Stanković, Borisav - TAŠANA
Ama, da se ne opiješ, zašto će poručaš ćuteci, dor mrtaf ne staneš! SLUGA (zabezeknut): A, be gazdo, do sag nesam služija ni gazde u kafani, a dekmol begovi.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
SVOJOJ DUŠI Jučer si bila duša hananejska, s grehom obtovarena, dor k zemlji pogrbljena, a danaske si se pak s božija slova ispravila, te upravo stojiš k nebu gledeći!
Suproć toga opet dignuće se jaki golemi vetrovi haloviti, te dor pootkidati će s nogu ljude i razmetati tam-ovam jedne od drugih s vihrom u holuju.
Pak tako su tam-ovam trčali na konji po vetru onako oružato, dor su se spoticali i poturali busajući jedan na drugoga.
A vide da upravo čovek ka njima ide. U tome pometnuše svu ostalu brigu i strah s toga dor preblenuše drhćući im od preplašena straha i preko mere se prepadoše što iz njih onim časom da bude!
A hleba taj čovek ni malo i ne jede. I sami ne znamo kako se živi.« Ih, kad začu car taj glas, dor poplavetni od srdinje gorke.
Navališe dor ričući ka divlja zverad na carski grad. Mnjahu progunuti ga. Ama ko to da iskaže što se božije čudo tada svide nad njima,
5. Glad u Solunu Pak jedanput bi u Solunu veliki glad i niotkud ništa za kami zubi nisu imali šta jesti. Dor su ginuli ludi od gladi i pak im na to sveti Dimitrije bi za veliku pomoć, te sam vidimo se svuda ukazivao, po svih
tuge i žalosti uze gaskati i plakati jecajući, derati se gorko, s naricanjem izgubljena se zatrena i mnogo što šta. Dor se obneznani od jada, jedva se opet povrati.
I ne to tek da su ljudi taki, a popovi od bolje ruke inači, nego sve jednako nakimnoj muško i žensko puno dor nakukljano od vraga pizme i zlobe.
kišica ako i nije vrlo ugledna, ona nakisne i umekša za oranje zemlju i lepo ugledno iz nje svašto klija i cveta te se dor boji. A eda može biti mnogo i visoko landač do svojevoljna krote malo i tiho besedljiva pomudriji?
S Bogom mučno mi je pačati se, toga se spletanja vrlo bojim, te i pamet mi se zavrće; dor me nesvestica iz toga hvata. Reče mi: stigla te je čestita sreća; a rada sam videti je i saznati poboljma.
Proglasnik je strahovit, ja kakav li je postrašniji mu posilač? Koliko ovaj tek blista licem te mi dor oči zasenjuje i ne mogu da ga zgledam, to s kakvim ću očima motriti kod sebe pravo sunce? Stvar me straši.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
— Ama neje to!... — ljutnu se Jevda. — Mori, i ne znavaš zašto si zborimo... — Mori, sal dor ne vidim, — znajem si sve ubavo. Od men’ li će skutate ništo?!... — Ih, kakvo je brljivo! — veli joj Jevda.
— Tugooo!— uzviknu Tašana, pa se zaplaka i sede sva malaksala na minderluk. — A ja dor ču’ to, — nastavi plačući Taska — a men’ mi se noge odsekoše, pa kako da nesu moje noge!...
damno — davno datke — sekice degenek — palica dek — da demek — to jest dert — žalost, bol dovlet — bogatstvo dor — tek droban — sitan drt — mator duzdisati — urediti đene-đene — nekako đulijak — miris ruža eglen — razgovor