Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
— A gle! — rekoh ja veselo. — Nema nikoga u kući, pa me strah. — A ti sedi kod mene. Ja je uzeh za ruku. Dovedoh je do kanabeta.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
I tako, već smo se pretvorili u društvance muških osobenjaka kada jedne avgustovske noći slučajno dovedoh Veru. Bila je daktilografkinja prve klase i prekucavala besplatno moje žvrljotine.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
posrnu i htede pasti. Ja pretrnuh od straha... odjednom se sledih, uzeh ga kao malo dete i dovedoh kući. Tada sam videla da na njega nikad ne bih mogla ruke dići... da ne bih mogla ubiti nikoga.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Ja dovedoh mečicu s mečićima, Da mi tera vučicu s vučićima: Mec na vucu, vuc na kucu, kuc na lisu, lis na macu, mac na lasu, las
4. Neće l’ pelin brdu rasti Ja posejah pelin travu: Ne hte pelin brdu rasti. Ja dovedoh šutu kozu, Da opase pelin travu. Ne hte šuta pelin pasti, Ne hte pelin brdu rasti.
Ja dovedoh šutu kozu, Da opase pelin travu. Ne hte šuta pelin pasti, Ne hte pelin brdu rasti. Ja dovedoh mrka vuka Da zakolje šutu kozu. Ne hte vuče šutu klati, Ne hte šuta pelin pasti, Ne hte pelin brdu rasti.
Ja dovedoh vranca konja, Da popije mutnu vodu. Ne hte vranac vodu piti, Ne hte voda vatru tulit’, Ne hte vatra koplje goret’, N
Stanković, Borisav - JOVČA
Jesi zdrava? Kako tvoji? ANĐA (podiže se, ponizno): Zdrava sam, zdrava. MITA Nije htela da dođe. Jedva je dovedoh. Neće. Veli: što ću i ja tamo? Neće, ja; neće, jer zna da mora za njenoga onoga sina, krasnika...
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
svoj grešni život, pomislih, da neće biti grešno pred Bogom, ako se zamolim Spasitelju za ove zabludše ovde, pa ih dovedoh u sveti hram i očitah im veliku molitvu svetog oca našega Vasilija, iže jest na oderžimih bjesom...
Stanković, Borisav - TAŠANA
HADžIJE Blagodarni smo, dedo! Ulaze Arsenije klisar i Paraputa. ARSENIJE (vodi Paraputu): Dedo, evo dovedoh Paraputu. PARAPUTA (kad vidi sve u sobi, počne da uzmiče): Žiž, žiž, izgorećete Paraputu!
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Baš je tako s Julicom. Tu se dve krvi nisu mogle sliti. Sada je nešto naročito krv vuče majci... Kud je i ja i dovedoh ovamo da doživi onu nesreću. Ali šta bi i kud bi bez mene, i moje kuće, i Todorove dobrote...