Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
A on oslabio, bože, pa pocrnio u licu, a na glavi mu neki stari poderani šešir k’o da ga je sa strašila skin’o, a doroc mu sav iskrpljen, pa stao pa me gleda i žalostivo maše glavom.
« A posle ga kao ujedared nestalo, a mesto njega ost’o samo neki doroc, pa raširio rukave pa kao ide meni, a ja se utom trgnem. I sad, nikako da mi izađe iz glave to što mi je govorio.
Sipi sitna kiša, pa probija i sirotinjski doroc i gazdinsku kabanicu; pada jednako i pravi po putu blato preko članaka.
Na glavi šubare jagnjeće ili astraganske, na pleći izvrnut kožuh ili doroc i šarena kabanica, a na nogama ne vidiš više opanke — koje kakav gurman šarov ili zeljov hoće u slast da pojede kad se
— veli Nića ulazeći. Pa i on se zajedno sa prirodom i selom promenio. Na nogama mu čizme, na plećima doroc, a preko njega duga kabanica, ispod kabanice rog u koji duva i oglašuje sâte i budi selo, i duga drenova budža koju vuče
— Dobro doš’o, Nićo, — dočekuju radosno ukućani i skidaju mu i kabanicu i doroc. — Ala da pasje noći, tane mu gosino! — veli Nića. — Taman za lopove!
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
O sirotinji — Javor 1875; preštampano u Radonićevoj knjizi Molska mudrovanja II, Novi Sad 1878, 114— 32 — zabeležio ovo: „Doroc mu je od sami’ zakrpa i konaca, kao god u Šipodera, vojvode, umrljao se, zabuđavio, rogozom se prepasao, izgleda kao