Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Do sad li dva li dođe Milenko, ogrte vlašku belu kabanicu, i vlašku kapu, i doziva i̓ turski, kaže: „Selam vam je od bimbaše, sad će doći, no kažite mi ko ste vi.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Prilazilo joj se kroz lišće. Isakovič se srušio, od umora, tu, i tek je docnije prikupio snagu da počne da doziva, muklo. Nije bio klonuo samo od telesnih patnji.
Zaspao je odmah i ležao kao klada. Stenjao je nešto i mrmljao je, u snu, nešto. Kroz san, međutim, čuo je da ga neko doziva po imenu i trže se, probuđen, jer je čuo da neko, iz mraka, ispod njegovog doksata, zaista, doziva.
čuo je da ga neko doziva po imenu i trže se, probuđen, jer je čuo da neko, iz mraka, ispod njegovog doksata, zaista, doziva. Glas je stizao, u sobu u kojoj je spavao, kao zavijanje pasa, izdaleka. „Isakoviču, kurvo, iziđi da se porazgovaramo!
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
“¹⁸ Pri porođaju, porodilja u Homolju se krsti i govori: „Otvori Bože!“, a babica ovim rečima doziva dete: „Ajd, izlazi, spremila ti baba tanku košuljicu, crvene čarape i šarenu torbu!
zakletve možemo podeliti na: uslovne kletve (samokletve) u kojima onaj ko se zaklinje predviđa svoje najveće muke i doziva najstrašnije nesreće ako ne govori istinu ili ne ispuni neko obećanje („Bog me ubio ako lažem!
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
otkrili su se u svim njihovim mnogoznačnostima, dali nam se na prvi pogled, u distisima, gde rima pomamno i nezasitno doziva rimu, i gde stih neprestano traži i nalazi zadovoljenje u zvučnoj eksploziji koja ga zaokružuje, ispunjava, i poništava,
Milićević, Vuk - Bespuće
To je bio pogreb njegovog oca. I sad, kad doziva sebi u pamet sliku svoga oca, ona izlazi pred njega vazda živa i svježa; on gleda pred sobom toga krupnog i čvrstog
Sremac, Stevan - PROZA
U hiljadu i osmoj stotini, Devedeset devetoj godini, Knjigu piše jengleska kraljica, Glavom mlada dilber-Viktorija, Pa doziva mlade džentlimane. GLAVA DRUGA Rekosmo da je gazda Radisav imao poviše dece, devetoro na broju.
Radičević, Branko - PESME
Ravno polje na široko, A na polju dva okola, Sredom gledni sina gola, Tatarin je — vatra živa — Preti mačem pa doziva: „Oj Ugrine, kurvo, amo, Amo da se ogledamo!
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Macane braco, lija me davi, Macane, druže, brzo me bavi, stotinu zrna u pušku stavi!“ Uzalud Mačka doziva drug, daleko bješe zeleni lug. Stari se Mačak za lovom vije, Pijetlića svoga ni čuo nije. . . . . . . . . .
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Ali dani prolaze, ljudi se „fronte“ i poravnavaju, truba opet neprestano doziva dežurne i po ceo dan se raportira: „Baterija je u ratnom stanju. Nema ništa novo.
Ali vojnici prolaze pognute glave i niko ništa ne uzima. Neko od naših vojnika doziva Tanasija. — A-ja!... Slatko mi je kad ukradem. Imaće još sela, ne brini ti! — odgovara Tanasije.
Čujemo, neko ječi. Malo dalje, tamna nepomična prilika... U blizini neko doziva: „Druže, druže...“ A kuršumi fijuču sve češće, i mi pognuti žurimo, pa i ne osećamo koliko kipti znoj sa nas.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Niže kule u polju široku, Da mu žanju bijelu šenicu, Sve sabira momke i djevojke; Mobu gleda sa istoka Sunce, Pak doziva Danicu zvijezdu: “Oj Danice, draga seko moja, Da gledamo bega Jovan-bega, Ima li što ljepše pogledati, K’o djevojke
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Gospodar Jevrem zastaje ispod prozora na kraju bočnog dela kuće, prozora koji gleda u Jevremovu ulicu, i doziva: „Nikola, hej, Nikola!
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Da za njim plaču te oči lepe, Ta usta slatka njega da žale, Taj srebrn glas da njega doziva, Dok kose crne čežljivo pale, U času tuge, ljubavi dušâ Kad mistična magla sve obliva... Sv.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Poče razmišljati šta da čini i kuda da se uputi. „Aristotele!“, začu on kako ga doziva neki poznati glas. On se obrnu.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
preda se doboš sa onom stranom što nije probušena, vadi izlizane karte iz masnog koporana, pljuje prste, češlja karte i doziva vojnike što radoznalo izviruju iz svojih šatora. — Radnja počinje, ajde narode! malo a... a... ajnca, malo f... f...
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
A mali, tihi komšiluk domalo oživi. Stoka se s paše vraća i težaci s radnje. Čobančad se doziva, svraća ovce i koze. Iz daljega, s brda, čuo bi se katkad oštri zvižduk i dozivanje ljudi.
Čeljad je doziva, ali se ona ne obrće, već jednako trče. Uveče, poočim, nosač na obali, nađe je pred vratima sa zavežljajem u ruci;
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Al’ iz duše nek’ ti život Nad ne izbriše!“ »Otadžbina« 1891. ANĐEO I ĐAVO (Od K. Sasa) Kralj doziva slikar-umetnika: „Dve mi slike izremeči kistom. Budu l’ slike kistu tvome dike, Obliću te i blagom i blistom.
Miljković, Branko - PESME
opire TIN S druge strane groba živa zvezda kuca I zapaljeni vetar na početku dana sniva Noć u mome glasu više ne doziva prostore izgubljene koje poseduju sunca Krv moja zaspala pod kamenom ne bunca zbog pakla iz zemlje iskopanog ko
FENIKS (II) Smrću izmenjena kamen otvara Prazno polje doziva glasom umiri mora Jedina ptica što samu sebe stvara Iz pepela zlih vesti i praznih dogovora.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
J. je stan, i elemenat, gorske vile; sa svoje jele vila doziva drugu vilu (u narodnoj pesmi, Sofrić, 131). Sofrić misli, verovatno i s pravom, da slika iz narodnih pesama, gde se
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Gospa Nola, počela je to uostalom već ranije, postade mati. Doziva učiteljice; ide po dućanima u koje nije nikada išla, da devojčicu svoju lepo obuče; traži joj drugarice; razgovara s
I moglo se. Mirko udešava mladoj drўgi, troši na njeno odelo što ima i nema, nekako sa slašću je doziva čudnim njenim imenom: Lagana, i radi, radi, iako su mu ruke sve krivlje i kruće.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
Mladoženja (prvodadžiji na uvo). Novce, zaboga. Prvodadžija. Gdi je mlada nevesta? Mati doziva devojku i mladoženja je dariva; na koje ona odlazi. Prvodadžija. E, da vidimo sad ima li što devojka? Otac.
Popa, Vasko - USPRAVNA ZEMLJA
moli Gleda Kako po brdima vetar vatronosac Njegovim rečima psuje Smeška se I polako jede Knjigu gospodara sveta I doziva gladne vukove Sa vrha kruške baca im listove Pune crvenih dugovratih slova I belih jaganjaca PUTOVANjE SVETOGA
Petrović, Rastko - PESME
Ležeći, lice zamočeno u svod, Sveg u suzama smuti me strašni jad; Doziva, providnosti njene, ne osetih plod; Po rubu, svuda, iskusivši glad.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
Ulazi Mitka vukući za sobom Salče, Grkljana, Koštanu i ostale. MITKA (razdrljen, raspasan, okreće se i doziva ostale svirače sa ulice): Čalgidžije! Meteri! Čočeci! Ovamo, bre! (Dolaze i ostali.) Ovamo, braćo moja slatka!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Car isprosi po knjigam' đevojku, pak doziva Todora vezira: „Slugo moja, Todore vezire, da mi ideš bijelu Leđanu, mome tastu, kralju Mijailu, da mi s njime svadbu
Kad je care r'ječi razumio, on doziva Todora vezira: „Idi, slugo, te poznaj đevojku!“ Todor mu se pravo kunijaše: „Nijesam je, care, ni viđeo, jer su mi je
Kad odoše svati iz Leđani, kralj doziva Balačka vojvodu: „O Balačko, moja vjerna slugo, možeš li se u se pouzdati da rašćeraš careve svatove i da otmeš
Kad to začu Vukašine kralje, on doziva slugu Desimira: „Desimire, moje čedo drago! Dosad si mi bio vjerna sluga, a odsade moje čedo drago; vataj, sine,
Kad to začu Vukašine kralju, on doziva dva brata rođena: „Čujete li, moja braćo draga! Eto vila sa planine viče, nije vajde što harčimo blago, ne da vila
Kad su bili pred bijele dvore, udariše zvekirom na vrata. To začula Jevrosima majka, pa doziva svoga sina Marka: „Sine Marko, moje čedo drago, tko udara zvekirom na vrata? Baš kâ da su babovi čauši“.
Ode Marko u gospodske dvore, pak doziva Jevrosimu majku: „Jevrosima, moja mila majko, gospoda se jesu zavadila na Kosovu polju širokome, kod bijele Samodreže
“ Veli njojzi Vuča dženerale: „Ne plaši se, moja snaho draga! Ja onakih imam u tavnici, i njega ću sada dobaviti“. Pa doziva sila Velimira: „Velimire, moje čedo drago, uzmi, sine, za trista katana, idi dolje u polje široko, dovedi mi onoga
carstvu zemaljskome, pa sakroji na Kosovu crkvu, — ne vodi joj temelj od mermera, već od čiste svile i skerleta, pa doziva srpskog patrijara i dvanaest veliki vladika, te pričesti i naredi vojsku.
se na Šarcu vitezu, dobro Šarcu dizgen potegao, — igra Šarac kako i pomaman, i preskače konje i junake; pak doziva bega Kostadina: „Pobratime, beže Kostadine, idi, brate, bezistenu mome, donesi mi strelu tataranku, u kojoj je streli
Svega imaš u bijelu dvoru, još da imaš ribe od Orida!“ Mučno bješe Kraljeviću Marku, pa doziva slugu Bogosava, dodaje mu čašu i mataru: „Toči vino, Bogosave slugo!
“ To je Marko u riječi bio, kliče vila s Urvine planine, te doziva Kraljevića Marka: „Pobratime, Kraljeviću Marko, znadeš, brate, što ti konj posrće?