Upotreba reči dosta u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

koji zemljine trese umiruje, a kraljeve i careve sa prahom prljave zemlje ravna; pa ni on neće svetom da drmne, da grmne: „Dosta, vi nasilnici! Dosta, vi ugnetači ljudi i naroda! Dosta je suza i krvi palo da vaše bogate gozbe začini!... Dosta!

a kraljeve i careve sa prahom prljave zemlje ravna; pa ni on neće svetom da drmne, da grmne: „Dosta, vi nasilnici! Dosta, vi ugnetači ljudi i naroda! Dosta je suza i krvi palo da vaše bogate gozbe začini!... Dosta!

Dosta, vi ugnetači ljudi i naroda! Dosta je suza i krvi palo da vaše bogate gozbe začini!... Dosta! Odsad su svi ljudi i narodi slobodni!...

Dosta, vi ugnetači ljudi i naroda! Dosta je suza i krvi palo da vaše bogate gozbe začini!... Dosta! Odsad su svi ljudi i narodi slobodni!...“ Bog ćuti, i ljudi ćute...

I on je, siromah, dosta propatio! I niz njeno bledo lice potekoše suze. Posle me pogleda, žalostivo smešeći se: — O, prijatelju, ala si ti

Užasna vremena, gde se dijamant za krpu prodaje!... Gde se parče okorela hleba životom kupuje!... „Ovo će ti biti dosta“, dodade tužnim glasom, „da do Beograda dospeš; a kad ja prebolim i kad me puste iz tavnice, i ja ću za tobom...

“ Od svega toga razgovora meni je jedno mozak poremetilo: čula sam da je i čiča Marko zatvoren, a to beše dosta da me do ludila dovede. Čiča Marko zatvoren! Moj ranjeni ljubavnik u teškome gvožđu!... Šta će biti od njih?...

— Da, da, mi koji po svetu putujemo, mnogo smo štošta videli i upamtili; mnogo dobrih, a, bogme, smo i zlih dana dosta dočekali... Ta valjda će dati bog da nam i ovo ne budu poslednji dani!

boli: znao sam njegove brige, poznavao sam mu prošlost, a tako isto i sadanjost, pa velim: što da ga mučim kad se i sam dosta muči... Siromah!...

U taj mah se i meni dosta dopala. Po belome se licu prosulo ono žarko rumenilo, a oči joj sevaju kao varnice. Kad su se i oni pustili, pobratim,

— Lepo, Milisave, — veli uča, — ti si dobro momče i dosta se valjano učiš... A jesi li mi što regracije doneo?... — Jesam, učitelju. — Pa šta si doneo, de kaži, blago učitelju!..

Zatim izvuče iz nedara jedno parče konopca, rastezaše ga, probaše da l’ je dosta jak... Pa onda zadovoljno prošaputa: — Ovo malo trudi milion oka baruta da zapali, a ovo parče konopca čitav grad da

Obradović, Dositej - BASNE

naumi k sebi je domamiti, govoreći: „Sestrice, tu ti nije najbolje, strmeno je mesto, možeš se ubiti, a ni paše ti tu dosta nema; siđi u dolinu, bolje će ti biti”. „Jest, baš!

„Dosta već, — odgovori lisica i po koži se poznaješ da si od starine”. Naravoučenije Valja znati da je krokodil jedna strašn

da smo mi i od labuda belji, — to je pamet, i ako baš niko to neće verovati; hoćemo mi jer nam je to drago; to je nami dosta, on nas vara kako mi zapevamo. Hoćemo li da nam on mnogo govori i da nas čini smejati se?

Posluša zograf i popravi papuču. Onda ti se on ponese, pak počne nešto i o nogi besediti: „Dosta! — otvešta mu Apeles. — Papudžija nek ne ide dalje od papuče.

Zato: mir i ljubov, ko hoće da je hristjanin; ko li pak neće, a on nek se tako ne zove; dosta je lagao, nek prestane već.

A pri tome i dosta dobro narav dece poznajem, jer sam s njima svuda imao delo za zaslužiti moj hleb. Znam da kad se malo priobiknu

Nije dosta što nas ljudi love i jedu, što nas psi teraju, što nas orlovi istrebljavaju, nego miš da protrči i lišće da zašušti, stra

No to znam da ne bi dosta bilo. Dakle neka se učini porez na govordžije. Prvo, ko hoće u vreme jela da govori, kad svi drugi jedu, načast mu, —

Mnogi u umerenomu sostojaniju dosta su se vredni pokazivali, niti su ružnu figuru činili: nezadovoljni s tim hoteli su, štono Latini vele, per fas et

zavisti ili neznanja ogovara i tuđa parčeta nami prišiva, kad mi samo znamo da on laže ili da se vara, to je nami dosta, načast mu njegova laž, a zavist i zloba najviše muči koji je u nedri nosi.

„kad god dođem” — kaže — „na koji potok za napiti se, ne mogu dosta da se nagledam moje krasne kože! Veruj mi, seko, da sto očiju imam, imao bih šta gledati.

Ko nikom nije dužan i s svojim trudom pravedno živi, on je dosta bogat i svobodan. A kad je već ova basna za kaluđere spomenula, i ja ću nešto o njima progovoriti, koji sam nekoliko

Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME

O VINU Ako su gospodi Grcima i Latinima spremali gozbe s ovakvim vinima, kraljevi naši, kukavci nam sinji, dosta su ih i poštovali Latini! Je li ovo iz močvari zahvaćeno? Slično kiši! Da ga pije, povratilo bi i more!

Bolje i guja da pljune u lice! Bolje i šlem s više rupa nego u svirali! Ako smo od ovog uzimali pričest, dosta smo milosti Božje i imali! S čorbom po prsluku, sa štalom u glavi, znam ja, vinopije, kako vam je bilo!

Streljane nas vešaju, poklane nas guše, ne znamo zašto, a nije ni važno. Sudijama je već svega toga dosta! Smenjuju strelce, otpuštaju vojnike, dželate vešaju - oni im kao krivi.

Granica ti ide ispred nosa! Preko praga gledaš ko preko granice! Ali njima ni to nije dosta, a tebe ni to nije otreznilo! Kako možeš da mi kažeš da jeste?

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

Tako su opet polazili i Poreč uzeli. Beogradski vezir nema dosta vojske, zato počne kupiti i on pod platu vojnike. Porez je bio 7 i po do 8 groša na po godine kako je u hatišerifu;

(Žao mi je što ne znam sve iz Srbije oficire, a naravno bilo i̓ je dosta koji su ostali i na Francuza išli, osim samo Valjevaca što su bili — i malo je koji došao.

svi knezovi u Šundin han, gde sam ja (Aleksa) bio na konaku, i nađemo da su pašine reči sve istinite, i ako on ne drži dosta vojske, to će osvojiti vidinske age i subaše, pak će pet puta više sami uzimati, nego što će od nas iskati vezir da mu

Na to mu alaj-beg reče: „Ja sam ti kazao i s moje duše skidam, a dosta smo ̓̓leba i soli zajedno pojeli!” (Baš sam ovo sve slušao, kad mome ocu govori.

dahije među sobom pozavađali, i oni će se skoro između sebe potući, zato molimo: prepravite džebane i oficira, a vojske dosta imamo, da nam pomognu da dahije odavde oteramo.

” Knez mu odgovori: „Imamo ručka dosta, a i tako je petak; ali baš kad hoćeš a ti udri”. Turčin zapne šišanu, pak okrene najpre na otvorena vrata na petla, a

ovoga Del-Ameta, sa carskim fermanom da on može podići Srbe i sve zulumćare i subaše u grad saterati, pa kad se dosta vojske nakupi, doći đe Derviš-beg Mustapašić i dovući topove i sve dahije i subaše po̓vatati, i pašaluk od zuluma

ljevo da palimo?” Ja mu kažem da sam dao veru da za pet dana nećemo udariti; ali zbog toga sam ja to učinio, što je dosta Turaka u Svileuvi, i što sam tamo 200 najbolji̓ momaka u pomoć poslao, da one Turke razbiju, pak onda svi skupa na

Sad lajtnant reče: „Ta vi međer imate dosta i dobre vojske, kad vi možete na tri mesta pobediti ujedanput onako silne Turke, kao što i̓ mi poznajemo kakvi su”.

Ja kažem da mi vojske imamo dosta i da Turcima nimalo u hrabrosti nećemo ustupiti, „no dajte nam džebane, pušaka i topova i vešti̓ oficira, pa ćemo mi

da Hadži-Bajići isplate trista talira Živkoviću; pa onda prenesem preko Save i dam Stevanu Živkoviću, a on meni džebanu. Dosta baruta i olova beše prilično, i dva džaka gotovi̓ fišeka.

I dođemo u Zemun, u đeneralovu baštu. Sedi general s levu stranu i oficira dosta; u redu sede Turci, oko 10-12 nji̓, o desnu stranu; dadoše nama trojici u začelju tri stolice.

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

Nije bogzna kakav gazda. Ima nešto baštine i mala, petla i radi kao mrav sa svojom Stojom, pa ima svega dosta u kući.

To jutro beše nekakav svečanik, pa se iskupilo u mehani dosta ljudi. Neki seli po klupama pred mehanom, neki u mehani za stolove, pa tako u šali i razgovoru sede i pijuckaju pomalo.

Nije pravo da štetujem... — Naposletku i vredi... — reče jedan od opštinara. — Samo da nije okrnjena. — Baš, Đuko, dosta ti je dukat — reći će kmet. — Nemoj ni ti sad zatezati... A zaista da nije tako oštećena, dali bismo ti tri talira...

— Služite se, izvolite — koliko je bog dao i dobra godina donela. — Hm, hm, Dašo! — poče čisto da se šali onako dosta nakićen kapetan. — Tebi je, čini mi se, svaka godina Dobra, a?

Ele, tako se to častilo i pilo na slavi Davidovoj čak do zaranka. Neki gosti počinju već uviđati da je dosta i zovu druge da se ide. David nudi da se popije bar još po jedna za srećna puta — onako s nogu.

— upita Pajo. — Ko? On, eto ko! — odgovori dugajlija. — Ono, doduše, mogu se i ja dosta koječemu doviti, pa još i bolje od njega — iako je on kapetan, a ja čovek prost, njegov pandur: nego kud bih se ja još

A kad je već sabor on i sâm dođe da zaradi koju paru. Osim toga, Sreten je u neku ruku i majstor. Zna dosta dobro kačarski i stolarski zanat; gradi vedrice, kace, bremenice, vučije, čabrove, stolice, stolove, lotre — gotovo

— Da je majstor u tom poslu, to znam, ali nisam znao da mu se toliko plaća. — Plaća da vidiš, gazda Milune, dosta dobro! — nastavi pop. — Njemu je kašto padalo po četiri-pet dukata samo od jedne svadbe. — Po četiri-pet dukata!

— začudi se Milun. — Ja šta ti misliš. Najmanje od veselja mora mu pasti barem sto rpoša. — E to je dosta, dosta... bogami! — reče Milun mašući glavom.

— začudi se Milun. — Ja šta ti misliš. Najmanje od veselja mora mu pasti barem sto rpoša. — E to je dosta, dosta... bogami! — reče Milun mašući glavom.

— Pomalo, ćato petla se. — A 'oćeš li ostati i od Đurđevadne kod Stanoja? — Vala, ćato, neću. Dosta sam ga služio. — A što nećeš? Stanoje nije baš tako rđav gazda. — Može biti; ali ja ne mogu.

— Može, može... — odgovori Milun. — Ta šta će ugovor — prihvati Sreja — dosta je kod, poštenih ljudi i reč. — Ono tako je — dodade Vidak — ali opet bolje je da ima i napismeno.

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

To se zove „vodanje opanaka”. I vuče ih sve dotle dok se Turčin ne smiluje i ne rekne: — Dosta! I toliko ponižavanje, i opet se otrpi!... Kako može da se trpi?... Mora se!... A zašto? u selu je živeo subaša.

To su oči njegove, vrlo čudnovate oči: čas plave, čas zelene, čas sjajne, čas mutne, a dosta puta i krvave. One te glede nekako čudnovato, pa kad mu reči slušaš, ti jedno misliš, a kad mu u oči pogledaš — prođe

Kovao je vazda planova. Želje mu behu veće od carskih... Imao je oštro oko da sve zapazi, imao je jako pamtenje. Dosta puta, kao besposlen pas, tumarao je po selu i oko sela.

Govorilo se o vršidbi, koju je trebalo sutra početi. — Bogami, deco, požurite. Ima se dosta posla ove jeceni... Eto, moramo i ovoga ženiti... I pokaza rukom na Stanka.

I reče: — Zalučuješ telad? – Ja. — Koliko ćeš imati „zimkulja”? — (Krave što se muzu preko zime.) – Pet. – Dosta... I umuknu. Više ne znade ništa reći. A i njoj nije bilo bolje. Čula je sve što je danas bilo...

— Kazao sam! — preseče ga on. — I mnogo sam ti kazao... Ja nikad ne puštam jezika iza zuba, jer on, đavo jedan, dosta puta odnese i samu glavu... Bos čovek može ići.

— Njih dva! — Krivi koliko i Lazar? — Još krivlji!... Upravo, to je njihovo maslo... Je li dosta sad? — Dosta, hvala ti!... Zbogom! — Zbogom!... I Stanko izide iz vodenice.

— Njih dva! — Krivi koliko i Lazar? — Još krivlji!... Upravo, to je njihovo maslo... Je li dosta sad? — Dosta, hvala ti!... Zbogom! — Zbogom!... I Stanko izide iz vodenice.

— procvile Petra... Napolju vetar duva, a ti ni čestitog pokrivača nemaš!... — Ćuti, Petro! — reče Aleksa. — A ćutim dosta!... I samo mi se srce skamenilo!... Zar ja da ne mislim o svome detetu, o svome srcu? Jesi li ti taj što mi braniš?

Odneto mu jedno prase noćas... Šta je ovo?... Zar vi hoćete da se ja odrečem Crne Bare?... Dosta sam starešovao, više ne moram?... Na!... Evo vam vašega štapa, pa ga podajte kome hoćete! I kmet baci štap.

Seljaci iz Ravnja, Zasavice, Radenkovića i drugih okolnih sela ne zovu Zasavicu rekom nego jezerom. I imaju pravo. Jer dosta puta presuši i izvor i ušće njeno, a ona puna vode kao i obično. Čudnovato je njeno stanovništvo.

Popa naže, pa kad odujmi, pruži kmetu. — Ovo ti valja!... Dobra rakija, ne da se dosta piti, ali je i sud prema njoj!... — He-he-he!... — smejao se Ivan.

Dučić, Jovan - PESME

tople tajne, Po poljubac ima u pogledu svakom; I ima u glasu tužnom, nejednakom, Obećanje sreće nove i beskrajne. Dosta, jadna ženo, sve je zalud! Dosta! Mi smo jedno drugom davno sve već dali. Pogasimo lampe pira!

Dosta, jadna ženo, sve je zalud! Dosta! Mi smo jedno drugom davno sve već dali. Pogasimo lampe pira! Kao vali, Sve je već proteklo, i ničeg ne osta...

PESMA Prenuće se opet moja duša setna... Možda zračak sunca, najmanji šum gore, Dosta će joj biti pa da bude sretna, I da se razlije zvučna, kao more.

U tvrđavi dosta izdajnik i jedan, Dovoljan i ključić od najtvrđeg grada! Sam Arhangel sruši bedem nepobedan S kog zastava časti prva

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

treba vi, brate, obojica da se ženite! Mene kao stid: — E, bogati, mamo, bože zdravlja! Dok budem imao veću platu! — Dosta je, hvala bogu, pametnome. Kad, ako bog da, budeš imao dece, stići će i bolja plata.

Još kako! Tada se opet u meni poče koprcati „filozof” i „svetski čovek”: „Lakše, lakše, mladiću! Ta ti, ti si video dosta očiju iz kojih su sevale malo oštrije strele, ali tvoja pariska uštirkana košulja čuvala je tvoje nežno srce.

Kaže: „Nisam ja to ni u oca radila! Što daja mesim hleb za carevu vojsku? Meni i mom Arsi dosta jedan!” Ženskadija ne sme nijedno ništa da proslovi.

— Petrija, srce moje, ja ću da umrem! Ti ćeš me, sestro, ukopati! Metni mi dosta bosioka. Zagrizi i jednu jabuku, pa turi u sanduk! Niko me više ne voli do tebe! — Ćuti, ludo moja, kako te ne voli?

— A šta će njima dvoma dobro? Ni kučeta, ni mačeta! Dok su još živi, biće im dosta, a poslije — narodno je i bilo. Poodavno je već kako pop ne može da mahne kosom, ni da zakopa motikom, ali zato je on

Nemojte brukati sebe žive, ni mene mrtva, ni graditi šta mu drago. Ne počinjite dok dobro ne smislite i dok ne bude dosta novaca, da ne budete postidni pred svijetom. To vam je na amanet, pa sad gledajte!

Te noći dođe u našu okružnu varoš vladika. Neću vam pričati šta se tu sprema, ni onu trku i urnebes od popova. Dosta da znate da je naš pop bio najstariji u cijelom okrugu, te da mu je po tome spadala neka osobita počast i zadatak pri

A kad kome od nas momaka pruži ruku, a on sav pocrveni. Iskupi se dosta svijeta, pa je kao mladu odvedosmo popovoj kući.

— Sjećam. — Sjećaš li se da mi ti reče da je to dosta za dobra pastira? — Sjećam! — Čuj me, oče vladiko, i vi braćo! Ja izgubih dušu što nijesam učio škole.

— Zar ni ciglo jedan prst nećete da mi poklonite? Nisam se nadao. — Đavo ga znao, to sam kazao s dosta osećanja i, u stvari, kao da osetih da me boli njena hladnoća. — A šta ćete s njime?

Posle pet minuta bili smo dosta duboko u šumi. Oko nas bilo je tako tiho, tutanj varoški bio se sasvim izgubio, nigde nikoga nije bilo.

Ne sedimo na drumu da dočekujemo bogate putnike, vraćamo što uzajmimo na obligaciju — pošteni smo! Šta će vrlina? — dosta je dužnosti. Pa, istina, i čime sam ja obavezan? Ljudi se i prstenuju pa se raziđu na miru i ne ubijaju se.

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

Paori su bili pobožni ljudi, te držali svečare, a popovi im sekli kolače, pa novaca dosta. Bilo u selu dobrih momaka na ženidbu i lepih devojaka na udaju, a rogljeva u selu dosta baš k’o praznika u godini, pa

Bilo u selu dobrih momaka na ženidbu i lepih devojaka na udaju, a rogljeva u selu dosta baš k’o praznika u godini, pa svakog praznika ili nedelje na drugom roglju igra kolo, pa se sve pozaljubljivalo jedno u

— Pa pojeo, milostiva! — I-ju, mene žalosne! Zar tolike krofne?! — He, he, iz vaše ruke, pa ne zna čovek šta je dosta! A domaćica samo ćuti, a šta mu je u sebi pomislila — to smrtnom čoveku naravno da nije poznato!

I oba gospodina popa imađahu dosta posla, a prema tome i prihoda, krštavajući novorođenu decu po selu. Malo koji dan da ne dođe gospodin-popi, jednome

A posle opet zaokupi jednog dana izbijati, pa ne zna šta je dosta; stane ga lupa k’o majstora u kovačnici, lupa k’o na larmu, kao da sve selo gori. — Šta je, stari? — veli mu pop Ćira.

Ne znam samo dokle će biti tako dobre volje. — Dokle? Dokle mu opet ne dođu lutke! Tu čovek ne ume da bude dosta pametan, — veli popadija. — Jedna muka i nevolja, a nema mu leka! I doista, ko ga nije popravljao i doterivao, pa ništa!

— Znam, slatka, — brani se gospoja Sida, — al’ kad čovek dođe kod vas, a vi onda ne znate šta je dosta; vi onda formalno zarobite čoveka!

Aj’te, deco, dosta je bilo ćeretanja, ostavite što i za sutra, — reče i prekide razgovor devojkama, a ove baš šaputale o Šaci hirurgu kako

— veli joj Jula. — Nemoj da snevaš štogod strašno, znaš... što smo razgovarali... — No, no! Ta dosta već jedared, čegrtaljke jedne, — veli pop Spira. — Pa laku noć!

U selu nema ni danas bogzna kakvih promena. Jedan dan je k’o i drugi. Život teče dosta monotono i dremljivo kao život kakve báke u zapećku.

A dok nije on, isti Trifun učitelj, došao, bilo je muke i nevolje dosta kad je trebalo što napisati. Što je sad bolje, to je zasluga staroga učitelja, koji je bio i učio.

k’o i njegov štražmešter, fine, da se zna što je nemeška kuća, a neka ne žali novac koje nam je dao bog, fala bogu, dosta, i pozdravljamo ga svi, i baba i nana i bráta i Kata iz komšiluka, koja je sad već velika devojka i spevali su je već

Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI

Pa pored toga da im još iznesu jelo, piće. I to opet mnogo. Jer će im to biti dosta za celo leto. Ono, istina, da se onima što su sad skoro umrli, iznosi na grob i razdaje još i svake subote i praznika,

njima se samo tada, na zadušnici, iznosi i razdaje, jer vele: oni, onako stari, odavna umrli, već i ne jedu. Dosta je njima posle samo pomen i molitva. I zaista, na taj dan, njihovi, živi, dolaze im. Iznose im jela, pića i razdaju.

Pa i ovako, kad se poveže šamijom, prebaci je preko vrata, te joj se ne vidi ta narasla guša, izgledala je dosta lepa. A naročito kad je nasmejana te bi joj se videli njeni zdravi, beli zubi.

išao i vukao se, ma da je u tom nagomilanom, većinom novom, pustinjskom, odelu, a još onako krupan i koščat, izgledao dosta i lep. U to vreme bila prebegla iz Turske jedna prosjakinja, neko ulavo1, mlado devojče. Zvala se Vejka.

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

Kao đeneral bio bi i od četrdeset godina mlad momak, ali za Ljubu je i dvadeset devet dosta; za takovog paorskog momka nijedna seljanka, devojka, ne bi pošla.

Kakva radost za njih! Gospodar Pera Siridžić bio je običan seoski grk koji je svojim trudom stekao ono što ima; a dosta ima, toliko da se u selu za imućnog čoveka držati može. Tu se sad o trgovini počeše nadmetati.

— Bio sam, al' samo malko; i sad sam zaljubljen... al' ne jako. — Kako to? — E, tako! I malo, pa mi je dosta; neću moći mirno spavati; još sad pa mi stoji kao knedla u grlu, akamoli da je što više! Sestre se smeju.

Saopšti ga čika-Gavri. Čika-Gavra ga pročita. — Šta mislite, čiko, o ovom pismu? — Ja sam dosta škola prošao, al’ ovo nit’ je belo niti crno — ne razumem ga! — I meni je čudno.

— Tu imate pravo. Sad već gospođi Makri nije mnogo trebalo; samo da ispusti Gavra kakvu jaču reč, pa će dosta imati. — Pa kad kao par izgledamo, gospođo Mokro, a ono da se uzmemo. Hajde, pođite za mene! — Manite se tog posla!

Varvara misli da je svakojako dobro, jer ako donese, biće više; ako ište, ima dosta miraza. Već tri puta razmeće karte, ali opazi kroz pendžer dva strana na kolima. Frajla Varvari poče srce kucati.

— A kakav je to đuvegija? — Fajn; mogao bi vrajli sin biti. Znam da se ona neće kajati, a ni on, jer blaga imate dosta. — A otkud ti taj glas? — Poslali me da vas pitam mogu li doći da vide vrajlu.

Mati joj je uvek govorila: „Izbiraj, sine moj, ti si jedinica, a imaš miraza dosta, možeš se udati kad god hoćeš“. Da je mlada, ne bi ni gledala na Čekmedžijića, a sad nju Čekmedžijić meri i broji joj

i on, kao i mnogi, kroz razne nezgode života; imao je imanja, pa je propao, pa se oporavio, i sad ga u okolini drže za dosta imućna čoveka. Gostoljubiv je bio i prijatelji njegovi rado su mu kuću posećivali.

Tu uđe gospođa Gledićka. — Oprostite što ste nas ovako našli. Noćas smo imale dosta posla, pa legle da se malo odmorimo. — To smo mi onda rđavo došli. — Bože sačuvaj! Izvolite samo sesti.

Vi ćete srećni s njom biti. — Molim vas, dosta mi je; ja ću je za vašu ljubav uzeti; al’ i to ispovedam da novci budu pre venčanja gotovi. — Novci su već gotovi.

— Ja držim da je to vrlo rano, jer premda naša Marta ima već dosta spremljeno, al’ sam rada da još pripravimo. Zato neka bude šeste nedelje.

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

— Kako čekajte? Kako nismo propali? Kako to govorite kao dete? Zar nam nije bilo dosta? Zar nije suviše bilo? Zar nismo umorni, baldisali. zar nismo satrveni? Zar se u bugarskom ratu nismo bosi borili?

— Moj muž se dosta odužio; neka ide ko se nije odužio, to bi bilo pravo. — Odužuju se jedni isti, i jedni isti se ne odužuju, odgovori

Afrika

Pred podne sve je naglo svetlo i blistavo od sunca, strašnog sunca čiji su zraci, kao otrovna koplja, smrtonosni. Dosta je da im samo nekoliko minuti bude izloženo teme ili vrat, da se golim okom gleda u njin odbles i prelamanje na vodi.

Bilo je dosta pogledati na mladiće pa videti čime će se završiti noć velike Monge. Noć je bila potpuno nad rekom i mesec se kidao,

Crnci se pojavljuju i gledaju me izdaleka izvirujući iza svojih okruglih koliba. Dosta je da pođem u bilo kom pravcu pa da na toj strani svih nestane.

To je seljanin, fetišer Bro. Izgledaju svi dosta iskreno oduševljeni ovom valjda svakodnevnom predstavom. Ja, koji sam samo čitao po knjigama opise sličnih mađija, već

Apstraktno on ne mora da broji kao mi. Nije li čak i za nas, već posle broja deset ili petnaest, pojam količine: dosta ili mnogo?

Ne kaže se, niti je u svesti predstava, da sam pročitao za mesec dana četrnaest knjiga, već se kaže: dosta knjiga ili mnogo knjiga.

Drugarice će govoriti o njoj: „Ona koju će za tri godine uzeti jedan beli!“ Posle dosta vremena Mej mi reče sa praga: — Toa pa panse selie, musje, me moa anglese boku mon peti se', musje mon flel; e kan

Ma samo jedan belac, makar kad prošao, i makar samo prošao! Trebalo je dosta vremena dok se skupi četrnaest „portera“ za stvari i nosiljke.

njemu nisu više okrugle niske kolibe sa visokim kupastim krovovima; kolibe su u njemu sastavljene od tanke pečene zemlje; dosta visoke, uglaste, nejednakih zidova; vrlo crvene.

Na ponekome je još i fetiš od pečene zemlje. Selo izgleda dosta prosto; samo male afričke kozice, što se same šetaju, pozdravljaju jedna drugu pri susretu i izmenjuju dve-tri vrlo

I vesele se nastavlja istom zahuktalošću, istim lupanjem tam–tama, istim ritmičnim trešenjem svih svatova. Dosta je pogledati u lude pa da se vidi čemu vodi ova ritmika koju naučnjaci zovu „tam–tam–koit Banfore“.

Reklo bi se da je Bobo izumro. Jedino je rečica prepuna nagih crnih mladića koji se kupaju prskajući. dosta je da se približimo pa da se svi ti vlažni mladići razbegnu. Sva utrina do grada je zlatno–žuta sa crvenim flekama.

Popović, Jovan Sterija - TVRDICA

JANjA: Što sum govorio? da ti držim u lutku, da ti pravim maska. Nije dosta kad ti zovim: dušo Juco; kad ti kažim: pili moje? JUCA: Otkako sam se u kuću.

JANjA: O škilji! Ne vodim briga za tebe! Što ti fali kod kir Janja? Imaš dosta leba, lepo kako zemička? JUCA: (A baš!) JANjA: Mumliš? Oćiš da mumliš? Što je ovo? (Donese lebac.) Ton djavolon!

JANjA: E, to je lepo reč, to je lepo slovo! Odi da ti polubim. JUCA: Nije samo dosta ustma ljubiti, nego treba muž da pazi šta mu žena zakteva, pak da joj čini po volji.

JANjA: Idi kod tvoju mati, neka ti kupi. JUCA: Ja mislim da ste mi vi muž. JANjA: Nemaš dosta aljinu? Oćiš široko, visoko? Oh, žensko dugačko kosa! More, znaiš li da je slavno diogen sedio u buru?

Ja neću da se smeje svet od mene, nego da mi kupite šešir. JANjA: Uha! Oćiš da se svađiš jošt sos mene? JUCA: Ja sam dosta trpila. Šta će to reći? Kad nisi za ženu, da se nisi ni ženio, sram da ti bude!

KATICA: O, kad bi tako dobri bili! JUCA: Istina, i ja sama mlogo ne znam; no mislim da će i toliko za tebe dosta biti. Svaka devojka, prvo i prvo, mora da pazi na svoj štelung.

(Ulaguje se.) Molim vas, slatka mamice, naučite me jošt štogod! JUCA: To je dosta za tebe. KATICA: Bože moj, dosta! Zašto mi ne kažete sve? JUCA: Valjda ćeš da budeš princeza?

(Ulaguje se.) Molim vas, slatka mamice, naučite me jošt štogod! JUCA: To je dosta za tebe. KATICA: Bože moj, dosta! Zašto mi ne kažete sve? JUCA: Valjda ćeš da budeš princeza? KATICA: Ali molim vas, samo jošt dve reči!

³⁴ (Viče.) Da naoštriš nožu i da deriš Mišku i Galinu. PETAR (gledi ga): Sad i konje da derem! Gospodaru, ja sam dosta svakojake poslove izvršivao, ali sad i poganije da derem? To, bogami, neće biti!

MIŠIĆ: Ova reč „najprijatniji“ daje mi povod ono izjaviti što bi inače teško izreći mogao. Gospodična, ja sam dosta vašu dobrotu i vaša preizrjadna kačestva u samoći uvažavao, i njima se divio, danas je prilika objaviti vam da su mene

KATICA (uzdane.) MIŠIĆ: Vi vidite, gospodična, da ja ljubov moju k vami dosta prosto i bez upotreblenija tekstova iz romana izražavam, no s otim mislim da što je jezik prostiji, to su čuvstva

— Vi ćutite? KATICA: Gospodin Mišić, ja vas kao razumnog i otmjenog gospodina osobito počitujem. MIŠIĆ: Meni je ovo dosta.

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

Oni će sad morati u novo naznačena voenia mesta preselitsja. Njima je bilo dato dosta vremena, od tri goda, da dom svoj i grunt rasprodadu. A ostali ima da potpadnu pod kameru Vengersku.

Ne može. A što da ne može? – čuo je, kako mu neko, kao Trifunovim glasom, šapuće. Pa dosta je da te ostavi nedelju, dve, tu, dole, da te groznice umore, a uši da ti pacov pojede. Koga da se Garsuli boji?

Starac je već imao, zbog njih, dosta neprijatnosti i imaće ih još. Nije pravo da mu i on stvara brige, ponova. Neka čeka dok stigne u Osek, pa nek se tuži

Ene našeg sretioca! Voze ga! Gle, pa ni to im nije dosta. Dadoše mu i dva pratioca, boktera, husara!“ U daljini, zaista, bila su se ukazala kola, koja su se približavala.

Na pustarama duž Tise i Tamiša bilo je dosta, za svakoga, zemlje. Došljaci su bili mirni, snuždeni, bolesni, zahvalni što nalaze zemlju plodnu, u koju je bilo dovoljno

će, kad odraste, biti kao Luna, na nebesima, koju živ čovek ne može stiđi, ni kad bi imao krila, ali da je trke, sada, dosta. Oni putuju, a on nije dete da hvata leptire jednog letnjeg dana.

Nema tog oficira, koji nju može da zamori, na bojnom polju ljubavi, toliko, da prizna da je borbe dosta! Dabogme, sve to košta!

Bilo je, kao i drugde u Evropi, i u njoj, lopova, kesaroša, prostitutki, dosta, ali su ubistva, zasede, zločin, bili retki.

Mitropolija smatra da se ne treba deliti od Beča, da je dosta što su iz Servije prešli u hrišćansku zemlju, i da se ne treba seliti u neku daleku, nepoznatu zemlju, a prodati, u

I to je očen intjeresno, reče Volkov. Samo, kaže, ambasada je, već za vreme Bestuševa, imala, sa Srbima, dosta, neprijatnih, iskustava. Pa eto, i sada, u Rosiji, oni koji su već tamo, prave čuda.

Bajevič na to ciknu: šta da čekaju? Čekali su dosta, bio im je da ih pali, pre dvadeset i pet godina, Čengić Bećir paša. Pre dvadeset, Topal Osman paša. Pa šta da čekaju?

Pre dvadeset, Topal Osman paša. Pa šta da čekaju? Idu da žive i mru, među svojima. Dosta se čekalo. A kad Isakovič zagraja: imaju li nešto napismeno? Da li im je Vasilije pokazao neko pismeno od Rusa?

Teodosije - ŽITIJA

Kao što ste sada čuli u pismy, moj sin se mene odriče ako ne pođem za njim, da me za života neće videti. Neka mi bude dosta veselja i radosti s vama, zemaljske vladavine a ujedno i vojevanja, jela i naslade bogatstva i trpeza i svakih svetskih

i sveštenički čin, a onda blagorodne i sve koji su tu došli pomazujući, sam prepodobni osveštavaše, i ne beše mu dosta truda ni stojanja časti radi očeve i utehe radi naroda svoga.

Pošto je ostao dosta vremena u prvoj ćeliji za ćutanje u Kareji, ponavljajući pređašnje mladosne trudove u postu, ljubazni Stefan samodržac

Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA

prevlađuje više ili manje duh, strasti i predrasude njihova doba, tako daje gotovo nemogućno biti potpuno nepristrasan. Dosta datih sudova o intelektualnim i moralnim osobinama raznih naroda mahom su bili lažni.

Oni koji su dosta putovali po Balkanskom poluostrvu odmah osete i raspoznaju u nekoj narodnoj masi dinarske ljude od drugih grupa.

Izgleda da su geometrijski oblici ove umetnosti vrlo stari. Dinarski svet pokazuje u običnom životu dosta bistrine ili brzog shvatanja, neretko i dosetljivosti i hitrine duha.

Uglavnom se može ovo izvesti. Dar je raspoređen gotovo na celu narodnu masu, koja pokazuje dosta duhovne živosti i pravoumnosti; tupavih gotovo nema. Ali amplituda dara po pravilu nije velika. Najveći broj tzv.

Vrlo retko urade štogod potpuno. Često misle da je isto videti ili osetiti i izvršiti. Ima, dakle, dosta površnih. Kod mnogih ljudi je darovitost vrapčije intenzivnosti.

Osim toga ima u celoj erskoj oblasti, naročito u Starome Vlahu i u sjeničkom kraju, još i danas dosta rasturenih porodica koje nose imena starih plemena (Bukumiri, Mataruge, Lužani i Varage).

u ličanskom karakteru je poznati hrvatski rodoljub Ante Starčević, osnivač suvog i krutog hrvatskog nacionalizma sa dosta lažnih ideja, koje je on branio s upornošću i potpuno vojničkom logikom; s druge strane Starčević je zbog svoje

Osmanlije koje su se po Bosni nastanile kao činovnici, vojnici i trgovci bile su dosta mnogobrojne, a tako i oni koji su se naselili posle proterivanja Turaka iz Ugarske.

lepim i živopisnim srpskim jezikom, u kome ima puno figura i karakterističnih starih reči ali oni upotrebljavaju i dosta posrbljenih turskih reči.

Iako muslimani, oni smatraju da i dalje pripadaju tome ili tome hrišćanskom plemenu. Ima dosta primera da su čuvajući običaje krvne osvete izvršivali krvnu osvetu nad muhamedancima koji su ubili njihova

U oblasti između Save i Kosova ima dosta preduzimljivih muhamedanskih trgovaca, koji radljivošću kadšto dostignu pravoslavne Srbe, najpreduzimljiviji živalj ove

Na dinarske muslimane je bila od uticaja i turska književnost, naročito narodne priče, jer su se dosta njih školovali u Carigradu i družili se sa školovanim Turcima koji su živeli u Bosni.

Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše

Napisaćemo oglas da je izgubljen mačak u džaku i prilijepićemo ga na zid moje krčme. Tu dolazi dosta ljudi, možda će ko znati da nam što kaže. — A ima li na tvojoj krčmi sličnih oglasa? — Oho, još da vidiš!

Popa, Vasko - NEPOČIN-POLJE

strane sveta od tebe Savio svoj životni put oko tebe Svoj neprohodni svoj nemogući Pa ti sad gledaj da me sretneš 12 Dosta rečitoga smilja dosta slatkih trica Ništa neću da čujem ništa da znam Dosta dosta svega Reći ću poslednje

svoj životni put oko tebe Svoj neprohodni svoj nemogući Pa ti sad gledaj da me sretneš 12 Dosta rečitoga smilja dosta slatkih trica Ništa neću da čujem ništa da znam Dosta dosta svega Reći ću poslednje dosta Napuniću usta

nemogući Pa ti sad gledaj da me sretneš 12 Dosta rečitoga smilja dosta slatkih trica Ništa neću da čujem ništa da znam Dosta dosta svega Reći ću poslednje dosta Napuniću usta zemljom Stisnuću zube da presečem ispilobanjo Da presečem jednom za

ti sad gledaj da me sretneš 12 Dosta rečitoga smilja dosta slatkih trica Ništa neću da čujem ništa da znam Dosta dosta svega Reći ću poslednje dosta Napuniću usta zemljom Stisnuću zube da presečem ispilobanjo Da presečem jednom za

rečitoga smilja dosta slatkih trica Ništa neću da čujem ništa da znam Dosta dosta svega Reći ću poslednje dosta Napuniću usta zemljom Stisnuću zube da presečem ispilobanjo Da presečem jednom za svagda Staću onakav kakav sam Bez

Nušić, Branislav - POKOJNIK

razmislite, razmislite još jedanput! PAVLE: Tri godine sam ja razmišljao. SPASOJE: O takvim stvarima nije dosta ni trideset godina razmišljati. PAVLE: Oprostite, gospodo, što sam vas uznemirio.

I to traje čitavih pola sata. Meni dosta i tih pola sata. SPASOJE: Pa dosta! AGNIJA (Vukici): Slatko dete moje, kako bih volela da mi pokažeš tvoje rublje i

I to traje čitavih pola sata. Meni dosta i tih pola sata. SPASOJE: Pa dosta! AGNIJA (Vukici): Slatko dete moje, kako bih volela da mi pokažeš tvoje rublje i preobuke koje si spremila.

Kvari vam račune, ne? SPASOJE (snebiva se): Pa, kako da kažem! ĐAKOVIĆ: Kazali ste već; dosta mi je da vas razumem. Dabome, teško je to vraćati ono što je čovek već nasledio. SPASOJE (teško uzdahne): Teško!

” Evo! ANTA: Pa šta si radio? SPASOJE: Podvalio sam mu. Poslao sam mu pet stotina. ANTA: Hoće li biti dosta to za uzdržavanje? SPASOJE: Dosta je, nego! Ti bi se uzdržavao i za dvesta dinara, pa neće on za pet stotina.

SPASOJE: Podvalio sam mu. Poslao sam mu pet stotina. ANTA: Hoće li biti dosta to za uzdržavanje? SPASOJE: Dosta je, nego! Ti bi se uzdržavao i za dvesta dinara, pa neće on za pet stotina.

RINA (gušeći se od uzbuđenja i mržnje koja joj u tom trenutku plamti iz očiju, plane odjednom i drekne): Dosta! (Prkosno.) Svedočiću, svedočiću! (Ona od uzbuđenja klone u fotelju.) MARIĆ (mirno i ravnodušno): Verujem vam!

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

Jedan me je posebno zapalio. Bio je pisan zelenim mastilom, dosta prljavo, okruglim slovima koja su pred očima kotrljala kao klikeri.

- Možda i kao ludak. U porodici tvoje majke dosta je i toga bilja! - dodao je. Stanika je kao nešto poslovala po kuhinji i izgledala je kao neko ko ne želi da se meša.

Njoj je, u svakom slučaju, potrebno još dosta sunčanih dana u kojima će moći da ponavlja dečju pesmu o brodiću koji nije nikada zaplovio; zlato mirne duše možemo da

Na snahe što se toga tiče ne može da računa, jer one imaju dosta svojih pacovčića koje treba nahraniti, umiti i spakovati za spavanje. Majku nije spominjala.

Rekoh mu da ja nisam taj koji je ubija i u tome, je bilo dosta istine koju on nije hteo da prihvati. Misliš li time da sam to ja, to misliš?

- stajala je i gledala me i u tome kako me je gledala pokroviteljski i s visine bilo je dosta smešnog. - Rekoh joj da sam imao očuha, ali da ga više nemam. - S tim je raščišćeno!

Mislila je pri tom na moje farmerice i crni džemper, ali je u tome bilo dosta licemerja. Ona nije želela da ih menjam, jer ma koliko egziš izgledale, one su divne: ne zahtevaju pranje i peglanje.

Ataman joj je na preskokce, uz dosta dodataka, ispričao o mom susretu s Baronicom i njenom pozivu, da mi pokaže ribnjak. - Ali, ona nema ribnjak!

- podigao je ruku i mahnuo nam. Meni se činilo da su „Torpeda” dosta čudan naziv za džez-ekipu, ali nisam rekao ništa jer nisam ni imao vremena da kažem.

Nisam mogao da odvojim oči od njegovog i Nedinog lica, sve dok Rašida nije rekla da je za danas dosta. - Čega dosta? - uhvatio sam je za lakat i okrenuo prema sebi. - Kibicovanja!

Nisam mogao da odvojim oči od njegovog i Nedinog lica, sve dok Rašida nije rekla da je za danas dosta. - Čega dosta? - uhvatio sam je za lakat i okrenuo prema sebi. - Kibicovanja!

Bila je to jedna stara zbirka i bubama su, isušenim i lakim, otpadale noge kad bi ih dodirnuo, ali je u njoj bilo dosta retkih primeraka.

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

Jesi l’ juče imao dobra pazara? Ta kod tebe uvek dobro ide. — Fala bogu, jesam. Imao sam noćas i lađara dosta u meani, samo ta vraška deca dame slušaju, već sve od posla izmiču.

— Pa kaži mi kog vraga već trguješ, zar još ti nije dosta, ta već si malim Ročildom postao! Ja da sam na tvom mestu, ne bi’ se više mučio, već bi’ se sveta manuo, pa bi’

— A da šta će, kad se otac za njega pobrinuo. Gospodar Sofri je to milo. — Al’ sam se dosta namučio. — Da ne bi Buniparte, i ti ne bi do toga došao. I ja sam imao sandučić crni’ banaka, no zadocnio sam se.

Izvadi iz džepa kredu pa povuče tanku liniju — belešku dokle je vino, pa opet u dućan. — Milane, u bokalu ima još dosta vina, al’ teško da će ko tražiti, no opet da ga imaš. Tako Čamča i gospodar Sofra odu, i maločas pa su kod Čamče.

Uđu u kanapu. Tu je jedan stari bilijar, već iskrpljen, stolice dosta stare i otrcane, pa četiri mala zelena stola, i jedan veliki. Ima već i društva. — Daj, Saro, dvaput kave. — Odmah.

i primetio da ko ne voli žutu repu, on je baš to dao kuvati; pa i sam nije voleo žutu repu, ali pri trpezi ipak je dosta jeo i hvalio kako je dobra, jer hoće da nauči mlađe na svašta.

— Vidiš, Soko, mi, mada smo već bogati, moramo dalje terati, i ja sam naučen jednako raditi. Novaca imamo dosta; novce da uzajmimo kakovim izelicama, pa da ne plate, pa da nas advokati, prokatori i sudovi poje, to neću; volem u

— Čekaj, nemoj da trčiš napred. Vidiš, ja sam već na leđa peti krst prebacio. Istina, imam imanja dosta, al’ imamo petoro dece, pa još tri devojke. Tê treba udati, i to dobro udati, pa tu treba novaca.

E, dobro, nek’ ide u školu, al’ šta da bude od njega? — On će sam posle birati. — To mi nije dosta, ’oću unapred da znam čemu ću ga upraviti.

Grešnik već kad ga vidi dosta mu je; iz celog čoveka pravda virila. Al’ kad su ih birali, nisu za novce glasove kupovali, kao sad, neg’ mudrog i

Je l’ kod tebe tako? — Jest. — Sve će nam to trebati, jer Poljaci su gostoljubivi ljudi, pa ima dosta gospode, pozvaće nas na ručak, pa ja i Krečar u trajdrotu bićemo kao trgovci, a tebe ću pretstaviti kao šljahteca,

koji je igrao „punišaka”, a od procesa bi zazirao, i uvek bi rekao: „Bolja je mršava nagodba nego debeo proces”. Dosta to da posle smrti Uglješine ništa nije ostalo, samo jedi a kuća, i ta mala.

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

” i dodadu: „vivat“. Osim toga, našao ih je dosta, koji su umeli da prođu i da u hodu pozdravljaju, ne zastavši. Smatrao je da je puk odličan i, pošto je, dobio uputstva

Katarine Sijenske, stigmatizovane i zagledane u nebo, Komesar je najposle prestao da viče. Vikao je dosta ceo dan i mislio je da je vreme da to prepusti biskupu.

U životu gospože Dafine Isakovič bilo je dosta nesretnih i tužnih dana, kao, uostalom, u životu svih žena, ali nijedan nije bio tako tužan i težak, kao taj prvi dan

Najbliži je bio obešen o jednu krušku, na kojoj beše još dosta zrelih plodova i, mada mu konj ne htede ni koraka bliže da priđe, Isakovič ga, užasnut, vide sasvim jasno.

sve do te nepoznate Rusije, do koje se skapava dok se stigne, videće ko je on, Aranđel Isakovič, kome je tumaranja već dosta i koji će ostati tu, gde su se, najposle, naselili.

Dok su mu sluge zastale pred šumama, i pregledale i opremale puške i pištolje, jer put je bio tuda dosta nesiguran, on se, zahvaćen opet maglom vina, premeštao u kolima na sve strane, penjući se čak da sedne i na visoke

Poslednji put je, pomisli, i dosta je, a u Rusiji biće mu svakako bolje! Dosta mu je tog motanja na Rajni, tog vijanja po Dunavu, tih tuča po Italiji,

Poslednji put je, pomisli, i dosta je, a u Rusiji biće mu svakako bolje! Dosta mu je tog motanja na Rajni, tog vijanja po Dunavu, tih tuča po Italiji, krajnje je bilo vreme da uvidi da mu polkovnički

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

dete progovorilo, takođe se nosi oko kuće, a pri tome se izgovori određena magijska formula: „Kad dijete ne može da za dosta počen zboriti, treba ga u vreću staviti, pak okolo kuće triput obrnuti, a drugi ga pita: ’šta nosiš?

Poslovice to jasno ističu: „Zadruga med nosi“; „Zadružna kuća teče imuća: dosta pomagača, punani hambari“.¹⁴ Ukoliko je jedna zadruga veća, utoliko se ona više cenila kao jaka, čestita, bogata kuća.

¹⁴) Mada, uopšte gledano, roditelji dosta tuku dedu, postoji značajna razlika između pojedinih krajeva u pogledu intenziteta i učestalosti telesnog kažnjavanja

laička, implicitna klasifikacija stupnjeva razvoja deteta, ona, međutim, nije tako čvrsta i uniformna, odnosno postoje dosta velika individualna odstupanja u pridavanju značenja pojedinim uzrasnim kategorijama (npr. „beba“, „dete“).

i verovanja (za koja pretpostavljaju da će kod ljudi iz grada biti ocenjena kao „sujeverje“, „zaostalost“), trebalo je dosta strpljenja i umešnosti da se ovi ispitanicu u toku razgovora „oslobode“.

). Pa ipak, u pogledu toga dokle je malo dete „beba“ ili, pak, kada dete postaje „mladić“, odnosno „devojka“ postoji dosta visok stepen slaganja kod većine ispitanika (za „bebu“ postoji slaganje kod 71% ispitanika, a za „mladića“ — devojku

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

– A čemu bi trebalo da vodi? – Šta ja znam? Sada ne vodi ničemu! On ćuti. Ti mu onda objašnjavaš da ti je dosta skrivanja po tajnim mestima. – Šta sam ja bogu zagrešila da stalno moram da se krijem? Dosadilo mi je to sve!

– »... Miševi su verovali da je njihova drugarica najbolja i najlepša devojka na svetu.« – E, sad je dosta! – reče žena i nasu novo piće u svoju čašu.

Kako? Šta ću da kažem? Da sam betonirala cisternu? – Sad ti vičeš! – Neću da vičem: vrištaću! Ima svi da me čuju! Dosta si ti pravio skandale... – Da se parkiramo negde? – Zašto? – Pa, da se malo smiriš... Opet tvoji nervi... – Ha!

To bih volela da vidim! Spavaju s tobom jer si im šef. Zloupotrebljavaš funkciju. Oh, dosta mi vas je svih. – Kojih sad svih? – Znaš ti dobro kojih? Tvojih roditelja, na primer! – Šta su ti sad oni krivi?

Šta mi vredi što bih ja i krao kad nemam gde! Lopovi! Sve sami lopovi...« Oh, bože! Dosta mi vas je svih! Jedva čekam da se istuširam i legnem... – Ko ti brani da se tuširaš u vikendici'?

Matavulj, Simo - USKOK

— No, dosta s vašim oracijama! — reče pukovnik, opet oštro. Očevidno ne trpljaše staroga „San-Markina“ i njegovo bezbrko lice pod

Šaptalo se: — Ono je drago Jokov, knez njeguški, onaj što je dosta jada zadao Vrancezima, što izgubi starijega sina u boju pod dubrovnikom, a drugoga sina u četi!

Put se penje i lomi na novet uz kotorske strane; dosta je širok, ali je suviše strmenit, a pošto ga je vijekovima voda lokala, posta krševit i pun rupčaga, sa čega je ostao

pjesama, priča, poslovica, zagonetaka, to je bilo čudo jedno; uz to, u večernjim posijelima kod vladike, bješe prikupio dosta znanja i o „svjetskim rabotama“, o kojima velika većina Crnogoraca, osobito njegovih vršnjaka, ni čuli nijesu, te u

— Daj bože! — reče pop i krenuše se svi. III Bilo je još dosta rano, te iako dolje po dubodolinama bješe već mrak, gore na njeguškom polju, pod širokim zrenikom, prema odsjevu snijegom

A bog zna razumiješ li sve što zborim? — Razumijem — odgovori gost, zvonkim glasom. — Moj materinski jezik dosta je sličan vašemu, a vaš sam prilično naučio za ove dvije godine otkad sam s vašim ljudima, Graničarima.

Moje oči Izvađene, Moje dobro Izgubljeno, Moje sunce Ogrijano, Koje mi je potamnjelo!... — Dosta, Milice! — prekide je otac, više molećivo nego oštro. A tada udovica nastavi: Kuku, bane, moj đevere, Bratska diko!

I osvetit’ tajka svoga, kako treba!... — Krstinja, aferim ti ga na te riječi — reče knez — ali dosta, e proglušismo kukanjem ovoga čojka, koji ne zna naše običaje, pa će pomisliti e smo meki kâ lacmani!

Zbog toga je plamen visoko strujao, a ozgo je pirkao čist vazduh. U tome dimnjaku sušilo se dosta bravijeh i goveđih butina i rebara (čuvena njeguška „kastradina“), dosta rezova slanine.

U tome dimnjaku sušilo se dosta bravijeh i goveđih butina i rebara (čuvena njeguška „kastradina“), dosta rezova slanine.

— Ja to ne znam, kneže, jer ne poznajem vašu zemlju. — Vaistinu, ovo što si pregazio od Kotora dovdje, dosta ti je, pa da zamisliš i ostalo! A ovo što si vidio nas, dosta ti je da sudiš i za ostale. — Onda je dobro!

— Vaistinu, ovo što si pregazio od Kotora dovdje, dosta ti je, pa da zamisliš i ostalo! A ovo što si vidio nas, dosta ti je da sudiš i za ostale. — Onda je dobro! — reče Janko. — Daleko je od dobra, sinko!

Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA

MLADOŽENjA: Pa izvolte. PROVODADžIJA: Ajde de! Samo prepravi dobra vina i dosta kisele vode. MLADOŽENjA: Nemajte brige. (Odlazi.) PROVODADžIJA (sam): I ti ćeš se usrećiti!

PROVODADžIJA: Bogme bez gazde nema ništa. Tako je i kod nas, to jest; kuća sama, svašta dosta, pa kako se čovek najmanje, to jest, udali, eto ti štete.

PROVODADžIJA: Naravno, to jest, da vi, to jest, niste terali, nego ste imali nastojnike; ali ste se i vi dosta, to jest, napatili. Koliko ste onda, to jest, profitirali? MLADOŽENjA: Ne znam. PROVODADžIJA (za sebe); Mazgov! (Jasno.

) DEVOJKA: Lepo vreme imamo. MLADOŽENjA: Vrlo lepo (Počivatelna.) Kako se unterhaltujete ovde? DEVOJKA: Dosta rđavo. MLADOŽENjA: Imate li lepi balova? DEVOJKA: Ne baš; znate, muzika nam ne valja, a društvo bi prilično bilo.

- uverićete se, to jest, svašta dosta. Ali vi znate, to jest, kakav je svet: ako uzme bez novaca, sramota. Zato da znamo napred, koliko devojka ima.

DEVOJKA: Ala vragu... MATI: Zar ti nije po volji? DEVOJKA: Po volji, kad nema boljega. MATI: Šta ćeš, ćerko, dosta si i sedila. DEVOJKA: Ja znam.

MATI: Ajd bestraga; ja nisam bila lepa, nego ti s tom nogom! DEVOJKA (plače): Sad mi se još podsmevajte. MATI: No, dosta već, idi te gledaj za doveče! DEVOJKA (ustane): Da ga đavo nosi i s prstenom i udajom! (Odlazi.) MATI: Luda devojka!

- Je l’ dobra prilika? MATI: Vrlo dobra. Baš sam zadovoljna. KUMAČA: No, to mi je osobito milo. MATI: A šta će, dosta je i probirala. KUMAČA: Ta probirati, to nije ništa. MATI: Ajde; pa da gledamo posle i tebe.

KUMAČA: E, za mene ima jošt vremena. MATI: Šta ima vremena, treba da gledaš za sebe. Dosta si braću služila. KUMAČA: Ta. - A gdi je Julka? MATI: E - Julka ti se zabunila. Znaš kako je.

PROVODADžIJA: Nije nužno, to jest. Vidićete samo dok mu u kuću uđete: svašta dosta, vinogradi, vodenice, pet stotina jutara, to jest, oraće zemlje, tolika rana, ti Bože, znaš.

TETKA: Jeste, Jovo! OTAC: No, sad mir, jer ako spopadnem toljagu biće vama obadvema dosta. Gledaj im ti posla; Najpre da me proteraju iz kuće: „E, pa ostade nam dete, pa sramota od sveta, pa ovo, pa ono,“ a

MUŽ: Dobro, dobro. ŽENA: Sad te mogu milovati koliko oću, je l’? (Oće da ga poljubi.) MUŽ: Ali, ženo, - ta dosta već. ŽENA: Meni nije dosta, ti si moj muž. (Opet mu trči.) MUŽ: E, sad - znaš: posviraj, pa i za pojas zadeni.

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

u nama posle svake nesputane i izvorne dečje pesme, mogu imati velikog uticaja na izgrađivanje duhovnog profila deteta. Dosta zavisi i od toga na kakvo će tlo seme pasti; dejstvo umetnosti nije trenutno i neposredno; kad bi bilo, svet bi se

„Dosta nam je maca, meca, kuca i zeka!” — ova parola je, u jednom trenutku, izbačena kao čarobno uputstvo za osavremenjivanje de

dan, drumom se kotrljaju kola i prolaze ljudi, ali starac ih skoro ne vidi, čuje samo razgovor i škripu kola, i to mu je dosta. Znači, još se živi, radi i putuje po svijetu.

Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI

Sad je sloboda, u slobodi se mora slobodno živiti; a bez dosta novaca slobodno se živiti ne može. ŠERBULIĆ: Vrlo lepo!

ŠERBULIĆ: To nije nužno; samo srpske boje, pa mir. Ja mislim, to je dosta, gospodine Lepršiću. LEPRŠIĆ: Vidite, gospodo moja, kako je žalosno naše stanje bilo u Madžarskoj.

ZELENIĆKA: Frau fon? Ne vidite li da je ova reč tuđa? Srbin ima dosta cveća u svojemu vrtu, zašto da od drugi ukrase traži? Ali, naravno, gospoda s madžarskim kokardama...

ŠERBULIĆ: Mi ćemo za otečestvo naše i samu krv proliti. NAĐ: dosta zlo kad smo do toga došli, da krv prolivamo. SMRDIĆ: A šta znamo. Je li istina da nam dolazi madžarska vojska?

To niko od nas ne zahteva; premda žar rodoljubija može potpaliti i nježne persi krasnoga pola. Primjera ima dosta u istoriji. Vama valjda nije poznato opredjelenije amazonkinja. MILČIKA: Šnajder List najbolje pravi takve aljine.

LEPRŠIĆ: Mađarone nipošto u službu. ŠERBULIĆ: Šta? Mađarone treba potući kao skotove. ŽUTILOV: Dosta smo od nji stradali. SMRDIĆ: Ja sam se više bojao nji nego sami Madžara. ŽUTILOV: A, oni su mnogo opasniji bili.

Jer, kad su se cepali protokoli, vi ste gledali kroz prozor, a ja sam napred išao. ŽUTILOV: Zar vam nije dosta što ste člen? SMRDIĆ: Kao po kom pravu predsjedatelj nešto više znači nego drugi členovi?

SMRDIĆ: I osim Čivuta ima se dosta raditi. Uzmite koliko nji ima bez brkova, i to Srbalja. Srbin bez brkova ne može biti Srbin, dakle je mađaron.

SMRDIĆ: Bre, samo da se jedanput svrši, pa makar kako bilo! ŠERBULIĆ: I ja kažem, dosta smo od kuće. MILČIKA (smeši se): Ja ne marim, makar još toliko trajalo. GAVRILOVIĆ: Verujem, jer se ovde udajete.

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

je masa narodna, poluseljačko, poluvojničko stanovništvo u Vojnoj granici, i spahijski kmetovi po mađarskim županijama. Dosta dugo oni su bedno živeli po zbegovima, i lutajući od mesta do mesta, i tek kada su videli da nema ništa od povratka u

u vampire, vukodlake, veštice; slave i svadbe se okreću u orgije koje traju po nekoliko dana; pojave dvoženstva su dosta česte, kao što su moralni odnosi vrlo rasklimatani.

Odmah pošto je dobio pravo, Kurcbek je otpočeo rad 1771. U njegovoj štampariji su štampani dosta mnogobrojni školski udžbenici kao i izvestan broj crkvenih knjiga.

on je prost čovek, praznoveran kaluđer, slab pisac. Inače piše dosta dobrim narodnim jezikom. Celo delo je bez književne vrednosti, i ima značaja utoliko što je to prvi putopis srpske

Suvorov ponese sa sobom dosta knjiga, među ostalim 70 gramatika Meletija Smotrickoga i 400 bukvarova Teofana Prokopoviča. 1726.

1726. došao je u Karlovce, i u dosta teškim uslovima otvorio školu. Njegova »slavjanska škola«, koja je imala da sprema sveštenike i učitelje, bila je prva

Svi ti dosta mnogobrojni Srbi u Rusiji, vojno plemstvo i visoki činovnici, imali su mnogo nacionalnog i pravoslavnog osećanja, održav

za života bio naročito slavljen kao veliki pravoslavni teolog, posle smrti on će ostati poznat kao istoričar, ali on se dosta bavio i lepom književnošću.

Stihovi su dosta laki i tečni, u pričanju ima izvesne živosti, ima i iskreno rodoljubivo i hrišćansko osećanje; jezik je vrlo čist,

Iako je u njoj bilo dosta starinskog i preživeloga, iako je nesređena, neoriginalna i nepouzdana, iako je napisana teškim i nategnutim, često

Tada se među Srbima obrazuje dosta jaka grupa pristalica Josifa II, srpskih jozefinista, nacionalista, kako su se oni zvali, koji su se borili protiv

koje su vređale mnoge predrasude i interese, on, pitom, ljubazan i prilagodljiv, nije imao velikih sukoba sa ljudima i dosta dobro prošao je kroza život.

Milićević, Vuk - Bespuće

pažljivo razdijeljenom kosom, sa visokom kragnom koja zasijeca u obraz — sušta protivnost bratu koji je bio nemaran, dosta neukusno odjeven, često neobrijan i zarastao u bradu koja je još više zamračivala njegovo lice.

šeširom, na jakoj bujnoj, zlatunjavoj kosi; lice duguljasto sa finom bijelom puti koja se pokadgod zarumeni, sa dosta običnah poteza, ali punih jedne blage nježnosti: tek malo zamišljenosti koja se trenutno javlja iz njezinih očiju, daje

da mu dade blagu mirnoću, — ne plačite, — reče ponovo sa nepogođenim tonom glasa, — nije to ništa tako strašno, to je dosta obična stvar. I pusti njezinu ruku.

Sremac, Stevan - PROZA

a ja mislim da je dosta čekanja bilo... a sad su mi vrlo potrebni novci!« — »Imaš dobri, veli mu Jova, ne boj se! Zar u mene nemaš vere?

Vešto je izvodio. I koliko je inače povika bila na njega da je ograničen, ovde je pokazao začudo dosta okretnosti i umešnosti, tako da su pretpostavljeni opazili, doduše, naskoro da je »sir niže«, ali je i »slovo iže« tu

Posle ove svoje štampane izjave poslao je Jova i nekoliko dopisa. Ovi, istina, nisu bili štampani, ali njemu je dosta bilo i to kad je među »Odgovorima uredništva« našao nešto i na svoju adresu. Stajalo je: »g. J. M. u H.

Što si zaćutao?! Mrdni malo! Javni se, zdravlja ti! Tvoje se stvari ovde rado čitaju! Ti spavaš, Brute!!« A toliko je dosta bilo Jovi. Dvared se nije dao opominjati, nego sedne odmah pa napiše dopis. — »A gde vam je gospođa Kajo, Jova?

Ako ti dobiješ, da uzmeš moju Kaju. — O, za mene dobra moja Kati; ona mene pravi knedle, meni ne treba tve žene. Dosta jedna! — Ne treba vaša žena. — Ali meni treba tvoja, Švabo. Ali Švaba se nije ljutio.

— veli Jova, pa se gladi po trbuhu. — Ohoho! Da bog poživi petoga džandara! Od pola jedan do dva imao je Jova dosta vremena da se naigra i našali sa Švabom. Sedeo bi uvek tako da izdaleka vidi šefa kad dolazi.

pa radi posao, a sve zameće šalu i pravi komediju, tako da gđu Perku lepo zabole kukovi od smeha, pa samo viče: »Dosta, dosta već, ubio te bog, gospodine Jovo!

radi posao, a sve zameće šalu i pravi komediju, tako da gđu Perku lepo zabole kukovi od smeha, pa samo viče: »Dosta, dosta već, ubio te bog, gospodine Jovo!

ipak lepo, kao što su, što rekao neko, klasične građevine i u razvalinama lepe; tako je i Jovina gospoja Kaja još dosta draži zadržala i spasla od »sverazoravajućeg zuba vremena«.

»uzeo u posao« pobeditelja, pa bi Puja opet morao strugati kaiš i tražiti paučine, i bogzna da l’ bi je već i našao dosta posle izvršene kazne. Ali Maksim nije bio taj čovek. Ne, ruka bi mi zadrhtala kad bih ja takvu klevetu napisao!

Škola je bila dosta lepo nameštena. Bilo je svega što školski zakonik propisuje, pa i nešto više. Na zidu patron školski, Sveti Sava,

— Nego dosta je bilo komendije! veli gazda Radisav. — A sad odmah da mi kažeš ljudski: gde te oćopaviše i kako? Gde si se i s kim si

Radičević, Branko - PESME

Divni mesta vide dosta, Divna beu, al' ne dugo, Nigde dugo ja ne osta, Jer sve traži nešto drugo. Pa tako se levo, desno Po svijetu

Ko zna de će još isteći Taj nemirni život moj, De će silna želja reći: Dosta more, ovde stoj!“ Peva putnik, pa silazi Kroz kamenje niz planinu, Put se vinu, on upazi Divne drage i dolinu.

“ Krasni moma ima dosta, Kô ti nigde i nikada, Kod tebe mi srce osta, Zato s' prođi svega jada, Zbogom, draga, ruku na, Verna budi kâno

u noći sunašce, Sijaj, nade, nemoj presijati, Zbogom, jadi, a davor, srdašce, O ne boj se, Bog će dobro dati, Dosta dana još će amo doći, I uzalud za te, srce, proći, Al' ne boj se, doće danak pravi.

Soba niska, a dosta i tesna, Oko stola sedi raja besna, Raduje se onom vinu lednu, Pa svećicu zapalila jednu: Gori sveća kao da

Vina dosta, to je pravo, I momicu belu, jedru, I plameni mač o bedru. Ode kolo, ode cela lupa, Vi stojite oko mene skupa,

To je dosta, ja ne tražim više, — Zbogom, braćo, mila i suviše, Bili živi, veseli i zdravi Nikada vas ja ne zaboravi.

započe misliti Kako li će ponajbolje biti: Kola nemam, nemam ni paripa, A pešice rđavo se đipa, Po ravni će biti dosta lako, I po brdi ajde kojekako, Ali kako da se latim neba?

grdna rupetina, A u rupi jedna grdna sova, A u sove grdna glavetina, Ta dok bi je bumbar obletio, Bi se bogme dosta promučio.

srdašca svoga, Skido kamen, meto ga pod glavu, Sklopi oči, ao jada moga, Ujedanput strašno čudo novo — Al' za sada dosta je i ovo. (1847, mart) NATPISI I Al' se .. ša tuđa leba sladi, I prija mu — da kljuseta tovna!

I u dvore Gojko ulegao, A lepo ga Rajko dočekao, Ponudio kâ što valja gosta, Mudrih reči prozborio dosta, Pa je onda vako započeo: „Ču li, sine, što bih znati hteo: Otkuda si i ko ti je majka, Koga kažu rodnog ti

Za jednoga boja žestokoga Beše muke dosta za svakoga, Svak činjaše koliko mogaše, I pred sobom Turke razgonjaše. Ja od čete bejah ponajprvi, A vas crven od

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

Bio ti je među njima penzionisani austrijski „feljbaba“ Vuk Rašeta, stari lopov Sava i dosta nekakvih kosmatih starčina s kožnim ćemerima i torbacima u kojima se krilo pola tajni ovoga svijeta.

Njega je obično pravio po svom licu i podobiju. Pored Nikole dosta je tražen i sveti Jovan, arhanđeo Mihail, sveta Trojica, mudri vračevi Kuzman i Damjan, pa čak i neki prastari, tamni,

i smekšano procepa: — I tebe će tvoj Savica pripaziti i svaku ti poštu ukazati, nećeš ti u mojoj kući sirotovati. Dosta si ti za svog benastog i svakojakog Savu učinio, red je da ti se jedanput pošteno odužim ...

Nek bježi, vala, i onaj moj goljo sa sikirom. I bez njih nam je dosta naših mrtvouzlica i naše repate sirotinje. DANE DRMOGAĆA Još davno i davno, prije nekih četrdesetak godinica, dok

Nek je i tebe nešto krenulo iz te tvoje jazavčije jame, baš si mi se bio na glavu popeo. — Rđo kalajdžijska, nije ti dosta tvoje potrebe nego još imaš kad i mojoj nezgodi da se rugaš — čudi se Rožljika i zaviruje u kolica.

Radinim rukama i domaćinski poslovno niječe: — Vala, Radoje, da imam šta priznati, zar bi ja to krio od tebe, starog dosta još iz onoga nekadašnjeg sretnog zemana. — A ovaj ti zeman, danas, ne valja, je li?

u mjestu, poznade glas brata Mikana, ali isto tako brzo sjede ponovo u zaklon i zlurado vreknu: — Aha, neka, neka, dosta je i tvoga bilo! Pucnjava iz džamije ojača i vagnu na Jovaševu stranu.

Preokrene se ponekad nešto u srcu, pretegne neki vrag u duši ...Dosta je da ti pred očima zaigra onaj tvoj plavi lončić, pa gurneš kud ne treba, ne bi te par konja nadvuklo ...

— Brojim božiju mater! Dosta mi je oduzimanja i dijeljenja za čitavu Evropu. Kad izbiše do na kraj kolone, sa jednog čupavog konjička zakriješta

— Deder, brate, zauzmi se, bavi se malo društveno korisnim radom, dosta je bilo tvojih lopovluka. Konjokradica prilazi stolu, razmotava dijete, cmokće i krevelji se.

Golema ova šikara, zgodno se prikriti. — I ostade plavušan? — Ostade toga dosta, a šta se tu moglo. Pao sam i sam s nogu, jedva se vučem.

nekakva druga babetina, pa ću ja jednog jutra lijepo zažmiriti i gurnuti je u najdublji vir: hajde, sestro, niz Unu, dosta si ti namučila staru Trivunu i dala je na komediju da joj se ruga i kus i repat. — Ma čekaj, bako, da nešto smislimo?

Simović, Ljubomir - HASANAGINICA

Reč je o onom koga on traži za zeta. Ko zna s kim ćeš imati posla. HASANAGA: Ništa on meni ne može. Dosta je da se granica malo uznemiri, pa da se begovi smire... ko bele lale!

Sjajan čovek! On ne mora, ko neki, da viče da bi ga slušali! Neko satima priča, dokazuje, a kadiji dosta da samo pogleda. Sedi kao da senka čempresa sedi međ nama na divanahani. Oko njega uvek neka tišina.

A drugo: misli ti i pričaj kako god oćeš, ali ćeš činiti kako ti se kaže! Dosta mi je svega! Svadba će biti za nedelju dana, to sam ti već saopštio, i s tim je svršeno!

Pipni, Huseine, pipni, Sulejmane, Sinane, šta se stidiš, zahvati šakom, oho-hohooo! ima dosta, ostaće i za kadiju! Pokazaću ti, Mustafa, šta i kako! Vidim ja tebe, Mujo, kako me fiksiraš!

Zavidećeš i nekom siromahu što ima plavu zakrpu, a ti nemaš. Zavidan ti je čovek kao proklet. Nikad mu ničeg dosta, nikad srećan. (Na scenu utrčava Suljo. Svi poskaču.) JUSUF: Idu li? SULjO: Idu. Biće ovde za manje od po sata.

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

Drvari ga tad viđaju po planinama gde se pentra po gudurama i osojima tražeći ljubičice i kukureka. Pa kad dosta nakupi, onda se vraća i svakoj kući u mahali daje po nekoliko stručaka. Bio je sin neke prosjakinje Naze.

Mišići oko jagodica, donja usna, podbradak, sve to zadrhta i ustrepta. — Todo! — šanu on. — Ih, ta dosta! — ču se oštar, pun gnušanja glas njena muža koji se, namršten, čisto zazirući od njegova gadna izgleda, okrenu koso i ne

Prelaziš ti, gledaš gde ćeš da stupiš, prvo oprobaš kamen da li je on dosta stalan, pa onda zanihav se, i uzdignuvši glavu, lako kao srna, skočiš na našu stranu. — Ah! Evo me!

Ja sam samo to znao, da ti nisi za mene, da si mnogo dole, nisko, nisko! I da je čak to dosta od nas, što ti dopuštamo da si kod nas, te da nas služiš, da mi kao rođenu bratu ugađaš i da me gledajući smešiš se

Zagledah dalje a ono oblina ruku ti isticaše se dosta primetno iz mintana. Pogledah ti u lice i tek tada videh kako ti je ono puno, čisto i svetlo; kako ti se vrat očistio

Silom ih zadržavam da bih što kraće iskazao ono što bi. A bilo je mnogo štošta, što se ne može lako kazati. Dosta boli i ovo, a kamo li i ostalo. Ja sam produžio školu.

Ne znam šta mi je bilo. Celog tog vrelog dana leškario sam po krevetu čitajući i maštajući. Hladovine istina beše dosta u sobi ali ipak beše i žege koja probijaše kroz zavese u polutamu...

Ona se otima, izvija, brani, ali tako malo, malaksalo, da mu se baš time još više podaje i privija uza nj. — Nemoj. dosta je, dosta, slatki Stojane... — šapuće ona i krije lice. Dosta... videće ko... oh! — Još, još. Daj!

— Nemoj. dosta je, dosta, slatki Stojane... — šapuće ona i krije lice. Dosta... videće ko... oh! — Još, još. Daj! — grca Stojan i sve je više

— Nemoj. dosta je, dosta, slatki Stojane... — šapuće ona i krije lice. Dosta... videće ko... oh! — Još, još. Daj! — grca Stojan i sve je više stiska, grli i ljubi gde stigne. — Ta dosta...

Dosta... videće ko... oh! — Još, još. Daj! — grca Stojan i sve je više stiska, grli i ljubi gde stigne. — Ta dosta... Oh, baš si ti?! ...

je obasjavala svu: njen vitak stas, široka ramena, lepo razvijeno i zažareno lice s vrelim ustima i crnim, tamnim, dosta upalim i užagrenim očima... Ona se krstila, metanisala, a mesec je sjao i obasjavao sve.

Kostić, Laza - PESME

LjUBAVNA GUJA Neiskazan još osta neiskazani jad, neiskazano dosta, što boli teke sad. I htedoh ti ga reći, al' reč mi zastade, s poljupcima se tvojim na usti' sastade.

Al' neiskazan osta neiskazani jad, neiskazano dosta, što boli teke sad. REČE GOSPOD Reče gospod ljudem svojim: „Hoću, deco, da vas spojim, da vas spojim verigama, miljem,

kamenu, na stancu prikovan, već okovima bije o stenje, o stenju pršti sužno prstenje, a iz grla se ori grdan smej, ta dosta grdan da ga čuje Zej!

Ko će da pati, ko da odgovara? Zar ne znaš, bolan, ne znao boga? Zar ne znaš vole paše čestitoga? dosta smo krili tuđe bitangaše, nemilost navukli Osmana paše, zar nisi čuo kako paša preti, nisi ga čuo bogom se kleti, ako

i pred njime stoji; turski jedan telal stoji pred vrati, balčakom vrata hoće da smlati: „Otvori, more, đaur-derviše! dosta sam čekô, ne mogu više, zar nema pogan uši, kad ćuti? al' čekaj samo, odrezaću ti! Otvori hej, otvori, Vlaše!

Al' što purpur crveniji, što sjajnija svila biva, sve je bleđe lepo dete sve tamnija Valadila. „Dosta, dosta, dragi babo! Moje srce ne izbira, srce moje samo voli neimara Minadira.

Al' što purpur crveniji, što sjajnija svila biva, sve je bleđe lepo dete sve tamnija Valadila. „Dosta, dosta, dragi babo! Moje srce ne izbira, srce moje samo voli neimara Minadira.

Prilete mu beli golub, prilete mu Valadila, nije mogla dosta brzo, kako ga je željna bila. Kako ga je željna bila duša joj je izletila, a ostade belo telo, osta mrtva Valadila.

” „Zar u tebi moja kosa? u tebi mi oči zar? pa na meni šta još osta da naknade bude dosta za te strasti nenažar?” „Oh, kam da je za odnetak ove kose silni spletak, žela mojih neprovir!

briga i rad, sve su miline, al' nežežene, strast nam se blaži u rajski hlad; starija ona sad je od mene, tamo ću biti dosta joj mlad, gde svih vremena razlike ćute, Ѕanta Marіa della Ѕalute.

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

potrebe i polze: Sad već savršeno znam kakovih pripovijetki narodnih Vi želite, i ja Vas uvjeravam da ih mi (Srblji) dosta imamo« (Vukovo pismo iz Karlovaca 16/28 juna 1815). Tako se za srpsku književnost začedila narodna pripovetka.

Kad sjutra dan svane, braća se vrlo zabrinuše šta se učini s njihovijem sestrama. Pošto prođe dosta vremena, stanu se braća jedanput među sobom razgovarati: — Mili bože, da čuda velikoga!

Kad se vratiš nemoj proći da mi se ne javiš, jer i meni ima dosta godina, pak ako bi dao bog te bi našao tu vodu, mogao bih se i ja okupati, ne bih li se pomladio.

jedna odgovori da bi za mlinara, jer on ima dosta kruha; druga za čobana, jer ima dosta mlijeka; a treća uzdahnuvši reče: — Ah, da carev sin zna šta bih mu ja rodila,

jedna odgovori da bi za mlinara, jer on ima dosta kruha; druga za čobana, jer ima dosta mlijeka; a treća uzdahnuvši reče: — Ah, da carev sin zna šta bih mu ja rodila, sjutra bi me vjenčao. — Šta?

kćer zaspala pa joj više glave gori svijeća šarena a niže nogu bijela, okolo nje spavaju sluškinje a na astalu svega dosta.

sahat, opazi opet jednog čoeka na putu, koji bijaše zakuvao kazan od trista oka kačamaka, i za doručak mu ne bilo dosta, te uzeo kuplaču, pa po kazanu loit struguće, nazove mu pomozi bog, a ovaj mu odgovori: — Bog ti pomogao!

Kad tamo dođu, onda odsjednu konje, pa se malo odmore, a vezirski sinovi spremili večeru i svega dosta — jela i pića, da i četiri hiljade ljudi pojelo i popilo ne bi.

Sad carski zet pošalje onog što je trista oka kačamaka pojeo za doručak pa mu ne bilo dosta, i kaže mu da ogleda jelo i piće i vidi kako je.

prazno, pa poslije i sve piće popije i dođe carskom zetu pa mu kaže, da je on sam večeru svu pojeo i da mu još nije dosta. Kad ovo vide carski zet, onda pozove vezirske sinove i poište njine žene da mu dadu.

— pa jami za sjekiru i nekoliko nasiječe, onda reče Grbi: — Ja mislim da će bit dosta. — I ja mislim, — reče Grbo. — Molim te, gospodaru, deder uljezi u ovu kuću, pa gdjegod je šuplje promoli prst da

nazidati jednu vrlo jaku kulu, u kojoj se mogu dve duše zatvoriti s ranom i pićem koliko im je za tri godine dana dosta.

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

Velika devojka, pa tako nespremljeno po kući! LEPOSAVA: Ja dosta rastrebljujem. SOFIJA: Zašto nisi sobu počistila, nego, kako smo ručali, i sad stoji svinjac?

Kad je god praznik, on neće da ruča; zovi ga, moli ga, udri ga; on ćuti. Mati pokojna imala je dosta nevolje s njime, ali subordinacije nikako. SOFIJA: Šta znam; da je vaše naravi, volila bi.

JEVREM: Protiv mira, tako je; ali koji se žrtvuje da se poredak održi, dobija dekoracije. Dosta. Što god vidiš, da si dobro uradila, ostani pri tome postojana; rečma i pretnjom ne daj se poplašiti, dokle i sam ne

SVETOZAR: Zašto? MAKSIM: Poslova, ne znamo gdi nam je glava. SVETOZAR: Bar za ljubov Leposavinu. MAKSIM: Ima ona dosta zabave kod kuće. SVETOZAR: Ali opet u društvu. MAKSIM: Društvo nije najveća sreća.

MAKSIM: I dete da mi kvariš! SOFIJA: Da su balovi škodljivi, ne bi i ljudi držali. MAKSIM: Dosta, ja neću ići. SOFIJA: Kako ti je volja. MAKSIM: Ali nećeš ni ti. SOFIJA: Ja moram. MAKSIM: Preko moje volje?

MAKSIM: Jest, neka i diže na visoko, da i ni vrag zaprositi ne sme. Dosta, aljinu joj neću kupiti. SOFIJA: A ono ću joj kupiti ja. MAKSIM: More, jesi li ti poludila danas?

KUM: Ko se ne uzda u pesmu, neka zviždi. Na primer: „Gdi si bio bitango svetska; kud te vrag jednako nosi.“ MAKSIM: Dosta, kume Mito, dosta, kod mene je druga fela od žene, a fela od zli žena ima toliko, koliko groznica: jedna je ladna,

Na primer: „Gdi si bio bitango svetska; kud te vrag jednako nosi.“ MAKSIM: Dosta, kume Mito, dosta, kod mene je druga fela od žene, a fela od zli žena ima toliko, koliko groznica: jedna je ladna, druga s vatrom, treća

MAKSIM: Ej, pusti jezik, đon bi njime mogla uglačati. SOFIJA: E, dosta, dosta, nemoj bar pred stranim čovekom. MAKSIM: Je li, lukava lisico, sve tražiš tragove da zabašuriš.

MAKSIM: Ej, pusti jezik, đon bi njime mogla uglačati. SOFIJA: E, dosta, dosta, nemoj bar pred stranim čovekom. MAKSIM: Je li, lukava lisico, sve tražiš tragove da zabašuriš.

MAKSIM: Je li, lukava lisico, sve tražiš tragove da zabašuriš. SOFIJA: Dosta već jedan put, stidi se od kuma. MAKSIM: Šta da se stidim, i on ima takvu aspidu na vratu.

(Odlaze.) (Zavjesa) DEJSTVO VTORO 1. JEVREM I SOFIJA (stupe) JEVREM: E, snao, kako ispade batalija? SOFIJA: Dosta svakojako, no kako sam se nadala, opet dobro.

Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA

SULTANA: Šta, ja tebe za oproštenje? SRETA (zamahne): Jošt ti nije dosta? SULTANA: Ne, molim te, oću. SRETA: Ajde da vidimo. SULTANA: Ah, prvi put u mom životu da klečim.

SULTANA (zamane na njega): Skote, i da bi li, strvino, oslepio i doveka ne progledao! STEVAN: Jesž čula, seka Pelo? Dosta sam se dao od one naše aspide ćušati. SULTANA: Ja aspida, orjatine i skote s pustare, ja aspida?

TRIFIĆ: Kaži, sunce moje, i tebi ništa ne mogu odreći, samo kad pametno zaktevaš. SULTANA: Ti, fala bogu, dosta dobra imaš, a i ja sam ti toliko donela da me nikad zato prekoreti nećeš moći.

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

A ako ima ičeg što ne podnosim, onda je to svakako ljuljanje. Negde oko sedme godine kažem matorom: „Dosta, bre, tog ljuljanja, dobiću morsku bolest!

Da bi scena bila potpuna, mi počinjemo da plačemo. Dosta nam je svega! Da smo samo znale, ne bismo se ni mrtve rodile u jednom ovakvom gradu kao što je Beograd!

Šifra: Dosta mi je svega, pusti me da spavam.“ Trebalo je, u stvari, da kažem: „Ja odlazim iz ove kuće!“ ali, ako već želite da

Mislim, ispada tako da je zapadni svet kao umoran i sve to što uz to fura, da im je dosta sređenog života, izobilja, dosadne, sigurne i učmale atmosfere u kojoj žive; hoću da kažem da je sve toliko sređeno

Budzašto! Najprije sam mu kazala da se ne krije iza sirotih učiteljica; kazala sam mu da mi je dosta tipova koji celoga života stavljaju zapete na pogrešna mesta i brišu pojedine pasuse u govorima koji im pišu njihovi

— Zašto ste vikali? — Ja, vikala? Bože, doktore, šta vam pada na pamet? — Mislim da je za danas dosta... — promuca. — Nastavićemo sutra. Vi ste, draga moja, ozbiljno bolesni i lečenje će možda trajati dugo, veoma dugo ...

— Sada dosta! — smiluje se najzad maman. — Od danas prelazimo na jabuke! Prolaze dani, ali, što je strašno čudno, niko ne mršavi

matori, koji kaže da jednoga dana, sigurno, ali sasvim sigurno, moraju u modu da uđu i debosi i debosite, jer je već dosta ove diktature kostura i ledi Aveti.

najzad jasno da niste iz „Ella“ već iz Kondine, a vaša rođena gajba vam odjedanput šapuće nešto otprilike kao: „Mala, dosta foliranja, ja sam obična rupčaga srednjeg staleža koji je oduvek bio dužan dvadeset i trećeg u mesecu, a očajan pred

Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA

Neka ide, kako joj je volja, napred ili natraške, nije mi stalo. Ja sam jedanput čuo da devojka nije čovek, i to mi je dosta. Znam da je ovo proizišlo od kakvog filozofa, jer su oni i sa ženama imali parnice. Ali šta se ja za to brinem?

Evo ti koji tantuz. MITA: Prokleti tvoji tantuzi, i tu si mi izvarao forintu! ALEKSA: Al’ su nam dosta i pomogli. MITA: Vidim da moram skapati od gladi.

JELICA: Ah, kako je lepo, ja vam ne mogu dosta iskazati, verujte, ne mogu: kako je bila jedna princesa, ah sirota, kako je za svojim ljubeznim švermovala!

MARKO: A s kim bi ovde govorila? JELICA: O, molim vas, tatice, imala bi ja dosta hasne od toga. Kakvi romana oni imadu!

Gledajder im posla! I zato da moramo oči kvariti! JELICA: Ah, tatice, vi ne razumete... MARKO: Dosta!... Gledaj ti nje, jošt bi izrekla da ja star ne razumem, nego ona, jučerašnje dete!

Zašto bi toliko protezali? BATIĆ: Vi ste vrlo dobri. MARKO: Šta, ja tebe znam za poštena i vredna momka, to mi je dosta. U nedelju, dakle! BATIĆ: Kako je god vaša volja. MARKO: Tako, što pre, to bolje.

JELICA: Pak šta ste u Mesecu vidili? ALEKSA: A šta se tu ne može viditi? Kad mi knjiga bude gotova, imaćete dosta čitati. JELICA: Dakle, vi nameravate izdati vaš rajzebešrajbung? ALEKSA: Zasad u šest jezika; a po vremenu vidiću.

Znam da će moj tatica imati dosta posla, jer su vam ovde ljudi odveć pebelhaft. ALEKSA: O, molim, oni i ne mogu ljubov blagorodno čuvstvovati.

ALEKSA: Vi vesma blagorodno čuvstvujete; i ja bi volio deset puta umreti, nego da vas se lišim. No zasada dosta, evo mi bedintera. 9. PREĐAŠNjI, MITA MITA: Gospodin baron, jedno pismo na vas i veksla.

Gospodin Vujić, treba znati da se u stvari tek polak slučava što se god pripoveda. MARKO: Meni je dosta; samo mi je žao prstena. JELICA: A što, tatice, zar ne da? ALEKSA: Ništa, ništa. JELICA: Ah, tatice, ja ću plakati.

MITA: Oho! ALEKSA: Bogatstva ima dosta; kad se venčamo, onda neka duva u prste za koga je pošla. A zar bi ovo prva svadba bila gdi se nije ili mladoženja ili

Tebi pak, ćerko (Mariji), evo polutina od one sume koju mi je taj tvoj baron odneti hoteo. I ti si mi dosta pomogla. Idi i traži sebi sreću. MARIJA: Ah, ja nemam drugome nego koji me je izneo na glas... Aleksa!

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

“ RASTANAK Ježić se diže, njuškicu briše. „Ja moram kući, dosta je više. Dobro je bilo, na stranu šala, lisice draga, e, baš ti hvala.

trista ... hiljadu — poplava prava! Kad bi sve bile perje! Dosta ... baš mi se spava ...“ . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Istoga trena čiča se prenu, oči mu stare lukavo sjaje. „Jeste li, deco, svršili priču, spavati valja, dosta je graje.

Prikane dragi, dosta je šale, najzad je račun sveden, pošto si mačka mučio glađu, ti ćeš biti pojeden. Paragraf prvi, poslednji stav:

To ti je slon. On trubi gromko: „Ujkice, znaj, gladan sam jako, ručak mi daj! Dosta će biti pola vagona i povrh svega jedna bombona.“ U maloj bari krokodil drema, oklopnik stari, naravi grube.

Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE

— Ne treba ići pošto je počela tramontana. — Ali talasi na jezeru ne izgledaju ništa ozbiljno. — O, pa oni su već dosta veliki, a uskoro će biti mnogo veći. — Vi se ne biste mogli vratiti večeras? — Ne, ne bih se mogao vratiti.

Život ne bi vredeo bez njih. — Sigurno. Je li na ovom ostrvu lovište? — Da, bilo je i dosta fazana u šumi, ali je seoska manguparija uništavala mladunce i gnezda. Inače, ima mnogo šljuka.

— Skoro celo ostrvo pripada markizu. Vrlo malo maslinjaka iznad sela pripada ribarima. — Je li voda duboka ovde? — Dosta. Teško je gaziti po njoj blizu obale pošto je kamenjar. — Evo sela, — reče žena.

— Gde nalazite trsku za pletenje koševa? — O, svuda je na jezerskim obalama ima dosta. — Evo naše kuće. Dobra noć, mladi gospodine. — Dobra noć. Prolazim pored kovača i obućara.

— Verujete li vi, gospodine, da će biti uskoro rata? — Sa kim mislite da bi se moralo ratovati? — O, dosta je otvoriti novine. U celom svetu pišu o tome. Mislite li da se to može izbeći? — Ne znam.

— Ne znam. Tek mislim da kad bi svi u svetu radili prosto na tome da se ima što više za jelo, bilo bi dosta za ceo svet. Ovako jedni kažu: mi hoćemo da jedemo najviše!

Ali mi odjednom bi dosadno da nastavljam misao. Prosto produžih da gledam kroz prozor. II Dosta meseci docnije ponova na jezru. Od stanice do obale nisam sreo nikoga poznatog.

— Mislim. — E pa stari je sigurno moj otac. — Sigurno. — O, nikako nije ni mogao biti ko drugi, jer je dosta da dođe neki stranac pa da je on uz njega. Mi ga zovemo Vodič, iako nema šta da se pokazuje u Huenti.

— Otidi, Pablo, napred, da kažeš da dolazimo. Ovuda, kroz hodničić, dragi gospodine. Uđosmo u sobu dosta prostranu i svetlu, skoro u sobu nove kuće.

Mesec ima čudan oblik koji mi smeta; gledam na drugu stranu. Treba da idem dosta stazom pre no što zađem sa nje, jer je dotle, između maslina, žito. Sedam u senku neke masline. Čekam tačno jedan sat.

— Zašto njegovi roditelji nisu vas zaprosili? — Bila sam dosta mlađa od njega. Imala sam sedamnaest godina. Da su njegovi roditelji znali da bih ja htela, oni bi me sigurno zaprosili;

Odjednom strahovit krik, penjući se i spuštajući, zvuk sirene, prelete preko jezera. Ima dosta vremena da su potmulo u ušima svi elementi iz kojih je sastavljen.

Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA

je izdahnuo, Nagrada mu sindžir beše; No ako mu oduzeše Carsku slavu i slobodu, Krepka volja opet osta, I to njemu beše dosta.

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

TUŽBALICA RATNIKA Sablje i kalpake u trnje, dosta je boja! Dan i noć smo kopali rane po telu dušmana, u planinu odosmo siti razboja, avaj braćo!

pogubila na reci, ja znam ko dolazi i zašto, i znam da svakom sjaju i slavi takve senke za petama idu te govore: dosta si svetlost zemaljsku krvlju svojom i drobom hranio.

sunca da ih spale i kosti u vodenici samelju, a ja sam za delanja krepka: smirih njihovu žar kamenom u teme i rekoh: dosta je bilo krvi, na spavanje sad, svi u postelju.

lista i ne klanja se ničem od krvi ni od vriska Čak i da se smanjim to je deo htenja ne preterujem nema u meni dosta dostojenja šteta za tvoju milost da se izliva preko ovog potiljka preko tih ramena nedostojan sam hrane zemlje i svog

Ne znam ko šta ište ja sam dosta gonjen meni je preko glave škola i skupština bolnica i hotela moja duša hoće svetilišta nek mi se tačno kaže gde je ono

da je čuo naša htenja i zna snagu naše volje žao mu je što se naš glas kukavno izvija sad hoće da i njega svi čuju dosta je slušao naše kukumavke izgoreše mu nokti od silnih sveća i vrat mu je pridavljen od peškira koje vezujemo oko

iz knjige starostavne to može da vam vredi ostavite kurvu iza sebe u takvom se društvu ne ide pred lice višnje dosta su me cimali sa svih strana Jagnje je došlo da vas blagoslovi gledajte njegov sjaj mi smo mu spremili ražanj vi zbilja

eto na svakom narodu slomiju kola i po više puta te počnu liturgije Sotoni zaista značenja nisu prenesena pssst! dosta buke i nemojte mi se klanjati dojadili su i meni nacionalni Panteoni nek najzad dođu do reči rubovi nemi i beline!

rama repovi u priprati se mrznu tamo se puši kosovska rana i tu smo začeli novo pleme koje reče onome odozgo dosta tih ideala koji van ovoga sveta vode daj nam zemaljske hrane putovanja Renesansu eh da me nije prozro!

i nosim decu oko pasa i vidim aždaju koja na njih polaže pravo jao šta se to rađa zlatno mu teme ne aždajo! dosta je slovenske krvi dosta si se odevala u razne kože Mongola i Rima i severnih lađa sad će se moje dete popeti na

dosta je slovenske krvi dosta si se odevala u razne kože Mongola i Rima i severnih lađa sad će se moje dete popeti na nebo da sudi sopstvene

Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA

MIĆA: Možete misliti kakav je to gubitak za našu porodicu. AGATON: Gubitak, nego! SARKA (Gini koja se zaplakala): Dosta, boga ti, prija-Gino, sa tim tvojim plačem.

I mogao je, vidiš, tom prilikom da mi kaže: „Agatone, brate, ja imam dosta njih u familiji, ali svi su nekako... nekako onako... Ti si jedini, brate Agatone, onako...

TETKA: Ostavi, dete, tu brigu; imamo dosta drugih na vratu. Nego, uzmi taj služavnik pa 'ajde. Kafa se potpuno ohladila, a, veliš, neće ni da je piju.

PROKA (očajno): Pa dosta, bre brate, sa tim ukrštenim pitanjima! SARKA: Dade li ti bar kakav ukršteni odgovor? AGATON: Znaš kako je, nije mi

AGATON: Znaš kako je, nije mi odgovorio, ne mogu reći da mi je odgovorio, ali sam mu izvukao jednu reč. A meni je dosta jedna reč, više mi i ne treba. Što kažu, reci: „Oče naš” pa mi je to dosta da te oteram na robiju.

A meni je dosta jedna reč, više mi i ne treba. Što kažu, reci: „Oče naš” pa mi je to dosta da te oteram na robiju. Na osnovu jedne jedine reči ja izvedem zaključak. TANASIJE: Pa reče li bar tu jednu reč?

AGATON: Da kažeš da joj treba sprema za udaju, pa 'ajd, 'ajd'! Ali to joj ne treba. Dvaput se udavala, pa dosta joj je to. SARKA: A po čemu dosta? Po čemu ti to meni meriš je li mi dosta ili nije?

Ali to joj ne treba. Dvaput se udavala, pa dosta joj je to. SARKA: A po čemu dosta? Po čemu ti to meni meriš je li mi dosta ili nije? Ja najbolje znam da l' mi je dosta.

Dvaput se udavala, pa dosta joj je to. SARKA: A po čemu dosta? Po čemu ti to meni meriš je li mi dosta ili nije? Ja najbolje znam da l' mi je dosta. AGATON: Drugo je to da ima dece, ali eto, ni to nije bila kadra.

SARKA: A po čemu dosta? Po čemu ti to meni meriš je li mi dosta ili nije? Ja najbolje znam da l' mi je dosta. AGATON: Drugo je to da ima dece, ali eto, ni to nije bila kadra. SARKA: Eto ti sad opet!

AGATON: Ama, ne prebacujem ti ja, nego velim: da imaš dece, mogli bi ti i što više dati, ovako, ja mislim, dosta ti je pet hiljada dinara u novcu i sve kujnsko posuđe. SARKA: Iju, iju, iju, sram te bilo, Agatone!

Da je on diktirao, izdiktirao bi sebi nešto više, a ne samo 5.000 dinara. TANASIJE: Dosta je Agatonu i toliko. SIMKA: E, a po čemu njemu dosta, a tebi nije? TANASIJE: Drugo je Agaton, a drugo ja.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

Otac je grizao usnu i sa mukom se savlađivao. Onda se obrati majci. — Dosta, budi pametna. Šta buniš dete... Tako mora biti — pa joj odmače ruke od moga vrata i ledenim glasom obrati se meni: —

— Je li, ne bi se ljutio? Izgleda mi da je pomisao na žene olakšavala sve tegobe ovoga marša. Bili smo dosta daleko od ratišta i glavnih saobraćajnih centara, gde bi se još i moglo šta čuti o ratu.

Austrijanci posle poraza na Ceru beže glavnom snagom ka Drini. Ovde su samo njihova dosta jaka zaštitna odeljenja. On se nada da ćemo sada i mi stupiti u borbu da bismo ih proterali.

Svi ostavili posao i slušaju... Obala je posednuta austrijskim vojnicima... Ko bi to mogao biti tamo? Paljba je dosta brza i već prilično dugo traje... Sada malaksava i naglo prestaje... Još odjeknuše dva pucnja...

Šrapneli išaraše ravnicu žuto-crvenim dimovima, ali dosta daleko iza naših rovova. Napregnutom pažnjom posmatramo žuto-crvene buketiće, koje vetar lagano nosi.

Da nisam na ovako važnom mestu, pa da skrenem sa strane puta i malo, samo malo da opružim telo, dosta bi mi bilo do zore... Razmišljam čime bih mogao da rasteram san.

Je li blizu komandant? Rekoh mu da će za pola časa naići... — Ah, sada sam na konju... Ovo mi je dosta do zore — govorio je protežući ruke. U blizini trećega sela sustigoh vođu releja.

Na ulazu sretosmo vojnike iz prve baterije našega puka, koji pričaju da im je na Kosmaju zarobljena baterija, i da je dosta vojnika izginulo. Služba releja je završena...

A metalni zvuk čeličnih mamuza opominjao me da sam vojnik, ratnik, kome ne priliče suze. I sa dosta pouzdanja tešio sam ih. Oko podne otišao sam na očev grob.

— Sine, ja se stalno molim Bogu, da vas sačuva... Uzdam se u Svevišnjega da rata neće više biti. Dosta je... Pa i oni imaju valjda majke... Bila je pribrana kada sam polazio. Ispratile su me do stanice.

— Gospodine poručniče... — Dosta! Nered, đubre na sve strane, štala kao svinjac. Najzad, ukradoše i točak sa kola. Ne treba se čuditi ako jednoga dana

Hvali se: „Prima kvalitet“... „Sortiment“... „Nešto neviđeno“. Vi znate... ja po dužnosti moram da vidim jer smo dosta oskudni u poslednje vreme... Kao velim, ako može da podnese i za nas, iako ja tu pešačku „robu“ ne cenim mnogo.

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

obližnjem selu špekuliše, prodaje seljanima so i opanke, kupuje od njih kože jagnjeće, vunu, voće i sve drugo što ima dosta mušterija u varoši a ne zahteva veliki kapital.

ga pusti na taku blizinu k sebi, a još više joj pade teško, što se ovaj prostak podsmeva njenom drugu, te mu odgovori dosta oporo: — Ne znam šta vi govorite. — Ehe... pa onaj krivi. Vaš novi učitelj...

Sad mu beše najtegobniji taj položaj, zbog koga je i inače trpeo dosta. — Jest... bolest me smela. Do godine ću imati pravo da se javim na praktični ispit. — Gde vam je čiča Stojan?

»Međutim ima dosta mesta gde sami seljani mole za nova odeljenja i sami rado dovode decu u školu, to sam slušala. Pa što je ovde ovako ?

Tako redom razgledaše sve šta bi kao trebalo nabaviti za prvi razred, pa pređoše kod Gojka. Za njegovu mapu opet beše dosta govora, i ako kmet priznade, da mu je »levizor« zbog mape načinio »premedbu« i da mu je kapetan strogo naredio da još

— A, hvala! ... reče on, pa uze šljive, i ako je i sam dosta nabrao i nosio ih u džepu. Ali zar da se ne koristi ovom prilikom i ne uzme pravo iz njene ruke zrele plodove ?

Posle ovog saopštenja, pisar se diže. On nađe da je ovo va prvi mah kao početak, dosta; a posle već, ići će sve svojim redom... S naročitom namerom on prekide razgovor baš na ovom mestu...

Upravo ona ne može još da odredi u kolikoj je meri to strašno i je li baš strašno; i sve joj se čini da tu ima dosta i prijatnoga... Ali zasad ona je uzbuđena jako i rada bi ma čime zabaviti se, nu čime bi?...

Na tabli stajaše velikim, jasnim, lepim slovima, napisano so. Učitelj se s dosta veštine ali i muke staraše, da navikne dečje uho razlikovanju ova dva glasa.

— E dosta. Iziđite sad malo napolje, reče Velja deci, pa se uputi k svojim gostima. — Kako... Zar vi već radite sa slovima ?

Ljubica se sve više navikavaše na pisareve ljubaznosti, i sad joj behu sasvim obični dosta smeli izrazi. Ona i sama dobacivaše Peri dvosmislene odgovore, razume se sve u šali, no tek beše sa njim potpuno

Gojko čak uze i nešto para unapred, pa odmah ode do Beograda, odenu se lepo i vrati se istoga dana, dosta izmenjen, naravno u svoju korist. Njegove nade dobiše još više maha, ali se odmah i presekoše.

Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME

dobre ovne na ražnjevima, Sijecite suvo meso, a ne mjerite, A ložite krupna drva, ne cijepajte, Priprav’te mi dosta vina, rujna, crvena, I rakije lozovače, prve bokare; Vi nevjeste i đevojke, kolo vatajte, Vi jnaci, iz pušaka često

I ja, Mare, dosta roda imam: Imam tajka, imam milu majku, Imam braću, imam bratučeda, Imam sestre, imam i nevjeste; Ne će tebe,

Ne fala ti, ne valja ti! Pa ću tebe zamoliti Moj zavidni prijatelju! Traži tamo društvo tvoje, Imaš tamo dobra dosta!

Rekla doći, pak ne dođe; Ja je čeka do po noći, Od po noći pođo kući, Sreto dragu nasred mosta, Poljubi je jednom dosta, Ostaše mi medna usta, Baš k’ o da sam šećer jeo, Šećer jeo, šerbe pio. 203. Devojko moja! Napoj mi konja.

Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ

Savršeno jednostavno! (Jelisaveti) Izgleda da ne razume... JELISAVETA: Dosta je jedan jedini pokret, jedna jedina reč, jedan jedini detalj, da on, bilo gde da se nalazi, uobrazi da je u predstavi!

FILIP: Vi ste moj ružan san, i ništa više! VASILIJE: Jeste ga čuli? FILIP: I dosta je da se probudim, pa da vas nema!

Tri daske preko dva bureta! VASILIJE: Misliš da je to malo? SOFIJA: Tebi bi i jedna hoklica bila dosta! VASILIJE: Ne znaš ti šta bi sve moglo da stane na jednu hoklicu!

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

Ne treba nam žena kad cveta, ni kad vene. Ne bacamo decu u zvezdan beskraj. Za naša srca ništa nije dosta. Za naša srca ništa ne osta. Dok jedan od nas na zemlji diše: da ni jedan vrt ne zamiriše. Da živi groblje!

A kad te za mnom srce zaboli: zagrli i ljubi granu što vene. Ah, niko nema časti ni strasti, ni plamena dosta da mene voli: No samo jablanovi viti i borovi pusti ponositi. No samo jablanovi viti i borovi pusti ponositi.

I osetim da mi nije dosta ljubav nevesela. Razočaran od tvog umornog tela, radoznalo milujem bludne i meke velike oči bilja.

Do večeri, kad se, krišom, sastajemo. Poljubac jedan, brz, i negledan, dosta nam je. Da se svetu nasmejemo. Da odemo u noć, kao da smo krivi. Lako, kao tica, koja kratko živi.

U drugoj strofi diže se bura. U trećoj plove na pučini samo olupine broda. Danas mi se čini da bi to bilo dosta. Do smrti svoga oca, do petog razreda gimnazije, bio sam osrednji đak.

Kad su se pobunjeni vojnici razišli, socijaliste u Beču mislili su da je, zasad, dosta ono što su postigli. Monarhija je bila skrhana, car u izgnanstvu, Opštinu su držali radnici.

Kruna 970, ako me sećanje ne vara. Benešić se smeje i kaže da je dosta za početnika. Tih dana je u kazalištu priređena proslava patriote konta Iva Vojnovića.

Secesija je puna, kao i pre, svakojakih zelenih, belih, žutih krpa. Svake godine, svud po svetu, ima dosta ljudi koji se bave time da slikaju žene zeleno, a ruže crno. I „Herbstaustellung“ je pun slika.

Sad se to retko dešava. Inače, sve ovo ljubakanje po tramvajima, pod zemljom, i na ulici, dosta je ljupko. Nije to neobuzdanost. To je prosto ovdašnji, razvijen osećaj za reprezentacijom. Ni umetnost nije više opasna.

Grke igraju ne može biti gore. Istina, ne misle, kao Rajnhartovi Nemci, da je za grčkost dosta urlikanje, cirkus, i velika osvetljenja, ali nemaju ni stil jednog Moisija, Basermana, Vegenera.

Eno ti grobovi, vrtovi u Beču, eno ti talijanski nakiti što zveču. Za narod, kamen, sirotinju i glad, nisi dosta tvrd ni pošten, veran, mlad. Obuci svilu i pokupi sinove, ordene tuđinske i krpe šarene.

Mučeniče, sveče naš nekloniče. Na pepelu krvavom Crne Gore nije dosta gorka slast nove zore no ti što si očuvao čast. Misliš da su stene dedovina tvoja. Lovćen da daje stene za pazar. Ti..

Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU

Zemlju je obuzela zubača i korov. A kako je on radio? On je mislio da je dosta da se čovek samo ljuti na zubaču i korov, a ništa nije radio da ih utamani.

— A zašto? — ljutio se gospodar sve više. — Zar nisi imao dosta novaca? — Ne, gospodaru! Novaca sam imao dovoljno. Bilo je tamo i mnogo magaraca, na izbor, ali ne beše nijednog s

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

Ribar se zamisli, pusti mrežu iz ruku, pa kao da se nečeg seća. Posle dugog ćutanja reče: — Kažu da ima u Toj zemlji dosta svinja. — Zar je samo zbog svinja čuvena ta zemlja? — upitam začuđeno.

Prvo odem ministru inostranih odnosa. Baš u taj mah kad ja naiđoh u hodnik, gde beše dosta njih radi da iziđu pred ministra, a momak objavi vičući na sav glas: — Gospodin ministar ne može primati nikoga, jer

Najedared se otvoriše dvokrilna vrata i na njih se pojavi dežmekast, punačak, omalen čovek, pokloni se s osmehom i dosta glupo, i pozva me lično unutra.

— Šteta je za taj izvoz svinja. Čujem da ih mnogo imate u zemlji, — primetim učtivo. — Ima, hvala bogu, ima ih dosta, ali svejedno; poješće se ovde te svinje, još će biti jevtinije; a najzad, šta bi bilo kad ne bismo ni imali svinja?!

Od mene je dosta i to. Drugi nisu ni toliko činili... A i umorila me politika. Šta će čovek da se lomi celog veka! Sad sam došao

ili na dispozicioni fond, odakle se nagrađuju pristalice vladine politike; drugo, taj zakon, koji izgleda tako naivan, dosta može pomoći vladi pri izborima narodnih poslanika da, uz ostala sredstva, istera svoju većinu u skupštini.

To je taman pet. — To ste divota udesili!... Dosta i na biblioteke trošite. — E, vidite, ja sam sada izdao raspis da se, sem privrednih knjiga, nabavljaju i udžbenici za

Čitao sam nešto o tome u jednom stranom listu, ali ko zna je li to tačno? Tek, na svaki način, ima dosta prihoda, dosta, bez sumnje! — reče ministar sa ubeđenjem i nekom stručnjačkom važnošću.

Čitao sam nešto o tome u jednom stranom listu, ali ko zna je li to tačno? Tek, na svaki način, ima dosta prihoda, dosta, bez sumnje! — reče ministar sa ubeđenjem i nekom stručnjačkom važnošću.

šale u vojsku svoje sinove, šalje ih rado, pošto u njima, u vojsci, gleda potporu svoju — rekoh gospodinu ministru dosta ljutito, iako to nisam trebao reći; e, ali dođe tako čoveku te rekne i učini štošta, kao da je stao na ludi kamen.

On, siromah, ima dosta dece, ali se ipak država stara o svojim zaslužnim ljudima. Njegova se muška deca, znate, vrlo rđavo uče; i šta se moglo

— Koliko ih imate sada? — upitam. — Imamo ih dosta, bogu hvala, ali ovo se mora učiniti radi ugleda zemlje. Zamislite samo kako to zvuči: osamdeset generala za dan!

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

A tamo, preko puta u zobištu, stoji dobar bik. Odvojio se od svog društva, jer vidi u drugom čoporu dosta lepih i gojaznih krava.

Htelo bi mu se malo ašikovati, al' on se nešto premišlja; vidi tamo dosta suparnika, pa mu se neće da ide među njih. Al' oble, bele krave sve više odsjajkuju na suncu i, kao nekim magnetom,

— Kako da ne dođem, kad sam ti sam kazao da mi se javneš. No vi, ka' da već otpočeli. Imaš li dosta komišalaca? — Nije, more, još ni polovina došla.

— Ama jes' čuo, Marko, i vi ljudi! Čovek sam, što 'no kažu u godinama i, da prostiš, izrodio sam dosta đece, pa nećete mi zamjeriti što vi kažem.

, pa svečanikom, brate moj, ima dosta i nas seljaka, Elem, sedim ja, brate moj, sa mojom lušom i gledam u šareni svijet...

To vi je... al' dosta, smejaćete mi se, što pišem odu bardaku. Zaslužio je, pa treba makar da ga spomenemo; bez njega ne može ništa biti, pa,

— Ne brini, evo ti moj revolver; šest metaka dosta je do kuće... — Ih, da si mi po Bogu brat, odsad pa do veka... daću ti dinar za svaki metak...

— Samo pazite da ne prođete ni jedan žbun, ni jedno drvo, a da ne razgledate. Razmakosmo se i zauzesmo dosta dugu liniju. Levo krilo odvuče pisar, da ga veže s Banjancima, a na desno ode kmet.

— viknu Radonja, podmigujući na onu stranu, gde se beše Đokić zavukao. — More ćuti; dosta mu je muke i 'nako, — reče kmet.

Zar da me gledaju drugovi kako se valjam po prašini. Neću!... Dakle: pao!... ja pao!«... Profesor pogleda Čiču. — Dosta! — reče starac i prozva drugoga. Peri se zamrači pred očima.

Svaki je raskolačio oči i otvorio usta tako, da su ona gotova svakog trenutka dati zvuk: a—a—a!... Dosta je da vam kažem, da se u tom dopisu najcrnje napada naš gospodin kapetan, a da biste pojmili svu težinu i značaj toga

a i on je, valjada, bio zaboravio na svoje staro gospodstvo, — naučio se na rahatluk, a i starost ga sustigla, pa se dosta, bogme, i promenio. Nije ni čudo!

Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK

SRETA: Gle, molim te! A ko to tebi reče? JEVREM: To... nemoj da me pitaš, to je poverljivo. SRETA: Ako vala, dosta je i bilo njegovog! JEVREM: Sasvim! SRETA: Molim te, brate, je l' prodade svoju kuću za sresku kancelariju? A što?

Ako je na opštinskom kantaru – njegov rođak, ako je pisar u opštini njegov rođak. Pa dosta, brate, ima nas još u ovoj Srbiji koji imamo rođake za službu i pobake na robiji i kuće za prodaju! Je l' tako?

SPIRA: Znam, al' kad zineš, a ti ne znaš da se zaustaviš. JEVREM: Dosta, čekajte! Imamo mi, brate, i druga posla, a ne vas da slušamo! (Mladenu.) Na sad, da nosiš ovu depešu na telegraf!

SPIRINICA: 'Ajd', baš govori! SPIRA: Rekoh, bolje da počekam do predveče, pa ako Jevrem ima dosta glasova, da glasam za njega, a ako zet ima više glasova, onda da glasam za njega.

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

Sva su skoro te iste sudbine, i to zlo opšte je zlo, i zato se samo nametalo kao hitno za predmet pripovetke. Dakle, dosta da vam kažem da je u jednom mirnom i idiličnom selu, u kome se dotle poštovao i bog i svaki stariji i seljaci živeli

— Tu su sliku seljaci gledali dosta radoznalo, ali ipak bez sačustvovanja, dosta ravnodušno. A tamo opet iza kelneraja, oko ognjišta za kafu, poizlepljivano

— Tu su sliku seljaci gledali dosta radoznalo, ali ipak bez sačustvovanja, dosta ravnodušno. A tamo opet iza kelneraja, oko ognjišta za kafu, poizlepljivano mnoštvo šarenih korica od svakojakog

Na njoj su kredom pobeležena imena sviju dobrih ispijača i rđavih platiša. Račun je u groševima, a troškovi dosta sitni, oni koje mušterija obično najlakše zaboravi. Kakvih ti tu nema imena.

— More, batali trljanje — veli Sreten zlovoljno — natrljano mi je dosta. Otkud ko stigne, drugo ništa i ne radi nego mi samo trlja (pod nos!). Ljut sam — eto, to mi fali!

Imao je dosta žive muke dok je rasklimatao ono što su u dugom nizu godina i Milisav i drugi mnogi pre njega utvrdili i formalno

Koji su ovde u selu otresitiji, kao, na priliku, Mića »Oficir«, a da se ne slažu s Milisavom? — Pa ima ih, dosta. Otkako nam ti ovo dođe, ima ih pa ih već i ne pamtim sve, toliko ih ima!

— On i niko drugi! — veli Sreta. — ’Ajde, sutra ću odmah do njega, da se sporazumemo. A za danas je dosta! Starije je jutro od večera! — reče pa baci cigaru i izvali se u krevet.

I, boga mi, on se baš dade na posao. Nešto po svojoj pameti a nešto po Sretinim uputstvima, ele privuče i on, bome, dosta njih na svoju stranu; kako koji dan, sve više nezadovoljnika u selu. Tek vidiš, a ono ušao neki bes u selo.

Neka ide, a što veliš, neće ni njegovo dovjeka biti, a dotle; Odiđi, grbava vjero, kumim te bogom velikijem! — Dosta mu i ovoliko. Samo kad se zatalasalo i zajosalo, — veli Sreta, — eto to je, moj Maksime, život; život je borba, trenje!

Pa i on je dosta propatio! A bio je krasan petao. Čiča Milisav ga je pre dve godine odnekud dobio i pazio ga ne drukče nego kao svoga

Ima ih dovoljan broj! — E-da li štogod, kumim te bogom, gospodine? A ovako se više ne more! — veli mu Maksim. — Dosta, k’i vode! — veli zadovoljno Sreta, — upis jednako traje! Propašće ka’ Žironda! I zaista!

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

Stvar je, naravno, vrlo prosta: Svi znate bronzanog knez-Mihaila, Al ne znate da mu je svega dosta, Da mu je varoš dojadila!

Uz potok, bašta još neobrana, A već tri dana pada slana. Na vršnoj grani jabuka osta: I bez nje, svega bejaše dosta. P.P.P.P.P.P. (Prva podrugljiva pesma protiv povratka prirodi) Kažu: „Vratimo se prirodi!

Da preduzmem neke mere po svom ćefu i ukusu, Jednu gozbu da priredim, slično drevnom Lukulusu, Dva, tri dana, dosta mi je! A šta posle, šta najposle? Nije važno! U štalama carskim nek me tad zaposle!

Pokaž se, kume, dede! Srce mi zakuca kao ludo Kad pomislim da si tu negde...” „Đoko Đorđeviću, sevap učini! Dosta si uživao u obilju...

— Dosta si saveta dao Unesku! Vrati se otadžbini, to jest, meni!” „Ovde je ukinuto svako prizrenje, Ko crv se uvija biće tašt

Da mogu, prodala bih celu Evropu Od Atlantika do Urala!” „Šta se predomišljate? Napred! Smelije! Dosta je bilo praznih izjava!

Šta sam mogla? Vratih se u Čajniče, Majci, i onamo sam tri meseca Zbog tebe plakala, izdajniče! Dosta je bilo vratolomija! Celog si života hvatô okuke! Na kraju, svaka lija dolija: Platićeš dugove, i to trostruke!

„Kume moj, stojeći tu, na tržnici Pobeleo si poput mlinara, — Dosta si u vilajetu čamio tamnom, U novi život pođi sa mnom!

Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE

Tako je, dok je još pripremana nova ekspedicija, sakupljen dosta obilan i pouzdan materijal za problem jegulje; podaci su odmah prenošeni na veliku kartu Atlantskog Okeana, iz čega se

Ona se od američke obale počinje širiti i lagano hladiti, ali zadržavajući temperaturu još dosta visoku da bi nad njome zagrejan vazduh mogao osetno ublažavati klimu severo-zapadnih evropskih zemalja pored kojih

One su se rasturile po tim rekama i u ponekim slatkim vodama što su sa njima u vezi; u prvo vreme su ih ribari dosta često imali među drugom ulovljenom ribom, ali su one u toku vremena postajale sve ređe i danas su vrlo retke.

Došlo se dosta brzo do pouzdanog zaključka da se evropske i američke jegulje plode negde u Atlantskom Okeanu, severozapadno od Azorskih

Ali mužjaci tak ve jegulje ne žive dugo; oni uginu najdalje posle tri godine. Naprotiv, ženke mogu živeti još dosta dugo vreme, pa i nekoliko decenija. Hvatano je takvih jegulja koje su imale i po 40—50 godina.

na kojoj se telo nalazi; od dubine može proizaći samo jedno malo smanjivanje zapremine tela zbog male stišljivosti vode. Dosta je rasprostranjeno mišljenje da pod velikim pritiscima vode u dubinama ona postaje gušća, i to toliko da čvrst predmet,

Opadanje je s početka dosta brzo, a sve je sporije što je bliže dnu. U umerenim pojasevima je tako isto, sa tom razlikom što se polazi od po

na primer, ova posledica; morske životinje što žive u toplim vodama ekvatorijalnih oblasti, zauzimaju samo izvesne, dosta ograničene zone oko ekvatora.

Ti živi stvorovi nisu onako raznovrsni kao oni što žive u manjim dubinama, pošto je samo jedan dosta ograničen broj vrsta prilagođen specijalnim životnim uslovima velikih dubina.

lov; to dolazi otuda što ostaci mnogobrojnih uginulih organizama nošenih strujom padaju na dno i na ovome tada ima dosta hrane.

Mi smo iz dubine od 2435 brasa mrežom izvukli jedan primerak Scrobularіa nіtіda, koje ima dosta u svima morskim slojevima, počevši od morske površine pa do dna, a tako isto i jedan primerak vrste Fuѕuѕ, koji

Pošto je dizanje dosta brzo, dubinski organizmi, uhvaćeni u vrški, ne stižu živi na brod; naglo smanjivanje vodenog pritiska čini da se brzo

Rakić, Milan - PESME

O kad je tako, ti ovamo, mašto! Rečima finim kao vaza saska Pokazaću ti ja kako se laska! Dosta, za ljubav večitoga Hrista! Ne mogu više, dosadno mi sve je. Jedanput srce na laskanje prista No više neće.

Sve jedan po jedan lagano se skriše, Sad ih ima dosta pod pokrovom sivim; I meni se čini: što godina više Imam da u stvari sve to manje živim.

Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC

I dosta je dobro primarilo kâ je ovo brdo vazda hladno. OBRAD Viđeste li čudo i znamenje kâ se dvije munje prekrstiše?

KNEZ ROGAN Znamo, čoče, nijesu rogati, no bjehu li zgodni i bogati? VOJVODA DRAŠKO Bješe, brate, dosta lijepijeh, a grdnijeh deset puta više; od bruke se gledat ne mogahu.

I pomislih kad od njega pođoh: blago meni jutros i dovijek, evo sreće za sve Crnogorce, dajbudi ću povest dosta praha da s' imaju čim biti s Turcima. Kad poslijed, sve ono izlinja, kâ da ništa ni zboreno nije.

JANKO (gleda jedno pleće i priča iz njega) Ima ovaj dvadeset govedi, guvno mu je kod kuće lijepo, na kuću mu šljeme dosta jako, jaki su mu i lijepi konji; krije negđe zamotuljak parah, ma bih rekâ da ih nije mnogo, i za njih mu svi u kući

SVAT CRNOGORAC Bjež, Komnene, zadrta delijo, kad si takvu srnu ulovio! Već si dosta odmorio krila, nijesu ti daleko Kotari; vjera ti je Hajki omilila, jedva čeka da ti se prekrsti.

SERDAR VUKOTA Danu pričaj koji što ste došli, da idemo, da ne zamrčemo. JEDAN CUCA Pričaćemo, a imamo dosta! Prosta sablja po sto putah turska, od Kosova koja nas siječe, pri zlu tome, ako je istina.

IGUMAN STEFAN Ni to, sinko, ja ne mogu znati. Aljinah je na nebesa dosta, pa Bog daje kome kakvu hoće; a meni je svakoja jednaka, tek sam svoje oči izgubio.

Pade na njem kletva besčestija. Što je Bosna i po Arbanije? Vaša braća od oca i majke; svi ujedno, i dosta rabote. Krst nositi vama je suđeno strašne borbe s svojim i s tuđinom! Težak v'jenac, al' je voće slatko!

Kako puška pukne na Cetinje, grohota će biti na sve strane. Blago tome koga srce služi i ko nije sasma ostario, dosta će se posla nagledati! SERDAR JANKO Izdati se nećemo, ama treba da se utvrdimo kletvom; zdravi je posao.

IGUMAN STEFAN Ja ne vidim, nego čujem dosta. Hajte, braćo, te se pričešćujte bez priprave i bez ispov'jesti, a ja mičem sve na moju dušu.

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

Sofkina mati je bila najmlađa od svih sestara, i kuća njena bila je istina nekad malo bogata, ali tada dosta oronula. Živeli su od kirije od nekoliko oronulih dućančića pri kraju varoši.

I zato je materi Sofkinoj iz početka dosta olako išlo i ispadalo za rukom da se ništa ne primeti, već da, kao i pre, cela rodbina, naročito stari stričevi i

— Dosta, dosta, Sofkice! — prekidala je i zaustavljala Sofku, a ipak videlo se kako joj milo što joj odelo tako lepo stoji.

— Dosta, dosta, Sofkice! — prekidala je i zaustavljala Sofku, a ipak videlo se kako joj milo što joj odelo tako lepo stoji.

Gore su je čak čekale već nove haljine, sašivene od one nove basme. Kratak, dosta otvoren jelek sa žutim širitima kao i šalvare sa velikim kolutovima oko džepova i nogavica od poređanih zlatnih, žutih

Trese se od starosti i jednako se muči zagledajući oko sebe, da li je zaista tu, kod njih. Njegova dosta iznošena duga mantija klimata se oko njega. Magda mu priđe ruci. Celiva ga i čestita praznik.

I zaista, taj je seljak otišao, našao ga i video da ne leži. I to je bilo dosta. A što najviše mater umiri, to je što se i sam taj seljak bio iznenadio kad ga je, prelazeći u Tursku, našao odmah na

I kroz široke pukotine od istina teških, jakih dasaka, ali dosta jedno od drugo rastavljenih, on jedva dočeka da vide kako se tamo, u kući, zasvetli i kako otuda, sa lojanom svećom u

Prvo što mu pade na pamet, to je da kao svakada, čim uđe, odmah baci pogled na dva velika katanca, koja su visila o dosta dugom i dubokom, šareno obojenom sanduku.

se i tako ležeći čeka da ga Arsa izuje, već sede na onaj sanduk i podnimljen onom svojom malom ali rutavom rukom, sa dosta kratkim i nežnim prstima, čekao je da ga Arsa sasvim skine.

Tako sedeći ne pomače se i ne diže glavu, ni kad uđe njegova žena sa posluženjem. Na starom, malom i dosta izabanom poslužavniku velika čaša vode i u taslici nekoliko parčeta šećera, | dosta sumnjive boje.

Na starom, malom i dosta izabanom poslužavniku velika čaša vode i u taslici nekoliko parčeta šećera, | dosta sumnjive boje. I po tome videlo se da taj šećer traje dugo, da se, osem njega, niko ne poslužuje njime, ne troši ga.

Pandurović, Sima - PESME

plodnih klica, Nebo puno zore, nadanja i vere, Razdragana pesma probuđenih tica, A zraci novog sunca svud trepere. Dosta nas je crna razjedala vlaga!

bila čista, prosta, Zadovoljstvo koje ne nanosi griže; Bilo je snage što iz splina diže, Ljubavi, strasti i nežnosti dosta, I poljubaca, poljubaca mnogo...

Pred senkom smrti i dverima groba. Što se mene tiče, biće mi tad dosta Da priđu samo četiri čoveka, Snažna i hitra, ravnodušna, prosta, I leš ponesu do mesta što čeka; Gde će ga već

Možda tiho, plavo, razneženo veče, I dah što ponoćnom tišinom poteče Preko gora, polja, urvina i hrida. Dosta nam je igre nepotrebnog stida. Šta se najzad njime i na kraju steče? Ko nam stare rane još može da vida?

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

konji bjehu natovareni drvima, sužbinom, perjadi — i drugijem stvarima što seljaci lacmanima prodaju; a do junakâ bješe dosta i nevjestica i djevojaka, sve po dvoje, po troje, šćućurilo se pod jednom strukom. Jedino ozbiljno bjehu „puške!

pogibe na debelome Brijegu u Konavlima, bijaše osrednjeg rasta ženica, jedra, plava lica nekako preširoka, ali ipak dosta prijatna i dobroćudna izgleda.

U isti mah, dvije mu se krupne suze skotrljaše niz obraze. Toliko je bilo dosta; to kao da je bio znak, koji ženske očekivahu, jer one sad jedanak i u glas zakukaše sve tri.

„To biva ugod, nekad pred dolaskom a nekad po odlasku njegovu“, reći ćete. Da, ali ovaj put nebesnici ne bi dosta što čistom, bijelom plaštanicom pokriše tragove stopica Božinih po zemlji, no zasuše sve, brda i dolove, da ne osta

„Ne mari, neka snijega iako ga je mnogo! Gdje je doline jeka, biće roda dosta, jer snijeg topli i nadija hraniteljku ljudi.

Ulazite ljudi; željkuje vas Vladika sveti!“ nastavi đakon. Što oko Vladike, a što u trijemu, žagora je bilo dosta, a to je taman bilo dobro došlo našem „glagolivom“ đakonu, da po volji uzmože dati maha svome kićenju.

žao mi je da ste se i vi izmučili po ovome zlu vremenu, ono jest, potrebno je bilo da se skupite, jer imaćemo dosta razgovora; ali, opet, eto božije vrijeme; ovakoga pokora malo koji od nas pamti!

Pričekaj dok se nakljukam i ja!“ Dosta bi šale, neka bude i malo zbilje, pa da se lijepo porazgovaramo!“ reče Otaš, izmaknuvši se malo i počevši puniti lulu.

“ Janko se zacrvenje kao da bješe nešto skrivio. Nehotimice pokri usta rukom. „Ima i Crnogoraca dosta takijeh!“ primjeti neki. „A razumje li, kad zboraše?“ „Ne ja, jer govoraše njihovijem jezikom.

Proteče im tako dosta vremena, da jedan s drugoga očiju ne svrnuše. „No sam ti grdan san usnio, moj Pero, doma, prije no što krenusmo!

Bilo ih pješaka i konjika. Nasukoše se jedan za drugijem, pa stupahu dosta sporo. „Turci!“ rekoše oba u glas. Zatijem polegnuvši siđoše, pa dobrijem kasom otrčaše k svojima.

koji bi pristajali uz novu vjeru — Janovi preci u ostalome ne bjehu zulumćari kao veći dio ondašnje vlastele, no dosta čovječni. Pošto se zemlja umiri i sasvim potpade tuđoj vlasti, Janova obitelj životarila je baveći se poljskom privredom.

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

Majčino te mlijeko gubalo! Manji umro nego što si se rodio! Našlo te više čudo od smrti! Ne bilo ti dosta ni zemlje, kad se ukopao! Ne znalo ti se groba ni mramora! Od tebe crni trag ostâ! Otud te na nosila donijeli!

— Od jednog udara dub ne pada. — Kaplja kamen dubi. — Tiha voda breg roni. — Vredne su ruke najbolja alatka. — Dosta pčela — puno ulište. — Lemeš što većma ore, sve je svetliji. — Ko vetar seje, buru žanje. — Slabo seme — njiva jalova.

— U radiše svega biše, u štediše jošte više. — Ko ne čuva malo, ne može ni dosta imati. — Veći je priložak, neg’ glavnica (čeona). — Onaj je novac najbolje potrošen s kojim se četiri zaštede.

— Bolje je svoje jaje nego tuđa kokoš. — Bolje je i malo s blagoslovom, neg’li i dosta s prokletstvom. — Pusto maslo i psi loču. — Kojoj ovci svoje runo smeta, onđe nije ni ovce ni runa.

— Pade Pliva u Vrbas pa izgubi svoj glas. — Svaka voda k moru teče (ide). — Od mala malo. — U malo može biti dosta, a u dosta malo. — Kap po kap ide sve do kap. — Mali vo uz velikog ore. — Malog hvali, a golemog teraj.

— Svaka voda k moru teče (ide). — Od mala malo. — U malo može biti dosta, a u dosta malo. — Kap po kap ide sve do kap. — Mali vo uz velikog ore. — Malog hvali, a golemog teraj.

— Malog hvali, a golemog teraj. — I velik manjeg trebuje. — Od male iskre velik oganj. — Maloj peći malo drva dosta. — Dva lješnika orahu (su) vojska. — Dva loša ubiše Miloša. — Veća glava, više glavobolje.

— Bolje je samoćovati, nego sramotovati. — Nečiste ruke, crn obraz. — Čistu obrazu i suza je dosta. — Ne gori obraz od sunca, nego obraz od obraza. — I sunce prolazi kroz kaljava mesta, ali se ne okalja.

— I Gvozden je umro. — Lijepa smrt — blaženo blago. — Bolje je časno umrijeti, negoli strašno zlo živjeti. — Dosta žive ko dobro žive, ali ko dobro umre. — Smrt je lek svemu. — Kome nije vijeka, nije mu ni lijeka.

Da zna čovjek đe će poginuti Ne bi nikad tamo ni hodio! Da je potke koliko osnove, U svakog bi dosta platna bilo. Da je srce tvrđe od kamena Opet bi ga rastopilo zlato.

— Đe si bio? — Nigdje. — Šta si činio? — Ništa. — Jesi li se oženio? — Jesam, valaj! — A imaš li djece dosta? — Jok, valaj! — Imaju li djeca kruva? — Jok, valaj! — U zli čas se oženio! — Jesam, valaj.

— Kaluđere! Izbiće te. — Biće ta. — Kiridžija, kamo ti kirija? — U handžije i u mehandžije. — Ko je dobar junak? — Dosta ljudi dobar junak. — Ko ti iskopa oko? — Brat. — Zato je tako duboko. — Lijepa je kisela pogača u kiselo mlijeko.

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

on je moj prvi komšija.“ — „Pa kako je, Boga ti! Kako živi?“ — „Vala Bogu! zdravo je, ali se Bog me dosta muči bez ašluka: nema zašto da kupi duvana, niti ima čim da plati kavu u društvu.“ — „A oćeš li ti opet natrag?

Lisica otide, te nađe mačku, pa je pozva u društvo, da idu na guvno, da vataju miše. Znajući mačka da na guvnu ima dosta miša, pođe rado; pa sad iznad puta, sad ispod puta, trči za pticama.

44. Jaše tuta na bauri. 45. Jedan prut sve polje ogradi. 46. Jedna gruda voska cijelom svijetu dosta. 47. Jedna čaša masla svemu svijetu dosta. 48.

45. Jedan prut sve polje ogradi. 46. Jedna gruda voska cijelom svijetu dosta. 47. Jedna čaša masla svemu svijetu dosta. 48. Jedno veli: Svani, Bože; drugo veli: Smrkni, Bože; treće veli: Kako mi je, tako mi je. 49.

Evo ima u mojoj pletivači nešto soli što je preteklo kad sam mrsila ovce, mislim da će vam svima biti dosta.”” I tako onđe pogodivši se s njome, ona skine s ruke svoju pletivaču, a mi s kόnjâ svoje vreće, pa puni i mjeri, dok

Pošto se onđe s njome namirimo, vratimo se natrag. Ovo bijaše u jesen, i vrijeme | bješe dosta lijepo; ali jedan dan pred noć kad bijasmo navrh Čemerna, nešto se naoblači pa okrene snijeg sa sjeverom da se

On joj odgovori: „Ni za što, samo onako.” Ali ženi ne bude to dosta nego saleti muža da joj kaže za što se nasmejao. On se stane braniti: „Prođi me se, ženo, Bog s tobom! što ti je?

Po tom zapita domaćina za što on toliko silno jelo gotovi, a domaćin mu reče: „E moj brate, ja sam gazda i svega imam dosta, ali svoje družine nikako ne mogu nasititi, sve kao da ala iz njih zija; samo ćeš videti kad stanemo večerati šta će

” Kad ujutru dan osvane, ali nema onih dvorova velikih, već mesto njih srednja kuća; ali i u njoj opet ima svega dosta. Kad bude pred veče, sedne Usud za večeru, sedne i on s njim, a niko ne govori ni reči. Posle večere legnu spavati.

” Onda on zahvali Usudu, pa mu opet reče: „U tome i u tome selu ima jedan bogat seljak i svega ima dosta, samo je nesretan u tome što mu se čeljad nikad ne mogu da nasite: izedu na jedan obrok pun kazan jela, pa im je i to

Onda anđeo prekrsti štakom kolebu, i na onome mestu stvore se carski dvori i u njima svega dosta. Tada ih blagoslovi anđeo i ostavi onde, te su sretno živeli do svoga veka. 15. MILOSTIVA SNAHA I NEMILOSTIVA SVEKRVA.

” A on mu odgovori: „Evo pritiskoše me cekini, hoće da me udave.” A pobratim mu reče: „Reci: „„dosta već””, pa ne će više izlaziti.

Sveti Sava - SABRANA DELA

Treba da bude po dvojica u ćelijama, i sasvim dosta! Treba da budu jedno i isto, dišući zakonom ljubavi duhovne, isto misleći i kao jednodušna braća, vaistinu, koja su se

Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU

CMILjA: Boga mi, fino se poneo, nema šta! JAGODA: Ponaša se krajnje kulturno! Dosta je samo da čujete kako ume lepo da se izražava! CMILjA: Mnogo znači kada je čovek školovan!

(Ulazi Gospava) IKONIJA: Šta je, Gospava, zar već gotovo? GOSPAVA: Dosta je, vala, i bilo! I to pod ovakvim uslovima! Znaš li ti šta je ovo? Mišja raž! A znaš li gde je izraslo?

Stanković, Borisav - JOVČA

JOVČA (s dosadom): Deca dobra, ama im matere ne valjaše, te ih oterah. A i ovu bih... VLADIKA A nemoj, Jovčo, dosta si ih. Dosta! JOVČA A i ovu bih, i ovu!

A i ovu bih... VLADIKA A nemoj, Jovčo, dosta si ih. Dosta! JOVČA A i ovu bih, i ovu! Jer, dedo, ti već to ne možeš da znaš, svešteno si lice: ali, sve one, žene, ništa nisu.

Zar imaš toliko para? MLADEN Pa imam. I bez ajluka, samo od tebe bakšiša što dobijem pa bi bilo dosta. VASKA Pa zar ti sve to čuvaš što ti ja dam? MLADEN Čuvam. Ovde kod vas imam sve, i nemam za šta da trošim.

Ovde kod vas imam sve, i nemam za šta da trošim. VASKA I mnogo para imaš? MLADEN Pa, ne znam. Sigurno imam dosta. Mećem u sanduk. Ne znam koliko ima. Sigurno dosta. VASKA Kako ne znaš? Zar ne služiš da stekneš?

VASKA I mnogo para imaš? MLADEN Pa, ne znam. Sigurno imam dosta. Mećem u sanduk. Ne znam koliko ima. Sigurno dosta. VASKA Kako ne znaš? Zar ne služiš da stekneš? Sigurno jedva čekaš da malo zaradiš, imaš para, da ne bi više služio.

A ovamo: ne znaš koliko ima. MLADEN Pa imam, imam dosta. Mogao bih da ne služim više. VASKA A opet služiš? MLADEN Pa, ne služim. VASKA Kako: »ne služiš?

ARSA Ne može se ovako više, ne može! STOJNA Ne može, gazda, ama... TOMA Dosta, a sad nas vodi i umiri se, da on što ne primeti. Hajde, brzo, odmah! (Silaze levo.) Pauza.

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

Vreme mladosti, u kom krv naša vri i misli neprestano lete, ne dopušta nam dosta postojanstva da se sami sa sobom zabavljamo i da od sebe daleko ne odlazimo.

” U trideset godina vozrasta počinje sumnjati da nije Ni sam dosta pametan bio. Oko četrdeset godina ne dvoji više; vidi da nije najpametniji bio, obače namerava i nada se da će se

s mojim Dečancem, hoteći moj tetak da ga vezana pošlje u Tamišvar, nazivljući ga turskom lažom i skitnicom, kom nije dosta novce po tuđem vilajetu kupiti, nego hoće jošte i nerazumnu decu u Tursku da prevodi.

O, koliko smo neradivi u istraživanju istine! Zlato kad uzmemo u ruke, nije nam dosta da nam ko kaže da je zlato, no sami razmatramo ima li u sebi znake pravoga zlata: je li teško i savija li se kao čisto

” Episkop: „Dve stvari u isto vreme pitaš, od koji[h] samo za jednu ne bi nam dosta bilo da do noći besedimo. A da ti pravo rečem, govoreći čisto[s]rdečno i bez svakoga pristrastija i licemerja svrh

Što je, dakle, potreba da nas drugi za nos vuku? Niti je pravo, ni pošteno. No, o tom, zasad, dosta. Upamtite vi moju reč.

Valja da od nji[h] pasaporat uzme ako misli pred boga izići; pak da se [h]oće jedan, neka bi i to, no nije dosta ni stotina.

Vladika, videći ga sasvim zabunjena, dođe mu na pomoć. Episkop: „Dosta već, Malenica kukavče! Ala si, brate, kao oluja; teško onom koga ti okupiš i zapopadneš!

Nije se drugo za me hotelo; ovo mi je dosta bilo da me podbode i upali. Jošt jedan pustinjik? Koji čini čudesa? Pa šta ja čekam onvde?

„To je dosta“, odgovorio mi je, „tri grošića hleba dosta će nam biti za dva dni.” Dođe mi na pamet Maleničin razgovor, pak reknem,

„To je dosta“, odgovorio mi je, „tri grošića hleba dosta će nam biti za dva dni.” Dođe mi na pamet Maleničin razgovor, pak reknem, smijući se, „da i ta tri grošića nejma, u

u četrnaestoj godini vozrasta, nenaučen nimalo pešice hoditi; otići iz grada u Fabriku i Mâlu i vratiti se, to je meni dosta bilo. Taj dan kao da su mi noge krilate bile; kod salaša deda moga, spram Semartonu, tu smo posle podne počinuli.

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

Još jedan primjer pak je dosta. Prije njekoliko godina sporječka se jedan Jerković sa njekijem susjedom. Jerković se našao prznica, te udari susjeda, a

pure izobila, svečanikom pomalo i pomalo kominjaka da se zalije suhi zalogaj; neka je mrkadine da se tijelo pokrije, pa dosta. Po tome možete suditi kako su životarili Čagalj i Šunda, a kako i svi ostali Jerkovići.

— Taa-ko! Dosta sad! — prekide dujo. — Mali će doći na ćud, ja se nadam, a ako li ne dođe, ja ću s njim natrag! A sad dosta i za dosta!

— Taa-ko! Dosta sad! — prekide dujo. — Mali će doći na ćud, ja se nadam, a ako li ne dođe, ja ću s njim natrag! A sad dosta i za dosta! Ti mu, Barice, spremi malo prtenila i što znaš, pa neka iđe sutra sa mnom. Taa-ko! A ti me, mali, izuj!

Dosta sad! — prekide dujo. — Mali će doći na ćud, ja se nadam, a ako li ne dođe, ja ću s njim natrag! A sad dosta i za dosta! Ti mu, Barice, spremi malo prtenila i što znaš, pa neka iđe sutra sa mnom. Taa-ko! A ti me, mali, izuj!

Za njom pristupi Kušmelj. Oboje zavodnjelo očima. Ona se obrne ka sluzi, pa htjede i njega u ruku cjelivati. — Taa-ko! Dosta, dosta! — reče Brne. — Vrime je leći! Pak ustade i nagnu se put Stipana.

Oboje zavodnjelo očima. Ona se obrne ka sluzi, pa htjede i njega u ruku cjelivati. — Taa-ko! Dosta, dosta! — reče Brne. — Vrime je leći! Pak ustade i nagnu se put Stipana.

Vrani neće biti lako, jer će ga oguliti, ako bude mogâ, kâ što će i pravo imati! — Dosta, grišniče, dosta! — prekide ga fratar, više žalostivo negoli oštro.

Vrani neće biti lako, jer će ga oguliti, ako bude mogâ, kâ što će i pravo imati! — Dosta, grišniče, dosta! — prekide ga fratar, više žalostivo negoli oštro.

Bješe to dosta prostrana zgrada, podijeljena na troje; sredina bješe ograđena niskim zidom, pri dnu koga bijaše kameni kolomat za

! Tada se knez umiješa i napravi lice kao da sve zna. — Ne psuj, magarčino, nego kazuj di je konj. — Dosta je jednu rič reći, pa da osvaneš sutra u slipiću — veli Bakonja.

Tako si se brinuja za nj!... Svi navališe na đakona, ko će bolje. Fra-Srdaru ne bi ni to dosta, no ga udari dva-tri puta, a da je mogao od naloge u tijesnoj sobi, ćaše ga i nogom napipati.

Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA

Odnekud mislimo: leto. To znači: život! Opet smo nagi kraj vode. Ali stojimo dugo, a niko da kaže — dosta I uđe u vodu. (Gledali smo je, u mantilu, sa mosta!) Pokraj nas: grana s načetim lišćem nekud ode.

Ćosić, Dobrica - KORENI

A kad umrem, svi kažu: „Tolini unuci...“ — A koju ćeš kuću i njivu da mu daš? — Dotle je moj. Meni je toliko dosta. Snagu ćuja da mu dam, kad postane čovek, kučića se ne plaši, a Srbija je velika. — I zato se ti mučiš?

I sve vreme dok bi ga grčila na sebi, šaputala bi: „Dosta si spavao, dosta si spavao.“ A tada, tako osmehnut, dugo je bez reči stajao uz nju, pa je izvadio kesu s dukatima i

I sve vreme dok bi ga grčila na sebi, šaputala bi: „Dosta si spavao, dosta si spavao.“ A tada, tako osmehnut, dugo je bez reči stajao uz nju, pa je izvadio kesu s dukatima i bacio je na krevet.

— Pet puta sam ti rekao da nisam. Iz Beograda sam i dobar sam mu poznanik. Je li ti to dosta? — Bolje će biti i za njega i za tebe da ne stigneš po mraku — bičem češe obrve. — Rekao sam ti sve i ćuti!

— Zima mi je, Tole, mnogo mi je zima. Stresa me... — Naložiću, usijaće se odžak. U Prerovu ima dosta plotova. Sve ću ih noćas počupati. — Uzmi ovoga, daj mi „levog“. — Koliki je! Odakle se izvuče, boga ti?

odluči koga će u Skupštinu da prati.“ Nije smeo da zaćuti, plašio se sebe kad prestane da govori. „Dosta sam i bio. Sad me starost stigla, ti si mlađi, pa neka Ti je sa srećom.“ Ljudi su zanemelo slušali.

— „Ozbiljno Mislim. Usvojiću ga. Naslediće me, biće gazda i srećan čovek. Ti imaš još trojicu, dosta ti je.“ Tola je rekao: „Ne bih ja dao ovog malog crkvenjaka za celu Srbiju.

Poguri se i neobično kratke ruke zabaci na široka leđa. Đorđe podiže glavu i uspravi se: dosta sam se namučio zbog tebe. Gleda oca. On nikada nije bio radikal. Njemu je svejedno koji kralj vlada Srbijom.

Ja sam čovek i hoću čovečanski da postupim. Dosta kuknjave. Kad moraju kralj i vladika da umru, što se toliko sekirate vi, obični građani?

Samo mi ti brzo rasti. Dede, potrči! Čik da stigneš gusana!... Drži ga! Ne daj da ti pobegne!“ „Dosta sam para, sine, razdao danas na zajam. Dao sam Trojici Stragaraca po pet dukata na tri meseca.

Komšija ga uhvati za mišice i izvuče na gomilicu zemlje. — Takvo je vreme došlo, Đorđe. A tebe pustiše. I vreme je. Dosta si se namučio. Bolje da nisi izlazio. — Zašto? — Sede jedan pored drugog. Đorđe mu zagleda u cigaru zapaljenu na usni.

Ceo bagremar morali su da poseku, jer je takvih, kao što je moj otac, bilo dosta. Bila bi nesreća ako u tvoje vreme ne bi bilo ludi koje bi na bagremovo kole nabijali.

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

— Mora da ga ima. Gde piju ostale zveri? — bio je razložan Smejačko, ali Plačko ni da se makne: dosta mu je i lavlje kože, i mušica, i vrućine, i peska! Ležao je tako sve do noći.

Jaje i samo poverova da čudesnijeg od njega nema, ali nešto u njemu nije mu davalo mira. — Hoću napolje! Dosta sam čamila u tebi! — ču jaje kako iz njega neko gunđa i začudi se. Ko bi to mogao biti?

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

Možda je i taj dar doprineo da mu on, Gospodar Jevrem, tako lako poveruje. Zaista je dosta ubedljivo delovalo Vučićevo uveravanje da njemu koji je uvek, kao što se zna, bio od onih što su najbliži Knezu, teško

Umnožavao se i menjao a ipak, kao dobar glumac, ostajao nepromenjen. U svakom slučaju, sve je bilo dosta uzbudljivo mada je izgledalo predvidljivo: ali čas osvajanja je uvek bio nepredvidljiv. I neponovljiv.

U onome što je Vučić govorio bila je istina, ali i u onome što nije govorio bila je istina; te dve istine dosta su se razlikovale. Vučić je govorio o Milošu a ćutao o sebi.

A on je, taj starac, zbunjen od sopstvenog uzbuđenja, dosta klecavo koračao preko kalemegdanskih ledina, sve opakijih od avgustovskog sunca.

je, posle, pričao kako je Dositej kod Hajdučke česme samo ćutao i gledao, pa rekao: „Tu mene kopajte; meni je dosta“.

Pri tom gleda, ko zna zašto, u lice Ivana Jugovića i vidi da je i taj učeni, uzdržani i dosta nestrpljivi prečanski gospodin tada, u podne 1. septembra 1808. godine, sav potresen i ispunjen velikim nadanjem.

godine, Bogoslovija uistinu i počela da radi u Dositejevoj kući, odahnuo je: od njega, bilo je dosta. Ujutru, kad bi izlazio u baštu da pozdravi svitanje, Dositej je osećao zahvalnost prema životu koji mu je omogućio da

Za to je središte i za tu raskrsnicu na kojoj se danas seku Dušanova i Ulica Sedmog jula, vezano dosta verodostojno usmeno predanje.

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

pune tople tajne, Po poljubac ima u pogledu svakom, I ima u glasu tužnom, nejednakom, Obećanje sreće nove i beskrajne. Dosta, jadna ženo, sve je zalud! Dosta! Mi smo jedno drugom davno sve već dali. Pogasimo lampe pira!

Dosta, jadna ženo, sve je zalud! Dosta! Mi smo jedno drugom davno sve već dali. Pogasimo lampe pira! Kao vali, Sve je već proteklo, i ničeg ne osta...

I moje oči, zemne slasti žedne, Upreše u Vas pogled dosta smeo; Taj smeli pogled kao da je hteo Da izda tajne jedne duše bedne. Upoznasmo se.

I dao bih Vas gled'o Izbliže, pođoh s Vama naporedo; I celog puta ja očiju svojih Ne skidah sa Vas. I ma da smo dosta Sa društvom išli, meni želja osta: Ja oči svoje dosta ne napojih...

I ma da smo dosta Sa društvom išli, meni želja osta: Ja oči svoje dosta ne napojih... CXLVIII 2 Od toga časa, u grud'ma mi planu Nov plamen koji tako slatko žeže, Od kog daleko crne misli

„Dosta! Ne treba!“ - ja rekoh; a srce Tada mi je bilo, da prsa raskine! Jedan je slavuj baš tad priželjkiv'o, u tome času večer

tebe večnost u zagrljaj zove I smrt bolji ti svet otvara, druže; Dok meni ovaj zemni život osta, S utehe malo, i očaja dosta. Što ću bez ljubičica!

Biće dosta ako, Kucnuv i ja u uzvišeno zvono, U koje kuca pokolenje svako, Jedno za drugim, s verom ili bono, „Vidim kako se, u

O Rode! Nema nade da skorim drukče bude: Nit' imaš dosta snage da sam se preporodiš, Nit' nosiš svest u duši i ljubav cele grude, Da s dušmanima mnogim svud jednu borbu vodiš...

Verujte prvo! i stisnite pesti, Pa onda tresti, tresti! Gospodin, seljak, bogat i siroma', U uspeh borbe verujte - i dosta. I vaša snaga biće snaga groma, I zamršena pitanja sva prosta. Verujte prvo! i stisnite pesti, Pa onda tresti, tresti!

Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA

Čovjek organ dosta slabi ima da izrazi svoje čuvstvovanje, zato znake različite dava, različita tjelodviženija, umna čuvstva da

Šar je ovaj dosta pogolemi jedna masa crna i plačevna, sostav noći i vječnog ridanja; dv'je stihije u njem su užasne, razljućene

će sunca zrake sjajne šar dvižimi zemni osvjetljati: moć će ljudi sa svojega šara na uzano svoje podnebije viđet dosta mojijeh mirovah; no pogubne mrake Satanine njihove će zaslijepit oči, mirovi im silom svemogućom neće sjati njinim

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

Evo što on o tome kaže. „Razgovori tih dvaju prirodnjaka bili su, verovatno, dosta zanimljivi da bi zaslužili saopštenje.

Naša znanja o Demokritovom učenju su, zaista, dosta nepotpuna, a to je bilo još u većoj meri pre 170 godina, kada je Viland pisao svoje delo.

To putovanje mnogo me zadovoljilo, već i zbog toga što je bilo potpuno besplatno. Utrošio sam za nj samo dosta hartije i mastila, kako to posvedočavaju zapisi tog mog putovanja koji leže preda mnom na stolu.

Pisao sam ih za svoju vlastitu zabavu, ali sam pri tome i dosta naučio. Možda bi ti spisi mogli i drugima poslužiti za zabavu i pouku. Zato ih, evo, predajem javnosti.

Moja rasprava zahtevala je i znanje matematike. Iako sam njime bio snabdeven u dosta dovoljnoj meri ne propustih da nabavim i veliko delo Morica Kantora o istoriji matematike.

Oni opaziše i prepoznaše u njemu nekoliko pljosnatih riba, zvanih romboji, videše dosta sivo-plavih leđa morskih štuka, sve više i više crvenih barbuna i tamno ispruganih zlaćanih skuša.

Istorijski materijal za ovaj prikaz bio mi je pri ruci, jer imam dosta knjiga o aleksandriskom dobu. Pribeležih na listić sve podatke koji su mi bili potrebni ili od koristi, i sedoh za

On stajaše u jednom prozorskom udubljenju i gledaše ćuteći preda se. Beše još dosta mlad - tek ako je navršio tridesetu - visoka rasta i čela, duge crne kose i crnih očiju; imao je upadljivo velik, ali

Ne beše to lak posao ostvariti kraljevu želju i zapovest. Stari narodi imali su u ono doba dosta razvijenu građevinsku tehniku, gradili su hramove, kuće, pristaništa, vodovode i lađe, imali dobrih alata i mnogih

Arhimedes ču kako neko obija vrata njegove sobe. Usplahiren povika: „Pljačkaška stoko! Nije ti dosta što si me pljačkala, već hoćeš da prljavim nogama zgaziš i moja duhovna blaga. - Vala nećeš!

Pred jednom dosta uglednom kućom koja je, sa svojim debelim kamenim zidovima, gvozdenim rešetkama na malim prozorima i svojom teškom

Sveto pismo daje ti i na to pitanje odgovor“. Onde piše: „Ne brinite se za sutra, jer sutra brinuće se za se. Dosta je svakom danu zla svoga“. Svi prisutni saglasiše se sa tim rečima. Njutn ostade u Ulzdorpu do u jesen godine 1666.

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

Pre rata, pamtim, nije bilo ovako. Onda, ako bih neraspoložen bio, to je ipak trajalo dosta dugo; isto tako ako bih, na priliku, bio dobre volje.

Utoliko... Ima, ima nešto od Sirana u opatu Koanjaru. — Ne nalazim da ste u pravu — reče ošišana studentkinja, suva, dosta dužna i ispijena žena niskih grudi, koliko da se umeša. — O ovo ovde, šta ti je to? — To su: Senke jutra Arcibaševa.

Treba se, brajko, očajno napregnuti, treba razmisliti šta da se radi. Neka nas je u početku šaka ljudi. Dosta. Bolje išta nego ništa. Jer danas i nema prave opozicije. A zašto nema opozicije?

Sutradan ispratio sam ga za Suboticu, odakle mi je, dva meseca docnije poslao po vojniku jedno dosta opširno pismo, iz koga sam saznao ponešto o njegovom raspoloženju koje nikad ne bih mogao očekivati.

“ Tako mi je pisao. Ali to je bilo i prošlo. Nismo ni mi mogli biti sveci. Ili, brate, dosta smo i to bili na frontu. A sad kad stignem, znam šta će mi reći; reći će mi od reči do reči: — „Jesi video, pobratime?

Pronađi klevetnika: pa, ili neka dokaže da si potkupljen, i onda nije klevetnik, ili — u aps. Kako dosta, brate, molim te? Kazao si ti, pa da kažem ja. Uvredio si, vraćam uvredu. Kako, brate, molim te, ovde nema komandovanja.

Ima samo dvoje: ne živeti ili pobeći u svet. A ja još imam snage. I deset nokata biće mi dosta da zaradim mir koga nemam i koga ovde nikad neću imati.

— Ne dopuštam ti da me tako bles... — Ne, ne, ne, ne! Stani! Slušao sam te dosta, sad si ti dužan mene da čuješ. Ti si meni sve objasnio, sad ja hoću tebe da objasnim, ljutio se ti koliko hoćeš.

Šta ih se tiče naša izuzetna sudbina! Njima je dosta da znaju da patimo i hoće da nam ublaže sudbinu. — A Grk? A Grk? Kako mislite o Grcima?

A tamo u dvorištu bilo je vazduha i puno sunca i neba se dosta moglo nagledati. I udisao je Svilar alapljivo onaj, usred julske pripeke, svež i sladak vazduh i gledao ono nebo, što

Ona odgovori brzo, uporno: — Ni onda, ni onda; ja mislim ni onda ne može, nikako ne može; ne znam, ali ne može. I dosta s tvojim kategorijama, nego gledaj tamo, eno, gledaj tamo.

A žena je ćutala, katkad samo podizala oči i gledala ga, kao da je htela da kaže: jaoj, ne muči me dalje, dosta, oh dosta, nije mi ni do čega.

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

A onda je sve bilo tačno kao i posljednji put: maska na licu, dosta ugodna praznina koja se sve više širi u mislima, i, posljednjim tračkom svijesti: ako se više ne probudim, tim bolje! ...

Zatim promiču, žustro i dosta veselo, dva mlada doktora u bijelim kapama. Vratar je jednog zaustavio. On vadi pero i potpisuje mu neke papire.

Ima u mom rječniku još dosta takvih riječi — imena rastinja i ptica, i koječega drugoga — kojima nikad nisam saznao pravog značenja: baš kao da sam

Divan materijal za čitav niz lenbahovskih portreta! Ali ja kao da sam dosta rano naslutio jednu rezonantnu prazninu iza tih karakternih čela.

Tad sam po prvi put dosta jasno naslutio da prozirati ljude znači otprilike isto što i vladati njima. I čini mi se da sam već tada osjetio kako to

A on bi se samo odvrnuo od nas i odgegao razjađen uz brijeg, rešetajući glavom. Što je dosta rijetko kod djece, znao je i šutjeti. Katkad i po čitave dane.

Sve to dopire do mene sordinirano, izdaleka. I, iz ove moje sigurnosti, gotovo zabavno. Jer ja se osjećam dosta bezbjedan. Ovdje sam ostao nepoznat ili neotkriven. Ja dakle nemam da strahujem da će iko pokucati na moja vrata.

Kao neka zabava fantazije. Za tu fantaziju odabrao je jedan balkon u dosta prometnoj ulici u centrumu grada. Bila je to ružna fasada one nekad pomodne, nesuvisle arhitekture, zgrada s dućanima

Čudno! Ljudi katkad dosta lako proćerdaju i svoj dobar glas, i reputaciju čestitosti, pa i samu egzistenciju ponekad, ali se mnogo teže riješe

Da, tu sve biva besprizivno, sudbinski neumoljivo. Na probama — ne velim, to je već sasvim drugo. Tu se još dosta da opozvati, povratiti, popraviti. Doduše, i na probama knežević proboden mačem pada mrtav, a Ona ostaje neutješna.

zaturene naočari, u onom staračkom mrmoljenju, u onim samotničkim solilokvijima (koji su uzgred rečeno kod mene počeli dosta rano, još prije pedesete), iznenadi me moj vlastiti glas, koji je odjednom izgovorio: Concert champêtre, ili: „Zašto

Pa makar i čuvstvovanja bola — i to je bilo dobro, samo da se čuvstvuje!... Znam, i propatio si dosta. Ali, nije li tome, bar dijelom, bila kriva i neka tvoja ljubav prema patnji?

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

Tako odeven dođe na krstonoše. Beše se iskupilo dosta naroda. Popa već pozvao odbornike u zasedanje, pa odlučuje sa njima ko će šta nositi.

Jednom rečju, valjalo je proći dosta sveta, pa da se nađe devojka Stankine naravi. Roditelji su već davno digli ruke od svih pokušaja da savladaju Stankinu

Domaćica Vujova, videvši ga ovakova, ne iznenadi se, jer je, za duga veka, dosta ovakvih prizora gledala. Ona samo mahnu glavom u stranu i još više nabra svoje zbrčkane krajeve oko usta, a sitne joj

Pantovac ga preseče očima, te on ućuta. Kad svi posedaše, Vujo poče govoriti. — Dosta je bilo čekanja, treba da se radi. Jednako jedemo, a ništa ne zarađujemo...

Trčao je više od časa, pa mu je sad trebalo dosta vremena da se povrati od umora i da hladnije razmisli o daljim svojim koracima...

— More, mnogo je to: neće svaki struk oseći po dva. Nek mi da osamdeset klipova, pa dosta. Jovan skoči veseo. — E, ’vala ti, Miloše, kâ bratu. To je pošteno i pravo.

Bilo je u kući još dosta sitne dece, Đorđeve i Miletine, pa njihove žene i dvojica slugu. Ovoga dana Đorđe posla Miletu u drugo selo, da obiđe

— zapita on oštro. Đurica ustade naglo. — O tome nemoj nikad više da me pitaš. Kazô sam ti ko je, pa sad dosta ti je... Nisam ni ja od gvožđa ! — obrte se on ljutito, provuče se kroz prozorče i ode na noćište.

Vuju ne bi pravo, ali odgovori običnim glasom: — Je li dosta dva dukata? Babi ne treba više. — Daj mi, zasad, deset. — Hm... da li će biti...

Znao sam ja još pre godinu dana da ćeš biti ovo, što si sad, čim sam čuo da ne izbijaš iz njegove kuće. Gledao sam dosta takvih glava... ali, šta ja tu buncam! Dede da vidimo kojim si dobrom došao?

Za njim se nije moglo na konjima, i on okrete niz potok običnim korakom. Više nije ni mogao trčati. XIV Đurica nađe dosta novaca, ali mu taj novac ne odnese brige i nezgode, koje ga ne ostavljahu ni jednoga časa.

A više ne smem da napadam za ovu godinu... I dosta je. — E onda te samo jedno molim: ne idi k njemu, dok ne pribereš sve za put.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

A sveti Petar reče: — Dobro, pa što tražiš za njih? — Načini mi — reče starac kulu do nebesa, i daj mi u njoj svega dosta, i da živim devet stotina godina, pa ćy ti onda dati. Kad to sveti Petar čuje, reče mu: — Pa neka ti bude.

On joj odgovori: — Nizašto, samo onako. Ali ženi ne bude to dosta, nego saleti muža da joj kaže zašto se nasmejao. On se stane braniti: — Prođi me se, ženo, bog s tobom! Što ti je?

Kad sjutradan svane, braća se vrlo zabrinu što se učini s njihovijem sestrama. Pošto prođe dosta vremena, stanu se braća jedanput među sobom razgovarati: — Mili bože, da čuda velikoga!

kćer zaspala, pa joj više glave gori svijeća šarena a niže nogu bijela, okolo nje spavaju sluškinje, a na astalu svega dosta.

sahat, opazi opet jednog čoeka na putu, koji bijaše zakuvao kazan od trista oka kačamaka, i za doručak mu ne bilo dosta, te uzeo kuplaču pa po kazanu loit struguće. Nazove mu pomozi bog, a ovaj mu odgovori: — Bog ti pomogao!

Kad tamo dođu, onda odsjednu konje, pa se malo odmore, a vezirski sinovi spremili večeru i svega dosta — jela i pića, da i četiri hiljade ljudi pojelo i popilo ne bi.

Sad carski zet pošalje onog što je trista oka kačamaka pojeo za doručak pa mu ne bilo dosta, i kaže mu da ogleda jelo i piće i vidi kako je.

prazno, pa poslije i sve piće popije i dođe carskom zetu pa mu kaže: da je on sam večeru svu pojeo i da mu jošt nije dosta. Kad ovo vidi carski zet, onda pozove vezirske sinove i poište njine žene da mu dadu.

Malar reče: — Nemam je tu; ali ćemo je naći. Brže carev sin dade uhvatiti konje pod kočiju, uzme novaca dosta, pa sjede s malarom da ide tražiti onu lijepu đevojku.

Onda oni lijepo prijeđu i otidu dalje. Kad su već dosta daleko otišli, dođu u jedan zlatan grad (a vila im je još prije kazala da će naći tu curu u tome zlatnom gradu).

Ova je voda veoma skupa. — Pa neka je! Platiću ti. Ostavio mi je babo, hvala bogu, dosta mala i para. Imam, hvala bogu, oklen platiti. — Dobro, dobro, kad je tako.

On onda brže u kuću pa za sto; zateče još dosta jela i sit se naruča. Išlo je to tako nekoliko dana. No njegova maćija, čudeći se tome, mislila je kako je to da dečko

Tesla, Nikola - MOJI IZUMI

Na to pitanje mogu da odgovorim samo prisećajući se svog prvog pokušaja za koji pamtim da je bio dosta ambiciozan, pošto se sastojao od izuma jednog aparata i jednog metoda.

Ali, slobodno crtanje kome je bilo posvećeno dosta časova bilo mi je dosadno i teško sam ga podnosio. Bilo je to prilično neobično, jer se većina članova moje porodice

Jednog zimskog dana sam uspeo da se popnem na vrlo strmu planinu u društvu drugih dečaka. Sneg je bio dosta dubok i topao južni vetar nam je išao na ruku.

Posetilaca je bilo dosta, ali ne baš odabranih i diskutovalo se o tome događaju, što mi je dalo izvrsnu priliku za nepromišljenu primedbu.

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

Iste večeri otac je majci za večerom ispričao o jeresi koju je od mene čuo to popodne, ali je njegova srdžba bila dosta splasnula.

Onda sam im rekao da se dosta razumem u kuvanje jer sam uvek pažljivo posmatrao kako to radi moja majka. To se vrlo dopalo starijoj gospođi.

Jedna od mazgi mi je zadavala dosta posla. Što me je više mučila, izgledalo je da to pričinjava sve više zabavu ostalim radnicima, grubim doseljenicima

Na brodu je bilo dosta radnika i sve su nas odveli na nemačke dokove u Hobokenu. Trebalo je da tamo pomažemo utovaru u brodove kao zamena

Tada sam ja bivao gospodar cele Tvornice. Tu je, međutim, bio i jedan moj prijatelj, dosta stariji od mene, ali niži po funkciji u Tvornici. Zvao se Bilharc.

slušao bih i odabrane stihove Šekspira i Getea koje je on isto tako dobro recitovao, a koje sam mogao razumeti jer sam dosta znao i engleski i nemački. Uživao je u veštini lepog govora i intonacije.

Ispalo je da su obe strane zadovoljne rezultatima. Ona se dobro brinula o meni, a ja sam je snabdevao sa dosta drva kojima je njen sin trgovao. To je bilo iznad njenih očekivanja.

do sada sam dosta govorio o pripremama za upis na koledž i o životu u njemu, a usto sam često pominjao fizičku snagu i borbeni duh.

”Ako nastavite svojom metodom i dalje, bojim se da Vas majka nikad neće videti, jer je sigurno da nema dosta anđela čuvara na čitavom nebu koji će Vas spasiti da ne slomite vrat.

” Putujući do Beča imao sam dosta vremena da filozofski razmotrim čitavo svoje iskustvo u Švajcarskoj. Zahvaljujući Nivenu iz Kembridža i mom prijatelju

Odmah sam ga poznao iako je dosta izgubio od svoje nadmenosti i grubosti, čega se dobro sećam kada me je grubo podigao sa sedišta onog nezaboravnog

na brodu mi je izgledao veliki i moćan da sam gotovo bio prestrašen gledajući ih, ali ovoga puta činilo mi se da sam dosta iznad svih mojih saputnika. Ipak sam se odupro ovom iskušenju.

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

Ona se zbuni, pa će izmičući: —Što ne bih?... A treba li ti još ko? —Ne treba drugi. Dosta si ti! Dakle, hoćeš li? —Ne znam ja... Pitaj brata, evo ga! i pokaže rukom na nj. —Što će ti brat?

Župan prikupljao je težake da s njima pođe u polje. Cveta priđe k njemu: —Uzmi i nas dvoje! —Ne treba! Ima nas dosta. —Nismo, valaj, na odmet. Dede, primi nas! —Što tražite? —Što i drugi. —Dobro! Dođite oboje.

Putem razmišljaše. Doseti se da nema ni toliko kolko je trebalo da se preko prebaci. Doduše, za brodarinu bilo bi dosta i nešto bi preteklo, ali joj rekoše da brod po ovako ružnom vremenu neće otići. A ona je napremila da pođe.

U podne radnici su otpušteni s posla da se založe. Braća su kupila za objed, kao i obično, hleba; njima je dosta njime se založiti do večere.

Žao joj djeteta i muči je misao što će on reći, — može je zamrziti i pomisliti da ga u putu nije pazila. Dosta je bilo ono nekoliko tuđih riječi što ih Cvijeta bijaše u gradu naučila da shvati ženino pričanje.

— Uvijek je bolje amo nego kod nas... Vidiš, dobiva se prilično... Da bog pomože! A i tebi ću lako naći posla. Dosta da imaš volje za radnju i da si zdrava... Ma što ti je to po licu? — prevrne razgovor. — Biće ti bile ospice?....

Ovaj odmah nađe posla curici. Imao je dosta svojih zemalja na školju što je bio usred mora, nekoliko milja dalje od obale.

se i prijeti joj; u srdžbi ono razroko desno oko čisto sijeva, i on viče na vas glas: — Ja sam ti sam sada gospodar... Dosta sam radi tebe trpio! Osle on joj pomnjivije za stopama ide.

—Dosta je za ručak, — reče naglas, omota tunju oko trstike, uzme ribu i uputi se ka smokvi gdje je hranu ostavio. Polako, kao

Imam ja ženu, pa i nje mi je dosta, nisam ja već bijesan... Satare umor, briga i siromaštvo... Cveta se prenemaže da je nevina.

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

sa merom upoznavanja i razumevanja drugih kulturnih modela, onih koji su tu, u našem susedstvu, kao i onih koji su nam dosta daleki.

U stvari, sve što sam dosad rekao ima jednu jedinu svrhu: da me približi onom dosta uskom aspektu ili stajalištu sa koga bih želeo da iznesem dvetri misli o savremenoj poeziji.

je to što danas nazivamo rečju Kosovo, i zbog čega se okupljamo u ovoj prostoriji Udruženja srpskih pisaca, plod jedne dosta duge, kratkovide koliko i opake separacije, unutrašnje deobe našega kulturnog prostora.

i što je za njih crveno cveće, to je za mene sabor u crkvi, pa otuda: „što su im – to su mi“, „što im je – to mi je“. Dosta zanimljiv pesnički postupak, i lep doživljajni ugao iz kog se subjektivno svetlo proliva na spolja viđeni svet.

O izvornosti i starini ove lirike može se dosta pouzdano suditi na osnovu svadbenih pesama. One će biti i poslednje na koje u ovoj prilici još imam vremena posebno da

(1987) BALKANSKA KULTURA Poznato je da su opšti sudovi – a oni su uglavnom i vrednosni – koje o kulturi donosimo dosta nesigurni. A kada se odnose na kulturu ili vid kulture kojoj sami ne pripadamo, vrlo lako mogu biti i netačni.

Pripovedač je zove tetkicom, uz pridevske imenice matora i lukava. Ponekad je imenuje i kao kost i koža, što već dosta jasno upućuje na mrtvo telo u zemlji.

Pri tome je nećemo toliko posmatrati s lica koliko s naličja, takoreći – s obrnute strane. Oni, naime, dosta dugo – i u devetnaestom i u dvadesetom veku – uporno prekorevaju srpske pisce zbog slabog znanja maternjeg jezika,

Još na početku veka R. Jakobson i P. Bogatirjov dosta precizno su opisali kakvo mesto i značaj u usmenome pesništvu ima takozvana kolektivna cenzura: sve što sam pevač kao

Ova igra je, štaviše, dosta često služila za označavanje završetka strofe ili cele pesme, dakle kao poentiranje, do čega je inače Dučiću naročito

Možda ćemo se ovoj dosta tamnoj pojavi najlakše približiti, sa čisto jezičke strane, ako se zadržimo na sintaksi, o kojoj se ovde najviše i

ni Vuk „Anđu kapidžiju“ nije svrstao među mitološke pesme, nego u „ljubavne i druge različne ženske pjesme“, što zvuči dosta neodređeno i reklo bi se da svedoči o izvesnoj Vukovoj nesigurnosti pri žanrovskom razvrstavanju lirike.

Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA

Vratiću joj tih dvesta dinara, pa eto, to je dosta za nju učinjeno. VASA (čita): Prija Soja. ŽIVKA: Nju briši. Ona je rekla za mene da sam alapača.

ih ja sve, celu familiju, pa ti učini sve što možeš, a ako ne možeš, a ti obećaj: znaš kako je, i obećanje je koj' put dosta. E, 'ajde, pozdravi Daru i zeta. Doviđenja! (Ode.) XI ŽIVKA, NINKOVIĆ ANKA (pošto je Vasa otišao, unosi kartu).

(Ostavlja na stolicu.) A ti Anka? ANKA: Ja, boga mi, dvadeset. RAKA: Pa dosta! ANKA: Gospodin Pera iz administrativnog odeljenja je najvredniji, on je kupio do sada trista. RAKA: E, a ujka Vasa?

optrči familiju i objavi da nisam više ministarka; neka Savka, Daca i Soja kliknu od radosti i neka kažu: „E, vala, dosta je Živkinog i bilo!” Tako će da lanu; znam ja njih, a znam i tebe. Idi, idi pa objavi. (Vasa ode.

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

Pažljivome čitaocu neće promaći ovaj dosta neobičan opis mimike na Tomčinome licu u pripoveci Stari dani: usamljen sedi u mraku iza kuće, dok iz osvetljene sobe

zasnovan: napred se daje sumorna slika savremene varoši, uboge i bezdušne, da bi se nabrzo jednim oštrim rezom („Ali dosta! Našto ovo? Sve je ovo tako sirovo, masno! Neću to . . . Staro, staro mi dajte!

11 Kod Borisava Stankovića dosta je čest noćni ili večernji pejzaž, sa dovoljno tananom gradacijom od tamnog ka svetlom.

Praobrazac je, dakle, sadržan u ranom dečjem doživljaju. Otuda i vreme kod Stankovića - čisto kompoziciono gledano - dosta često teče obrnuto, od sadašnjosti ka prošlosti, gde se i nalazi njegova utopijska varoš, njegovi „stari dani” i „pusto

Kad, naime, pomnije razgledamo tekst, primećujemo da je on dosta gusto protkan Sofkinim opažanjem i doživljavanjem. A i samo sećanje, koje je ukinuto na krupnome kompozicionom planu,

Pisac se, izvesno, tom okolnošću može okoristiti, ali i ne mora. Dve-tri dosta sitne pojedinosti u Stankovićevom slučaju nedvosmisleno navode na potvrdan odgovor.

Ali je u međuvremenu sve razgranatija i složenija teorija proze provela dosta tanana razgraničenja u unutarnjem sastavu pripovednog teksta, među kojima nam neka omogućavaju da sa druge strane

). Nejasnoća je, prema tome, iskrsla zbog upotrebe jedne u suštini dosta složene forme kakav je nepravi upravni govor.

Obe rečenice, što osobito pokazuje prozodija, imaju na obeleženim mestima dosta jak ulom u sintaksičkoj konstrukciji, pa se za njih takođe ne bi moglo reći da su gramatički sasvim korektne.

I ona je, očigledno, dvaput preuzeta, što se inače u Nečistoj krvi dosta često susreće. O redu reči kod Stankovića, o čudnim inverzijama, još čudnijim vraćanjima i ponavljanjima, kao i o

I u nekim drugim Stankovićevim delima nalazimo pažljivo izrađene opise kuće. Oni imaju dosta zajedničkih crta. A što im je zajedničko, to je i najzanimljivije za proučavanje; pošto pomaže da se u analitičke svrhe

da tri odlaska iz kuće - na dan saopštavanja proševine, na dan ritualnog banjanja i na dan venčanja - stilizuje sa dosta jakim tonovima devojčinog opraštanja od jednog života (on za nju umire zajedno sa roditeljskom kućom, pa u toj meri i ona

Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE

— Vikam, gospodine, zašto da bega u Srbiju? Srbija ima dosta ljudi, a ova joj zemlja valja, a mi smo, vikam, tapija za nju.

Mrzim ga, izjedna ga kao rajetin nena– vidim, jer me je rodilo robom, a opet mi ga nikad dosta nije. Često sam se zaricao da neću da ga gledam koliko ni dobar Jevrejin onu žalosnu svoju dolinu plača.

Zašto? 3emlje je i gore dosta imao, šume i planine još više, lova i lepih izgleda takođe. Što nije sišao u grad, kad se već pomerio sa rodnoga praga?

Njegovo lice smerno, izraz dosta mekan, u očima nekako splasnuo onaj njegov poznati jedak osmejak. U rukama mu duge ćilibarske brojanice kao da je

Ha, ha, ha!.. Je li ti dosta?!.. — Čudnovato, prosto! — Nimalo!.. Kaluđeri i derviši traže potoke i dubrave za svoje manastire i tekije.

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

NA GROBLjU Grobar je kopô grob — Obiknut njemu râd — Tri lakta uzduž dosta, U šir ni puna dva. „Što dublje, to je bolje“, Pomišlja kopač star Tarući s čela znoj; A onaj pramen magle, Što mu

Šešir skidam — ne pred kipom (Na kipu je dosta mana), Šešir skidam pred spomenom Uzorita velikana. „Oj, Petefi, retki stvore, Ti slobodan meteore, Ti s’ živeo

»Neven« 1882. UDOVICA, SIROTICA, NEZNALICA (Uz sliku) Za života svojeg druga Svega joj je dosta bilo: Od kad njega grob pokriva, Slomi joj se desno krilo.

Neznalica mislila je: Ima šume dosta svima! Al’ je šuma spahijina, A on ne zna šta je zima. Mislila je: šuma j’ svača Kâ i jarko sunce što je, Pa

On zatreba novo ime, I ljubav mu kumovala. I to ime kim se danas Ceo jedan narod diči... Ali stan’mo; to je dosta, Bliže s’ tajni ne sme prići. Ljubav mu je kumovala.

Reci šta je, da s’ ne dangubi.“ Starac veli: „Eto šta je, — muka, nevolja: Mojoj babi nije dosta slave boljarske, Ona b’ htela carsku krunu, — eto, to ti je.“ Ne čudi se riba tome, mirno govori: „Hoće krunu?

— ∙ ∙ — Tu je starac dugo stojô, dugo čekao, Čekô ribu, riba mu se više ne javi. „E pa šta ću? Dosta j’ bilo“, misli u sebi. — Povrati se deda ribar svojoj starici. Tu sad oči razrogači: sve je kâ i pre.

A sad ruke... šta ću njima? — Radom, trudom one sjaje — Jedna neka dosta prima, Druga neka dosta daje. A sad pleća...

A sad ruke... šta ću njima? — Radom, trudom one sjaje — Jedna neka dosta prima, Druga neka dosta daje. A sad pleća... ta su slaba, Teret ih je izmučio — Neka pleća budu jača, Pa ma teret manji bio.

U mnogoj kući prosvetna veka Ti si vascela biblioteka. Mnogi se skocô od umna posta, Al’ tebe ima, pa mu je dosta.

E, to bila nebeska moda, Tad’ bih ti pisô još deset oda, A sad će dosta i ova biti, Još i tu moram od tebe kriti. Al’ tamo kad već Februar mine, Tad je pročitaj radi miline, Pročitaj pa

Kečigo draga, od mene j’ dosta, Ja odu ne znam završit’ bolje, Već onim što je isposnik jedan Sto puta kliknô u slavlje tvoje: „Blažena mreža koja

Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA

Evo, novaca je ostavio dosta; ali šta to pomaže kad je ostavio posle sebe kravu. Bogzna šta bi od mene bilo, da nisam od nature na gospodstvo

Ja nemecki pitam kako se nahodite. FEMA: Ne zna vam ta ništa, nevospitana je kao krava. SARA: Aa, ništa, ništa, dosta su vospitani, jošt su mladi; prekrasno, prekrasno, to mi je drago. (Pokloni se.

(Pokloni se.) Juče sam bila kod gospoje Mirkovičke na ručku, to je štogod prekrasno, od svega dosta, ali sarmu što je imala, nisam jela skoro, pak srneći čerek i štrudla, to je štogod komi fo!

FEMA: To kod mene mora uvek biti miko fo! SARA: Drago mije, drago mije, to je za mene dosta. Jošt kad bi bilo malo sarme, to mi je ostalo u duši jošt od gospoje Mirkovičke, a i ajngemokc ne škodi; a pečenje, a,

MITAR: Tvoja je majstorica sasvim poludila. JOVAN: Dosta je i bila pametna. MITAR: Pa kud je sad otišla? JOVAN: Da joj čitaju molitvu.

Kreveti moraju doći nasred sobe uspored, i to jedan za goste, a drugi za majstoricu. Ova polica... MITAR: Dosta, imena ti božija, prevrću mi se creva. Šta je ta žena naumila? Ajde, Evice, od jeda neću moći čitav dan jesti. (Odu.

(Oni se rastave.) Nesreće i smradi? Je l to nobl, tako Francuzi rade? Nije li dosta što se na balu grle, nego i po budžaci, a? A ti, kukolju od paora, ko ti je rekao da ostavljaš kuću?

RUŽIČIĆ: Dosta! Bjedni robe grada, Ne znaš šta je priroda, Ne znaš šta je jestestvo, Tiho veličestvo, Gdi fauni ode, Gdi se smeju

(Na uvo.) Ali oće li mladoženja kakav dar dobiti? FEMA: Alabunar, od moga pokojnog muža ostalo je dosta stvari. (Načini smešan kompliment i otide.) SARA: No, kako vam se dopada?

MITAR: Šta se zamotavaš, pogani jedna! Ja ti smrdim, a kako ti je bilo kad si kože gazila? — Zar ti nije muž dosta novaca ostavio, nego i stvari da zalažeš? (Izvadi sat i burmušicu.) Šta si imala šiljati ovo kod mene?

Miljković, Branko - PESME

Vatra koja te vidi biće skuplja Od zlata koje sebe ne poznaje. Osta samo ime: dosta da se rodi Pesma u letu sjaj daleke zore. Sanjam te dok pevaš u skamenjenoj vodi Morem bez molitve pro neprelet gore.

sve istine koje nisu obavezne Jer prava istina je stidljiva kao miris Ja volim jučerašnje nežnosti Da kažem svome telu „dosta“ i da sanjam bilje Prste oči sluh drugačije raspoređene U šumi negoli u telu KAP MASTILA Šta sve može da stane u kapi

Krakov, Stanislav - KRILA

Bilo je dosta tiho i čulo se hrkanje pospalih. Jedan stražar se dugo zagledao u džinovsku senku dva ogromna topa, koja su kao dve duge

Bio je đak, pilot, i dosta snažan. Svojoj debeloj ljubavnici dokazivao je kako godine, zapremina i zagrljaji u stepenima rastu.

Opet su rezerve jurišale i izgubljeni deo kose bio je povraćen. Razume se da je bilo dosta mrtvih. Vojnici su cvokotali od nespavanja i straha, trzali se, šaputali i dremali.

Petrović, Rastko - AFRIKA

Pred podne sve je naglo svetlo i blistavo od sunca, strašnog sunca čiji su zraci, kao otrovna koplja, smrtonosni. Dosta je da im samo nekoliko minuti bude izloženo teme ili vrat, da se golim okom gleda u njin odbles i prelamanje na vodi.

Bilo je dosta pogledati na mladiće pa videti čime će se završiti noć velike Monge. Noć je bila potpuno nad rekom i mesec se kidao,

Crnci se pojavljuju i gledaju me izdaleka izvirujući iza svojih okruglih koliba. Dosta je da pođem u bilo kom pravcu pa da na toj strani svih nestane.

To je seljanin, fetišer Bro. Izgledaju svi dosta iskreno oduševljeni ovom valjda svakodnevnom predstavom. Ja, koji sam samo čitao po knjigama opise sličnih mađija, već

Apstraktno on ne mora da broji kao mi. Nije li čak i za nas, već posle broja deset ili petnaest, pojam količine: dosta ili mnogo?

Ne kaže se, niti je u svesti predstava, da sam pročitao za mesec dana četrnaest knjiga, već se kaže: dosta knjiga ili mnogo knjiga.

Drugarice će govoriti o njoj: „Ona koju će za tri godine uzeti jedan beli!“ Posle dosta vremena Mej mi reče sa praga: — Toa pa panse selie, musje, me moa anglese boku mon peti se', musje mon flel; e kan

Ma samo jedan belac, makar kad prošao, i makar samo prošao! Trebalo je dosta vremena dok se skupi četrnaest „portera“ za stvari i nosiljke.

njemu nisu više okrugle niske kolibe sa visokim kupastim krovovima; kolibe su u njemu sastavljene od tanke pečene zemlje; dosta visoke, uglaste, nejednakih zidova; vrlo crvene.

Na ponekome je još i fetiš od pečene zemlje. Selo izgleda dosta prosto; samo male afričke kozice, što se same šetaju, pozdravljaju jedna drugu pri susretu i izmenjuju dve-tri vrlo

I vesele se nastavlja istom zahuktalošću, istim lupanjem tam–tama, istim ritmičnim trešenjem svih svatova. Dosta je pogledati u lude pa da se vidi čemu vodi ova ritmika koju naučnjaci zovu „tam–tam–koit Banfore“.

Reklo bi se da je Bobo izumro. Jedino je rečica prepuna nagih crnih mladića koji se kupaju prskajući. dosta je da se približimo pa da se svi ti vlažni mladići razbegnu. Sva utrina do grada je zlatno–žuta sa crvenim flekama.

Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ

To beše... STANA: Ta dosta, dosta! Proklet večito! GLAVAŠ: To beše Spasa!... STANA: Bog te ubio! SPASENIJA: Ah! GLAVAŠ: Pa sad je vodiš, Da

To beše... STANA: Ta dosta, dosta! Proklet večito! GLAVAŠ: To beše Spasa!... STANA: Bog te ubio! SPASENIJA: Ah! GLAVAŠ: Pa sad je vodiš, Da sa

A belog stada mirni čopori Po livadama mojim planduju, Da svoje runo vama poklone!... Nije li dosta... o, buntovnici? Buntovne krvi gadan porode, Šta hoćeš više?...

A je li doma paša Sulejman, Zločine raje otac milostiv? I je li zdravljem dosta ugodno? TREĆI TURČIN: Ugodno je, babo, i zdravo je, samo što je noćas ružan san usnio: kao da mu je keruša dva zuba

Dovela bih ti kćer!... SULEJMAN: A je li dosta reč? Sin ti do danas nije poginô... STANA (pokazuje kroz prozor na bedeme): Još ovo groblje — tvrde bedeme — Onaki

I tu se našao!... GLAVAŠ: I to je čuo?... Pa šta će s tim?... HASAN: Poručio je da te prizovem — Oružje beše dosta bogato — Pa vezir traži da ga povratiš... GLAVAŠ: Meni trebaju, Od dolame je preča košulja.

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

Naslon Hrvatovićevih položaja pred Banjom bio je Aleksinac, oko 30 kilometara udaljen od Banje i svezan s njom dosta dobrim putem.

— He, he, he, šta vama pada na um! Našto je to? ne vredi, znate; mogao bi čovek poginuti, a to nije naš poziv. — Dosta, ne smete, dakle! Pa što mi onda govorite o strašljivoj, iskvarenoj generaciji!

U Aleksincu se štab smesti u kuću trgovca Manojlovića. Uveče dođe dosta opširno izvešće o današnjoj borbi. Naši su bili iznenađeni tur skim napadima i Turci su odmah zauzeli neke naše prednje

Otvorim prozor I pogledam napolje u noć. Hoć nije bila mesečna ali je dosta vidna. Po logorima su davno dogorele vatre i providljiv sumrak i tišina pritiskivali su celu okolinu.

lanca videle su se sabijene kolone, gde su prilegle zemlji i zaklonile se za kakav šumarak ili zabrdak, kojih je bilo dosta po bojnome polju.

Da potpomognu njegovo kretanje, Turci pustiše sa svoga desnog krila do Morave dosta jaku konjicu, za kojom se kroz kukuruze provlačio dosta dugačak pešački streljački lanac, a za ovom su marširale tri

njegovo kretanje, Turci pustiše sa svoga desnog krila do Morave dosta jaku konjicu, za kojom se kroz kukuruze provlačio dosta dugačak pešački streljački lanac, a za ovom su marširale tri poveće kolone.

na naše; naš lanac pucaše donekle, pa onda brzo stuče i pusti preda se formirane zatvorene kare Čerkezi su bili dosta blizu i naše ih kare dočekaše složnim plotunima.

). (Ime je nejasno zapisano u dnevniku i ne može pouzdano da se pročita; dosta da je pukovnik bio neki Kavkazac i ime mu se svršuje na adze, kao kod mnogih njegovih zemljaka).

Tu na drumu bilo je takođe dosta vojske i baterija, i tako isto i dale uz drum u pravcu Tešice. Komarov i toj vojsci zapovedi da se krene polako za njim.

Neki su bili spremni da pucaju, za druge su na brzu ruku kopani zakloni. Tu beše major Sava Grujić. Beše mi već dosta »vojevanja« s Komarovom, stoga sjašim s konja i na moju ličnu odgovornost ostanem tu sa Savom kod topova, a Komarov sa

Danas je na levoj obali Morave, na žitkovačkim i prćilovačkim visovima imala da se bije dosta odsudna bitka. Naši su gledali da koncentrišu tu što više vojske.

Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI

A zlo došô, ako misliš Životarit’ gnjilo; — Kukavica ima dosta, — Nigde ih ne bilo! LXXI Pitaćeš me, moje čedô, Kad sam ove pesme pisô, — Prosuo ih jedan časak, Jedan trenut,

LXIV Ko je tužan, nek ne traži Tuge nove. Dosta mu je, dosta mu je, — Nek ne čita pesme ove. Ko je srećan, neka grli Svoje snove, Nek ne muti vedru dušu, — Nek

LXIV Ko je tužan, nek ne traži Tuge nove. Dosta mu je, dosta mu je, — Nek ne čita pesme ove. Ko je srećan, neka grli Svoje snove, Nek ne muti vedru dušu, — Nek ne čita pesme

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

Imalo je dosta graničara. To su oni koji su za vreme mira kao budni i oprezni stražari danonoćno čuvali našu granicu.

Došlo mi je da jeknem, da upravim pesnice nebu, pa da viknem: dosta je bilo krvi... Aman! Pucnjevi pušaka se razležu.

— Vala, braćo, ako je za vajdu, dosta je. Ratujem: dvanaeste, trinaeste, četrnaeste, petnaeste, šesnaeste i evo sam u sedamnaestoj...

— Čini mi se — nastavi Vlajko — radije bih se ubio, samo da ne gledam više takve prizore... Dosta je bilo. Izmislili su ljudi neka pravila kojima nasilno zaglušuju svoj razum i mehanizuju svoju savest.

Našli smo se u rekonvalescentnom logoru u Vodeni. Bilo je dosta poznanika. A i sa onima sa kojima se nismo poznavali pozdravljali smo se srdačno, kao da smo davnašnji prijatelji...

— Hajde da spavate! — vukao ga je njegov vodnik Brana. — Dosta je bilo. Čuće upravnik. — A... Š’a?... Briga mene!... Dalje od žice ne mogu. Videću bar moju kobilu „Ružu“...

Po dnu rova, bila je rasuta slama koja je bila dosta ugažena. — Ovde je naš glavni rov — komandir me dohvati za ramena.

Ali ipak, mi ih i danju držimo pod okom... Odvešću vas sad na još jednu objavnicu. Možemo. Mislio sam, dosta mi je i ovo što sam video. Ali to ne mogu, i ne smem da kažem komandiru.

Dah mi je stao. Drhtim, pa mi dođe da mu kažem: ne mogu više da glumim hrabrog čoveka. Dosta mi je i ovo što sam video! — Eto, tako, po ceo dan — govorio je mirno komandir.

Branimo otadžbinu. Pogledao sam ga u vrat, i pade mi u oči veliki ožiljak. Zar mu nije dosta — senu mi kroz glavu. Komandir pređe glavni rov, i poče se spuštati jednom strmom saobraćajnicom.

Vi svakako znate da su svi vojnici jurišne čete neženjeni i dobrovoljci. Među njima ima dosta i takvih za kojima nema ničije oko da zasuzi. Sa nekima sam čak i razgovarao... Vidite...

Paljba je malaksala. Ja sam se malo ohrabrio, te zapitah: hoće li oni opet da bacaju bombe? Meni je već dosta bilo. — Sad dolaze drugi. Tako ćemo se smenjivati cele noći. — Eno ga jedan! — viknu osmatrač i dohvati pušku.

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

zaključivati šta se sve u našoj tadašnjoj književnosti pokušavalo i kojim sve pravcima nemirno kretalo, našao bi se pred dosta oskudnim a sasvim jednostranim materijalom: u tu svrhu valjalo bi sastavljati knjigu sasvim drukčiju.

Pa ipak, u tome pesništvu dosta je, poslednjih godina dovoljno isticanih elemenata koje ne smemo smetati s uma. u ovoj Antologiji njemu je stoga i

i sasvim nejasnih pitanja (često ni dotaknutih), a toliko svakovrsnih i neočekivanih zagonetki, da će trebati još dosta rada mnogih valjanih radnika da bi se moglo prići tome zadatku.

Neka zaspi s pjesnom mojom, dosta za krat prvi, Ovako ću zadjeti joj mreža mojih vrvi; Te daj danas, te daj sutra, — serce mi se nada, Neće proći ni pet

prirodom u stvaranju slaže Tako da je, vseljubezna, i u našej vlasti Samo sušte sozdateljstvo črez ljubovi slasti; Mi smo dosta jedno drugom, dosta za potomstvo, U nami sva sokrovišta, tu naše lakomstvo; Svako naše vnušenije, svaki podvig

slaže Tako da je, vseljubezna, i u našej vlasti Samo sušte sozdateljstvo črez ljubovi slasti; Mi smo dosta jedno drugom, dosta za potomstvo, U nami sva sokrovišta, tu naše lakomstvo; Svako naše vnušenije, svaki podvig t'jela, Dvolična su duše

Zla gordinjo i lakomstvo nečestivo svjeta! Nigda li vam nije dosta nit' šta ovde sveta! Mila čuvstva prodaju se — tu već nema zajma —, Zemlja mora sva propasti s ovim običaj'ma.

1810. Jovan Berić EUSTAHIJA ARSIĆ SLOVO NADGROBNOJE Nadežda i ščastije, sad mnje oproščajte: dosta so mnoju igrali jeste, od sad igrajte s drugimi; pokoj duši vsjeh darov jest najlučši. 1816.

Na vas pogleda mladeži celi svet! Od vas čeka to Nemanje tiha sen! Dosta! Na stol vam mećem znake Namere putne; izber’te sebi.” — Predstavi vzoru, o Teodoroviću, Te znake k celji.

Prem je mala, niska, prosta, Bila b’ opet meni dosta Da u njoj se razveselim. Mog detinjstva spomen slatki, Sna i mečte obraz glatki, Što iskazat nije slovom, Jošt u kući

U sreći Ne ponesi se! Naplotak jedan iz blata, u blato drugi. Dosta je. Dug da ne budem: Sve je Milenku Blagoje redom pogodio: hleba prosi od slugu. 1831.

Caelo Muѕa beat Sіc Iouіѕ іntereѕt optatіѕ epulіѕ іmpіger Herculeѕ Horatіuѕ Dosta se krvi prolivalo srpske u okovi turski, Stradala nevina deca u majčinoj utrobi grozno, Gnusnim i bludom čistota

Jakšić, Đura - JELISAVETA

KNEZ ĐURĐE: Staniša! STANIŠA: Brate! KNEZ ĐURĐE: Dosta je sad... JELISAVETA: Eh, kletvo moja! Samo dosta je? I još ti nije mnogo, premnogo, Venčanoj ženi tebi na oči

KNEZ ĐURĐE: Staniša! STANIŠA: Brate! KNEZ ĐURĐE: Dosta je sad... JELISAVETA: Eh, kletvo moja! Samo dosta je? I još ti nije mnogo, premnogo, Venčanoj ženi tebi na oči Kad porugama gadnog jezika Srce razdire?...

I još ti nije mnogo, premnogo, Venčanoj ženi tebi na oči Kad porugama gadnog jezika Srce razdire?... „Dosta je samo?

Il’ misliš ne smem ni zapitati: Šta se to radi?... Kakvi savezi?... Kuda nam decu misliš šiljati? Zad nas još nije dosta propalo Po visovima ovim kamenim, Već i aveti sinje pučine Zar našom krvlju misliš pojiti?

— Al’ još si dosta blag! KNEZ ĐURĐE: Ja dosta blag? JELISAVETA: I suviše; U mojoj ruci da je tvoja vlast, He, Đurđe!

— Al’ još si dosta blag! KNEZ ĐURĐE: Ja dosta blag? JELISAVETA: I suviše; U mojoj ruci da je tvoja vlast, He, Đurđe!

KAP. ĐURAŠKO: Pa šta još čekam?... Nije li dosta jeda izbljuvô, Dražeći svoje reči otrovom; Kao da nuka samu prirodu, Da mu glavurdu gromom razdrobi?

KAP. ĐURAŠKO (ozgo sa stene): Nećeš, nevero! (Puška pukne, Staniša posrne.) Prosti, Staniša! A dosta ti je, mislim, zanavek... (Đuraška nestane sa stene.) STANIŠA: To nije Crnogorac, Rđavo gađa.

Ali je sa Turcima i Staniša s Orlovići. KNEZ ĐURĐE: Dosta je sad — odlazi! (Krajišnik odlazi.) Čovek je, vele, čedo ljubavi — Da ko je porod zlobe, zavisti?

KNEZ ĐURĐE (gladi se po čelu): Još nešto htedoh pitat, vojvodo... Ali dosta je — dosta, suviše, Pod tvojih glasa teškim teretom Slabačka mi se pleća slomiše...

KNEZ ĐURĐE (gladi se po čelu): Još nešto htedoh pitat, vojvodo... Ali dosta je — dosta, suviše, Pod tvojih glasa teškim teretom Slabačka mi se pleća slomiše...

BOGDAN: Za njim ćeš ti. — KAP. ĐURAŠKO: To ćemo videti.... (Biju se, kapetan Đuraško ranjen posrne.) BOGDAN: Je l’ dosta to?... KAP. ĐURAŠKO: Još nije — ne! Al’ tebi... dosta je. (Kapetan Đuraško skoči i jednim udarcem probode ga.

Kočić, Petar - IZABRANA DELA

— poče mu se bezazleno ulagivati. U razgovoru s Jablanom stiže Lujo kneževoj kući, gdje se bijaše dosta svijeta iskupilo.

U nas je rijetkost pitom i 'vamo pokoran čojek. A ima i dosta, koji, ako 'š, ovog suda mnogo i ne bendaju... Vidiš onaj grob s novim, bijelim biljegom iznad mojije' otkosa?

Sve ćemo mi ovo uzorati... ja i moj Stole. Onda će biti i caru premilosnom i spa'iji svega dosta... Tako ti to meni učini, moj dobri gospodine moja slatka dušo!

velim, svađe prispjeti, pa ja kô mlim: sevap je da narodu prikažem kad je koji svetac, da ne griješi, jer je i 'nako dosta grijeha i kletve na našem zakonu... A meni moj mili i dobri narod pomaže, pa i ja njemu šta mogu i kako mogu...

— Natoč'-de mi jednu, Mićane! — „Trebalo bi, kaže, na Majdance 'nako junački ršum učiniti; jer dosta su i oni nami i ovoj našoj svetoj ćabi jada zadali. Dobro to, veli, znaš, šta bi ti, kaže, govorio!

Partenija nešto oblijeće oko njeg' a on ga mrko pogleda i veli: „3nam! Dosta! Budi mene miran!“ Objesi' ja još na ata kuburluke sa dvije grâše i kožne bisage. Ja i Partenija uzjasmo i pođosmo.

Ti, Simeune, veli Partenija s konja, moreš odma' dvije-tri puške ispaliti, a poslije... Znaš već! — Znam! Dosta! Budi mene miran!

Zuji kuršum oko ušiju. Prepade se pokojni Partenija, pa se obazrije i viknu: — Ustavi, Simeune! Ustavi, bolan; dosta je! Simeun i ne 'aje, već jednako puni i podvriskuje: — Stan', kurviću, crni kaluđere, danas meni izmaknuti nećeš!

Sjaši, Čeko; uzjaši, jope', Čeko! — komandijeram ja, a on sja'iva i uzja'iva. — Aman, dosta. — Nije dosta, nije. To se tebi čini, Asan-beže, da je dosta, a nije dosta!

Sjaši, Čeko; uzjaši, jope', Čeko! — komandijeram ja, a on sja'iva i uzja'iva. — Aman, dosta. — Nije dosta, nije. To se tebi čini, Asan-beže, da je dosta, a nije dosta!

— komandijeram ja, a on sja'iva i uzja'iva. — Aman, dosta. — Nije dosta, nije. To se tebi čini, Asan-beže, da je dosta, a nije dosta! — drmnu' ga štucom među pleći i viknu': — Nek sjaše asker da uzjaše bašibozuk!

— Aman, dosta. — Nije dosta, nije. To se tebi čini, Asan-beže, da je dosta, a nije dosta! — drmnu' ga štucom među pleći i viknu': — Nek sjaše asker da uzjaše bašibozuk!

Bojić, Milutin - PESME

Te večeri Volja rodi se u meni. (1910) MRTVI BOGOVI Mudrosti dosta! O, pali smo nisko. U večnu noć nas naše vode zublje, A čini nam se sunce nam je blisko.

Kolutave oči svetle, nikad site, A uvela usta grizu tela vruća... ''Dosta! Gasi luče, sprži cveća kite! Svežine mi dajte i svečanost mraka! Smrdi krv i ulje i svilene rite!

I Vaseljena njiva naša posta Za seme časti — koje suncu siže. Gospode, kazne zar ne beše dosta? Vreme je žetvi, dan kosidbe stiže, Vreme da ploča s grobova se diže. Kô lutalice, koje patnje prate.

Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE

ANĐA: Ama, zar istina taj čovek ima toliko para? JEROTIJE: Ima, nego! I ima dosta, bome. Pisar druge klase i nema više nego četrnaest meseci kako je u ovome srezu, a došao je go kô pištolj.

Al' ume, brate! Eto, onaj drugi, gospodin Žika, celog će života ostati siromah. Njemu dosta kad mu ponudiš litar-dva vina. Al' ovaj jok!

JEROTIJE: Ono jest, sumnjivi su, zato što ne misliš da mu platiš. A ne mislim ni ja, ako hoćeš pravo da ti kažem. Dosta on zarađuje od ovog naroda, a mi smo, kao vlast, pozvani da uzmemo u zaštitu narod od takvog globadžije.

Gospodine Milisave, potrči, boga ti, za njim i reci mu neka se ne šali da mi muti vodu. Dosta mi je zamutio ovaj Đoka, pa sad još i on! (Milisav se diže i uzima kapu.) A čuj, gospodine Milisave.

Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti

U privrednom domenu bilo je, osim grčkih reči, i dosta romanskih, naročito među nazivima mera i monetarnih jedinica. Izrazit je i kontrast između trgovine, čiji je

u svoje okrilje i sva ona ostvarenja što se kreću u okvirima ponovljivih sintaksičkih i kompozicionih struktura. Dosta bliski pojmu žanra kao "idealnog" modela vrste, upravo zato što su se formirali vekovima u okviru jedinog kontinualnog

Dok je prethodno bio samo jedna od književnih struja s dosta primesa klasicizma, počevši od B. Radičevića romantizam se javlja kao suprotnost klasicizmu a posle njegove smrti

Pisao je lako i brzo i nikada se nije posebno trudio oko forme i izraza. Otuda kod njega ima dosta aljkavosti i nemara, ali nema monotonije.

gordom odbacivanju sveta, prometejskom prkosu, preziranju svega prizemnog, u bacanju pesničke anateme na svet, ali ima i dosta pesama u kojima su izražena blaža osećanja: tuga, potreba za ljudskom toplinom, ljubavlju i lepotom, čežnja za mirom i

Matavulj je živeo po raznim krajevima, u rodnoj Dalmaciji, Crnoj Gori, Srbiji, a putovao je dosta i po stranim zemljama, što je sve našlo mesta u njegovim delima, među kojima se izdvaja humoristički roman Bakonja

Jedini istaknuti pesnik tog razdoblja, Vojislav Ilić (1862 - 1894), sin Jovana Ilića, iako ima dosta zajedničkog sa suvremenim pripovedačima (objektivni karakter njegove poezije, njena deskriptivnost i narativnost), ne

Jakšić, Đura - PESME

Nemojte trošit ruže ubave, Kiteći njima moj večit dom! Recite samo: „Dosta je slave — Veran je bio narodu svom“. 1858.

Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN

Naročito mati da je obučena kao što treba, u najnovije haljine, da ponese dosta šećera, jabuka, krušaka, čime će darivati tamo decu.

A naročito je to mnogo značilo za mater i njene, njihnu kuću, koja gore, oko sahat-kule, istina je bila dosta imućna, ali one odavno ostale bez matere, ona i sestre joj, i cela kuća bez domaćice bila kao obezglavljena a još puna

tek docnije kada je sasvim porastao doznao, shvatio, bilo je to: što otac, mada je u čaršiji, među trgovcima bio dosta uvažen, poštovan, na svome mestu, kao što treba, ipak od te svoje uvaženosti pokatkada popuštao. Zaboravljao se.

Da ne sedi uzaludan, da štogod ne slomi dok se ne večera, naterali ga da piše, uči. Njegovo okruglo, dosta zdravo lice vidi se nagnuto nad tablom, a čuje se kako po njoj škripi pisaljka. Mlađi mu brat više je ličio na majku.

I čim izmakne, pojavi se u čaršiji, koja se tada već dosta vidi, on isto onako polako, pognute glave, s ključevima, približava se dućanu.

Nego što pored toga traže, ištu još i tu žrtvu. I zato mu je bilo teško. Zašto baš i to od njega? Zar nije dosta što se odrekao nje, nego još i on sam da reši da pođe za drugog? Zato mu je bilo teško.

— Jedi, sinko! — poče ga nuditi baba. — Neka, dosta. A imam posla, pa teško će mi biti. — Kusni, kusni ti, a posao imaćeš kada.

On, pogađajući njene misli, nastavi: — Pa neka mu je dadu. On jedinac. Imanja dosta imaju. Dobar. Bolje... — Pa jest, sinko! Šta ćeš? Sirotinja. Kud će bolju priliku da nađe?

da ih ugosti?... I oni odoše, on osta. Zaista ne ode. S ostalima posla i svoje. [Materi veli:] — Hajde ti! Dosta. Ne možeš sve da poneseš. Ali ona nije nosila ništa.

Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA

I od toga doba breza je bela (Karadžić, 3, 1901, 44). 4. Po b. izveden je dosta veliki broj topografskih imena, v. RJA. BREKINjA Elѕbeerbaum (ѕorbuѕ tormіnalіѕ). Brekinja, breka, brekulja (Šulek).

B. se upotrebljuje i u vračanjima za prenošenje dremljivosti (na b.? ZNŽOJS, 6, 319). U narodnoj medicini b. je dosta poznat. B. lišće, skuvano, sipa se u ranu bravčetu koje se ucrvljalo (SEZ, 17, 582). B.

Slučajevi ovakvog unutrašnjeg sinkretizma, spajanja običaja koji su i hronološki i sadržajno različiti, ima kod nas dosta. — Glogu se može »predati« kostobolja, i tom prilikom takođe mu se prinosi žrtva.

). I o svadbi ima sa j. (koja je inače poznati simbol plodnosti, cf. Handw. DA, 1, 511) dosta običaja, od kojih se mogu spomenuti ovi. J.

zavezivati, treba kod njih ujutru pre sunca zavezati komad lonca ili šerpe, pa će se zavezivati i biće ih celog leta dosta (ZNŽOJS, 19, 210). K.

oko tora, da činilice ne bi vradžbinama odnele mleko (SEZ, 14, 58). U narodnoj medicini k. je dosta cenjena biljka. I njega beru, s ostalim lekovitim biljkama, na Biljani petak (Karadžić, Z, 121; SEZ, 19, 48), u Međudnevice

Kupus sanjati, dobro je (ZNŽOJS, 7, 385). U narodnoj medicini ima k. dosta ograničenu primenu. Utucano seme je lek od ruse (ŽSS, 270), gujavica i grčeva u stomaku (GZM, 4, 151); list se meće na

klonio aga zemlje »koliko je hvatao lipin hlad« (a to je, s obzirom na dužinu senke pri zalasku i izlasku sunca, bilo dosta, BV, 6, 217). O l. uopšte i o pojedinim l. pričaju se legende. Narod u Sloveniji veruje da je Isus bio razapet na l.

) od n. (ZNŽOJS, 11, 268). OVAS Hafer (avena ѕatіva). Ovas; zob. Zob ima dosta važnu ulogu u domaćem kultu. Zoblju se posipa drvo koje će se odseći za badnjak (Kupreško polje, GZM, b, 1894, 382);

RANILIST Betonіe (betonіca). Ranilist; ranjak; betunika. U narodnoj medicini r. je dosta popularan melem za rane (GZM, 4, 160), takođe i za rane od zmijskog ujeda, kojom se prilikom treba da pije i r.

, 154). Duša mladog momka može »mirisati« na r. (pesme u Sofrić, 192). U narodnim pesmama ima dosta primera iz kojih se vidi da r. može biti senovita biljka, npr.

Caland u ARW ‹1. s.›). Za prvine koje se bacaju u reku ima dosta paralela (prvi kukuruz, SEZ, 19, 361; prve čarape koje dete isplete, SEZ, 14, 279; 19, 369, i dr., upor.

Ćipiko, Ivo - Pauci

Ali se pop ne da razlogu. Ne bijaše mu dosta što prve nedjelje iza Radine ženidbe, po njegovoj naredbi, brecaše u mrtvačko zvono, u crkvi zavio priliku Majke božje u

Rade sam, na svoju glavu, ima već dosta, a u njega su četiri sina kao četiri sokola. Računajući na to, sinovca je u posljednje vrijeme gledao dobrim okom i

— Dobra zemlja! — veli Ilija kao za se. —A što pitaš za nju, gospodaru? — Polako, bolan, što srljaš? Ima ih dosta što se nameću, ali pošteno, pa uru... Najbliži si ti i Petar... Polako!

Pomalo bi radio, i štedio, i sticao. Što mu se mari za drugo! Dosta je da kraj s krajem može da zaveže. „Ali ovako, nećeš nikada kraju; gdje je to?

Kako se na te ne ljuti? —Naljuti se, ali je sa mnom povratit: dosta da ga ja pogladim po onoj debeloj ruci, odmah umekša podobri se ... —A vidi li tvoj čovjek?

— Izgubili bi jednu hrišćanku, obrati se u šali Petar jednom hrišćaninu, Vojkanovu komšiji. — I jest preko broja dosta! — odgovori Vojkanov komšija ne vadeći lule iz usta. Ilija odavna premišlja da vjenča Radu sa Božicom.

i konji pohitaše. Kad odoše gosti i zvona prestaše slaviti, veli pop Vrane okupljenim seljacima: —Sada idite, dosta ste se veselja nagledali!.. . Hoće naš pop!... — reče Marko, Mašin čovjek. —Uživa svoje pravo!

— Dosta mi je da ti milujem ruku, i odmah mi je lakše ... Njoj se njegove riječi smiliše i pusti dulje no obično svoju ruku u njego

I sve to nije dosta ... Odumio da odsječe glavu meni i mojima! Ali to bi bilo prerano! — reče za se, ustavivši se u hodu. — Prerano, da!..

Ima ga dosta! —'Ajde, de da vidimo! — govori gazda, driješi zavežljaje i broji. Dok broji, Rade ga gleda, a u ušima zvekće mu

gadno ... i, vidivši da je gazda dobrojio, upita ga: —Je li dosta? —Nije ovdje, brate, št peti dio! — uzvrati gazda. —To je sve što imam! — govori Rade. — Molim te za ostalo pričekaj.

i plameno čelo i slijepe oči obuhvata i dok dopire — sažiže . I ne zgraža se, i lakše mu je... —Je li dosta? —Nije, brate, ni pet puta ovoliko. —Baš nije? —Ne! —Tebi nije nigda dosta!

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

Hteo sam da kažem: Pa, zaboga, Kirča, danas je barem bila lako obučena. Imala je na sebi samo tanku haljinu. Bilo je dosta sveže napolju, a ona je bila u gotovo prozirnoj haljini od tanušne tkanine. Ocrtavala se svaka oblina.

Svuda okolo je trnje, samo joj je ovde na mojim grudima fino. Zašto me i ti ismejavaš, Gospode? Zar nije dosta što si na mene natutkao ljude, nego mi i žabe šalješ, samo Prohora, svoga vernog psa Prohora, da poniziš.

krivicu, posle Dimitrijeve besede potpuno se ubediše da je vidar bez sumnje kriv čim ga brani taj đavolji mudrac. Dosta njegove bolesne učenosti! Pažljivo sam posmatrao njihova lica. Zdravlje je kiptelo iz svih.

U šumi ipak mogu naći dovoljno hrane: divljači, plodova šumskog voća, pečuraka, u rekama ima dosta ribe. Ali soli ne. Stavio sam im nekoliko klupčadi konca, opute i kanapa da bi mogli praviti zamke za lov i po veliki

Nasuli smo staze prema Belom potoku i izvoru. Osušili dosta pečuraka, zečjeg mesa i ribe. Na žalost, ništa to za njih nije bilo dovoljno.

Ilić, Vojislav J. - PESME

I ja, kô mirni, dobri đak Žukovskog i Puškina, Čim tihi, tajni padne mrak, Spremiću dosta vina. I s mudrim zborom, dragi moj, Običaj to je stari Izmenićemo pogled svoj Na mnoge važne stvari.

Za veselje takvo i za ljubav njinu, Sam načelnik pristô da predstavlja svinju. Jedna lepa gosla, ali dosta stara, Nabavila ruvo od jednog žandara.

U meni je neko depeširô drugu I na smrtni slučaj izjavio tugu. Bilo nas je dosta - duša mi se trese! Te činovnik tako pobrka adrese.

U mnogoljudnome gradu još jedan kladenac osta, Al' voda nečista beše, pa i nje ne beše dosta. Često se građani žedni sa stražom tukoše tamo, Tražeći prljave kapi, da usne okvase samo I straže stradahu tako u

To bedni, ubogi, vajar nije ni znati mogô, No on je drhtao čisto. Od ove večeri čudne Proteče večeri dosta i dana proteče mnogo A od nje ni traga više. No tuga, što zdravlje ruši, Učini od tada prevrat u bolnoj njegovoj duši.

A s bedema porušenih, gde kržljava zova niče, Strašna sova jasno krešti i straža se u noć kliče. Jednog dana, dosta davno, teška njena brava škrinu I tavničar bledog stranca posla kuli u dubinu.

No šum se hori iz dubina njeni', Ona se giba, talasa i peni. 11. Od ove noći proteklo je dosta. Otišla zima. I severac kleti Ne duše više. Što smetova osta, To tiho kopne između vrleti.

A to joj bejaše dosta, Te prema veselom Kići toliko stidljiva posta Da se izgubi čisto. Kad Kića podiže oči, Ona se zasmeja naglo i onda na

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

Evo nas u prostoriji gde ćemo se preobući; ovde je, doduše, dosta mračno, ali je zato grčka nošnja vrlo jednostavna, kao što to vidim na hitonu i himationu Leandera koji ste mi pružili.

Iako je pala noć, ima ovde još dosta pobožnog sveta. Dole, u varoši je mnogo življe; ona nema doduše nikakvog umetnog osvetljenja, ali mesečina obasjava

On je samo svojom misli preleteo ono otstojanje, a na instrument upro je samo svoj pogled. To je bilo dosta za veliko delo.

No, dosta o svemu tome! Moje se pismo, preko mere, odužilo, kao da sam njime hteo provesti Vas kroz galeriju portreta svih Aleksan

Iako je ovakav opis te čudne sprave bio dosta nejasan, Galileji preduze da je napravi. I zaista, blagodareći svojoj veštini i odličnom venecijanskom staklu, on je

Toliko malen deo prirode video sam i u mome parku, i to mi je bilo dosta, jer sam osećao njeno toplo bilo, kao što sam ga osećao i na onom isečku rukavice, pod svojim usnama.

Na žalost, ta zaklanjanja Sunca Mesecom, koja se naučno zovu totalnim pomračenjima Sunca, dosta su retke pojave. Ona se dešavaju, doduše, mal’ te ne svake godine, ali su vidljiva samo u izvesnim, oštro ograničenim

Kao što vidite, naslov mu je dosta istegnut, njegova prva reč ne zvuči privlačno. A morao sam je staviti, jer samo prva polovina moga dela ima pet stotina

Ja sam Vas u poslednjim pismima naše prepiske upoznao dosta, i suviše, sa mojom vlastitom istorijom, sad je vreme da Vas upoznam sa istorijom jedne daleko znamenitije ličnosti:

Ovaj drugi rastresao ju je već sasvim. Ovome, ovde, ne beše ni to dosta: on je od svojih zavoja načinio kardinalsku palicu, pravu a na kraju uvijenu. Izgledao je, zaista, vrlo otmeno.

One nisu bile dosta rigorozne, nisu vodile dovoljno računa o svim astronomskim činjenicama koje utiču na tok pojave, nisu stajale na čvrstom

Ja dolazim dosta često u ulozi inženjera, kao ekspert, u ove krajeve i uvek se ovde osvežim od napornog naučnog rada od kada sam ih prvi

Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA

Gleda vazda umiljato, pa im sreću snaži, u proleću – sreće dosta, srećan – ko je traži! TICE SELICE JOVAN GRČIĆ MILENKO Let, let, tičice male! Let, let, let!

TEŽAKOVA PESMA U PROLEĆE JOVAN GRČIĆ MILENKO Zeleni se mio breg, Sve na njemu živo; Dosta ga je beo sneg Zimuske pokriv'o! Blagoslov je u zori, To je s neba dato! Ori, pluže, zaori: U zemlji je zlato!...

Stanković, Borisav - TAŠANA

) SELjAK (navaljujući): Sal još jedno. I to od onoj što je još pokojni gazda pio. STANA (ne gledajući ga): Dosta vam je. Nema više. I sada ste već pijani. SELjAK (uvređeno): Ko?

Obučena raskomoćeno, dosta aljkavo; sa jedva povezanom kosom, tek malo ovlaš zakopčanim mintanom iz kojega joj se otimlju prsa, gojna pleća.

Može se neki put i onako, jer, ako je za vajdu, dosta je. Ali ona ni to, ništa neće. I, kad neće, mora da je bolesna; nego čudo mi je kako je jošte i živa.

Ulazi Miron (sa trebnikom, uvijenim u epitrahilj. Još mlad, ali zadovoljan i ponosan sobom; već dosta ugojen. Obučen upola vladičanski kao svaki »namesnik«, starešina nad ostalim seoskim sveštenicima.

Strah, strah, da se izludi! I tako svakog dana i svake noći. I jednako, uvek, sve veće, sve strašnije... Ali dosta! (Umorna, sustala, tare čelo.) Ne znam da li sam i ovo do sad mogla i znala kako treba da ti kažem.

(Stani): Idi ti tamo. Ti to bolje znaš. Sluškinja odlazi. STANA (polazeći): Ima, ima. Ima od sinoć dosta jela i daću svakome da jede. TAŠANA (vraća Stanu stajući ispred nje): Čekaj i vidi da li sam kao što treba zakopčana.

STANA (pregledajući je): Jesi, jesi. (Odlazi.) TAŠANA (sama, dosta uplašena, navlači više šamiju na lice; tešnje zakopčava prsa i rukave od košulje i pogleda po sobi da li je sve u redu.

MIRON (zagledajući je): Da, iz očiju ti se vidi kako bi to volela i htela da razumeš, a to mi je dosta. Ah, Tašana, da znaš kako je to strašno biti ne telom već dušom star.

Sa zavrnutim rukavima, te mu se vide još lepše i nežnije ruke. Obučen u dosta aljkavo odelo, ali po kome se vidi da je, kad je prvi put krojeno i šiveno, to bilo sasvim raskošno odelo.

Uvređen, a i dosta zbunjen). TAŠANA (ne dižući se sa minderluka, raspoložena, s prekorom): O... O... tako! Dobro i sada dođe!

Ono, istina i ja pokatkad zapevam. SVI BEGOVI Poj bre, Saroše, poj! SAROŠ (dosta smrknuto): Sada, ovde, ne. Zvao sam vas u goste i na vas je red da se veselimo i pevamo, a sutra u Donjo Vranje moje je.

JOVAN (uvređen, prekida je): E pa ako je i za sevap, za dušu, onda je dosta godina, dve, pa i tri, a ne ceo vek. Otkada je već sa njim, i sa njim će i u grob.

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

„Svuda joj se nešto cakli; trebala se Sandžakuša udati za klomfera.” Istina je bilo i to da su deca dosta galame i nestašluka izvodila. Nekako je nečega na pretek bilo u svakome od njih.

Srećko svraća, razgovaraju, ponekad i ruča. Sasvim izdaleka ga tek pitaju da li mu što treba. „Zaradim, dosta.” Majka i otac spuste glavu: muči ih „zarađivanje” Srećkovo. A Srećko je vedar.

„Ne zaboravi da svake godine uzmeš dosta bogojavljanske vode.” Prekinule se skoro sve vesti između oca i dece. Ne pišu ništa prijatno.

Taj razbijeni trup stegao je i izbacio uvis nekoliko krstača manje-više satrulelih. Sve krstače nadgornjava jedna, dosta očuvana, koja se uspravila kao katarka na polupanom brodu. Krstača gospa Stanojle Lazarićke.

Milica se dosta obolestila posle porođaja. Tištala je i nju ružna devojčica. — Ej, Boško, kud joj brat ne ostade živ! — Boško međutim

— Evo vam gospodara, pa kako on kaže. — Gos-Toša, dosta spor, tek zaustio, a gospa Nola ga brže prekinula. — E, kad vas gospodar štedi, ja ću da vam kažem.

Jednoga zimskog jutra, nađen je Petar u svojoj sobi dosta teško ranjen, a starac u svojoj, vezan i zaptivenih usta. Švabica je, za svoju sreću, ležala u bolnici.

Večnost palanke, to je važna, i možda ne dosta uočena stvar. Palanka je večna forma ljudskog društva, večna i svugde prisutna.

— Mi najbolje znamo koja to tišina — smešila se stručno mlada grobarka u razgovoru s jednim parastosom, godišnjim, dosta veselim, čiji su priređivači već poodavno preturili vraćanje iz sanatoriuma, tišinu i ostalo.

Mlađi su je tužakali da ne pazi po kući, ne čuva. Gos-Toša blago odgovara: — Dosta je ona čuvala i kuću i vas, sad vi nju čuvajte.

Život, moj Todore, proždire kao groblje. Niko nije kriv, a imanja nema, porodice nema, što je bilo dosta, postalo malo i jad i sramota... Ču li, na pogrebu kapetanovu, onog vašeg đavolskog gospodin Joksima?

I to se razmaklo. — Jedan fikus na svaka dva prozora, dosta. Balkon na kući ogroman, kao neki vagončić, a na njemu nikada niko ne sedi.

Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA

aprilija 1832. vsenižajši sluga Sočinitelj s.r. ČASTICA PRVA VSTUPLENIJE Čitatelji, dosta sam vas s žalosni romani mučio, dosta ste morali jecati i plakati, i ahova, i ohova i uhova preko očiju prometati,

vsenižajši sluga Sočinitelj s.r. ČASTICA PRVA VSTUPLENIJE Čitatelji, dosta sam vas s žalosni romani mučio, dosta ste morali jecati i plakati, i ahova, i ohova i uhova preko očiju prometati, danas ću da vam predstavim jednog junaka

to je izgriženo, da je — opet izgriženo. »Dosta, g. spisatelj, dosta, fala vam na knjizi i aratos! Evo vam jošt forinte, samo nas ne terajte dalje da čitamo.

to je izgriženo, da je — opet izgriženo. »Dosta, g. spisatelj, dosta, fala vam na knjizi i aratos! Evo vam jošt forinte, samo nas ne terajte dalje da čitamo.

Fala vam lepo, zapovedajte i drugi put s objavlenijem na prenumeraciju, pak ćemo se razgovoriti. A sad dosta; fala vam i opet na krpežu i ogrižinama!

Njegov poočim pomisli da je dosta kod njega bio, i da je vreme da ga sopstvenoj njegovoj sudbini preda. »Ljubezni Romane« — ovako mu stane jednom posle

Jer kad su iroji i stradalnici u romanima jeli? Najviše ako su pili; a da vode dosta ima, to zna i malo dete. Međutim, otkud dolazi da persone romantičeske retko ili nigda ne jedu, ja čitateljma nisam u

— Ona ga spočetka dosta dugo kako spava gledaše; potom pomisli da je bolje na javi mu što ima kazati, i metne ruku (ja upravo, gospože, ne znam

Zašto baš gologlavi, ja ne znam, može biti gdi je velika vrućina bila. No kako je god, dosta što oni u dobro vreme dođu, jer se baš Roman spremao da provali vrata i svoje neprijatelje nakraće očepa.

« vikne. »Zar i ova da mi razbija glavu, kao što je s Didom bilo? Corbleu! Ja više ne trpim da se devojke vešaju; dosta se vešaju momcima o rame. Merkur, uvedi u protokol da ja želim ovu devojku spasenu viditi.

Ka kojoj su klasi prinadležale suze agine kćeri, neka moje čitateljke opredele. Dosta da bi svaka njojzi podobno, a može biti jošt većma plakala kad bi takvim načinom budušteg muža izgubila.

— Dosta, ja dam sebi odseći uši, i tek sad primetim kakva je ludost kad zemljedelja zavidi vojniku, ovaj trgovcu, trgovac hudožni

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

To ocu nisam mogao da oprostim utoliko pre što je imao dosta dece, pa nije među njima morao baš mene izabrati da napravi tako pakosnu šalu.

Inače smo azbuku dosta lako savladali, blagodareći metodi kojom nas je njoj učitelj privikao. On bi počeo ovako: — Milane, jesi li video koji

U starome ih je i srednjem veku manje bilo, te nije, hvala bogu, sve ni zapisano, što čini da je stari i srednji vek dosta prijatna lektira.

Baš zbog istorije, „učiteljice života“, ja sam ponavljao razred, i to sa jedne dosta čudne okolnosti. Pao sam na ispitu što sam zbrkao godine smrti cara Uroša, tako da je po meni izašlo kao da se to

A valja znati da je naš profesor geografije imao dosta tešku ruku i da se vrlo rado njome služio. Dok bi govorio o zemaljskim stvarima, o rekama, planinama, jezerima i morima,

— odgovaraš ti od reči do reči kako si naučio. Ali to nije dosta, profesor te sad tek navlači na zasede i postavlja ti pitanje: — Kakvi mogu biti slučajevi što se tiče dejstva otpora

Inače je stih, može se reći, dosta tečan; misao je u svemu izražena i, s obzirom na to, mogla bi se na njega primeniti i blažija kazna.

Zatim sam ja njoj dao moj prepis da me sliša i, mada sam po navici, koju sam u školi stekao, mucao malo, ipak sam znao dosta dobro.

— Šta si bio dosada? — Pa... bio sam podnarednik. — A jesi li što učio? — Nešto malo... u vojsci. — Dosta, brate, sasvim dosta. I ja sam bio žandarmerijski poručnik, pa eto, hvala bogu!

— Pa... bio sam podnarednik. — A jesi li što učio? — Nešto malo... u vojsci. — Dosta, brate, sasvim dosta. I ja sam bio žandarmerijski poručnik, pa eto, hvala bogu!

Ja: Ne treba, znate, nikad polagati mnogo na te ulične glasove, premda, u ovome slučaju, ima u njima i dosta istine. Novinar: Može se, dakle, smatrati da ste mrtvi?

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

Ali otkuda mi ova zemlja u ustima. Gru! Gr-ru! Onaj opet stenje, ječi... Ta ljudi su zverovi. Dosta! Gru-u-u! Gospode!... A Luki teče krv iz nosa.

— Gospodine kapetane... Naši su rovovi prazni. Evo ih Nemci u vinogradu. — Pst!... Dosta, znam!... Zovi mi vođe odeljenja... Osetih žmarce niz leđa. Pokajah se što sam ostao.

Jest. Nemci su, vide im se kalpaci. Opet zadrhtah i obuze me lud strah da što pre umaknem odavde. Uverili smo se. Dosta je. — Da opalim šapnu jedan ordonans komandiru. — Pst! — učini kratko komandir. — Nazad! — i pođosmo natrag.

A zapregnuta kola u beskrajnom nizu stoje na putu. — Ljudi, bre, što ležite, zašto ne krećete? — pita Luka dosta blago. Jedan ga samo pogleda, ne hte ni da mu odgovori. Drugi promrmlja: — Pa jes, kad bih mogao da preskačem!

— Vodiš li koliko ljudi? — Pa, onoliko koliko nas je, dosta je. — Hajd zdravo! — Zdravo! Zakoračismo u planinu, snežnim stazama, preko nekih kamenitih prevoja, zatim se

Vraća se. Ode malo desno... Izgubi se u magli. Svima laknu. Raspitujemo se gde pade. Kažu: među pešake. Ima dosta ranjenih. Komesari otišli u varoš da traže hleb. Ali posle podne vratiše se bez hleba, i bez ikakvih namirnica.

Celoga puta nas zapitkuju gde smo dobili brašno, ko daje, ima li dosta i svi žurno odlaze u San Đovani. Brašno je delio vojnicima poručnik Luka.

— Prilikom odstupanja — govorio mi je on — mnogi su roditelji poveli i svoju decu. A imalo je i dosta dece koja su pogubila roditelje, pa su ih pojedini pukovi vodili sobom do Krfa.

Došli lekari. Puk postrojen i onda smo prilazili redom. Lekari su zabadali dosta duboko iglu u levu mišicu. Reakcija se odmah osećala. Na mestu uboda javljao se crven krug.

— Hajde, šta se kupite! — naređuje dežurni oficir. — Gospodine poručniče, dosta su i nas posmatrali, pa da vidimo i mi malo druge. Obuka je počela po baterijama, na novom francuskom topu model 1912.

Bugarski vojnici poskidali bluze i košulje im se belasaju. Nešto malo više gore sakupilo se dosta njih i... kao da seku drvo.

Poslednje su pošle poljske baterije. Išlo se lagano i obazrivo. Onda se zastalo. Stajali smo dosta dugo. Kada smo krenuli, prošli smo kroz neki zaselak. Vidimo neke košare, trošne kuće, ali nigde živog stvora.

Petrović, Rastko - PESME

palca i kažiprsta moje desnice opre se o takvu sponu njegove, izvršili smo najočitiji čin Novoga Zaveta i Pokajanja. Dosta je moje telo ispaštalo; ono hoće da uđe oslobođeno u svoj raj.

Dosta je moje telo ispaštalo; ono hoće da uđe oslobođeno u svoj raj. Dosta je svojom ludošću i moj duh ispaštao: jer dok nisam mislio uz pripomoć svojih organa i butina, kolena, premda sam na

”Dosta godina trebalo je da dođeš do ovih reči, Dosta ognjevi ređahu da dim ti pogled spreči, I udubio se kamen kolenom koje kl

”Dosta godina trebalo je da dođeš do ovih reči, Dosta ognjevi ređahu da dim ti pogled spreči, I udubio se kamen kolenom koje kleči, I pod teretom mržnje povijao si pleći.

I tamo sam čuvao ovce stričeva. ”Zemlja je ko zemlja, I u ovoj ođe ima vode i snijega, i krtola, pa dosta, A janje koje čuvam, dižući ga do ovce, Kolu ko i ođe, A onda je svedno za čiji nož i za trbuh čiji. ”Da, neženjen!

je bolje u postelji no s njom, Jer večeri su duge a treba živjeti sa svojim mukama, Provesti sa svojim brigama; I dosta je brojati njih, ko ovce da se ne zagube. ”Vremena su se promjenila, i više nije ko što je bilo.

Ali, zaista, dosta sam plako. Rastužujuća je zora, Svaki mesec je grozan, gorčinom sunca gore. Opojnim obamrlostima, ljubav, nadmela me

Opojnim obamrlostima, ljubav, nadmela me opora. O, nek raspukne se ova već lađa! o, neka odem u more! Ali, zaista, dosta sam plako.

Artur Rembo RUKE Ljubite ruke svoje da zasjaje vam jednog dana, Preskupo nikada dosta nije ruka vam namirisana. Gajte ih. Bolne nokte njene pažljivo srežite, Turpije za njih već nema suviše previte.

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

Kad bi se bar odnekud pojavio neki miš, iz zida izašao patuljak! Imao bi s kim da se poigra, s kim da popriča: dosta mu je da priča sam sa sobom, majko rođena! Okrete se dečak zidu, i od čuda protrlja oči. Otkud, najednom, ona pukotina?

Stanković, Borisav - KOŠTANA

SALČE, GRKLjAN i OSTALI (oslobođavaju se, razuzuruju se i počinju da sviraju.) TOMA (prekida): Dosta, dosta. MAGDA (donosi u jednoj ruci tepsiju, poslužavnik, sa raznim jelom a u drugoj ruci bokal.

SALČE, GRKLjAN i OSTALI (oslobođavaju se, razuzuruju se i počinju da sviraju.) TOMA (prekida): Dosta, dosta. MAGDA (donosi u jednoj ruci tepsiju, poslužavnik, sa raznim jelom a u drugoj ruci bokal.

TOMA (prvi put se okreće Ciganima. Strogo, znalački posmatra Koštanu, sebi): Silan glas... Ali dosta. KOŠTANA (produžava pesmu): Az li te gledam kroz mare U tija džanfes šalvare, Gde tiho mineš po dvore, Kako

TOMA (grčevito čupa koleno): Ne tako, ne toliko silno... Dosta, dosta... KOŠTANA (još razdraganije): Sum šetal, mori Đurđo, po Stara Srbija, Po Srbija i po Maćedonija, Pečalil

TOMA (grčevito čupa koleno): Ne tako, ne toliko silno... Dosta, dosta... KOŠTANA (još razdraganije): Sum šetal, mori Đurđo, po Stara Srbija, Po Srbija i po Maćedonija, Pečalil sam

Čuj!... Ili ćeš ti, ili ja... MITKA (podiže se, malo uplašeno): Šta? ARSA To! Dosta ja ćutah, trpeh. (Zagleda se u njega, hvata ga za mintan.) Zašto, bre, sada takav da si?

Će prosiš, pa će se raniš!... Srce će da ti se iskida... KOŠTANA (stresa se): Dosta! Nemoj, gazdo! MITKA (zavaljuje se, gorko): Toj je! Zar ja ne znajem šta ide!

Šantić, Aleksa - PESME

O, zar nije dosta nevolje i tuge, I surova puta što reže i bode?! Vaj, uzaman more naše krvi ode... Moja jadna zemljo, mi smo i sad

65 Stare, pakosne pesme I snove zle i hude Hod'te da sahranimo; No kovčeg nek velik bude. U nj ću još spustiti dosta, No šta, sad neću reći; Od bačve Hajdelberške Taj kovčeg nek bude veći.

Nosila spravite čvrsta Od daske debele dosta; No duža moraju biti Od Moguncijanskog mosta. I dvan'est diva. nek dođe Velikih i ustrajni', Jači no Hristofor

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

One pevaju i Kraljevića Marka“, „ali dosta suvo, iako ne istorijski verno nego po legendarnim motivima. Nežnija je samo pesma o njemu i bratu Andrijašu, ona iz

O borbenom poretku imamo samo docnije vesti koje se ne mogu proveriti savremenim izvorima, mada same po sebi izgledaju dosta verovatne. Centrom turske vojske, koji se nalazio svakako onde gde je Muratovo tulbe, zapovedao je sam sultan.

po gore pomenutim pisanim spomenima da je ista epopeja u XV veku bila uža, drugojačija i manje sređena, mogli bismo s dosta sigurnosti tvrditi da je glavna, najšira i najrazgranatija Nije mogućno danas prokljuviti kakvim je načinom i kako uz

Marko je za Turke kao kobac za preplašene vrapce. Marko je gorostas kome je zemlja tesna, snaga kojoj sudara nije dosta. Marko je otelotvorena težnja pritisnutog naroda da se opaše neodoljivom silom i da polomi ropske okvire života.

me pitaš, pravo da ti kažem: nije mene konjic ološao, niti mi je ruho ostarilo, nit' je malo golijemna blaga; svega dosta u dvoru tvojemu. Voljan budi, care, na besjedi!

tako knezu kazivati, jer će nam se kneže zabrinuti, i sva će se vojska poplašiti, već ovako našem knezu kaži: ima dosta vojske u Turaka, al' s' možemo s njima udariti, i lasno ih pridobit možemo. jera nije vojska od majdana.

obraća mu se kao što bi se obratio čoveku prijatelju: Doru sedla, ispod grive ljubi: „Ao doro, vrlo dobro moje! Dosta li smo, doro, vojevali, iz Turaka roblje izvodili, od Turaka glava donosili!

Kao dokaz da je rat profesija feudalaca Kravcov navodi ove reči Miloša Obilića: Ima dosta vojske u Turaka, al' s' možemo s njima udariti, i lasno ih pridobit možemo; jera nije vojska od majdana, već sve stare

No ti prati mojoj staroj majci — moja majka ima dosta blaga — nek ti kupi roba il' robinju, te zidajte kuli u temelja“. To se moli, no joj ne pomaže.

me pitaš, pravo da ti kažem: nije mene konjic ološao, niti mi je ruho ostarilo, nit' je malo golijemna blaga; svega dosta u dvoru tvojemu. Voljan budi, care, na besjedi!

Jugu vele devet Jugovića: „Lasno ćeš ga darivati, babo: u nas dosta konja i sokola, u nas dosta pera i kalpaka“. Tad govori silan car Stjepane: „Ima Lazo konja i sokola, Lazo ima pera i

Jugu vele devet Jugovića: „Lasno ćeš ga darivati, babo: u nas dosta konja i sokola, u nas dosta pera i kalpaka“. Tad govori silan car Stjepane: „Ima Lazo konja i sokola, Lazo ima pera i kalpaka; Lazo toga neće ni

Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE

I šuma osiromaši Jer Vukola samo puca A nikako da promaši Kad Vukola ide da lovi On je zaista divljačan Inače je dosta zabavan Čak i privlačan BIO JEDNOM JEDAN PETAR Bio jednom jedan Petar Šnajder moler i tapetar Sekretar za južni

ŽUT DOSADNO MI JE KAMEN DA TUCAM Reče putar OD MUKE PUCAM HOĆU DA BUDEM NEŠTO DRUGO BAR — VLADAR E PA SAD JE DOSTA reče Kosta Glavni čistač kamenog mosta GDE SI VIDEO ŠAKO JADA DA PUTAR NEKOM ZEMLjOM VLADA LUDI VIŠE NE ŽIVE U

O SVETO NEBO O MOĆNE SILE BACITE JEDNO PEČENO PILE Uto se javi Gavran sa grane NE DAJEM NIŠTA ZA GOTOVANE DOSTA JE BILO MUFTE DAVANjA PROŠLO JE VREME IZMOTAVANjA PLAVI KAKTUS I KLEKINjE Neprijatelj neprijatelju : Plavi kaktus i

mi je jadnog metka Jer si ružan kao četka PONAŠAM SE POPUT PAŠE Ponašam se poput paše Svi se samo mene plaše Dosta mi je ove slave Priznanja će da me smlave To miš reče ispred mačke Pa pobeže naglavačke Dosta mi je veličine I

se samo mene plaše Dosta mi je ove slave Priznanja će da me smlave To miš reče ispred mačke Pa pobeže naglavačke Dosta mi je veličine I svega što hrabri čine Hoću malo da se bojim Da osetim da postojim Reče mačka ispred kera Pa

deluje gromoglasno Al bez maka šta će testo Čami gorko kisne često Pusto mu je Jedno zrno Evidentno Čak deluje dosta štetno Al kad rodi mnogo strašno Sve zaveje belo brašno Za pogaču MOJA GLAVA DOK RADI RADI Moja glava dok radi —

Ćopić, Branko - Orlovi rano lete

Zveknu starudija. Sivac je i dalje uporno ćutao kao da u sebi prijekorno misli: — Bezdušnici jedni, nije vam dosta tolikih krntija, nego mi još odozgo dodadoste Herceg-Bosnu!

Kad je otvor već toliko proširen da bi se mogao uvući čak i odrastao čovjek, Lazar Mačak pusti ašov. — Sad je dosta, možemo unutra. Evo, ja ću prvi. — A zašto ne bih ja? — pobuni se Jovanče.

Pred njim se otkriše žućkasti zidovi neke dosta prostrane pećine, nešto malo manje od njihovog razreda u školi. — Lazare, ideš li? — zovnu on šapatom.

— upita knez. — Dječake, dječake, dječake! — uze da se prisjeća čuvar polja. — Ne, ne! Vidio sam dosta konja, goveda, dvoje-troje magaradi, ponekog mačora skitnicu i tebe, kneže, kad si, pijan, pao s mosta i valjao se kao...

— Bogme pravi brijeg! — potvrdi glas iz onoga otvora na plastu. — Hoće li dosta biti? — Čak i previše. Odjednom se plast nagnu i — buć! — prevali se na bok.

— Pazi, gledali smo stalno u potok, a ovo nijesmo ni opazili — reče Jovanče. Kako je ona rupa stajala dosta visoko, muke ih je stajalo dok se uspentraše do nje, a onda krenuše dalje sasvim pognuti, ponegdje i četveronoške, jer

— Blizu je potok, vode ima dosta, blizu put, a u blizini je i ona čuvena Mačkova pećina. — A zašto je zovu Mačkova? — začudi se komandant.

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

berićet potpuno iznositi da vam se napune gumna svakoga žita i hardovi vina i kace masla, i svake blagote da vam dosta bude i da vam prespeva svake letine od goda do goda.

telesnu potrebu i životinju, i vidimo poljske ustalce gde rade o tom i trude se od rana do rana izlazeći na poslove, i dosta se promatraju kako bi dobro i mnogo posejali useva radi svoje i naše potrebe, — nego braćo ostala i dobri ljudi, i mi,

Al' što je postalo od Boga za potrebu izarad ljudi, ipak se svakad toga nahodi svega dosta s promenom godištnom. Od zemlje što je sazdato, od nje se udilj i rađa po zavičaju svome, i opet sve u zemlju preobrće se

PUT Dosta i dosta takvih ima Što širokim putem putuju svoj život, Ama uska vrata i tesni put je Kojino uvodi ljude u život, I malo

PUT Dosta i dosta takvih ima Što širokim putem putuju svoj život, Ama uska vrata i tesni put je Kojino uvodi ljude u život, I malo je

Vešte i bistre oči tome valjadu da proznadu što u čemu leži; mnogo je i prevarno; dosta mnogi uzalud i troše se i kopaju, al’ i opet ne odstaju se toga im zametna posla, nego jošte većma prianju podublje

Ako i vide da je tek sve sade zemlja, dosta prave rude i napolje isture ne znajući što je! Al' u pismu nije tako, niti je u njemu što sa zemljom, s bunjištem li

Preko sveta svakad duše vetar tako da dosta put i strehe s kuća raznosi i vode klati sas dna, al’ kad s glave stane otkud mu je započetak, onda tim časom svud se

Oni bi tek u polju sas hrti gotovo dočekivali, te hvatali. Čineći im na ruku da gledaju seir, dosta put i sam bi noćom podranio; ode u planine, te do zore bi dojurio pred carogradsku kapiju svakojaku razliku zverad, te

Štarad i David pade s tuđom ženom, a svojih žena dosta je imao — car je. Ama kroz oči i pogled se onesvesti i obeznani se.

Te prorok do proroka dođe, štono se tako i među doktori dosta put zgađa: ako se jedan razboli, drugi dohodi vidati ga.

I boljarin — reče — sa svačim je bogat, dosta ima i preko vrha svakojake stoke: čopori, čopori — ovce, krave i drugo imanje širi mu se po polju.

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

Ali šta da se čitaoci lome preko polja i atara, kad je dosta da mu pogledaju konak, dvore njegove, koji su i viši i lepši i od samih pašinih!

Svakoga dana imaju dosta posla devojke dok sve to izribaju, pa se sija po čorbadži-Zamfirovoj avliji kao da su se sunca spustila i poređala dole

Kad bi mu spomenuli „više škole“, i da bi dobro bilo da je — kad mu je već bog dao svega dosta — pošlje u Beograd, hadži Zamfir bi ih tada samo pogledao i pogledom presekao; istresao bi čibuk, i to bi bio znak da je

Silno joj se uvrte u glavu i silno je uspravi i podiže pomisao da je ona čorbadžijska kći i prva lepotica. To beše dosta da je često, — kao i sve koje tako drže mnogo na sebe i ne lepotu svoju — iako lepa, izgledala vrlo glupa!

A to se pomalo moglo i verovati, jer Mane je dosta često jutrom bio predmet razgovora sa svojih noćnih podviga. A u isto vreme kad je kudila Mana, hvalila je onog

E, što iskate više?!... — Neje sproti trgovačku i čorbadžijsku kuću... — umeša se tetka Taska, koja se dosad dosta rezervisano držala i pustila one druge dve tetke da govore, a ona zadržala za sebe kao neku završnu reč, pa sada poče

— Vika, čorbadžijska kuća, čorbadžijska kerka! E veće nema! I čorbadžijsko neje do veka... — E, dosta de! — veli joj ozbiljno čorbadži-Zamfir. — Došla si, navodadžisala si, ništo neje bilo, — e, sag se vrćeš...

— Koritar, a njegov pa tatko, kako ga zvaše u čaršiju? — Vrtivagan... Ta sag: „Mi smo čorbadžijski“!... — E, dosta veće! — reče Zamfir i diže obrve. — A što pa? Ako ne uzne iz vašu kuću, — će ostane neženet? Mori, za toj lasno.

— A što pa? Ako ne uzne iz vašu kuću, — će ostane neženet? Mori, za toj lasno. „Imaš si grbinu, samarice dosta“; ta i za Manu i ženenje njegovo lasno... — Može, ama sproti seb’ priliku.

Turi si nož u stol, eli frlja tufeci — kako Debrelija... U svaku ma’alu ima si po jednu na koju je frljija merak... — Dosta de! — prekide je Zamfir, ali tetka Taska ipak nastavlja: — ... Onoj mu treba za kef, a ovo naše pa za pare...

Onoj mu treba za kef, a ovo naše pa za pare... i što iska da si ulegne u čorbadžijsku, potakvu familiju... — E, dosta sag, Taske!... — preseče je domaćin. — E, biva li toj od esnaf-čoveka? Red li je? — nastavlja tetka Taska.

On je u to doba već obično u krevetu. A sreća što nije bio, jer i bez toga dosta je bruke i sramote. da, misli Mane, sami su bili.