Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— Ne brin’te se, mamâ! Ostav’te vi to samo meni. Ta zar sam zabadava bila u pansionatu! Ta zaludiću ja njega k’o dona Ignacija don Marijana u Ljubavnom napitku.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
“¹⁵⁷ Dobar lek su i basme. Baba Dona iz Selačke, prema zapisu Milićevića, ovako je bajala detetu koje su napale veštice: „Uzme u ruku perušku i crven
avaj! Veštice, vile i vetrovi! Došli ste da Milanu (ili već kako mu je ime) pojedete srde i glavu; ali je kod njega Dona bajalica, koja vas šalje u goru list da prebrojite, u more pesak da premerite, u svet putove da prebrojite.
I kad se vratite, ne možete mu ništa učiniti. Dona bajalica je dušom oduvala, rukom odmahala, i travom rasturila. Na Milana život i zdravlja!’ Ovo mu govori u tri reda.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
ovako zamoli: „Nemitnici, nedojenici, nevenčanici, vile, vetrovi, i nekama—bolesti (padajuća bolest), vama se molim ja Dona bajalica, izidite iz Petrove glave, iz mozga, iz pameti, iz kose, čela, veđa, nosa, zuba, usnica, čeljusti, ušiju, iz
verovanja, gde najviše uživaju pravednici i bogougodnici detlan — detlić dimličice — male dimlije din — vera, zakon dona — molitva doganja — dućan dodola — devojka koja se u običaju dodola — „svuče do košulje sasvijem, pa se onako gola
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
glasi: GORESTNI PLAČ SLAVNIJA INOGDA SERBIJI Serbije preslavna, Ljudmi bivši plodna, Stala eja beshvalna, Kak v’ dona negodna: V jazikah knjaz bivši I vožd v zemljah slivši, Už poraboščena.
Ilić, Vojislav J. - PESME
NOĆ 223 CAR I ABAT 225 TAMARA 233 PEĆINA NA RUDNIKU 237 LjUBAVNA PRIČA O DONU NUNECU I DONA KLARI 242 PLAČ AFRODITE NAD ADONIDOM 247 KORINTSKA HETERA 251 (KLIČE VESELO GALEB NAD PLAVOM PUČINOM MORA) 257 OPSADA
Svi čekaju samo da zatutnje zvona I topovske paljbe sa Neve i Dona. Pa dnevni žurnali... Čega nema tuna! I narodna prava, potrebe i buna.
1887. LjUBAVNA PRIČA O DONU NUNECU I DONA KLARI U Sevilji cveta ruža, Udovica dona Klara, A tu ružu žarko ljubi Don Nunec od Alkantara.
1887. LjUBAVNA PRIČA O DONU NUNECU I DONA KLARI U Sevilji cveta ruža, Udovica dona Klara, A tu ružu žarko ljubi Don Nunec od Alkantara.
Već dve noći kako peva Don Nunec od Alkantara, Al' kad pade treće veče Smilova se dona Klara. Ona posla sedog Mavra, Da provede mladog dona Kroz odaje njenih dvora I redove od kolona.
Ona posla sedog Mavra, Da provede mladog dona Kroz odaje njenih dvora I redove od kolona. Mladi Nunec išao je, Gde ga pozva lepa sreća; Zabacivši zvučni gitar Na
A kad svanu treća zora, On poljubi dona Klaru, I zabaci ruse kose, I udari u gitaru: „U Sevilji cveta ruža, Udovica dona Klara, A tu ružu žarko ljubi Don Nunec
A kad svanu treća zora, On poljubi dona Klaru, I zabaci ruse kose, I udari u gitaru: „U Sevilji cveta ruža, Udovica dona Klara, A tu ružu žarko ljubi Don Nunec od Alkantara.
Već dve noći kako peva Don Nunec od Alkantara, A kad pade treće veče, Smilova se dona Klara. Već dve noći i dva dana Kako strastan zaspô nije; Već dve noći i dva dana Kako slatki otrov pije.
A kad svanu treća zora, On poljubi dona Klaru, I zabaci ruse kose, I udari u gitaru: ,Sklopi oči, zlato moje, Odmori se, slatko lane, Ja ću stražar da ti
peva mlado momče U ljubavnom svome žaru, Al' i ona sad se diže, I udari u gitaru: „U Sevilji cveta ruža, Udovica dona Klara, Al' tu ružu ne poznaje Don Nunec od Alkantara.