Jakšić, Đura - PROZA
Lepo, mirno skrstio je bele ruke, pa čeka Strašni sud... Siromah!... Možda će tako, skrštenih ruku, doveka čekati?... Možda taj veliki božji sud neće nikad ni doći da svirepim sudijama moga muža sudi?...
Ako ti se ne spava, učitelju, slušaj me do kraja! Tužna je to pripovetka, sećaćeš je se doveka. — Pripovedaj, Miladine. Ja rado slušam pripovetke...
Obradović, Dositej - BASNE
Ko hvali, na nekoliko hiljada godina posle, Sokrata, Marka Avrelija i miloga Tita, i ko će ih hvaliti doveka? Nebesna prekrasna kći b l a g o d a r n o s t!
stoji čisto i jasno napisano: da što god u usta uhodi, sireč što je kome prijatno i što on može jesti, to ga nikad doveka neće oskverniti, nego zle reči kad iz usta izlaze, one skverne i pogane čoveka.
prosvešteniju ni pravoj dobrodjetelji; obače nek se ova dobra uvode onde gdi glupost ne vlada, a gdi zasad vlada, neće doveka vladati. | 113 Kornjača i orao Kornjača molila orla da je nauči letiti.
”—ovo kad bi mi mogli pristojno razumeti, doveka bi se morali sramiti za toliko naše maloverije i nerazumije! Odjejanije kad se izdrpa i izdere bacamo ga u đubre; telo
Ali će se pokajati? Onaj pokajati koga je srce tako opoganjeno da u vreme mira čoveka može ubiti, — nikad doveka! On ne zna šta je pokajanije, nego samo u vreme bolesti laže, i hoće boga da prevara.
i presvetli obraz, i bićete uprav svobodni, hrabri i slavni narod; koje vam želi srce i duša moja od blagoga boga doveka.
Ne dajmo se vremenim koristoljubljem zaslepljavati! Nećemo doveka ovde živiti. I nikada ne zaboravljajmo, ne samo kako hristjani nego i kako česni ljudi, one svete reči: „B u d i v a m
Da vi take blagoslove imate, vi bi sebe najpre blagoslovili, i ne bi doveka prosjaci bili, ni svetu dosađivali. S.: Mi ne prosimo za sebe, nego za manastir. K.: Opet on — „za manastir!
Evo, braćo moja, dokle sujeverije i slepota može doći i stignuti! I ovakove vešti ne samo što bi doveka morale ostati, nego bi jošt sve nagore išle, zašto zlo kad otme mah, neće da se ustavi, no sve to većma napreduje.
Blagosloveno i sveto ostaće ime njegovo doveka! Koliko se više čelovečeski rod bude urazumljavati, od mračnoga sujeverija osvoboždavati i čistim razuma svetom
Otvarajmo samo na sve predmete koji nas okružavaju oči naše, razmatrajmo ih sa vnimanijem uma! I ježe li bi doveka živili, ne bi nikad prestali sa sveštenim Pevcem vopijući: „V o z v e l i č i š a s j a d j e l a t v o j a, G o s
ustavi, s velikim ustremljenijem bi se svaljao taj | čas u dolinu, a siromah Iksion opet s njim uz goru kao i pre, i tako doveka. Zašto dakle među slovesnim i razumnim stvorenjem večna, luda i sramotna kavga, koja im ogorčava dne života?
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Odoše junaci, bolji od boljega, odoše živdžije, odoše ljudske ale! Pa nećemo ni mi živeti doveka, nismo ni mi veće budale! ZVEZDA PUTNICA 1. Da li te iko na kraju puta čeka? Je li ti nebo prazno bez čoveka?
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Lutaću šumom... Lako je i kući otparknuti kad se ova galama stiša... Ići ću krijući. Ta, valjda, neće ni ovako doveka ostati!... Kad se Turci dignu, rasteraće ih kao vrapce... Teškao se tom mišlju, i ona ga malo umiri.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
sebi kako je bilo i Šaci i Juli toga trenutka, jer to se i ne može opisati, to vredi doživeti i osetiti, i posle ga se doveka sećati. Milo oboma, i njemu i njoj. »Nema sumnje, — misli i jedno i drugo, — to se mene tiče!
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Brak je bio svetinja. Ropstvo doveka. Dok se, poguren, mučio nad svojim računima – jer nije bio vičan računima – Trifun je sedeo pognute glave i video je,
Kriju od nje, da je pun gada. Ali, ona to zna. Isakovič je udovac, a pošto je udovac, ne može živeti udov, doveka. Ona je njega izabrala, od prvog trenutka, kad im je ušao u kola, kad su pošli iz Budima.
Ona se zaplaka. Njoj se činilo da će to leto, sa Pavlom, koji je bio prijatan gost, trajati, valjda, doveka. U prvi mah, kao luda, ona je Pavla nagovarala da uopšte odustane od te selidbe u Rosiju.
I oni se dodole, frakaju, pa idu u lov, na mlado zverje! Hteli bi da žive doveka! Da produže život čoveka! Da budu mladi ponova! Neki čak kažu i da će se roditi ponova!
Ima on, kaže, i drugih briga. U vojsci. Ne misli da ostane, doveka, sekundmajor. On je, kaže, rešen da dobije jedan puk, i za sebe, i neće da služi, doveka, ni Ševiča, ni Horvata, ni
Ne misli da ostane, doveka, sekundmajor. On je, kaže, rešen da dobije jedan puk, i za sebe, i neće da služi, doveka, ni Ševiča, ni Horvata, ni Preradoviča. Polazak Đurđev i Anin, iz Kijeva, odigrao se, tako, brzo.
Nušić, Branislav - POKOJNIK
Pa vi to tako možete terati doveka i onda ne treba, je l' te, ja ništa drugo da radim nego čas da plačem a čas da se smejem!
Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA
MUŽ: Prestani jedanput, more, to nije lepo. ŽENA: Da prestanem; a gdi je kapa, a oćeš da idem doveka u venčanim aljinama? MUŽ: Ta ubio te Bog, tako da ti kažem, šta si donela, te si napala toliko! ŽENA: Tako!
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
GAVRILOVIĆ: Ja ću onako postupiti kao što čine rodoljupci. Valjda ći i ja doći u čislo njihovo. ŠERBULIĆ: Nikad ni doveka. Koji je bio lane mađaron, taj će se kao takav i poderati.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
»To vreme, pisao je docnije Karadžić, svakidašnje razgovore s Kopitarem neću da zaboravim nikada i doveka; tu je moje pređašnje opširno, ali nesavršeno znanje srpskoga jezika pravilima oživelo.
Radičević, Branko - PESME
javore Pljušt pritiskô odozdo do gore, Svuda pljušta, trnja i bunike, Dešto cveća, ali čemerike, — Čemer nama bio bi doveka Da se jadu nije našlo leka, — Nit' izvora, ni vodice ladne Da se usne ponakvase jadne, Ni tičica, ni pesama lepi
I tako će dok je veka biti, Jedno grabit, drugo donositi, Al' što zima ugrabi meneka Ne povrnu niko ni doveka. Daničiću!
“ 51. „Jedanput on baš predveče Dođe zbunjen ka meneka, 'Živa bila', tako reče, 'Ti si moja, pa doveka; Zlato, srebro jeste sreća, Al' je milost moja veća.'“ 52.
Nova dana, opet nova muka, Ona s' diže da iznova kuka, Kuka sada, pa će i doveka, Na 'vom svetu za nju nema leka... Oh ta mani i tugu i jade, Pa pogledaj te junake mlade! Topot, zveka...
svetu Njine duše jedna drugu sretu, I onde će puste se pobiti, Al' drukčije i ne more biti: Srb i Turčin zlotvori doveka, Tu ne beše, ni će biti leka. Al' pogledaj sad onog jadnika!
Takom divnom nadao se danku: Svud zlotvori divno polomljeni. „Blago li si večeraske meni, Večaraske pa još i doveka.“ Tako junak misli u sebeka, Još mu na um pada divna Cveta. Al' kaki je to konjik, Mileta?
Ona planu, pa zbori sebeka: „Blago meni sada i doveka, Eto meni divna gospodara!“... Ao Ajka, al' te sreća vara!...
Kostić, Laza - PESME
Samo naveki ispred tvog lica, naveki prognan da je izdajica! Na njega samo, roba doveka, na njega samo, samo na njega, nebeskog gnjeva sve gromove prospi, ne prosti njemu, il' nikom ne prosti!
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Usud ustane, pa otvori sanduk s novcima i stane bacati po sobi sve same dukate, govoreći: „Kako meni danas, tako njima doveka“. Kad ujutru dan osvane, ali nema onih dvorova velikih, već mesto njih srednja kuća; ali i u njoj opet ima svega dosta.
Usud stane prosipati novce po sobi govoreći: „Kako meni danas, tako njima doveka.“ Kad ujutru dan osvane, ali nema ni one kuće, nego mesto nje stoji manja.
i otvori sanduk, pa stane prosipati sve same džidže i gdekoji marjaš nadničarski vičući: „Kako meni danas, tako njima doveka.“ Kad ujutru svane, a koleba se pretvori u velike dvore kao što su bili prvi dan. Onda ga Usud zapita: — Šta si došao?
Kako je meni bilo onu noć kad se ko rodio, onome će onako biti doveka. Ti si se rodio sirotinjske noći, ti ćeš biti siromah doveka.
Ti si se rodio sirotinjske noći, ti ćeš biti siromah doveka. A tvoj se brat rodio sretne noći, on će biti sretan doveka.
Ti si se rodio sirotinjske noći, ti ćeš biti siromah doveka. A tvoj se brat rodio sretne noći, on će biti sretan doveka. Nego kad si se zakanio i toliko se trudio, kazaću ti kako ćeš se pomoći.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
Da Bog sačuva! luđa, nesmislenija, bezobraznija, to sve može biti, ali pametnija, nikad ni doveka. JEVREM (smeje se): Zna Maksa, nemam ja brige za njega. Dakle, snao, čula si lozinku; samo kuražno! (Odlazi.
NIKOLA: Ta rastresi se i ti jedanput da ga đavo nosi! Sve tvoje drugarice kako tako, al ti doveka u đubretu. Od Božića nisi bila u crkvi. MAGA: Kad ne mogu da stignem. NIKOLA: Svako živo dospe, samo ti ne možeš.
Nek ti se što prigodi, neka štetuješ, izgubiš, pa da doveka žališ. KUZMAN: Zar i ti držiš na sujevjerija? DAMJAN: Ne držim, nego bi mi žao bilo da te nisam opomenuo.
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
— Idi mi zovi Pelu. STEVAN: Koju Pelu? SULTANA (baci se na njega maramom što je u ruci imala): Oćeš da me doveka jedeš? Ne znaš koja je Sretinica, a znate svi da mi š njome oči vadite.
) PERSIDA: O, aspido! Pakao se morao nasmejati kad si se ti rađala. Ris u šumi može se ukrotiti, a ti nigda ni doveka. Ali čekaj, koliko sam opijuma u limunadu metnula, znam da me nećeš noćas uznemirivati Dabogda ne probudila se.
STEVAN: Sad ćedu mi jošt i čizmašice biti gospođe. SULTANA (zamane na njega): Skote, i da bi li, strvino, oslepio i doveka ne progledao! STEVAN: Jesž čula, seka Pelo? Dosta sam se dao od one naše aspide ćušati.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Kuku meni, jadnom i nesrećnom, odsad pa doveka! A onaj bivši novinar, sadašnji portir, samo sleže ramenima i ponavlja: — Šta vam ja mogu, tako mi je naređeno!
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
— Eto, moja!... moja!... je li?... Doveka! — Tvoja!... prošapta Ljubica i uzdahnu gorko, izvijajući se polagano iz njegovih ruku, kojima je beše obavio i stegao
O, ala je to društvo nepravedno!... Pa da li će me doveka prezirati, čak i onda, ako ja postanem uzorita žena i učiteljica ?!... Hoće, hoće... znam...
— Žalite jamačno i sad? — E, ne mogu doveka žaliti... svemu ima kraja. Mislite li da bi vas ovaj širet žalio ?... Ljubica pocrvene i obori glavu.
Nego šta bi ti htela, kad ne možeš ovako ? — Samo da nisam više ovde ... hoću da sam s tobom... jednako, doveka... — Ho, muke!... Pa ti bi malo do konzistorije?... Dobro, neka tamo do leta, pa ćemo gledati... A?... — Hoćeš...
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
“ A najmlađa govorila: “Ja bi’ drago najvolela — Čoja će se izmeniti, Blago će se potrošiti, Moje drago za doveka.“ 177.
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
GINA: Mene možda i oćeš — i daj Bože! — ali te flaše ne možeš nikad, ni doveka! BLAGOJE: Ne mogu? Gledaj kako ne mogu! (Baci flašu daleko u reku.) Jesi li sada videla kako ne mogu?
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Golub odlete veselo, a kamen udari u prozor, razbije ga i pogodi ono prvo dete u oko, tako da mu oko iscuri i ostane doveka bez oka!” — Kakvo je ono dete što je sedelo u sobi blizu prozora? — Ono je nevaljalo i opako dete!
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Ali kako je sve na svetu prolazno i promenljivo, neće ni Tašula doveka trpeti. Doći će već vreme, kad će se on svima njima osvetiti! Bože zdravlja, porašće i on kao i svaki stvor.
— Bolje što nisi. Neće ni njegovo doveka! — Ama i ja to velim! Neka ide, a što veliš, neće ni njegovo dovjeka biti, a dotle; Odiđi, grbava vjero, kumim te
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Nevolja (kudelju) tanko prede, a daleko snuje. — Nijedna muka doveka. — Nevolja tanko prede, a nužda uvodi u svake niti. — Zid ruši vlaga, a čoveka tuga. — Tuga, nevolji druga.
— Koj’ si ima čavku, taj si vika „iš“! — Krpi manje, dok nije bilo više. — Kud će suza no na oko? — Kus petô pile doveka. — Kućni prag — golema planina. — Lakše je sačuvati rešeto buva, nego ženu. — Lumpuju banovi, pukovi plaćaju.
(Čovek vuče ovna za vunu) 37 — Ja doveka natrag hodim i repove napred vodim? (Mutavdžija, dlakar, strunar) 38 — Mala baščica sitnim trnjem ograđena?
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
| POČETAK GREČESKE KNjIGE Na[h]ođaše se u to doba u Čakovu neki starac Dima, Grk. Nikad doveka jutrenja, večernja i sve što se god u crkvi posluje ne bi moglo bez njega biti; mlogo bi puta čredni pop bez nikakva
Iz ovoga svega, ko [h]oće može dobro poznati da česni i sveti brak arhijerejem ne može nikad doveka zabranjen biti i da mirski sveštenici, u česnom braku živeći, čada rađajući i dom svoj upravljajući, mogu arhijereji i
I nije se čuditi. Ljudi nikad doveka, ako će i sveti biti, ne mogu biti bezgrešni. To je sve zaludu; sam je jedini bog soveršen i bez greha.
Slušao bi[h] s velikim vnimanijem ne bi[h] li najmanje što razumeo. Nigde ništa! Nikad doveka, pomislim u sebi, ne nauči[h] ja ovog jezika. Što je sitno — sitno preko svake mere i razloga.
Prekrasni moj Andrej Petricopolos Korfiot, ljubeći dobrodetelj, Marijinu je on čast izbrao, koja mu se doveka neće uzeti. Dobroje on znao što je radio.
[H]oćeš li da si čitav, idi svojim putem, niti i[h] gledaj, jer ako diže oči i pogleda, već ne ode dalje; tu ćeš ostati doveka.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Pa nervozno premeće listove pukovnik: „A ti plači, sentimentališi, dokaza nemaš, i doveka ćeš sumnjati i kidati se.“ Pa jest, i kakvog, đavola, dokaza čovek može imati — misli pukovnik — mi ovamo, oni tamo,
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
ustane, pa otvori sanduk s novcima, i stane bacati po sobi sve same dukate, govoreći: — Kako meni danas, tako njima doveka. Kad, ujutru dan osvane, ali nema onih dvorova velikih, već mesto njih srednja kuća; ali i u njoj opet ima svega dosta.
Usud stane prosipati novce po sobi, govoreći: — Kako meni danas, tako njima doveka. Kad ujutru dan osvane, ali nema ni one kuće, nego mesto nje stoji manja, i tako je usud svaku noć radio, a kuća mu se
vičući: — Kako meni danas, tako njima doveka. Kad ujutru svane, a koleba se pretvori u velike dvore kao što su bili prvi dan. Onda ga usud zapita: — Šta si došao?
Kako je meni bilo onu noć kad se ko rodio, onome će onako biti doveka. Ti si se rodio sirotinjske noći, ti ćeš biti siromah doveka.
Ti si se rodio sirotinjske noći, ti ćeš biti siromah doveka. A tvoj se brat rodio sretne noći, on će biti sretan doveka.
Ti si se rodio sirotinjske noći, ti ćeš biti siromah doveka. A tvoj se brat rodio sretne noći, on će biti sretan doveka. Nego kad si se zakanio i toliko si se trudio, kazaću ti kako ćeš se pomoći.
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
Uči se po modi govoriti: mamice, mamichen, ili ako ćeš sasvim francuski, mama, a nemoj doveka biti paorka, kao tvoj ujak... Čuješ, Evice, da ti jošt jednu kažem. (Uzme je za ruku.
FEMA: Paorko, zar sam te malo vospitavala? Kamo božur, komifo-le sužes? Zar oćeš doveka da me sramotiš? EVICA: Verujte, majko... FEMA: Pst! (Vrti glavom na nju.) Mama, mamichen... No, šta si htela kazati?
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
XVI Listaj, goro, listala Tužnima rad leka! Blistaj, zoro, blistala Ovako doveka! Šapći, luže tihani, Miri, lipo, miri, A lahore lagani, Ti joj miris širi!
Ostaj tako marljiva I za doček spremna, Ostaj tako darljiva, Samoćo melemna. Leči, teši doveka Sve bolane grudi, Koje beže od sveta, Od veselih ljudi.. XVII Što me ljudi glede tako Što me tako prate svude?
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
I, vejući, natrag Odleti preznatno U Stig, polje zlatno: Nek' barjak tvoj samo Treperi onamo. Neka na Moravi Doveka boravi, Kao žubor klasa, Zvižditelj tvog glasa, I rosom okiva Zlato njenih njiva.
teško njemu, i sene se boji, Jer smrt mu grozi nenadna i preka, A rođeno kad majka čedo doji, Tad pravu ljubav uživa doveka; Tko uši ima, ovo neka sluša, U ostalom pak svakom bog a duša.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Ja ću, u vedre dane, Bludeti kroz poljane; I u svom bonom sanku, U noći i uranku, Doveka biću s njime. Vi travne, vite staze, I vi pećine gorske, S prohladnim, blagim mirom, I vi obale morske, Čuvajte spomen
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
na primer, onaj Živko, inače Užičanin, saznavši da mora ponavljati treći razred, ovako zacvilio: Lele mene odsad pa doveka Đe pogibo', za boga miloga, Ni u boju niti na megdanu, Nit' od puške, niti ljuta noža, Već od ruke profesora Luke,
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
da traži izlaz u turčenju: turči se jedan Crnojević i jedan Obrenbegović, da bi njihova plemena jedno protiv drugoga doveka ratovala: Nijesu se nigda umirili, niti mogu krvcu da umire, no i danas tu prosiplju krvcu.
Ako ću se privoleti carstvu, privoleti carstvu zemaljskome, zemaljsko je zamaleno carstvo, a nebesko uvek i doveka“. Car volede carstvu nebeskome a negoli carstvu zemaljskome, pa sakroji na Kosovu crkvu, — ne vodi joj temelj od