Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
ispod raskrsnice svetlosti, tu gde njegova ulica izbija iz sivog tesnaca pod prostore neba, tu se sudaraju i besne svi dorćolski vetrovi a leti, u avgustu, kada su noći crne i providne do bezdna, padaju zvezde.
Nimalo mladi, dočekivali su doboku noć, uz vino. O čemu su sve razgovarali, ko zna. Dorćolski vetrovi su razneli njihove reči, njihovi koraci, kad silaze niz padinu, više ne ostavljaju tragove, iz izloga nekadašnje
Ovo što se tako vidi, odgovorili su mu, to su ostaci Pirinč-hana ili, kako su ga dorćolski žitelji nazivali, Pirinčane. Tako je, dok još nije ni kročio u Beograd, mladi Anastasijević čuo priču o Pirinčani.