Jakšić, Đura - PROZA
Ono golo tavno stenje plavi se u sivoj daljini; samo onde gde sunčevi zraci dopiru, vidiš kao neke bele kule — to su stene od krečnog kamena.
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
XV MASE Srednjeg stasa, ali onako presavijen i sa napred ispruženom glavom izgledao je mali, zgrčen. Čim počnu da dopiru u varoš zvona sa crkve iz Šapranca, meni se uvek, uvek kad god sam čuo to njihovo tiho, prostrano, grobljansko zvonenje,
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
kroz baštu, ispod njegovih pendžera, svojim, nečujnim, koracima, svojim zvucima, za koje se ne zna otkud dolaze i kako dopiru do naših snova.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
U dolini Radike, pred debrom, Mijaci dopiru u sela Kosovrasti i Melničane. Severno od debra, sve desnom stranom Crnog drima, nailazi se još uvek na mešovita
Struško-ohridska grupa U ovoj grupi Sloveni čine većinu, prema kojoj se gubi tursko-arbanaška manjina, iako Arbanasi dopiru do zapadne obale Ohridskog jezera.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Najposle, kako je kći Nikole Panajota donela iz Beča neke košulje što dopiru samo do kolena. I da je ona hroma na levu nogu.
Pa onda, da je ona videla u Veneciji ne samo košulje što dopiru tek do kolena, kao što kažu da ih je iz Beča donela kći Nikole Panajota, nego i haljine, istina samo spreda, dok ostrag
do kolena, kao što kažu da ih je iz Beča donela kći Nikole Panajota, nego i haljine, istina samo spreda, dok ostrag i dopiru do zemlje i čak se po njoj vuku.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
kartona, uživljavajući se u neku samo njemu poznatu melodiju, i ja sam je čuo: bilo je u njoj grmljavine zvuka i reči koje dopiru do dečaka kad ne uspe da se uvuče na neki vestern, pa stoji sam na ulici ispred bioskopa »Imperijal«, zamišljajući raj
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
godine. I tek 1813. javlja se nov srpski list. SRPSKOSLOVENSKI PISCI Poslednji izdanci stare srpske književnosti dopiru do samoga kraja XVIII veka.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
jedno do drugog, pripiveno, zgušeno, sa svećom u ruci, gologlavo i svaki čas krsteći se, ponavlja molitve ili pesme što dopiru iz crkve.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Razgovaramo među sobom i pitamo se kuda ćemo sada. Još malo pa smo na kraju, Sava je blizu, a ni sa koje strane ne dopiru pucnji... Narediše da se konji nahrane. O ljudima i ne misle.
Kao da bismo želeli da prodremo pogledom kroz taj zastor, svi ukočeno gledamo u te vrbake, odakle dopiru uzvici vozara i neka larma. Vidimo pešake kako seku grane, pa ih vuku na onu stranu gde se vrši prelaz.
A vojnici se na onoj obali dave i kidaju most, koji Sava počinje da zanosi nizvodno. Izbezumljeni krici davljenika dopiru do nas. Čas ruka, ili noga, ili neka glava, pomole se pozivajući u pomoć.
Jer ma šta se desilo, gore biti ne može. Ne zanima nas više ni pravac marša. Išli smo u pravcu Drine, odakle dopiru učestali pucnji topova. Na jednoj raskrsnici puteva vidimo i jednu haubičku bateriju na zastanku.
Okolo nas su praštale puške, pa nam se čini kao da pucnji dopiru iza one vrzine koju je dva naziremo. Vojnici se pribili uz topove i ćute. Zastanak je bio neobično dug.
Poslužioci posedali pokraj topova, a vozari stoje uz svoje konje. Ali svi su na suprotnoj strani od pravca odakle dopiru pucnji... Najednom začusmo pucanje pozadi nas. Ali valjda neko vodi računa o nama, umirujemo sebe.
Patrole su se sigurno srele. I poslednje pešačke jedinice zamiču među šumarke i visoke kukuruze u pravcu odakle dopiru pucnji. Za artiljeriju u ravnici je teško osmatranje, te se za pešačkim jedinicama uputiše i naši održači veza.
Ali tamo ne nađosmo niti komandanta niti ijednoga pešaka. Trebalo je krenuti napred, nasumice, u pravcu odakle dopiru pucnji. Pođosmo. Pri vrhu čujemo već fijuk kuršuma, i ledena strava obuzima telo.
A iz daljine dopiru potmuli pucnji stražara, na koje je uvo naše naviklo isto onako kao na otkucaje časovnika. Ova neobična tišina počinje
Mahom su ranjeni u glavu, ili u grudi i bolni jauci neprekidno dopiru do nas. Vojnici vade svoje zavoje i previjaju jedne, drugima podvezuju ruke da im ne bi oticala krv.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Oni leže mirni, neokrnjeni, na zimskom suncu, teški i niski kao grdne mastabe. Rumen i zlato boja ne dopiru kroz prašne prozore nikud. Ali dolazite, dolazite ovamo, da im vidite gvožđe i beton. I pozorišta.
nemir i oholost, koji biju od ovih crkava, koje kao da su mahniti zidali, pada na dušu, i glasove sa ulice, koji jedva dopiru kroz teška, crkvena vrata, čujem kao prigušene urlike. Gladan i žedan, sa dršćućim kolenima, idem od zida do zida.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
kuće svud, On se, kad padne mrak, obično skloni u dud — Zavuče se u krošnju koja je sa svih strana Zatvorena i gde ne dopiru ni rosa, ni slana, I ko što se, pred počinak, pomoli domaćin kuće, Pred spavanje i on sa sobom procvrkuće, Zatim se
To je tema većine mojih novijih knjiga, i ne verujem da ću je brzo iscrpsti. To bi moglo zanimati i ponekog do koga ne dopiru moje knjige... Kasno detinjstvo, između 1945. i 1953, proživeo sam u prilično teškim uslovima.
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
Jedne se penju na sever i dopiru do 70˚ severne širine, dok druge silaze na jug ispunjavajući tople vode Sredozemnog mora, južne Evrope i severne Afrike.
Ali ipak i tu nije potpun mrak. Kad se u gnjuračkom aparatu, a u dubini od nekoliko stotina metara, do koje ne dopiru sunčani zraci, ugasi električna svetlost, pred očima se ukaže, kao u mračnoj noći bez mesečine, bezbroj treperavih,
Druge morske biljke mogu opstati i pod ultra-violetnim zracima, ali i tih biljaka nestaje na dubinama do kojih ne dopiru ni ti zraci, ili dopiru suviše oslabljeni.
mogu opstati i pod ultra-violetnim zracima, ali i tih biljaka nestaje na dubinama do kojih ne dopiru ni ti zraci, ili dopiru suviše oslabljeni.
Evo gde beže i ajkule, uznemirene hukom i bukom na površini, i talasima koji već dopiru i do nas i ljuljaju našu posmatračnicu.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
A da je toga bilo, | toga navaljivanja, mučenja, da mu ona prizna, videlo se i po tome što otuda počeše da dopiru zaprepašćeni uzvici, krici, svekrvini: — Čoveče!... Čoveče! Ćuti, ubiće te Gospod!... Kuku! Zar svekar...!
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Sav užasnut, Plačko prhnu uvis i zajauka: — To li je život ptica? To? Bole bi bilo da smo ribe! Do njih ne dopiru ni mačke ni domaći zadaci! — ne verujući samome sebi Plačko opazi kako se vazduh oko njega zgušnjava i pretvara u vodu.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Sima terdžuman vidi, i ne prvi put, reči kako deluju, svoje reči kako deluju: dopiru do ljudi, smiruju im dah, ostaju im u sluhu. Slušaju ga: i gomila, i nizami, i žandarmi.
Sa pramca, Riga od Fere je ugledao prostore ogromnog, starog neba, stišanog u svetlostima što dopiru iz samih bezdana.
prozirna sumračja, ona zagleda u progrušalu tamu što se spušta u prostore nad Dunavom i u odbleske ozarenja što još dopiru od ušća i od Save.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
O Rode! Ti si malen, i sve je u tebi mâlo, Rasturen, - ni sam ne znaš dokle ti dopiru međe; Ti brata svog ne poznaš, i malo ti je stalo Što su međ' vama staze sve bleđe i ređe. O Rode!
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Ona mi prijateljski stisnu ruku. „Vizija giljotine prati me dan i noć“. Onda poče tiho da jeca. Sa ulice dopiru do nas zvuci muzike. Ona mi je dobro poznata.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
“ A Miloš sve manji: „Znam pašo, odavno je moja u torbi.“ Jer otud, iza kulisa, dopiru jezivi, umirući, jauci raje na kolju: Jaaaa-ooooj... Jaaa-oooooj... Aaaaaj... Pa tajac.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
A iz barke dopiru zvuci mandoline i čežnjiv grbavački tenor zapijeva nekakav Torna a Sorrento. Plava idila s mjesečinom...
Petković, Vladislav Dis - PESME
Ja danas ne znam za noći umorne. Ja danas imam jedno trulo vreme, Maskiran porok, razvrat i neznanje: S visine bluda dopiru mi teme Za suvereno jedno raspadanje. Ja danas imam jedno trulo vreme.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
središta sila sa linijama sila koje se protežu iz ovih centara u svima pravcima do beskonačnosti, a dokle ove linije dopiru dotle se proteže i to telo.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
” — smisli se i uputi kući. Pred kućnim vratima osluškuje teške glasove što isprekidano do njega dopiru i selom se razliježu: težaci pjevaju, omamljeni vatrom, umorom i vinom. —Pjevaju od nevolje!
A iz obližnjih vinograda dopiru do njega raskidani težački glasovi i jasni zvuci motike što cikne o škrapu ili o ploču, i umorna, beznadna radnička
Tu se osetio kao da je na žalu u svome selu. Ispred njega talasi valjaju se mirno, jednolično, tek što mu do nogu ne dopiru, a pučina blista u suncu. Sa strane drage leže na školjini dve porušene kule surih, narezanih zidova. More i stare kule.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Okrenuo sam se oko sebe da bih zapamtio mesto gde je pao, pa potrčah napred. Preda mnom iz magle dopiru povici: „Živela Srbija!“ Osetio sam se kao da letim. Ali nešto snažno lupi me u ruku, da mi je prosto zanese unazad.
Iz daljine začu se muzika. Svi se okreću na tu stranu, naginju i propinju na prste. Glasni povici dopiru. Čuje se: „Živeli!“... „Zdravstvujte!“... „Ura!
Ćipiko, Ivo - Pauci
Zatraži kave i šećera od dućanskoga momka. Dok s njime govori, razroke oči bježe joj na sve strane, svugdje dopiru: rekao bi, pun je dućan tih očiju. Momak zatraženo stavi na vagu i kaza cijenu.
Pred njim ispružila se loza, na njoj se šara grozdovo zrnje. Uokolo, mrke masline bacaju duge sjenke i dopiru sve do visokih gomila po kojima se penje na izvode divlja loza i bršljan. Ponio bi sobom knjigu da čita.
— Na ivici puta u prisjenci maslinika časom stoje, glede negdje u nešto neodređeno, i ništa ne govore. Do njih dopiru glasovi kopača iz vinograda, udarci motika, a dolje kod mora neko kamen tuca. — Ali jemate ča reć'?
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Volim li ja svoje bližnje po tvom nauku? Sledim li te? Pitam te da li i pored toga moje reči dopiru do tvoga sluha? Ima li nade za mene?
tesnoj zagušljivoj odaji, tamnoj i ubogoj, na ovoj postelji razglavljenih nogara, uz šumove bolnog ječanja i vapaja koji dopiru iz susednih prostorija?
Jesenja setva je propala, useve je pokrio moravski mulj, duboko ih sahranio, i umesto zelenih žitnih polja, dokle oči dopiru pružaju se crne pustare. Preostaje jedino da se poseju jari usevi, ako već nije kasno.
razgališ svece, pa si izabrao nas trojicu i našu dolinicu, kao retku mrlju na vascelom zemaljskom prostranstvu odakle ne dopiru dosadni vapaji i neprestana moljakanja. Opio si nas rakijom i nahranio svinjskim pečenjem.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Znao sam tačno koliko su topli sunčani zraci koji dopiru do oblačnog vela atmosfere. Nije mi bilo ni nepoznato koji deo toplote tih zrakova biva reflektovan u interplanetarni
Stanković, Borisav - TAŠANA
(Polazi.) Sa ulice počinju da dopiru uzvici dece: »Žiž, žiž!« i besomučno deranje Parapute: Izgore Paraputa, izgore, ah!
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
samo izuzetno, skoro nemogućno velike, i sada još veće oči: kao na portretu „Suzana Furman”, od Rubensa; oči koje dopiru do nosa, oduzimaju nešto od slepih očiju i od obraza, i kojima, činilo se, Jelena i gleda, i sluša, i misli.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
odvojen od vreve i komešanja svetskog, kao robinzonski usamljen čuvar kule svetilje, koji posmatra bure na pučini koje ne dopiru do njega, čovek se izmeđ' četiri tamnička zida povlači u sebe, zbere sve misli te kao reflektorska žiža obasjavaju
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Kroz pustu noć se razleže tresak topova i udar konjskih kopita, i kroz zaglušnu huku dopiru krici, kao iz pakla: „Ura, ura, ura!...“ Evo smo... porta... Silueta crkve... Neki ljudi... — Ura, ura, ura!
Iako je hladan vazduh, ljudi se preznojavaju i uz psovku vezuju sanduke konopcima. Iz daljine, odnekud sa planine, dopiru neki glasovi, a malo zatim čujemo: — Deset minuta zastanak. Prenesi dalje! glas se gubi prema ravnici.
Iz daljine dopiru neki glasovi. Sigurno se prenosi zapovest. Naprežemo sluh. — Ko se gde zatekao, neka tu prenoći. Prenesi dalje.
Pokraj puta naziremo šatore i vojnike. Ali nisu naši. Zatim neke barake, magacine, bolnice... Iz jednog logora dopiru zvuci muzike. Još jedna svetiljka ukraj puta i onda zakoračismo u pusto i mračno polje. Prašina štipa za oči i lice.
Komandant pozva preko telefona komandire. Skrenuo im je pažnju da osmatraju desno od visokih jablanova, odakle dopiru pucnji. — Čim šta primetite, otvorite odmah vatru! Durbinima pretresamo šumu. Kao da je pusta.
Po pravcu kako je zaparalo zemlju, zatim po zvuku sa koje strane dopiru pucnji, izveli smo zaključak da se ta haubica nalazi iza jednog grebena, koji je imao oblik jezika, na jedan i po
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Kad da sa dečakom malo popriča, tugo crna! A visoka je, oj, kako je visoka Staklena Kula. Ne dopiru do Radana ljudski koraci, glasovi i senke oblaka brže. Kao ribica u ledenoj kocki zarobljen živi Radan.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
A te što su duševne oči, svest dobra, sva kad su one bistre i jasne i preko sveta dopiru s gledanjem. Ništa im zgledljiva puta ne spreča: ni kuće, ni kakve debele zidine, ni šuma, ni gora; a ni cela zemlja, ni