom prilikom onde kao domaćica, tako su familijarni. Tu će biti i mlađi Polaček, sa gospođom Matildom. I na njima se već godine poznaju.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
(iz paštrovićke „dobre molitve“) (Knežević, V. M., s. 241) — Domaćine, donesi nam vina, domaćica da ti rodi sina. (Vidanović, Božica, s.
starešina loše obavlja svoj posao, da se karta, pije i da ne misli na opšte dobro zadruge, zadrugari ga tada smenjuju. Domaćica.
ali i njegova majka, zatim žena njegovog brata ili neka od starijih žena koja najbolje obavlja ulogu koja joj je dodeljena. Domaćica je ženski starešina.
Matavulj, Simo - USKOK
Krstinja, snaha joj Joke Milunova s djetetom u naručju, Milica, pristav i njeki Šuto Mirkov, mladićak iz brastva. Domaćica bješe visoka i suha, a snaha joj omanja, jedra.
Puro je bio mučaljiv čovjek, što je rijetkost među Crnogorcima i bješe zdrav ko drijen, pucaše od jedrine! Domaćica mu, Živana, bješe mu sušta suprotnost, visoka, suha, bolešljiva.
Kami bješe oganj! Dvije-tri rukovijeti vrežine dimljahu, da oči isteku. Te se gurasmo pozadugo, dokle domaćica ne isprži nješto ribe, pa viknu: „Hajte, ljuđi, da večerate!
opancima, briđahu tabani, a onako sustala, neispavana za mnogo noći, uhvati tvrd san, te se probudi pošto sunce granu. Domaćica je mijesila. Ona viknu s vrata malog Đuzu i reče: — Zdrav osvanuo, Janko!
Nagađali su da kost nije slomljena, ali počisto ne znađahu. Zatijem okupaše Krcuna, domaćica dade čistu košulju, te ga narediše. Onda njih šestorica, onako mrtvi umorni, polijegaše.
Ali se knez tek tada izdera: — Ha, Janko sokole! Haj, Janko!... Janko zaječa na krevetu. Domaćica stade umirivati muža, a njih dvije s lučem otidoše k ranjeniku.
Sremac, Stevan - PROZA
Paja s ćuranom. To je taj isti ćuran o kome se vredna domaćica poslednjih dana više starala nego o svom zakonitom mužu. Kljukala ga je sve orasima po naredbi Jovinoj; počela je sa
Kod kuće ih dočeka vredna domaćica, koja se sva zajapurila kraj vatre, a oni joj se pokloniše. Jova, kako ga je bog dao šaljiva, pokloni se ženi i reče:
Pruži svu ruku, i Pavle oseti otprilike onako kao kad bi mu neko jednu spljoštenu papuču utrapio u šake. Domaćica se uvek umela ponašati onako kako časnoj ženi priliči; pred mužem se uvek držala u pristojnoj daljini od svakoga, pa
— Pa šta nam donosite? — zapita domaćica polaženika. — Zime, gospoja Kajo! — veli polaženik. — Vid’la sam... — veli ona — hladne vam ruke... — Hladne ruke...
— Hladne ruke... ama vrela ljubav — ugrabi polaženik dok se domaćin ustumarao tražeći papuče. — Čuće se! — dodade domaćica (onako polako), nameštajući duge šiške i perlama optočenu belu šamijicu oko glave, dok je Jova ispod kreveta tražio
— Sed’te, gospodin-Pajo, što stojite! — reče glasno domaćica. — ’Ajde, ženo, posluži rakijom, pa da se to ruča, da ne dangubimo — veli Jova, koji se već izvukao ispod kreveta s
— ’Ajde, ne pričaj tu, — prekide ga domaćica — nego sedi već jednom! — Slušala sam već sto puta te tvoje istorije. — More, ne znaš ti ni stôtu čest, iako si
— ’Ajde, sedaj već jednom! — oseče se na nj domaćica. — Evo, evo! Tako! — reče Jova i sede. Otpoče ručak. Ja neću opisivati šta je sve bilo.
Ko je god bio polaženik, taj će znati sve to. Spočetka se više radilo nego govorilo, jelo se. Domaćica ustade da »tranžira« pečenicu. Jova ne da nipošto, hoće on. Diže se užasna vika.
— Izvol’te vina, gospo’n-Pajo. I domaćica zvrcnu blago po nosu g. Paju i dosu mu u čašu, a to je valjda bila već petnaesta.
ozbiljno Jovan, da se gospoja Kaja trže, pa izvrnu čašu i stade je razgledati prema prozoru — a kakva si mi ti žalosna domaćica, a što ti nisi ove čaše oprala? — Kako nisam, oprala sam ih! — brani se gospoja Kaja.
Jova priča svoje podvige u kasarni i van nje dok je još »jegerom« bio, a domaćica pravi kuglice od hleba, pa tek ponekad baci i lupi g.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Pa, ma da ga niko od ostalih ne pita, on im kazuje čije je: — Mitino. Mita što lane umre. A ono mu je domaćica — i pokazuje na nju, pa se opet okreće detetu: — Milane, sinko, dođi sutra, ali rano, sabajle, te čiča malo mesca da ti
no ipak pribrano, i sa ugušenim plačem, bolom vratila se, našla metlu, pa, kao da nije ništa bilo, već kao svaka mlada domaćica počela da čisti dvorište, trudeći se da se umiri, da ne grca, da se pribere.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Pa što lepa beše ali što beše velika radilica i vredna domaćica. Cara Petra sused car Tatarin poruči mu jedared da mu dade svoju kćer za ljubu, ako to ne učini da će doći sa svom
Borme se ona tu nekoliko dana pozabavila, djevojčica joj već poodrasla. Mlađa sestra kô domaćica bavila se kućnim poslom i gotovcem, te jednoč ne imade kad da iščešlja djevojčicu.
Kad se gošća nakloni na hajvar a grahu ni mukaet, onda domaćica reče: — Uzmi, kumo, i graha! A gošća joj odgovori: — Hvala, kumo, dobar je i hajvar.
A gošća joj odgovori: — Hvala, kumo, dobar je i hajvar. Na to domaćica reče: — Ali je hajvar skup: oka po to i po to! A gošća odgovori: — I vrijedi! KAD SE HARČI NEK SE HARČI!
Tad mu se sinovi zastide i odmah ga ožene. CIGANSKA PORODICA Grijala se zimi pokraj vatre ciganska familja. Rekne domaćica: — Eh, da imamo masla, kao što nemamo brašna, pa bismo uzajmili u selu tavu, te bismo načinili gospocku pitu.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Na vratima je dočeka domaćica: — Ej, veselnice, skapala si od gladi. Da ti načinim časkom kajganu ? — Ne treba... ne mogu, promrmlja Ljubica, i
Stojan mi nabavio neku debelu kokošku, a ja rekoh biće dobra za čorbu. — More, pametna si ti ženica i krasna domaćica, samo te to ne drži za dugo, nego naiđe neka luda, jogunasta daska, pa čovek da beži u svet.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
stolu se crvene lepo obojena, išarana, pa zatim zejtinjavom krpom obrisana uskršnja jaja, što ih je vredna i marljiva domaćica brižljivo naslagala na okruglu tanjiru.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Dobar čovjek. Došao je amo nekih deset godina prije mene. Pa ove godine nešto zakunja pa poteže pa umre, a domaćica mu s đecom diže se rodbini. I sad si ti drugi, što dođe poslije njega, koga ću da služim.
da se poslužim arhaizmom, neodolim bio — i on tamo odlazio i kurisao luckastim kokoškama, na veliku korist ekonomnih domaćica! Pa i on je dosta propatio! A bio je krasan petao.
! Sag, ete, imam si, na priliku, što se kaže, na primer, jedna krotka, lepa i mlada domaćica, čuješ?! Ete čovek sum mlad, pa si imam sproti men’ i mlada domaćica, čuješ?!
! Ete čovek sum mlad, pa si imam sproti men’ i mlada domaćica, čuješ?! A ete dođe si odnekud, pa ga ne znaeš ni ko je ni što je, jedan takav iz Jevropa so pućet, pa ha pred
zboreše tatko mi, da si turiš ovaj reč (od pokojnoga mi tatka Kirijakisa) što će ti sag kažem: »Puška, simsija i domaćica — ne se dava u zajem!« Da zapantiš, reče mi, toj! »Česna žena trebe, reče, da si sedi u mutvak; u mutvak je ženski kef!
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
prozor posteljinu svakog jutra istresa, U sunce gledajući i tiho pevajući; Što je u avionu stjuardesa, Što je domaćica u dobroj seljačkoj kući, To je, u pomenutoj ulici baba -Višnja, Juče, danas, a jamačno i sutra: Sila nevidljiva,
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
kada će joj biti venčanje, kada će imati muža; kada će i ona, kao i njene udate drugarice, imati svoju kuću i u njoj biti domaćica, sa mužem ići po rodbini, po slavama, večerama, kao i po saborima i svuda gledati kako će se što bolje | provesti, što
— Evo, gazda Marko. Ovo je moj seraj. Ovo je ta, „efendi-Mitina kuća“. Ovo je moja domaćica, a ovo je moja kći, moja Sofka, tatina Sofka!
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Ele, u punom smislu riječi, lijep momak. Pošto priložiše badnjake i druge obrede trsiše, sjede serdar i domaćica mu, kći, snaha i soldat — svi posjedaše na slamu (kako je običaj) i stadoše jesti.
“ „Jân.“ „Kako reče?“ „Eto, čuo si kako“, prihvati domaćica, smijući se, „ime mu je Janko!“ „Zdrav mi bio uskok Janko!“ reče serdar, pa nategnu junački.
Medik je vješto dražio ih. Mali Milun sjedeći na babinu krilu, smijao se i on, premda razumjevao nije njihove šale. Domaćica, snaha joj i kći, gledahu na serdara, koji mračna lica, pušeći, gledaše preda se.
No domaćica mu, istiha će: „Pejo, ljudi su podrijemali, a i umorni su bogme!“ On se trže iz svojijeh misli, pa kao da nadoknadi št
Joka potičući oganj, smijaše se tome. Serdar, izmaknuvši se zovnu je, a djevojku posla k ranjeniku. Domaćica mu se primače, te počeše šapatom da se razgovaraju o domaćim potrebama što ih dan donosi.
Bog neka mi u grijeh ne upiše, posijao ih je dosta, kroz ovu godinu!“ „E Božija volja!“ reče s uzdahom domaćica, „ma sjedi brajo, što stojiš!“ Pop naelak sjede. Naelak snimi torbicu ispod pazuha, pa prisloni uza članak od noge.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Pričaju kako je prosilo nekakvo cigansko dijete, pa došlo pred nečijom kućom, i ovako ga upitala domaćica, a ono odgovorilo: „Najvolij’ udrobit’“ (tj. i jedno i drugo).
Kad se gošća naklopi na hajvar a grahu ni mukaet, onda domaćica reče: „Uzmi, kumo, i graha“. A gošća joj odgovori: „Hvala, kumo, dobar je i hajvar“.
A gošća joj odgovori: „Hvala, kumo, dobar je i hajvar“. Na to domaćica reče: „Ali je hajvar skup: oka po to i to“, a gošća odgovori: „I vrijedi“. Kisni, ne misli, stiglo me do vrata!
Kako sam postao, nije mi podrobac ostao. — Rekao nekakav gost grebući žđelu, a domaćica naspe opet punu, govoreći: Otkako sam dovedena, nije mi žđela ogrebena.
“ Mitar je naš, ne mari! — Rekla domaćica, kad je došao komšija Mitar pa večeru, pa ne hćela ništa više pristavit’ nego na namjernu, pa tako više puta rekla đe
7 Pitala Ciganka muža: — Čiji su ovo silni konji? — Naši. — A ko ovu silu osedla? — Bogme, svaki svoga. 8 Pitala domaćica cigansku ženu: — Ali ćeš da ti iznesem pred vrata hljeba, ali da se ogriješ?
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Poznamo se i pocelujemo. Kći stričeva, koju sam pri sisi ostavio, ona sad domaćica i s[a] sinom velikačkim. Pitam za jednoga komšiju, čiču Mijaila. Nejma ga; davno se prestavio.
” Dâ se to ovom čoveku na smej, da se nekoliko minuti morao smejati. Pita domaćica: „Uàt is dat? Uàj du ju laaf so? Šta je to? Zašto se vi smejete tako?” A kad joj kaže, učini se vseopšti smej.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Nije li danas petak... Ne misli ti za večeru... Kamo vam ostala dica? — Srame se, pa se sakrila iza tare — veli domaćica. — Ajde večerajte, živi bili! Stipane, daj da se i mi založimo. I ti ćeš sa mnom večerati, Jerolime!
— Ajde večerajte, živi bili! Stipane, daj da se i mi založimo. I ti ćeš sa mnom večerati, Jerolime! Domaćica metnu svoju zdjelu na tle, a trpezicu donese pred djevera, pa onda dovede Čmanjka, Škemba, Krivu i Galicu da poljube
Vratiše se pred mrak, kad i Kriva dođe. Čmanjak je spavao, a Škembo se igrao u pepeljaku. Domaćica usu u lonac kukuruzno brašno, koje knez izmiješa.
Ćosić, Dobrica - KORENI
— Aćim prekide Đorđa. — Kad si sposoban, koju si izabrao? — Devojka je zdrava, lepa, dobra domaćica... Takvu bi mi i ti izabrao. — Kad si mene ženio, ti me nisi ni pitao da li pristajem. dobro si, Vukašine, učinio.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
sunca, odrazio je s male površine stakalca negdje napolje, na mrku plohu samostanskog zida, na zbrčkana lica dviju domaćica što na povratku s tržnice razgovaraju na ulici, na njuškicu mlade mačke koja se trudi da šapicom otrese svjetlosni
Za Dolores Petar je dovukao iz svoje kancelarije platneni šezlong. Domaćica se odgegala u kuću na nabuhlim, nečujnim nogama i poslužila nas kavom u četvrtastim šoljicama, u kojima je plivalo
A ti, — iskosi se na dečaka, — pazi da ne uprljaš ili ne skineš zavoj! I sutra dođi opet. Za večerom se domaćica izvinjavala bez kraja i konca zbog tobože skromnog ugošćenja.
Ali na don-Petrovu kuću bolest ne nailazi, i šipak je vječan. Kad se domaćica zaputi u kuhinju, visoke čaše u kredencu odzivlju se tankim cilikom na stupanje njenih nabuhlih nogu, koje kao da su
Maju je savladao san. Naslonila obraze na složene ruke. Dolores se oprosti i pođe s njom na spavanje. Domalo se i domaćica pojavila na vratima sa svijećom u ruci da nam zaželi laku noć. Kad je sve u kući utihalo, Petar.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— Gledaj, more, da ne naiđeš još na kakve svoje čakšire... da nije i njih tvoja domaćica donela na dar — odgovori mu pisar i zacenu se od smeja. — E toga nema...
Kao van sebe pade u jedan ugao i stade da diše jako i ubrzano, kao da će sad izdahnuti. Domaćica Vujova, videvši ga ovakova, ne iznenadi se, jer je, za duga veka, dosta ovakvih prizora gledala.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Kad se gošća naklopi na hajvar a grahu ni mukajet, onda domaćica reče: — Uzmi, kumo, i graha! A gošća joj odgovori: — Hvala, kumo, dobar je i hajvar.
A gošća joj odgovori: — Hvala, kumo, dobar je i hajvar. Na to domaćica reče: — Ali je hajvar skup: oka po to i po to. A gošća odgovori: — I vrijedi. POMO3̓ BOG, ZLA ŽENO!
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
S takvim načinom engleskog života upoznala me je njihova domaćica i to tako umešno da nisam ni osetio kako se to zbilo. Skidam kapu pred engleskom domaćicom koja je, inteligentno i
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Eto, k'o mišljah: gradi se naša, 'rišćažka crkva, biće na upravi naši ljudi... Uto zaplače domaćinovo dete; domaćica požuri da ga uspava, pa, pošto umuče, utrne lampu.
Ilija gine s dana u dan. A kad domaćica hoće da ga čemu podvori, veli joj: — Ko će meni ugoditi kada zdravlja nemam? Da ubije vreme, naveče razgovara s
— Jedite, — veli im, — zdravi bili! Spolja čuje se vreva svetine i ljudski kikot, a kad muzika prođe pored kuće, domaćica otvori vrata. — Ne otvaraj! — opazi Ilijina majka u brizi za bolesnim sinom. — Pusti, majko, neka se vesele!
Petrović, Rastko - AFRIKA
U ovoj se glavna domaćica, bolesna, naga i očajna, parila nad nečim što liči na raspaljene mangale. Iako trebe da večeramo uskoro u „bifeu“, N.
Ostali, ležeći, mirno gledaju ispred sebe, tužni što moraju i dalje. Četrnaest mladih domaćica u četrnaest koliba spremalo je za svakog zasebno po jedan kus–kus od prosa.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Prošćeš, domaćica toga mu sina preuda se gore u Lokvare i prevede sa sobom malog Stojana, jedino unuče Mijino... Tako je on, kukavac,
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
da čestita Badnje veče (Trebinje, 379); o Božiću domaćin posipa polaženika, i polaženik domaćina (Glasinac, 381; 382), domaćica posipa vola (Glasinac, 382). Ječam se prosipa pod vrbu, kad se za nju »venčava« groznica (ŽSS, 279). J.
O Badnjem večeru (blagoslov, i analogne vradžbine, SEZ, 19, 71; 73; Karadžić, 1, 1899, 213), o slavi (domaćica takne sitom kroz koje je sejala brašno za kolač u tavan, ili u zid više glave, »da bi toliko rastao k.
, 160). Onoga jutra kad počinje setva treba da domaćica rano počisti kuću i đubre izbaci napolje (SEZ, 14, 262). Pred setvu potrebna je molitva.
Važnija je obedna žrtva, koja se sastoji u izuzetno obilatom ručku, sa vinom ili rakijom, i koji obično nosi na njivu domaćica lično, i tom prilikom blagosilja (SEZ, 40, 332; 7 163; 32, 9).
U selima Majdanu i Rudniku kod Gornjeg Milanovca običaj je da se »obroće ruke posle sahrane«; to mora da učini i domaćica pred nasađivanje kokoške ili bojenje pređe i čovek pred polazak u setvu.
U Aleksinačkom Pomoravlju — u vračanju radi mleka domaćica uoči Đurđevdana mleko »podsiri u vedru« i stavi ga »na jedan veliki busen sa dosta trave«, a sutradan ujutru, pošto
ukućani bacaju na polaženika i on na njih (SEZ, 64, 195 1, 160). U Resavi, na Božić ujutru, domaćica »sa rukavicama na rukama pospe k. oko bunara, i zakiti ga bosiljkom« (GEM, 28—29, 1965—1966, 197).
U Aleksinačkom Pomoravlju uoči Sv. Andreje, radi vračanja, kuva se k. u svakoj kući: kad padne mrak, domaćica iznese u dvorište tri skuvana klipa »mečki za večeru«, zagrize svaki pomalo i ostavi (na rodno drvo ili krov neke
Svi ukućani jedu k., a ostatak daju živini i stoci. Jedan deo k. domaćica baca kroz odžak — ,da nahrani mečku̓. Isti običaji su u Homolju, okolini Boljevca i Nišavi« — »ostatak kulta medveda —
Pred svakom kućom su vikali: ,Sirca, zarca, majo. Rikalo, bukalo, pjevalo̓. Domaćica ih je darovala sirom, jajima i slaninom. Verovalo se da će krave bolje voditi ako ih udare lilom.
pored kukuruza i žita (GEM, 28—29, 205, Resava); a na Sv. Ignjata domaćica izruči polaženiku preko leđa sito ili rešeto semena u kome je i p. (SEZ, 19, 69, Homolje).
mesi, kad se mesi, kako se lomi ili seče. — O Božiću, na primer, u okolini Zaječara (GEM, 42, 1978) domaćica »mesi veći broj obrednih hlebova«.
Ćipiko, Ivo - Pauci
— Uveo sam te da znaš gdje ćeš doći:. ti si ovdje moja domaćica, inoča, druga žena!... —A kud ti je čovjek? — upita je. —Pošao je u varoš. —Mora da je budala.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Činilo se kako ne zna ni toliko da sam ovde ipak nekakva domaćica, da sam žena gospodara ove kuće. U redu, ja znam da je on monah i da mu je zabranjeno obraćati pažnju na žene, ali zar
Ilić, Vojislav J. - PESME
Zar jedan pijani kravar?! Zar ona kmetica jedna Do sada supruga česna i domaćica vredna?! On poče očajno piti. Lagano brkove sŷče, I strast ga obuze silna da se ma s kime tuče. I prilika mu se dade.
Stanković, Borisav - TAŠANA
Istina domaćin, pokojnik nije živ, nije tu, ali je tu njegova domaćica, deca, i za prijatelje je njegova kuća otvorena«. Ali on se jednako snebiva.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Gost, doteran kao uvek, čist, zakićen cvetom, na jedna vrata. Na druga, pred njega, domaćica. Šušti i miriše; diše na fine čipke što joj cepte po grudima; od dijamanata na prstima i u ušima sva „blicuka” — reč
Otuda i osobit ton u kući u kojoj je ona bila domaćica. Ona je govorila uglavnom opšta mesta, ali uvek s naglaskom nekoga svoga iskustva, i teško je bilo protivrečiti joj sa
— nastavi Nata u Mirkovu tonu, intimno, susedski, prijateljski. — A gde vam je domaćica? — E, bila, pa je nema — razveo ruke Mirko, ali kao u šali.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— ponovi i onaj debeli. Tek što je Mačak tako sam sebe malo okuražio, iza okuke druma začu se pjesma: „Tele riče, domaćica viče: Zašto ričeš, izjeli te vuci?“ — Aha, evo Strica! — poveseli se Mačak. — Prepao se pa pjeva.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
domaćin ja li posluje svoj zanat, ja li tek i onako na stolici sedi merkajući s pozorom na svoju čeljad što posluju. Domaćica mu tka platno, a ostala mu čeljad sva predu, sluge u naredbi im svaki svoj dat mu posao posluje.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Biva da ponekad bane domaćica mu Tašana (od koje se čorbadži-Zamfir — iako je tri paše surgunisao — ipak pribojavao pomalo); tada čorbadžija brzo uzme
ozbiljan vid, pa kao da ništa nije ni bilo, brzo okrene razgovor, pa je savetuje i kao grdi pomalo i veli: „Će se udaš. Domaćica će staneš, obraz da čuvaš; zašto obraz — tol’ko! — i pokaže dva prsta širine.
A već i sami im nadimci kazivahu to — behu to sve neka imena budiboksnama; neki Tane „Domaćica“, neki Vane „Jagurida“, neki Gane „Majkina dušica“, — i sve tako neka imena!
Čim otvori dućan, odmah oseća da mu treba i domaćica. A i svi mu povlađuju, svi ga hvale da je dobra prilika i vele: „More, pa ima si čovek i dućan!
— U drugoj sobi, odmah do sobe Zamfirove, poređale se na minderlucima: domaćica Tašana, Taska i tetke Kaliopa i Uranija.
— Sedi si, Doke! — nudi je domaćica. — Što prajite? — pita ih doka sedajući na minderluk prema njima. — Sedimo si! — odgovaraju one kroza zube.
— pita je Tašana. — Sedi si na jedno kafe. — Nesam si došla za kafu, veće... — Vaske, mori! — prekide je domaćica. — Vaskeee! — niknu Taska. Uđe Vaska i domaćica joj reče da ispeče četiri kafe.
— Nesam si došla za kafu, veće... — Vaske, mori! — prekide je domaćica. — Vaskeee! — niknu Taska. Uđe Vaska i domaćica joj reče da ispeče četiri kafe. Vaska odmah usu kafu u fildžane sa zarfovima i unese i posluži ih.
— Pa što čekate veće?! Neje daskalica, ta da si sedi u te godine. — Što je pa teb’ ti za njuma? — odbija domaćica. — Ostavi tija reči!... — Što gu ne davate onomu na kojega je, ete, merak?... — Merak! — prekide je Tašana.
! Pa ja vi za kujundžiju, ete, i zborim... — Kako reče? Što zboriš? — prekide je domaćica. — Za koga zboriš? — Za Manču našoga! Zašto gu ne davate kad se deca, ete, begendisuju?