Jakšić, Đura - PROZA
Čovek makar kako da se namučio, opet se još nije nasitio života; isto kao što pijanica viče: „Mnogo je!“ i: „Hvala, domaćine, ja ne mogu više!...“ a, ovamo, prima čašu, ispija je naiskap i pada, trešten, na zemlju... — Tako je, Miladine!...
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Čeljad posluje po kući. Utom se otvoriše vratnice i uđoše Zarožani. Kmet Purko još s vratnica viknu: — Domaćine!... Ima li koga doma? — Ima, ima! — odazva se Srećko, kućni starešina, praunuk Mirjanin, i istrča iz kuće.
— kliknu Miona radosno, pritrčavši, pa uze grliti i ljubiti Ognjana. Ognjan se malo iznenadi. — Pa srećan ti rad, domaćine moj! — nastavi Miona. — Gle, gle! Kako je to krasna brazdica, pa kako je duboka!... O, mene lude!
— kao tuđi čovek; kao da mu i nije stric, kao da ga sad prvi put vidi. — Domaćine — zovnu pop Mića. Zalaja ozgo Boškov zeljov, koji beše privezan za neki direk iza kuće. — O, domaćine!
— Domaćine — zovnu pop Mića. Zalaja ozgo Boškov zeljov, koji beše privezan za neki direk iza kuće. — O, domaćine! — zovnu pop opet. Zalaja zeljov još žešće. Neka devojka izviri iz kuće, pa je opet nesta.
Zalaja zeljov još žešće. Neka devojka izviri iz kuće, pa je opet nesta. To beše Stamena, poćerka Boškova. — Domaćine! — oteže pop iz sveg glasa. Zeljov riknu i stade tako trzati lancem da se čak dole do vratnica čula zveka.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
I kad se sporazumu, zađe čiča Sima „knez” (birov) i sazove domaćine sudnici, koju su nasred sela podigli. Ne prođe mnogo, a tek vidiš: s jedne strane jedan, s druge drugi, dolaze
I sva trojica krenuše se oborenih glava sudnici... Nije prošlo ni pun sahat, a Sima već sazvao domaćine. Došli ljudi, užurbali se, pa pitaju jedan drugog što li ih kmet na takom lepom radnom danu saziva.
Ispod njega su jurili talasi. Stade na vratima i zakuca, ali ne dobi odgovora. On viknu: — Ej, domaćine! Niko se ne odziva... Samo talasi huče... — Domaćine! Opet ništa. On stade pesnicom udarati u vrata. — Domaćine!
On viknu: — Ej, domaćine! Niko se ne odziva... Samo talasi huče... — Domaćine! Opet ništa. On stade pesnicom udarati u vrata. — Domaćine! — Pa ti si lud! — zagrme glas iznutra. — Dom je — dom.
Niko se ne odziva... Samo talasi huče... — Domaćine! Opet ništa. On stade pesnicom udarati u vrata. — Domaćine! — Pa ti si lud! — zagrme glas iznutra. — Dom je — dom. On je na zemlji, a nije na vodi!...
— Hajde, Surepe, — reče Zavrzan pošto popi rakiju — da se posao gleda! — Hajde! — reče Surep. — Dede, domaćine! Naređuj! I odoše u avliju, gde će im se vo doterati da ga zakolju. Susedi počeše dolaziti.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
znaš... nisam rad da se zna. Utom stiže i Đýka s punim tanjirom, i metnu ga pred Niću. — Pa, domaćine — veli Nića — zar da večeram, a prid večeru zar baš ni čašicu rakije, aj?! Makar one bećaruše.
— Ama ti, Nićo, otoič reče da ti je »posle ručka«? Zar posle vina rakije?! — To je beamterska forma, domaćine. A ti nisi bio beamter, pa i ne znaš, pa nije ti baš ni zameriti! — šali se Nića.
— Pa kako parohijani, domaćine, kako; je l’ k’o u staro doba? — Ta ja samo kažem: ne daj, bože, gore! — Ta nije valj’da? — veli pop Ćira.
— Možemo, možemo! — veli pop Ćira, omotavajući šal oko vrata. — E, pa sad, dragi domaćine, da se rastajemo. Fala na dočeku. — O, na malo, na malo! Kamo sreća, pa da me se počešće tako setite!
Kad ’oćete, a vi se uzmite! ha-ha-ha! — reče pop Spira, izlazeći iz kujne. — Dakle, zbogom, domaćine, i fala ti baš od srca reče pop Spira izlazeći iz kujne, pa se poljubi s domaćinom.
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
— Tugo, Mito, domaćine! — Lele, sinko! Tugo čedo! Pa što mi se čedo u snu češće ne javljaš, ne dolaziš? Dođi, sinko, javi mi se, te majka bar
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
(iz paštrovićke „dobre molitve“) (Knežević, V. M., s. 241) — Domaćine, donesi nam vina, domaćica da ti rodi sina. (Vidanović, Božica, s.
Sremac, Stevan - PROZA
Već na tri četiri dana pred Božić viđaš domaćine kako nose prasad kućama; sretaju se, pozdravljaju i ponosito nosi svaki u ruci svoje slatko breme.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Ispod gustih Samardžijinih obrva odjednom prosinuše stroge tužne oči. — Rade, stari pošteni domaćine, a znaš li ti uopće šta je to konj, to ti meni reci, džeko jedna? — Pazi ga! Pa šta ću drugo i znati ako neću to.
— Ej, domaćine, je l tamo Balać? — Otpirio na potok da s curama ašikuje — odvraća neko iz dvorišta. — A mali Gončin? — On otišo
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Ajde, domaćine moj... A pri toj reči „domaćine“ osetim kako ti nabrana, topla usta zadrhte i suza kane na moj vreo obraz. Kupaš me.
Ajde, domaćine moj... A pri toj reči „domaćine“ osetim kako ti nabrana, topla usta zadrhte i suza kane na moj vreo obraz. Kupaš me.
— I u ovoj se kući pesma poje. Za majku ne znam kako je izašla preda nj u kujnu, samo meni znam da srce stade. — Ej, domaćine! — viče č’a Jovan penjući se. — Tu smo, tu! odgovara mu mati, grcajući i trudeći se da se pribere.
žaleći je i snebivajući se pred njom, ne mogu da budu onako slobodne u razgovoru kao s drugim ženama koje imaju muževe, domaćine.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Za onom drugom sofrom svi su se najeli, pa je i preteklo mleka. Tada će da reče onaj seljanin: — A be, domaćine, kakav je onaj čovek što tamo pojede onoliko mleka? — Pa to je naš tatko!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
— viče ljutito potporučnik Dragoslav. — Čekaj... polako! — umeša se kapetan Jovan. — Vikni, zovni: hej, domaćine! da vide ljudi s kime imaju posla.
— Onda on priđe prozoru i lupi: — Hej, gazda, domaćine! Na prozoru se pojavi ženska glava. — Ne boj se, ne boj se, mi smo Srbi, otvori!
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
OBREDNE I OBIČAJNE PESME KOLEDARSKE 13. Dobar veče, koledo! domaćine, koledo! Zatekosmo, gde večera, Na trpezi vino pije, Tvoj govedar kod goveda; Krave ti se istelile, Sve volove
“ — “Imam brata baš-terziju, Te mi reza bornu suknju, U skutovi razboritu, U pojasu saboritu.“ 14. Domaćine, koledo! gospodine, koledo!
— Lepa Maro jel’ ti žao seje? — Zašto bi mi bilo žao seje, U mog draga bolju seju kažu. 79. Posadi se, domaćine, neka ti je čast, Među braćom i družinom vazda pošten glas!
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
badnjake, pa sedne na pročelje, gde ga ogrnu guberom; on uzme vatralj pa kreše ugarke i govori): „Koliko ovih varnica, domaćine, toliko ti bilo ovaca i novaca; krmaka i trmaka; ovnova i volova, itd.“, (pa onda daruje pročelje srebrnom parom).
V GOVORNIŠTVO ZDRAVICE A) OZBILjNE A) U RAZNIM PRILIKAMA 1 POLAZNIKOVA ZDRAVICA NA BOŽIĆ „Napijam, brate domaćine, u tvoje zdravlje, za tvoj žitak i užitak, život i dobro zdravlje, pa u zdravlje tvoji’ sinova i sinovica, unuka i
4 Domaćine, fala, Bogorodica ti dala, što ti dala, to ti održala! Bog ti bio na pomoći, pa te sačuva od jada, od grada, od tresova
Plakao s vrećom pred tvojom kućom! Bane domaćine, vazda primico, nikad ne odmico. Primaklo se ljeto, rodilo ti žito; bilo ti po dnu busato, po sredini trsato, a na vrhu
Vazda ljudima dava, koji ti za čast znali, a za zdravlje boga molili, a zlija ti bog ne dao! 5 Zdrav, bane, domaćine i banice, kućna domaćice!
Sačuva te bog, bane, domaćine, od popuzljiva mosta i stideća gosta, i prtene vreće i od svake napašne sreće. Više kuće ti stog, na nebesa svemogući
Više kuće ti stog, na nebesa svemogući bog, pa dijeli narodu: nekome šakom, nekome kapom, a tebe, bane, domaćine, i šakom i kapom i vrećom i svakom drugom srećom.
3 (PRIJE DAN KRSNOGA IMENA) Zdrav si, kućni domaćine, zdrav ti svak u kući bio kako i ovi orah. Kako ovi orah pun bio, tako ti pun tor, pun obor, pun rod, puni koši, puno
Zdrav domaćine bio i prijatelje vazda časno gostio! B) O KRSNOM IMENU 1 Bože pomozi, bože veseli! Pismo u dobri čas i u bolji čas, a
i! Ubio ga gospod Bog strijelom kroz plot! Vala, mili domaćine, i ejvala! Zemlja dala, da ti pomože gospod Bog i sveti današnji god!
Šta ćemo dalje! Bog nam dao zdravlje! Zdrav si, domaćine. U tvoje zdravlje, sve ćemo junak i bardak! 3 NEVESTI 'Ajde, Ljubica (ili već kako joj je ime), da ti je srećni put
Čauš je u svojoj šali neopranih ustijuh, pak ne štedi ni kuma, ni staroga svata, ni domaćine, istih mladenaca, nego ih naziva svakojakimi imeni, i sve svatove i uzovnike protitra, prorešeta, te bude smija do
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Kad dođu pred kuću, čuju viku i vide da je veselje: žene se ona dva brata; onda on poviče ispred kuće: „O domaćine!” Kad otac to čuje, on istrči pred kuću i začudi se kad vidi takove goste pred svojom kućom.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
” I tako ti me otera. Iziđem iz sale i iz Marienhilfa bez obzira. Uljezem u grad i nađem moje domaćine jošte pri ručku, koji se zdravo ismeju čujući moje priključenije.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Aristoteles htede da mu nešto odgovori, ali ga Nikija preduhitri: „Svršena stvar! - Hej, domaćine, još dva bokalčeta vina!“ Više od dve godine čekaše Aristoteles u Ateni Platonov povratak.
„Dobro, mili moji, učiniću!“ Njegov sin zapljesnu radosno rukama, a ja zovnuh gostioničara: „Hej, domaćine! Brzo još flašu vina, najboljeg što ga imate u podrumu“.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Za onom drugom sofrom svi su se najeli, pa je i preteklo mleka. Tada će da reče onaj seljanin: — A be, domaćine, kakav je onaj čovek što tamo pojede onoliko mleko? — Pa to je naš tatko.
obično naplaćuju se o jeseni pare vladičine od naroda, pa došao pop i knez u nekakvo selo hercegovačko i okupe sve domaćine pred crkvom i kažu da svaka kuća ima vladici platiti po osam groša, „a dva vam — pop im kaže — vladika oprašta zato
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Cijelo selo sakupilo se da što dostojnije isprati kip staroga sveca. Žižica i Bukalo dogovorno podigoše domaćine. — Kad nije moguće drukčije, bar da ga dostojno ispratimo! — veli Žškica na koga naljeze, u brizi, žureći se preko sela.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Tako mi Boga, na kulu ću! — podviknuo pop ovo na arnautskom, pa mimo domaćine jurnu na vrata i uza stepenice na gornji boj.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
— Kosta, nalivaj !... Na prvom mestu da uslužimo naše ljubazne domaćine: Racu i Svetu. Dede! — Mi ne pijemo više. — Nemoj da mi odreknete i drugi put, inače...
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Njega i muža, oca mu, zajedno u jedan red stavljala, u starije, veće od sebe, kao domaćine kućne. Uvek kad god bi otac što zaboravio iz dućana da pošlje kući a ona, ne smejući ponova svaki čas da ga za to
A već spremanje jela, pića, večera. I, kad uveče, u subotu, uoči svadbe, pošto dočeka sve pozvane, prve domaćine iz maale, varoši, pošto ih, izljubivši se s njima, uvede, posadi za bogatu sofru, naredi dvojim sviračima, aščikama,
Ćipiko, Ivo - Pauci
Mladost se ipak podala dobroj volji i životu. Samo domaćine ubi briga; zabrinuti pitahu se kako će se te zime prehraniti. Svako se stiskao u se.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
ARSA Ništa ti još ne znaš, hadži! Oni mladi, pa već čovek i da se ne ljuti. Ali što za ove druge, starije, domaćine! Ostarelo, kleklo, pa kad se s njom nađe pobesni! Eno: Maksim, Zafir, Stanko, svi...
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
i građane počastiti; gladan site zasmočiti, žedan pjane napojiti, golić odevene preobući, tuđin, neznanac, ništo čovek domaćine i kmetove k sebi na stan prinuditi; nevaljali prosjak bogatice ujedno sa siromašu, s vrlim svetom i s dobrom naukom