Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Strepim od smeha mi nisam hajao što nam za smeh preti Hristos: Teško vam za vaš smeh, doposle vrlo ćete vi plakati i jecati za to! Krepki Gospodi, ukrepi me, da te s drage volje milujem, snago moja!
Imenom Valam. Te što bi god rekao, svaka mu se je reč zbila na istinu. Mnogo je štošta proricao što će doposle da se zbude, i to s pismom ostaljao je za saznanje poslednjemu tamo rodu, tako da su Izrailji primili neke njegove
Na to on pak njega s mobom se naprosi, da mu da prvom one njegove zlatne i srebrne bogove, da ih počasti i nasiti; a doposle pred njim hoće im se poklanjati i po adetu službu im izdavati. Na to car sverova se i sve svoje idole izdade mu.
iftiru na njega ne imadoše što izneti, krome što se izpizmiše na njega za neke snove: kako je snio sam za sebe jer će doposle on na veliko gospodstvo izaći. Bijahu oni svi na žetvi, žnjahu i vezahu žito u snopje.
i vrlo paze i počituju ga, zaštono za veliko poštenje njihovu domu i svemu im rodu dika iz toga kćaše biti (kako jest doposle to bilo). Ali što da se čini? Eto, vidite kakva je zavist bezočna!
Jakov, Avramov unuk, dao iskopati za svoju mu kućnu potrebu i radi marve svoje, pak kako prorok znadijaše da će doposle ona zemlja njegova poroda izrailjskoga biti, te ga pokloni svome sinu, prekrasnome Josifu.
I tako doposle to i učiniše. Kad s bojem Isus Navin preuze onu zemlju, te je naseliše Izrailji, Somorsku goru na hise dadoše podretlu
Te onda nisu se zvali Samarani onuda što su naseonici bili, nego svi skupa Izrailji bili su. Ama doposle kako suproć Boga staše nevaljalo činiti za carstva izrailjska u Samariji cara Fakeja, s božijim popuštanjem dođe s
Pređe tvoga groznoga suda da tako plaho padnemo u tvoje ruke, bojimo se od toga. A znamo doposle i sami što ćemo patiti i zlopodnositi, jer nas hoćeš baciti ka [u] peć vatrenu, iz pakla ne odlučenu, u vreme tvoga
Tome se i ja posle malo prisetih, te nešto mrva što preteče, izostavih. Rekoh: »Šat mi uzvalja i doposle jedan oborak ovsa posejati gdegod!
Ja što će doposle, rekoše, od nas biti, kad se iz grada posuče nova Grčadija? I svi o tome prorazumeše jer to im jedan nišan bi kako će
Al’ doposle kad se već raširiše, ne zdržaše te im pravo parole, nego ih mnoge na muka pomoriše, kinjiše, zatvoraše, biše, globiše,