Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Kraj sve te veselosti, u toj ženi bilo je i žalosti. Ona je, preko čardaka, dovikivala svom mužu: „Ajme, Petre, što kukate? Nije siromah Pavle dite! Pa da ne zna šta radi!
Starost uskoro zakuca na vrata. Ona je domaćici dovikivala, da joj je ćerka bajna, i da će im se odužiti za gostoprimstvo, kad budu došle u Vijenu.
Sanjao je ženu na samrti. Sa nekim užasnim krikom, ona mu je dovikivala: „Ne daj me!“ A ponavljala, plačući, da je sve bilo isuviše kratko, da je život kratak, da se nisu još ni, jedno na
Imala je čudnu boju, kulaša. Praćena Ševičem, grupa oficira, posle jahanja, obilazila je arenu i glasno dovikivala jahačima, koji su jahali na prepone, kao da ih neki demon tera, a kad bi se neki među njima iskrivio, iznad viših
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
— Zdrav je, ,zdrav, dedo! — dovikivala bi mu Todora oko ušiju. — Eto pre tri dana poslao Arnautina. Sve pozdravio, nama poslao nešto novaca, da nam se nađu
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Onda bi baba odozgo, sa čardaka, glasno dovikivala sluškinji šta treba reći tom gostu, toliko glasno da i on sam čuje i ode pre no što mu sluškinja išta kaže.