Jakšić, Đura - PROZA
Prosedeo je. Oči nisu imale više one svetlosti, behu tamne i upale, a lice mu dođe kao sneg belo. Meni izgledaše mnogo lepši nego pre.
„Može neko doći, Maro“, reče tiho mojoj dobroj tetki. „Praznik je; a i voleo bih da mi ko dođe, da se malo porazgovaram... E, baš sam željan ljudi i sveta!... Ne znam gde se moj stari prijatelj Marko toliko zabavio?
Ja sam ga poslušala. Berberin dođe, pozdravi se lepo s ocem, izvadi iz neke modrikaste maramice svoj žuti tasić, a moj otac dohiti jednu malu tronogu
Bože moj!... Onda sam se još umela i nasmejati, a sad?... Tako mi sedimo, a ispod astala diže se pseto, dođe do vrata, ušćuli uši i stade režati. „Idi, vidi ko je!“ reče mi tetka.
Bojala sam se da ne dođu sad Nemci da nam siromašnu kolibu zapale!... Ali oni ne dođoše, a dođe čiča Marko s doktorom.
“ Sirota!... Ni do groba ga nije zaboravila. Dan za danom tužno su prolazili. Nikad vesela lica, nigde osmeha. Dođe praznik: tetka postavi sto, iznese ono malo mršave hrane kojom sirotinja svoj gladan stomak zalaže, da ovaj žalosni
Grlice moja, nisi upamtila: davno je kako je sreća prekoračila prag ove naše kućice da se više nikada ne povrati... Dođe Božić ili Uskrs (majka ti beše još živa: vesela, mlada, a hitra kao veverica; otac tvoj mladić kakvoga samo
“ I ona opet tužno zajeca. Tako su mi prolazili dani i godine, u večitoj tuzi, večitoj samoći. Katkada samo dođe nam čiča Marko. „Maro“, veli, „treba porciju platiti“. Tetka mu kaže da nema, pa makar joj kuću prodali.
“ Drugi put opet dođe, pita imamo li brašna. A kad mu tetka kaže da nema, on uprti vreću sa pšenicom, odnese na suvaču, pa nam samelje.
Ali jedanput ne beše Marka kod kuće, otišao je u Bečkerek poslom nekim; a umesto njega dođe njegov sin Aleksa. „Rekao mi je babo da vas pohodim: možda će vam što trebati?...
„Šta je to?“ pitah se sama... I jedva sam čekala da ga opet vidim... a, ovamo, kad nam dođe, ja bih htela da pobegnem nekuda, ali ne mogu: stojim i gledam onu vranu kosu što mu gustim pramenovima kruži belo kao
A zar ima dve ljubavi?... Ima li dva života?... Dođe veče. Tetka je legla da spava, a ja iziđem napolje pred kuću; tu sam dugo na jednoj klupici zamišljeno sedela.
Obradović, Dositej - BASNE
u samo jednom mestu, selu ili gradu, a spriopštava|jući ti ovu knjižicu, svudću s t o b o m biti i gdi god ona dospe i dođe, tu ću se s t o b o m drugoljubno razgovarati, i što dobro budem znao dragovoljno kazivaću t i, i što je najvažnije: ne
No, — kako se često slučava — ko druge| lovi, i sam ulovljen bude, i ko za tuđom vunom pođe, sam ostrižen doma dođe. Lovac, negde tu sakriven, ustreli orla.
Misleći dakle i na svaku ruku razmišljavajući u tako bednim opstojatelstvam šta će od njega pajposle biti, dođe mu na pamet da često, ovde na zemlji, ono što sila i snaga ne može, majstorija i hitrost učini.
najodaljenih granica prognatu i sakrivenu istinu; koji ne ište da pozna one koji ga okružavaju, i veruje onom ko pre dođe i onom koji ume lepše govoriti, hitrije lagati i iskusnije laskati — podoban je ove basne lavu, koji veruje sve što mu
A kad dođe lisac, samo ume li on bolje slatkosloviti i lagati, nek se onda drži kurjak! Čovek ljubokoristan i lakom priličan je
a jošte, što je crnje i opačnije, hoće silom i na ljutu sramotu i druge da nauči, pak govori pust što mu god na pamet dođe. Stupa napred, niti se obzire, kao | slepac kad po blatu beži, ide samo na sreću, kud puče da puče.
Pošlje dakle lisicu te ih zavadi i rastavi. Onda lav, na svakog ponaosobito udarajući, svoj trojici dođe dođe do glave.| Naravoučenije Nesoglasije hristjana podiglo je Turčina; njihovo soglasije poniziće ga.
Pošlje dakle lisicu te ih zavadi i rastavi. Onda lav, na svakog ponaosobito udarajući, svoj trojici dođe dođe do glave.| Naravoučenije Nesoglasije hristjana podiglo je Turčina; njihovo soglasije poniziće ga.
12 Lav i miš Lav utruđen legne u hlad počivati, i tu zaspi. Miš tuda hodeći, dođe mu u glavu da pretrči lava. Lav se prezne i ščepa miša. „Nijedna vero!
ga, pristupi k njemu kroško i, prijateljski pozdravivši ga, kaže mu da je zgotovio veliku čast, i moliga da mu u gosti dođe. Bik, više iz ljubopitstva nego li časti radi, pođe da vidi kakva je lavska čast.
Bik, više iz ljubopitstva nego li časti radi, pođe da vidi kakva je lavska čast. A kad dođe na lavov stan, ne videći tu niti kakvo priugotovljenije niti vatre na ognjištu, podozre| navjet, i vidi da mu se o koži
15 Kurjak, baba i dete Kurjak gladan hođaše kojekuda tražeći što da ize. Dođe uveče na kraj sela pred jednu kuću i čuje dete gdi plače i babu gdi ga straši, govoreći da ako ne umukne i ne pođe
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
nas vezane uza zid, pucaju u nas, - prska nam lobanja, prska cevanica, podlaktica, koska, otežasmo od olova u telu. Dođe i veče. Umorili se strelci. Odvezuju nas, psuju nam Boga i majku.
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
od kapije načinili i Su-kapiju celu noć uoči Vovedenija otvorenu držali i na vojsku ćesarovu čekali; no vojska ne dođe, ali zaista bili su se navezli u Zemunu, no ne izvezu se na Su-kapiju nego pored grada niz Dunav odu i iziđu na Borču,
’ i proče. Mi smo odatle gledali cara dogod nije u sobu otišao.” „Docnije dođe jedan oficir k nama i zapita: ,Ko je tu knez Aleksa?’ i Arsa mu odgovori: ,Ovo je’ i pruži ruku na mene.
” „Utom dođe s onim oficirom i Mijuško. Pita ga car: tko je on i šta je tamo radio i ko ga je na to poslao. — Zamuca moj g.
” „Ja odem u Valjevo — priča moj otac — i opet počnem čete skupljati, međutim dođe fendrik Jovan Vujadinović (on je prvi Srbin iz Srema, iz sela Tovarnika, čini mi se, dobar junak i pogibe posle na
Takav aga uzme nekoliko momaka, dođe u selo koje mu se dopadne, sazove seljake i kaže im : „Rajo, ja sam carev sin i aga, dajte, prodajte mi se da ste moji,
U to vreme dođe major [Despotj] Lukić u Valjevo i na Kličevcu šanac načini, skupe četnike (kako mi je otac kazivao 1800 momaka) koji su
) Moj otac dobije penziju, i vrati se kući. Kad on dođe kući, a to nahija ostala bez starešine i bez suda. Paša došao, primio Beograd po traktatu, s malo Turaka.
koji i svoju porezu troškovima doda i buruntiju napiše po koliko na jednu oženjenu glavu dolazi, i tako jedni̓ puta dođe na mešćemsku glavu po sto a katkad i više groša o Mitrovu-dnu i o Đurđevu—dnu.
nemačkog rata kazali prvom veziru, i Toliko su posle svagda držali, a ono kad porežu u narodu po oženjenim glavama, to dođe po 8 ili najviše po 10 groša, jerbo su knezovi glave od vezira krili, a spa̓ije i drugi Turci koji su znali nisu
Obojica su se iz Bosne doselili. U to vreme knez Ranko Lazarević iz Svileuve dođe u srpski Šabac-bair na konak, no sutradan dođu Bega NovljaNin i Ćurt-oglija i ubiju kneza Ranka iz pušaka, pak zatvore
godine. — Posle toga dođe mom ocu pop Luka, bratučed kneza Ranka, i žali se kako Turci ne samo što su kneza Ranka ubili, nego jošte ištu globe
On pošlje to pismo Hadži-Mustafa-paši u Beograd. Posle nekog vremena dođe jedan pašin kavaz u Brankovinu našoj kući na konak, i sve se tajno sa mojim ocem razgovara.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Niko se nije od arama spomogao. Ama što se naduo onako od teška jordama? Gde god dođe, sve ti se on razmeće, sve se hvali, u svačem se gradi najpametniji. Pa hajde i tu neka ga đavo nosi — kad je taki!
— Ih, Radane, zaboga! Zar baš dade?! — uzviknu jedan između njih uprepašćeno. — A ja šta ću, moj brate!... Da mi dođe doboš pred kuću, kuda ću onda?... Sad, vere mi ni sam ne znam šta ću... Idem često kao lud. Što god uradiš, podaj njemu.
Digao se, veli u ribu noću, pa hajd Viru. Lepo, tišina a voda mirna; mesečina — nije baš najvidnije, ali se tek vidi. Dođe, baci jednom pređu, uhvati nešto ribe; bacii opet — uhvati; kad baci treći put, zakači se pređa.
Popne se na kola, ne mogu volovi gotovo da maknu. Puca onaj jastuk pod njim, kao da je natovaren vodenični točak. Dođe već da se svisne od tereta. Svoga ga mrtvi znoj probi... Čitav sahat borio se tako s tom nečastivom silom.
— Eto, na primer, kakav beše kapetan Jakov Jakovljević, što je bio nad ovom kapetanijom pre Maksima. Nikad ne dođe u kancelariju izjutra pre dok ne popije u mehani pet-šest polića prepečenice, pa onda zavodni očima, a sve pljucka,
u mehani pet-šest polića prepečenice, pa onda zavodni očima, a sve pljucka, štuca, iskrmači svaki akt koji do ruke dođe, a kancelarija mu zaudara kao rakijska mešina. A ovaj kapetan jok!
A ovaj kapetan jok! On dođe izjutra trezan, čist, lepo očešljan, umiven; sedne za svoj sto, pa zaište od pandura svoga čašu hladne vode i parčence
— Jes̓, bogme, gospodine, pravo kažeš! — graknu oni oko njega. — Eno, znam ja pre... Dođe ti na sabor kod crkve svakog praznika tušta sveta.
Zovem ga, brate, eto poslom zvaničnim u kancelariju — neće da dođe; po deset puta šaljem pandura, dok ga jedva doteram... Eto kaki je današnji svet! Eto kaki je današnji naraštaj!
Častilo se dugo i za mnogo. Dođe vreme da se polazi. Kapetan to nagovesti malo kmetu, a, međutim, zavara oči svima te namignu na svog vernog Đuku.
Sve je to u drugoga drukčije! Vala samo sesti pa gledati sehira. Dođe jedan, nudi te što može ljubaznije režnjem rotkve; drugi te nudi slanim bademom; treći ti se žali na muzikante što
— primeti Pajo. — E, te još kako!... Sad je baš išla kako valja!... Samo da ti kažem. Dođe neki Mileta iz Miokusa da potvrdi procenu. Nužda čoveku, hoće da izvadi pare iz fonda — stegli ga neki dužnici.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Samo se čulo kako puca suvo rpanje u česti... Nekoliko trenutaka potraja mrtva tišina... Stanko Jurišić prvi dođe k sebi. On pritrča svome imenjaku. — Imenjače!... Imenjače!... — viknu i uhvati ga za ruku. — Čujem! — odgovori Stanko.
— odgovori Stanko. — Jesi živ? — Živ sam — reče on i, uhvativši ga za ruku, diže se polako. Ali se ljuljao. Sve dođe k sebi i opkoli ih. — Jesi ranjen? — Ne znam. — Boli li te gde? — Ne boli...
Osećao je umor i klonulost... I nikako ne može da se osvesti, da dođe k sebi i da razume sve što se desilo... Nešto, kao peka grmljavina iz dubine, zbunjivaše mu mozak. — E, brate!
Krv mu jurnu u glavu, i kao neka mala nesvestica pomrče mu svest za časak... Naskoro dođe k sebi. Onako ponuren osluškivao je, ali ne ču ni šuma ni vreve, i on diže glavu...
Odoše mu mili snovi. On vide samo da je begunac i ništa više... Neka strašna misao, strašna kao avet, dođe mu na pamet. — A ako ti nisi ubio Stanka!... Ako on bude živ, kud misliš onda?...
Pandur priđe vratima i taman ih otvori a iz sobe se začu subašin glas: — Dođe li Marinko? — Došao je... I doveo nekoga. — Neka dođe ovamo. Marinko uze Lazara za ruku i uvede ga u odaju.
— Došao je... I doveo nekoga. — Neka dođe ovamo. Marinko uze Lazara za ruku i uvede ga u odaju. Lazar sasvim izgubio svest. On već nije znao šta radi.
Oprosti!... Pa kleče preda nj. — Ja nisam hteo!... To je bilo najedanput!... Ni sam ne znam šta mi bi!... Dođe mi da ga moram ubiti! Ili nega ili sebe!... Nisam mogao otrpeti da on bolje skače od mene! Pa onda, i oborio me!...
Pa onda, i oborio me!... Pa onda, srce mi se cepalo na paramparče kad vidim samo kako ga Jelica gleda!... E, dođe, pa mi ce smrče pred očima!... Morao sam ga ubiti!... – Ali ti ga nisi ubio! — reče subaša.
— Ali, on je... pao! Turčin udari u dlan. Jedan se pandur pojavi na vratima. — Je li tu Meho? — Jeste. — Nek dođe. Meho uđe u odaju. — Kad si ti vidjeo onog Aleksinog čapkuna? — Prije jedan sahat. Vidjeh ga u voću, kod kuće.
Tako ja i hoću! — reče Kruška i udari u dlane. Pandur promoli glavu na vrata. — Kaži Marinku neka dođe. Marinko uđe, govoreći još s vrata: — Ja malo prisedoh da jednu, u tvome zdravljicu, popušim, čestiti efendija...
Dok bahnu u avliju Ivan Miraždžić. Bio je bled kao krpa. Kako dođe, op zapita za domaćina. Kad mu rekoše da je kod kovanluka, on se diže žurno k njemu.
Dučić, Jovan - PESME
Svuda gde dođe bol čoveka, Ispuni ponor koji zjapi: Od jedne suze tisuć reka! I svud po jedan prorok vapi. NOĆ Padaju sutoni
1943) NA OBALI NERETVE Na škrtoj ovoj grudi i suvoj podini, Gde raste samo trnje i stena rapava, Nema ni mrav da dođe u gladnoj godini, Ovde i ljuta zmija od gladi skapava.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
On je to činio tako brižljivo, da je jedva dospeo da mi odgovori: — Ništa! Ne znam otkud mi dođe u pamet, a još manje otkud da mu zajedljivo reknem: — Da se nisi, more, zaljubio? On pozelene i — isplazi mi jezik.
Razabrao sam se na mestu gde moja mati govori Joci da će mu spremiti uštipaka s medom, samo neka on kaže kad će da dođe na večeru. Ali i Jocino čelo beše čudnovato. Da li to sa Đorđeve sudbine?
Jao! da onda neko dođe da mu kaže da nisam znao „alekcije”! Ne znam čega sam se tako bojao, naposletku baš i da me ćuši jedanput, pa šta?
— Nikad one nisu zaspale pre nego on dođe, pa ma to bilo u zoru. Sede u krevetima — ne smeju ni sveću da upale. Ljuti se on, bolan, kad vidi da sveća gori.
Sede u krevetima — ne smeju ni sveću da upale. Ljuti se on, bolan, kad vidi da sveća gori. Čuo sam jedanput, kad dođe docne kući, gde progunđa: — Šta će ta sveća u ovo doba? — Pa da se vidiš svući, Mitre, — kaže moja mati.
Nego... Videćete! To je mojoj majci pola veka ukinulo. Plače nekih puta da svisne. A nikome da se pojada. Jedanput dođe on, tako, docne kući... Ništa!... Sutradan — ništa.. Kad, moj brate, opazi majka da on nema sahata!
” E, pa valjda vidite šta će iz svega da bude! Dođoše oni svi jedno veče. Dođe s njima još nekakav Pero Zelenbać, nekakav svinjarski trgovac koji, vele, „radi s Peštom.
Onda polako otvori vrata, pa na prstima dođe do velike sobe, pa prekrsti kitom vrata od nje. Ej, kako mi je onda lako bilo! Kako sam se osećao blažen, kao okupan!
Ali babo ne uđe u sobu. Zalud mi čekasmo. I dan zabeli, ja i Đokica zaspasmo, a on još ne dođe. Kad se probudih, sunce beše daleko odskočilo.
Upro pogled u nju i ne miče se. Malo posle priđe našem krevetu. Gleda nas sve, gleda moju sestru. dođe opet nasred sobe, opet pogleda uokrug, pa prošaputa: — Spavaju!
Ne valja to maziti dete i popuštati mu, pa da je jedno u svetu. Ama nikako! To veče dođe Arsen savim zamišljen kući. Što mu nije običaj — prvo svrati u kačaru, pa mosurom dobro poteže iz jedne dvojke; a nije
Pa udri — ridaj. Mladost — ludost, starost — slabost! Sutradan po pijanstvu Arsenovu dođe Blagoje Radojci sasvim ozbiljna lica: — Strina! Ovaj naš Arsen, prosti me, zamilovao onu Burmazovićevu vižlju! — Arsen?
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
A što se zaljubljivalo, to se ponajčešće i uzimalo. A kad dođe do svatova, onda nije dobro samo mladi i mladoženji, ne dobijaju samo oni svako svoje, nego i drugi svet.
Malo koji dan da ne dođe gospodin-popi, jednome ili drugome, Arkadija crkvenjak, pa ne otpočne otprilike ovako: — Gospodine...
« Ponekad se gospodin popa pomalo, boga mi, i začudi kad mu tako dođe Arkadija crkvenjak pa ga pozove da krsti. — Za koga ono reče? — zapita neki put gospodin popa crkvenjaka.
Nisam, kaže, tako mislio, Perso, suprugo moja; volijem ja tebe nego sve puterkrofne na svetu!« A meni onda dođe žao što sam ga tako ožalostila, pa proklinjem i sebe i šprickrofne.
— veli pop Ćira. — Ne da se popraviti, on tera svoje: »Tera Jela što je započela«, — veli gospođa Persa. — Dođe mi ponekad da ga ščepam pa da ga tresnem na sokak! Nego i jeste čudan bio taj duvarski sahat.
poludio; pa se ili usići i na kraj srca je, pa zaćuti kao kakva pakosna svekrva; ili se rašćereta pa lupa sve koješta. Dođe mu tako pa se usići, ne znaš ni zašto i ni krošto, pa neće da izbija po nekoliko dana; zaćuti kao da se sa svima u
da proslovi, pa da mu pored sviju onih tereta obesiš još i gospoja Persu, kako je i sama u očajanju toliko puta rekla: »Dođe mi da se i sama obesim kraj štogla, da mu bude srce na mestu, pa da vidim ’oće l’ onda lanuti, obešenjak jedan!
— prebacuje joj gospoja Persa. — Znam, slatka, — brani se gospoja Sida, — al’ kad čovek dođe kod vas, a vi onda ne znate šta je dosta; vi onda formalno zarobite čoveka!
Naposletku dođe i taj dan, stiže i novi učitelj. Bila je subota posle podne. Baš je zvonilo na večernje kad prođoše Velikim sokakom
— pita putnik. — O, molim... zdrage volje! — veli Arkadija i meće preda nj knjigu. Dođe red na novog učitelja da prihvati. Kad pusti glas pa zapeva, svi se okrenuše levoj pevnici, da vide ko to peva.
i koja, služeći u nekom vidu crkvi i oltaru, olakšava službu i Arkadiji, i koja je strčala da je sve tutnjalo kad im dođe i reče neko da je došao novi učitelj.
uvek naljutilo pátka). A pop-Spiri dođe naposletku smešno, odobrovolji se pa veli: »Idi bestraga!« a gospoja Sida srećna što je produžen život njenom klijentu i
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
Nakupovao simite, penjerlije iz furundžinica. Poređao po grobu. I, ukočeno, čisto očajno pogledom moli popu da što pre dođe do njega, prepoje, te kako bi mogao da ide, pobegne, ne sluša oko sebe više taj plač, cvilenje. — Tugo, Mito, domaćine!
Uvek je išao u toj dugačkoj, prtenoj košulji koju niti je prao, niti svlačio dok je ne pocepa. Pa i to, kad dođe na groblje da prosi, on seda u kraj, naposletku, i samo gleda gde će moći da ispruži komotno svoje dugačke, pune noge i
Čeka, kad će da joj kaže da je od vladike došlo da se venčaju. — Kad dođe od vladike, ja ću da te zovem. — Odbijao je jednako popa. Ali Naza nije mogla da čeka. Zima stegla i puca.
Naza, Od muke, posle počela i da pije. Prosi, prosi, pa se napije i dođe. Stane Ljubu da drma, budi, miluje a on umorno, mrtvo prevrće se na drugu stranu da zaspi odišući i braneći se od nje.
Već ako imaju da joj dadu rakije ili novaca te da ona kupi i odnese mu. A posle od toga se ona napije. Pa, kad dođe kod Taje ne samo što mu ne da ništa, već ga tera od sebe, izgura iz njegove sobe te on mora napolju da noći...
On se više živ nije čuo. Samo po kad i kad noću. I to kad obično varošanka pijana s drugim prosjacima dođe, pa se s njima zatvori u njegovu sobu. Tad bi se Taja digao, došao pred vrata i počeo da je tera, goni iz te svoje sobe.
Pa ako na ulazu zatekne pijane prosjake, one iste koji ga uvek onako zlurado dočekuju kad god i on dođe na groblje, on se umeša među njima.
— A da znate — počne kao da im neku radosnu vest saopštava. — Kako vam grad tada dođe mali, mali; samo se crni. Gledam, pa iako je noć, sve vidim. — Pa šta radiš tamo sama cele noći? — plaše se one od nje.
— Ko, Menko, ko? — Asan-paša... — I zaprepašćeno počne da se dere i priča: — Ne li Begler-beg dođe po desetak!... I onda bi nastala ona njegova zbrkana, ubezeknuta priča: o tom begu, o kupljenju njegova desetka u selu.
Ali on je i ne sluša već jednako onako zanesen drhteći juri po putu i skuplja oko sebe. Majka, dok on ne dođe do varoši, juri i sama za njim. Ali kad ovaj uđe u varoš, zaređa po čaršiji, maalama, ona ne sme.
A kad ko od braće mu dođe da ga obiđe, on, onako ležeći nepomično, ne otvarajući oči a mljeskajući ustima kao da nešto siše iz vazduha, tuži se
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Ono je bilo negda nešto, al' sada je sve prošlo! — odgovori malo prijatno zastiđena gospođa Jelka. Na to dođe i frajla Savka. Fina devojka.
Ostavimo ih pri njihovim espapima. Ženske se oko ručka žure. Kakva radost za Savku! Momak joj se dopada. Dođe vreme ručku. Ljubi nije baš do ručka; on bi želeo da što pre sazna na čemu je.
Posle ručka Ljuba se razgovara sa Savkom. Sve je u redu, samo da zna kako stoji sa mirazom. Dođe sestra, umeša se u razgovor i dâ mu na znanje da miraz neće faliti. Ona već na tom nastojava.
— E, dobro, na to pristajem. Dakle, hoćete li gospodinu ocu pisati? — Hoću. — I ja hoću. Na to dođe Savka, te se razgovor preseče. — Izvolite grožđa.
Kad ujutru, a Ljuba dâ prezati, pa svršivši upola stvar, oprosti se i otputuje. Kad kući dođe, čeka dva tri dana. Dugo mu je vreme, pa mu nije do čekanja; namerava samom ocu Savkinom o tome pisati.
Razljuti se i odvaži da više ne piše. Već je gotovo na Savku zaboravio. Kad jedared dođe gospodar Siridžić sa gospođom Jelkom i Savkom u O., mesto Čekmedžijićevo. Otsednu u bircauzu.
Gosti odu. Čekmedžijiću dugo čekati, pa treći dan sedne na kola i ode u selo Ž. da se sam sa popom razgovara. Kada dođe u selo Ž., a Savkin tata lepo ga primi kao gosta, časti ga. Dođe večera, opet ga časti, ali ništa ne spominje.
da se sam sa popom razgovara. Kada dođe u selo Ž., a Savkin tata lepo ga primi kao gosta, časti ga. Dođe večera, opet ga časti, ali ništa ne spominje.
uđu u sobu da promišljaju kako će vizitu praviti. Bilo je već pred veče. Hodaju po sobi gore dole. Kad dođe jedno devojče, ište od birtašice jednu zemičku, a ovamo pilji Ljubi u oči.
Ne zna se ko je đuvegija. Ljuba je mlađi, a čika Gavra mladolik. Dođe gospođa Persa sa sinčićem. Slabo, čađavo dete od godine i po. — Evo mog sina. — Drago mi je! Koliko mu je godina?
Doktori samo svoje teraju. Bolje bi bilo kućevni lek upotrebljavati. — Ta kad se ima, neka se troši. Na to dođe i tata, gospodar Peršunović, solidan stariji čovek, kaput mu je do pete, a visok šešir.
Ljuba je sasvim zadovoljan, a i Peršunović zadovoljan je sa licem, samo rad je znati kako u drugom akcije stoje? Dođe večera.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
onog građanina, koji bi hteo da nešto zna i kome cure tanki mlazevi krvi iz razbarušene kose, a ne može nikako da dođe do reči niti da se brani i sve tako do Policije.
Da mogu nekako da zatvorim razum ovako kao oči i savladam ovu mahnitu svoju osetljivost koja mi razdire dušu, pa neka dođe sve što mora doći i što već mora biti.
A zašto mora doći ja ne znam i da me čovek ubije ne mogu jasno da pojmim, i ne pojmim jasno da li je bolje da do njega dođe ili nije bolje.
I sve će ići po starom. A niko nas ni o čemu neće pitati, kao što nas ni do sad nije pitao. Samo neka sve dođe brzo, što pre, jer života više nema to je jasno, a i ovaj mozgovni, sedeći život postao je već neizdržljiva tiranija.
I baš tu, prema mostu, Jurišić, izgažen, izgužvan, izmrcvaren uspe da se izmigolji i dođe do otvorenog prozora. Jednim širokim i žudnim pogledom on brzo obuhvati Beograd i sve podneblje.
Bože, ovo je užas... Ubija me ova jeziva smrtonosna praznina samoće. Idem nema i slepa kao utvara; pa po nekad dođe da vičem pa da se sve prolomi: u pomoć, u pomoć, u pomoć!
, a da on odmah dođe na njegovo mesto prema primljenom naređenju. Zatim naredi da se skine telefon i dva vojnika pođu zajedno s njim, pošto
On se brzo spremi i kad neki seljak odnekud dođe da ga vodi on pođe odlučno pred svima u onom pravcu crkve. A tamo unapred, kamo se on kretao borba je još trajala samo
I tek tu, tačno na tom izlazu iz vagona, dođe mu najednom da se napregne i uspravi, pa da onom skupljenom brižnom ali ponositom svetu, koji ga tako milo i sa
Recimo čuješ ili dođe ovaka depeša preko opštine: kapetan druge klase Đorđe V. Hristić, vodnik pete baterije, toga diviziona, toga
već na njega, zaboravila je sve njegove mane i sva ona poniženja, pa ga čak vatreno, sa svim iskreno poželila, i zvala da dođe, sve dok nije ponova i došao, da ubrzo, samo posle nekoliko dana, ispolji opet sve svoje ružne, prostačke osobine
Zna se tačno da je ukopan u Krupnju, u samoj crkvenoj porti, iza oltara. — Dođe prvo grob nekoga prote, pa onda moga sina ovako, — kaže ona jecavim glasom. — Pa zašto ga ne ostavite tu, stara?
Afrika
On o tim plantažama baš razmišlja određeni broj sati. Po njemu je to jedini način la čovek dođe do odluka, jer lenost misli sprečava čovečji rad više no lenost pokreta.
Uostalom, ružna je. Žurio sam se da završim jednu glavu iz knjige, kad mi Vuije dođe sinoć u posetu. Iziđosmo na krov: limunade i led.
Šef Alepa šalje u selo mladića da skupi pagajere koji će upravljati pirogom. Posle pola sata čekanja dođe, onom stazom preda mnom, prvi mladić.
Prilazio je hitro, češući se jednom rukom po glavi, noseći u drugoj usko kratko veslo. Za njim dođe drugi i onda treći. Svaki je doneo veslo za sebe. Ljubazni, veseli, oni me pozdraviše i povedoše odmah reci.
Divan let obojenih ptica. Šef sela dolazi da mi pravi društvo pre no što dođe vreme za silazak na reku. Bojim se da ne zadocnim i energično skraćujem razgovor s njim da bi pošli.
Na sedam kilometara pred njom, Samba zastaje da vidi svoju porodicu i da je pozove da mu dođe u Banforu. Pred nas izlazi celo selo: četa sasvim nagih džinovskih ljudi, grudi i mišica neverovatnih.
To je bilo jedno pedesetak devojaka i mladih žena, koje, igrajući u savršenoj pomrčini, iščekuju da mladoženja dođe po mladu. Moje lampe samo delimice osvetljavaju ovu jedinstvenu gomilu nagih tela.
Stigli smo na bak pred podne. Čekali smo da nam dođe šalupa koja ća nas prevesti na drugu obalu. S ove strane bile su još sasvim divlje obale, nekoliko koliba i piroga; sa
I to nisu bili prošli dani koji su me usrećavali, već, kao i oduvek, vera u beskrajnu lepotu onoga što tek ima da dođe: da dođe sa mnogo radosti i sa mnogo trpljenja.
nisu bili prošli dani koji su me usrećavali, već, kao i oduvek, vera u beskrajnu lepotu onoga što tek ima da dođe: da dođe sa mnogo radosti i sa mnogo trpljenja.
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
Nikad da ne pomisliš u sebi: „E, sad sam falila!“ ili „Sad sam se osramotila!“ Kako ti to na pamet dođe, onda si prošla, nego tako govori kao da si ti gospođa, a oni oko tebe tvoje sluge.
KATICA: O meni? Kakvim povodom? MIŠIĆ: Slučajno u razgovoru. Najposle dođe reč o vašoj buduščoj sreći. Znate li za koga namjerava vaš gospodin otac vas dati? KATICA: Za koga?
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Nad njim je bio ceo Temišvar, tolike tvrđave, kasarne, toliki ljudi, konji, ali niko čak i ne zna gde je, a da mu dođe, i da hoće, ne može.
Uostalom, ona je malo govorila mužu, samo ga je gledala. Jedna nakaza, taj Garsuli, trebao je dakle da dođe, da ga seti te žene koja mu se sad, u sećanju, činila tako lepa i dobra.
Ona je, u svemu, imala mišljenje suprotno Trifunu. Očekujući da mu žena dođe na čatrnju, da popije kavu, Trifun je eto sve to prevrtao u sećanju, nestrpljivo.
Tako je to i bilo, isprva. Ali kad počeše da dolaze, svake godine, deca, ona više nije mogla da dođe k sebi od zaprepašćenja.
Žene, u polju, u takvoj prilici, bile su navikle da, posle jela, i grejanja kraj vatre, dođe do brzog, i divljačkog, silovanja. Ovaj konjanik ode i ne dodirnu ih.
Nije potrebna ni nesreća, ni patnja, niti je potrebno da dođe do gorkih suza. Ništa na svetu nije teško i sve se na svetu može udesiti, kao u svatovima.
Zar ne vidi kako je proleće lepo, dan lep; zar ne vidi da ima lepih žena na svetu? Što se ne oženi, pa dođe u Budim, u lepo i veselo društvo? Mogli bi trgovati. Brzo bi se obogatio. Zašto priča sve o Kosovu?
Bilo je udešeno da čuveni četverac majora Raškoviča dođe po njih, a oni da se, neprimetno, iskradu. Tako je i bilo. Samo, ta se bežanija, umalo, pa da završi opelom.
Pavle ču, kako gospoža Evdokija obećava domaćici da će joj se, kad, u Beč, dođe, odužiti, za gostoprimstvo. Kad su, za trenut, ostali sami, kraj kola, gospožica Božič reče, smejući se, Isakoviču, da
Njena su vrata prva, na spratu, levo, ako je o tome rad razumeti. Ona će ga čekati! Ležaće, dok joj ne dođe, kao mrtva! Toliko je htela da mu kaže, u hitosti. Dok je ona to mrmljala, Pavle se bio kao skamenio.
Reče joj da od svojih obaveza neće bežati! Bio se jako snuždio. Ona se, međutim, i na to nasmeja. Glavno je, kaže, da dođe, što pre, i da je, dotle, ne zaboravi.
Bio se zato i odelio od svojih dotadanjih saputnika, jer nije hteo da ga gledaju, ako dođe do pucnjave i otimanja oko konja, pri ulazu u neku đumrukanu.
Teodosije - ŽITIJA
A Bog, gotov da usliša molitvu i želju slugu svojih, i njegovu želju ispuni i podstače ga da dođe k roditeljima iz kraja danoga mu.
visost vojvode potrudi s mladim blagorodnima, i stiđaše se da u lice muža pogleda, jer se zbog njega mnogo potrudio da dođe u tuđu zemlju.
A ovaj odmorivši se, dođe ka igumanu, i ispovedi bolezan srca, ne tajeći uzrok svoje izmene, pripade i zamoli da ga blagoslovi, da ga otpusti da
A ovi rekoše da su Lavrani, i jedan od onih koji su bili sa njima, izbegavši, dođe u Lavru i ispriča šta im se dogodilo.
I opet roditelji svetoga napisaše njemu picmo, moleći i nagovarajući ga da dođe i da ih vidi, govoreći da će se opet moći vratiti svome manastiru.
i rasprostrani ne telesnom nego duhovnom decom u pustinji, pa nagovori nekoga starca bogobojažljiva u Svetoj Gori da dođe k blaženom Savi i da mu kaže: — Gostoljublje tvoje i hranjenje ništih sa ocem, i ljubav što je u Gospodu imate prema
I tako car otpusti blaženoga da se odmori. I dođe u svoj zvani mu manastir, u dom prečiste Bogomatere Evergetide, to jest Dobrotvorke, jer je i tu sa ocem bio nazvan
Kada je i ovaj od istih razbojnika zapusteo i sklonio se konačnom padu, dođe iguman s bratijom i ovoga manastira ka svetome, tražeći ruku pomoći i milostinje, i govoreći da će zbog siromaštva
I on kao i svi dođe ka svetome, i njega uvodeći kao ktitora zamoli za pomoć da ga dovrši. A sveti, smirujući se smernošću, vesele duše i
dan u koji je spomen prestavljenja prepodobnoga oca, ljubazni sin veliki župan i samodržac Stefan sa svima blagorodnima dođe na izvršenje praznika, i kada se skupilo veliko mnoštvo ljudi, bogatih i siromašnih, pošto je bilo svršeno večernje
Jer njegova mnoga pisma i suze roditelja ne mogadoše ga ranije prisiliti da dođe i da ih vidi, a da s njima prebiva — o tome se nije moglo ni govoriti.
A drugi, kada mu se rugahu deca jelinska, zapovedi medvedu da dođe iz pustinje i da ih sve udavi, da bi se ustrašili njihovi roditelji kad ovo vide, i da ne budu protivni njegovu
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Kada dođe do krajnje tačke profila, uspeće mnogo bolje da shvati i klasifikuje psihičke osobine stanovništva duž celog pređenog
primao pomoć koju je velika i sveta Rusija činila s vremena na vreme, ali ne dopušta da oslobođenje njegove braće dođe sa strane. „Nada nema prava ni u koga, do u Boga i u svoje ruke“, kaže narodna pesma.
Ako nepoznat čovek dođe u kuću metohijskog Srbina, ovaj će početi sa njim govor arbanaški, da ne bi odao svoje poreklo.
uticaj naročitog solunskog varoškog duha, trgovačkog mentaliteta kome je cilj zarada i jagma, koji uvek gleda da olako dođe do ćara i kod koga se ništa drugo ne ceni osim „rabote“.
Jedino dolina Žrnonice ima blaže strane. Pre nego što se dođe do manastira Sv. Jovan Bigorski nema selâ u dolini Radike ona je sasvim pusta.
stotina metara iznad Radikina korita da bi se došlo do glavnog sela, Galičnika, pa se i ono ugleda tek kada se dođe do prvih njegovih kuća. Sa ovom osobinom ova oblast jako podseća na aromunska naselja u Pindu.
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
Auf, sad sam baš zaboravio, ne znam ko koga treba da baci. Teturajući, čiča dođe do kola, uprti džak na leđa i spusti se na obalu, pa se tužno razvika: — Hajde, džače, baci me u vodu!
“ Dok je to iz kukuruza prisluškivao, mačak Tošo sav se nakostriješi od velike ljutine i dođe sličan velikom ježu. — Šarove, pusti me naprijed, a ti se sakrij iza mojih leđa, pa kad Žućo jurne ovamo, skoči i
Nušić, Branislav - POKOJNIK
I dođe lepo, je l, pa: „Dobar dan”, a ja njoj: „Dobar dan, izvolite!” NOVAKOVIĆ: Nije ovde pitanje šta može da bude a šta ne mo
SPASOJE (čita jedan naslov): Čujte samo, molim vas: „Mrtvi se dižu”. ANTA (čita): „A kad dođe suđeni dan smrti, mrtvi će se dići iz grobova”.
SPASOJE (zbunjen, ali kao pribra se): Pa... neka dođe... NOVAKOVIĆ: Da, ali pitanje je kako ćemo se ponašati prema njemu? SPASOJE: Kako? To je tako prosta stvar.
SPASOJE: Ti možeš i da se prekrstiš, ali što se mene tiče, ja ću smatrati da on ne postoji. Ako dođe, smatraću kao da nije došao; ako me pozdravi, neću ga ni otpozdraviti; ne mogu se ja zdraviti sa mrtvacima.
PAVLE: Na osnovu toga što sam živ. SPASOJE: To treba, gospodine, dokazati! Ne može to tako; dođe mi ko i kaže: ja sam živ!
SPASOJE: Nego? ANTA: On je onako, dođe mu kao neki leteći novinar; on veli da je publicista. Piše, znaš, onako, ispod ruke. SPASOJE: Pa takav nam i treba.
SPASOJE (zanosno): Milione! ĐURIĆ: U takvom jednom času kad već dogledamo te milione... SPASOJE (nastavlja):... da dođe jedan nasilnik, da otme moju imovinu koja služi kao kaucija; da sruši jednoga zeta, odnosno ne zeta, nego jednoga
I sad zamislite „Iliriju” kao kuću, jer to je jedna organizacija, zasnovana na širokim osnovama, i sad dođe neko i kaže: dajte mi moju gredu. Da, gredu, ali ako mi gredu izvučemo, srušiće nam se cela „Ilirija” na glavu.
Doći će, jer sam mu rekao da dođe radi definitivnog sporazuma. Sa Švarcom? Pa da, sve sam pripremio i pozvao sam Švarca.
SPASOJE: Eto, vidite! Zar treba dozvoliti da dođe do toga? Izvršite vi samoubistvo, izvrši moj zet samoubistvo i izvrši Anta samoubistvo, naposletku neka i ne izvrši
Vlasti će nam biti potpuno pri ruci. NOVAKOVIĆ: Sudske vlasti? SPASOJE: Ne, stvar baš i jeste u tome da se ne dođe do sudske vlasti.
Na tu svedodžbu morate biti spremni, ako eventualno do nje dođe. NOVAKOVIĆ: Šta da posvedočimo? SPASOJE: Sve, sve što ga može ocrniti, sve što ga može predstaviti kao rušilački
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
- Nije potrebno da govoriš kod kuće o tome, znaš. - Znam. Tata će te ubiti kad dođe! - Skupila je usta, a oči su joj postale malo crvene pri krajevima, dok me je gledala kao da me gleda poslednji put.
- Sve koje je pitala. Mene nije pitala. Moje prezime je na Č. Računaj koliko joj časova ispitivanja treba dok dođe do mene! - šapnula je prebacivši mi svoju tanku ruku iza leđa. - Ne škaklji! Izračunao sam: još tri ili četiri pisma.
Tu ili na nekom drugom mestu. Važno je samo da budemo na takvom mestu na koje moj otac neće imati hrabrosti da dođe! - nasmejala se, a ja sam je upitao je li njen otac visok i crnih očiju, zna šta mislim? Nije znala.
- Zašto bih otkrivao? Ona će misliti kako on nije mogao da dođe! - rekao sam, ali sam to rekao da bih utešio Rašidu.
Obećah sebi da ću mu ga promeniti tako da ga ni rođena mamica neće poznati kad dođe na spavanje. Nešto slično obećao sam i Rašidi. Rašida, Bože dragi! Zašto ta šašavka ne dolazi?
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Isa Čamčić, trgovac bez dućana, imao je kuću i trgovao je sa svačim, sa kožom, platnom, i što god mu do ruke dođe. Oko pedeset godina star, srednjeg stasa, suv, lice okruglo, nos „na nebo vopijušči“, usta uvek na smej gotova, oči
Posle službe gospodar Sofra obično bi učitelja na ručak pozvao. Dođe Čamčić gospodaru Sofri. Baš je bio ponedeljak. Bilo je posle ručka. — Na zdravlje ručak, Sofro! Jesi l’ za razgovor?
— Ja ne bi’ tako, Sofro, da sam ja đeneral; ja bi’ s njime sasvim drukčije postupio. — Kako? — Ja bi’ ga pustio nek dođe sa velikom vojskom, a ja bi’ na njega sa malom.
Sad posle podne i onako nema mušterija, a lađari tek pred noć dolaze. Milane!... Zovite Milana. Viče šegrta. Milan dođe. — Da znaš, sad ću malo otići, a ti pazi; vino neće do večere prolaziti, ali opet nešto ću ti ostaviti, ako ko uzište.
— Daj, Saro, dvaput kave. — Odmah. — Hajd’, Sofro, sedimo. Šta ćemo se kartati? — Malo nas je, nek’ dođe još kogod. Čamča pozove još dva gospodara, purđera, i sad pitaju se šta će igrati.
Ode. — Zbogom, Čamčo. — Zbogom, Sofro; promućkaj dobro što sam ti kazao. Kada kući dođe, prvo stupi u dućan, pita Peru je li što pazario. — Je l’ bio kogod, Milane?
Dok je bio kod Čamče, donde je Milan bokal nagnuo i malo se napio. — Odi, Milane, ovamo. — Izvolite. Milan dođe, gospodar uhvati ga za levo uvo, pa mu glavu k bokalu pritegnuo. — Gledaj, fali li što u bokalu, jesi l’ otpio?
Badava, dopadne mi se; sad ću odmah kratak račun načiniti. Šušnem materi do dođe u sobu, imam joj nešto reći. — Gospođa Tatijana reče kćeri: „Ostani, Sofija, u dućanu, ja imam sa gospodarom Kirićem
imućnog čoveka, neg’ mladog vetropirovića, koji ništ’ nema osim ono malo dućanca prazna, pa ako bankrotira, da joj dođe kći na vrat. Ja sam pobedu održao, a devojka vrati prsten Miloradoviću, koji posle naskoro od žalosti za Sofijom umre.
— Na svaki način. — E, sad smo opet nešto svršili; dakle sutra posle ručka čekaću te, a poruči Čamči da dođe. — Dakle, doći ćemo. — E, sad je vreme da idem, da vidim šta se kod kuće radi. Zbogom. — Zbogom. Dakle, sutra.
— Osobiti. Košta Krečar. — O osobito dobar, i ja imam takvog istog, možemo ih smešati. Kad se malo podgrejaše, dođe domaćinu volja da se malo popeva. — Ded, Lenka, popevaj! Znaš one moje.
Otisnu li se lađari, dođe opet druga lađa, pa sve to tako ide svaki dan, svaku noć. Pa Peri nedavno prošlo tek sedamnaest godina.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Razljućen tada od sve te pomame ženske, on je odgurnu, a dođe mu da je tresne o tle. Prevalivši čanak osvećene vodice i bosiljka, koji je sinoć bila spremila, da bi mogla ujutru,
Brat mu je, po dogovoru, proveo noć u selu, sa decom, da u zoru porani i dođe da mu se nađe, pri rastanku sa ženom, čije su se plahe ćudi obojica bojali.
Zato je trebao mlađi, sa detetom, da dođe, kolima, pred kućerak kod obora. Tu je bilo poslednje prenoćište ljudi, pre ukrcavanja u čamce, iz kojih više nije bilo
Konj ga je odmereno klatio i to ga potpuno oslabi. Ono što je ostavio dođe mu kao i da nema, i plač ženin i pogled bratovljev i toplota malog deteta, pomešaše se s maglom.
Bežao je od njih, kao đavo od krsta, šaljući posle poklone, srebro, svilu, merdžane. Kad je morao da im dođe, dolazio im je sa nategom i odlazio presamitivši se.
Tek kada Vuk Isakovič morade poći i po četvrti put u rat, pristao je da mu dođe i da se sa njim oprosti. Putujući tamo, on pođe prvo u Zemun da vidi kuću koju je bio kupio, da bi mogao lakše trgovati
Zatim, ne nadajući se zlu, dođe bratu onakav kakav se bio rastao, zlovoljan, pakostan i žut. I brat ga dočeka nevoljno – ostareo, izmenjen.
O, ako mu sad brat pogine u ratu – pomisli i zgrozi se, pa mu dođe da se prekrsti. Nije više išla onako pomamno, samo je rado, visoka, prava, pred njim stajala.
Ali mu taj znak ne dođe. Ona ga gledaše svojim lepim, modrim očima boje čistog, zimskog, večernjeg neba, mirno, kao da su se nad njima sjale
Tresnuvši glavom o zemljanu peć, kraj postelje, dođe joj da viče, od straha, u taj zid, videvši šta je učinila. Tim pre, što je Aranđel bio te noći tako neiskazano
Najposle, možda je posle onog prvog, strašnog i obesnog, i trebao da dođe ovaj koji joj se sad učini ako ne i drag, ali svakako vrlo umešan da joj se dodvori i omili.
Ležeći pod velikom i starom ikonom Hrista, dođe joj želja da ugasi žižak, ali, neočekivano, ona oseti strah od mraka što se spuštao.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Tako, na primer, devojka u Banatu uoči Đurđevdana seje bosiljak i pri tom govori: „Ja sejem a suđenik nek dođe prekonoć da vlači bosiljak.“ Onda će joj se, kažu, sigurno javiti suđenik u snu.
) da ne može da jede, da spava, dok kod mene, Jele, ne dođe da se razgovaramo, da se verimo.“²⁴ U Banatu devojke za vreme mladog meseca bacaju u vatru seme bunike i govore
¹² Kod banatskih Hera veruje se da nerotkinja „treba da pije vodu, iz novoiskopanog bunara“, tj. kada se kopanjem bunara dođe do vode, tada „treba viknuti ženu koja još nema dece, a želi ih, da pije prvu vodu“.
“ U okolini Zadra kada mlada dođe u mladoženjinu kuću, svekrva baca na nju pšenicu govoreći: „Koliko pšenice, toliko ti, nevo, Bog dâ sretne djece!
što obredi za plodnost, koji vraćaju poljuljanu psihološku stabilnost i nadu u dobar ishod, mogu zbilja i pomoći da se dođe do tako snažno željenog cilja — trudnoće.
Rasprostranjeno je verovanje u našem narodu da mladenci na venčanju valja da odreše obuću da bi mlada, docnije, kada za to dođe vreme, lako rađala.
Kad sutra dođe, koja bude veća — muška ili ženska — onakvo će dete biti.“³⁰ Na Kosovu trudnici proture jaje kroz košulju pa gledaju
Tu se takođe vrši i ovakva vrsta probe: „Dođe komšika trudnoj ženi i neprimetno joj metne malo soli na glavu i pazi za šta će se pre trudna žena uhvatiti, da li za
Za trudnicu i njeno dete je veoma opasno da sretne ili na bilo koji drugi način dođe u dodir sa zmijom. Trudnica se, piše Milićević, „čuva da ne vidi zmiju, jer će joj dete biti šareno“.
⁴⁸ Iz istog razloga za plod su opasni i crvi. Trudnica ne sme da dođe ni u dodir s mečkom, jer dete može dobiti belegu na telu ili postati zver, odnosno imati po telu guste dlake i biti
), pa je ovaj zato prokune.⁵⁵ Misli se takođe da je za trudnicu opasno i ako dođe u dodir sa duševno bolesnim ljudima, pijanicama, svađalicama i sl., jer će joj i dete biti takvo kada ga rodi.
⁶⁸ Tabuisani elementi kulta mrtvih. Za ženu u blagoslovenom stanju posebno je opasno da dođe u dodir sa mrtvacem i uopšte sa svim onim predmetima koji su delovi kulta mrtvih, jer to može imati kobne posledice po
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
Gde u selo dođe da mu se pokloni vera, da mu se kao gostu ukazuju časti, da mu se s puta skloni trn i kamen, da se preda nj ne
Kao između planeta i zvezda pratilja, zna se između podanika i cara koliko je milja, i kojom stazom ko ići mora da ne dođe do sudara.
O VOJNIKU Kad vlastelin, ili bilo koji drugi, dođe s vojske kući, poruka mu od cara tri nedelje da se odmara, da ga dvore svi odreda u rodbini, da mu s planine vodu
Kad vlastelin, ili bilo koji drugi, dođe s vojske kući, poruka mu od cara, tri nedelje da se odmara, da se ne odziva i ako ga zovu da se sudi, ili ako iguman
O ŽENIDBI SINA Kad gospodin car ima da ženi sina i novi mu dvorac zidati treba, u pomoć neka dođe sva carevina, i mali i veliki neka se sjate, konjušar neka mu ždrebad podari, sokolar neka odgaji sokole, neka sebar
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
To je mali sanjar čiji je pogled okrenut unutra. Ostali sede, leže ili čuče čekajući da i na njih dođe red da uživaju u slušanju. Oni napregnuto motre dečaka sa slušalicama na ušima, zavideći mu na dragocenim minutima.
Legao sam u postelju i ubeđivao se da ću i sam jednog dana, kada za to dođe vreme, krenuti tamo gde se restorani ne zatvaraju u jedanaest sati i gde ima muzike čak i ponedeljkom, a stalno sam
Treći da sahrane staru majku. — Sirota starica! Ti je znaš? Helen i ja smo je zvali dođe u Pariz i živi sa nama, ali nije htela… Znam da nije htela. A znam i zašto. Nije mogla da se odvoji od groblja.
– Pustite je! —reče čovek.—Završiću joj.»... U mnogim sitnim poslovima pomagali su joj miševi i ptice. Ali kad dođe vreme polaska na bal, Pepeljuga shvati da nema nijednu lepu haljinu.« – Oh, bože! — uzdahnu žena i iskapi armanjak. – ».
Sve ređe ostaje u kafani posle ponoći. Onda je tri dana neupotrebljiv i ne može da dođe sebi. Uglavnom, sredovečni muškarac je u svojoj fotelji tačno u pola osam, kada počinje televizijski dnevnik.
O, bože, kako uvek primetiš kad hoću da zapalim cigaretu? Nije joj našao posao, ali joj je našao muža. Tek kad dođe do razvoda, sredovečni muškarac saznaje s kim je živeo sve ove godine.
Matavulj, Simo - USKOK
On bješe najmlađi Njeguš koji je išao na Cetinje, kad ga red dođe, da služi vladiku gospodara. U njemu se ogledaše sva oriđinalnost crnogorska.
Još ti dariva jabuku! A-nu, đedo, daj meni, ja ću te celiti! — Na, ovi čas daću je njekom, ako grdov ne dođe! Ta prijetnja slomi uporstvo Dragićevo, te poljubi djeda i sjede mu na koljeno.
U onoj motnjavi Janko dođe do Milice, koja opet držaše bratanića, pa, igrajući se s djetetom, zapita je za ženu. Milica se najprije zbuni i
Što je to tvrda čapra, toga više nema na svijetu! Kad je ležao u najtežim ranama, kad svi mišljasmo dođe mu kraj, on se kezio kao ovo sad! Jer, što je njemu bog dao veselo srce, ni toga već nema na svijetu!
— U tome — nastavi Stevo — Senjavin oruža bokeljske trgovačke lađe, te s njima i sa svojom flotom dođe pod dubrovnik, i đeneral knjaz Vjazemski, takođe po moru, stigne iz Krfa s jednijem bataljonom pješaka.
U tome očekivanju prođe nam zima i proljeće, a, negdje po Trojicama, dođe žalostan glasnik da su Rusi izgubili, i donese naredbu da se Boka predaje Francuzima.
gdje se nahodio ruski car, moleći ga da ne razdvaja Boku od Crne Gore, ali prije no što će se Plamenac i vratiti, dođe ćesarski đeneral Milutinović s vojskom i zauze Boku i pošljednji Kotor, eto sad na ljeto biće godina...
? Tu na tome poljicu, u toj kotlini planinskoj, po svoj prilici, u ovakoj kući imaju dva! Dođe mu pred oči stari Mrgud Šutov, u kome se oličilo gotovo stotinu godina prošlosti crnogorske, vijek same borbe i patnje!
— A zar je već služba svršila? — pita Janko smijući se koliko prerušavanju, toliko i tome što mu opet dođe pred oči pop Marko u odeždi! — Svršila, ja!... Evo ovako, sad ćeraj do gore, zakovčavaj...
donesoše im pirinča kuvana, suhe bravetine i slanine. Pošto jedoše, započeše razgovor. Dođe riječ na Rusiju. Janko zapita: — Kako je sad vladika s Rusijom? — Nikako — reče knez.
Odrediše da se taj novac kupi o Malom gospođinu dne. Kad dođe prvi rok, ne dâ niko ni aspre! „Ne damo harača!“ rekoše Crnogorci.
Kad car razabra kako su se Crnogorci rasrdili, naredi svome konzulu u dubrovniku da ih utiša. Konzul dođe, te ovamo, onamo, zabašuri stvar i još tobože izmiri vladiku sa Ivelićem i Vučetićem, ali, tajno od vladike, nesrećnog
Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA
OTAC: Nego ti mariš. MATI: Ali kad je čovek prosi? OTAC: Je l’ bio ovde? MATI: Kako će da dođe kad je devojka pod prstenom? OTAC: Pa otkud to iziđe da će da je uzme? MATI: Eto, seka Marta zna, a zna i cela varoš.
MATI: Kaži ti meni šta ćeš raditi ako pokvarimo prsten, a Marić ne dođe? DEVOJKA: Ja ću skočiti u bunar od sramote. MATI: E, vidiš, ćerko, čuvajmo ono što imamo u ruci. Šta fali ovom?
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Mrtav care, a živ kući dođe, i u kući mrtvu majku nađe, gde mu krpi gaće i košulje; sestra mu se od starosti smije, otac mu
Zajcu će počasno mesto osporiti medved, a naposletku će i jednog i drugog pobediti crv. (Ovo dođe kao opomena silnicima, ali je malo verovatno da će je potomci doktora- Geuss-a razumeti).
Otac dođe k sebi, razneži se, i povređenu zečju nogu stavi u gips. Plišani Kunić (The Velveteen Rabbit) od Margery Williams prvi
(I kao odrastao to, kad god mogu, činim.) Zbog toga mislim da deca imaju pravo da čitaju sve što im dođe do ruku, a naročito ono što odrasli od njih skrivaju. Ono što se od njih skriva, to im je najpotrebnije.
Isključena iz ozbiljne igre, dečja pesma je uvek u stanju da dođe do prividnog smisla i sinteze - pošto je najviši poredak ne privlači i ne uznemirava.
početku života krenuli, prihvatanje života „onakvog kakav je” — nikakvog, zagađenog, nepostojećeg Da do tog otrežnjenja dođe, jedanput će se potruditi zlobni poljar, drugi put osorni otac, koji nogom ruši ono što je dete u budnom snu napravilo:
O majci, ocu, dedi, babi, sestrama i braći Lukić peva kao dete koje poetizuje svet: Svakoga dana kad s posla dođe moj tata meni kosu čupne, moj tata mene šakom lupne, i kaže: - Jak si kao gvožđe.
omogućile su jakim rimama da dođu u pogodan kontekst, da se izgubi nešto od njihove težine, i da se, kroz igru rečima, dođe do pesničke igre. Ovako stvoren svet čini se postojan i celovit.
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
LEPRŠIĆ: Pravo, gospoja ujna! Ovaj izražaj zaslužuje da dođe u novine. GAVRILOVIĆ: Šta znači to, gospodine Lepršiću? LEPRŠIĆ: Zar ne čujete da su se u Dištriktu pobunili?
ŠERBULIĆ: Šta, umeren? Niste li mi jedno parče iz ruke istrgli? O, ako dođe do čega, sve ću redom iskazati. SMRDIĆ: Ja se mogu zakleti da nisam ni ruku metnuo.
ŽUTILOV: Vi, ako ćete dizati, možete na vašu riziku. No ja bi reko da se pretrpimo, dok nam ne dođe pomoć. ŠERBULIĆ: I ja sam tako kazao. LEPRŠIĆ: Dakle, niko neće sa mnom?
LEPRŠIĆ: Čini mi se, slabo smo i s njim pogodili. Hteli su ga sjajno dočekati, kao što se pristoji, ali on dođe inkognito, i jošt i je karao što troše novce na takve stvari, za koje, kaže, moglo bi se baruta kupiti.
ŠERBULIĆ: Tako je. SMRDIĆ: I toliko stradali. ŠERBULIĆ: Već to bog jedan zna! SMRDIĆ: Pa kako vam dođe ta podlost do ruke? ŠERBULIĆ: Sam ne znam šta ću o tome da mislim.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
dugovima, pod strogim policijskim nadzorom, on se otima, piše na sve strane žalbe i molbe, pokušava da se izbavi i da dođe do svojih prava. Sve mu je bilo uzalud, i on iz Heba nije živ izišao. Umro je 19. decembra 1711. godine.
Iste godine, preko Poljske, Vlaške i Moldavije, u kojoj se neko vreme zadržao, Crnim morem i preko Carigrada, dođe u Hilendar, u Svetu goru. Ostavši tu nekoliko meseci, preko Makedonije i Srbije vrati se u Karlovce iste godine.
Pored toga, on se ne usuđuje da kaže sve što misli. On se boji da se osumnjiči njegova podanička vernost i neće da dođe u sukob sa cenzurom.
Zavisan u svojoj sirotinji, strahujući da ne dođe u sukob sa kaluđerima, Orfelin se i na ovom delu nije potpisao. Što je od naročitoga značaja u ovom časopisu to je
Jagića, za srpsku književnost ono što je za muslimanstvo bilo bekstvo Muhameda iz Meke u Medinu. Preko Slavonije dođe u Zagreb, gde je privatno učio latinski, i u proleće 1761, preko Like, ode u severnu Dalmaciju, sa namerom da tu
Kada je ozdravio, iz Spljeta, preko Krfa i Moreje, gde se neko vreme zadržavao, dođe u Svetu goru. Ne našavši tamo jednog proslavljenog grčkog učitelja, on u Hilendaru provede jesen i zimu 1765, i u
Učio je gimnaziju u Karlovcima. Vrativši se u zavičaj, seljakajući se iz mesta u mesto, dođe do Mletaka, gde postane korektor slovenske štamparije i otada počinje se baviti književnim radom.
43 za srpskog sveštenika u Trst. 1810, na poziv svog prijatelja Dositeja Obradovića, dođe u Beograd za upravnika i nastavnika novoosnovane bogoslovije. Posle 1813.
se i srpska pozorišna publika, i srpski repertoar, i srpski glumci, i imalo je da se učini samo jedan korak pa da se dođe do stalnih narodnih pozorišta. LISTOVI, ČASOPISI I ALMANASI Do 1813.
oktobra 1791, od oca Milutina, trgovca, koji je tamo došao iz Srbije. Zbog kuge cela porodica ostavi Sarajevo i dođe u Zemun. Sima je učio školu u Segedinu, Karlovcima, i, ne svršivši ništa, neko vreme bavio se trgovinom pored oca.
»Simu hoće ponekad osećanje da uguši. On ne može da dođe do reči. Kad je osećanje na najvišem vrhu, onda obično usahne potok od reči.
Po povratku, 1848, postao je profesor beogradskog Liceja. 1851, zbog lista Šumadinke koji je pokrenuo, dođe u sukob sa vlašću, i, dobivši odsustvo, ode u Italiju i Francusku. Do 1857.
Milićević, Vuk - Bespuće
Jedno momče iz komšiluka odjašilo je bilo po doktora u drugo selo. Doktor dođe tek oko podne. Stari odleža u postelji neka četiri mjeseca i pridiže se, omršavio, posijedio, mrkiji i nesnosniji nego
nego što bude kasno; on se stotinu puta odlučivao, zaklinjao, davao sebi riječ da će to biti prvom prilikom kad mu dođe; on je bio promislio riječi kojima da joj to kaže, on je znao na pamet svoje fraze i odgovore.
i promukao, tužeći se na naše radnike, psujući ih i prijeteći im, govoreći kako je sasvim drukčiji češki radnik; i kad dođe na svoju vječnu omiljenu temu, Češku, njegovo se lice ponovo razvedri, glas mu posta blaži, a oči se dobrodušno
Njega prođe nekakva jeza kad vidje njezin plač i tugu i sramotu; njemu dođe želja da udari nogom ovo pijano stvorenje, izvaljeno nemoćno, sa raširenim rukama, punima blata iz jaruga.
životu, volio na onaj način kako je on ljubav zamišljao, i čekao je, s nestrpljenjem, dok se osjećaše mlađi, da to vrijeme dođe; uspavljivao je s teškim srcem svoju čežnju i lutao kadgod u uzbuđenim noćima, po mračnim i sjenovitim drvoredima, dok
Pa onda mu dođe misao da ga oni nimalo ne smetaju, da je on sam svemu tome kriv, da je on bio uvijek nesreća za samog sebe sa svojim
Tek je osjećala da se je dogodilo nešto strašno za nju; ona jedva očekivaše da joj dođe otac ili mati koje nije vidjela duže vremena, da ih ispita, da sazna to što je muči, i da se potuži.
Irena je bila pocrvenila. Gavre Đaković odgurnu prezrivo karte i primaknu stolicu k peći, čekajući da dođe Panek k sebi.
Sremac, Stevan - PROZA
Pa ipak je nekad bolje biti i nepozvan, pa sedeti lepo sa »kostgeberom« svu noć, pa kad dođe na njega red otpevati kroz zube po jedno »Roždestvo tvoje«, nego da mi se desi na prvi dan Božića ono što se desilo
načelnik, predsednik i šef pošte i telegrafa. Kod ovoga poslednjega je najradije išao i najprijatnije proveo. Kad dođe, a on skine samo kaput, a pripaše mesto kecelje neku staru suknju gospođe Perke šefovice, pa radi posao, a sve zameće
tri puta užasnom larmom dočeka i baci se za njim motkom, koja ga malo dohvati, tako da mu neće skoro pasti na pamet da dođe Jovi. — Sad je Jova bio bez brige za pečenicu.
Jovan je imao neku čudnu narav u piću; dođe mu, tako, u tom stanju, pa hoće šlifovanu čašu da grize i jede, a žena mu ne da to nikako.
Poče se kao kroz maglu prisećati svega onog što se desilo o ručku; mnoge slike mu iziđoše pred oči. I njemu dođe nešto teško, pade mu neki teret na dušu.
— teši ga Paja. — Ne znam već više, boga mi ti kažem — nastavlja Jova — ni kojim sokakom da udarim. Dođe mi, priko, pa... da se luftbalonom šetam po varoši... A da je bar neka velika suma! — Što ne pijete, gospo’n-Pajo?
— U moje zdravlje još niste pili, gospo’n-Pajo. Da se kucamo. A g. Paji dođe nešto milo, kao mačku kad legne ispod vrućeg šparherta, pa se brzo maši čaše i kuca s domaćicom, a veli domaćinu: —
Odugovlači s jelom, radija je da je ona kriva i da je ona odocnila s večerom, samo da joj sinak zavremena dođe. Svi već posedali za sto, pa očekuju. — Šta je s tom večerom? Šta si se splela, kao da banket spremaš!
Radičević, Branko - PESME
Srpskoj omladini DEVOJKA NA STUDENCU Kad sam sinoć ovde bila I vodice zaitila, Dođe momče crna oka Na konjicu laka skoka, Pozdravi me, zborit ode: „Dajde, sele, malo vode!
Da li odozgore S neba amo dođe, Da li mimo dvore Moje mile prođe? Valjda moju milu Vide prevesela, Pa bi meni silu Govoriti tela, Ali ne
U moga me išti ćaka, Tela bi te moma mlada, Tela bi te ja junaka.“ Putnik ište, otac daje, Eto putu dođe kraj, Al' i moja ruka daje, Dragi rode, pesmu naj! 1843, 5. dek.
Eto tako juče Dođe jedno luče, Ao kad ga zglenu, Srce mi se krenu, Ova, ova bela Srce je odnela. (1843, dek.) DRAGI Petli poju,
Bog ga dade, al' zašto ga uze? — Krasna moma ka meneka dođe, Dođe krasna pa me i mimođe, Ona dođe — ja zboriti tedo, Ali čuda de baš ne umedo, Ona prođe — ja tedo za njome,
Bog ga dade, al' zašto ga uze? — Krasna moma ka meneka dođe, Dođe krasna pa me i mimođe, Ona dođe — ja zboriti tedo, Ali čuda de baš ne umedo, Ona prođe — ja tedo za njome, Al' s'
Bog ga dade, al' zašto ga uze? — Krasna moma ka meneka dođe, Dođe krasna pa me i mimođe, Ona dođe — ja zboriti tedo, Ali čuda de baš ne umedo, Ona prođe — ja tedo za njome, Al' s' ne mače noga poda mnome, Srce
Odo doma, lego u postelju Da odspavam svoju ranu velju, Lego tako, pa lego inako, Al' ne dođe sanak mi nikako, Sad se tamo, sad amo premeći, Al' nikako tužan mira steći, Srce plamti, glava strašno gori —
Stojim, čekam, eto već sutona, Bože blagi, de ostade ona? Stojim, čekam, gle i nojce vođe, Bože, Bože, zaš ona ne dođe? Zbogom, noći, zbogom, stazo sveta, Zbogom i ti srećo moja kleta!
Sunce seda, pa se opet diže, Posle noći beli danak stiže, Šat i mene moje sunce dođe, Šat i mene danak ne mimođe, Doće danak, sunce će se dići, Na studencu još će cveća nići, Da dopletem venac
Dete malo — golušavo tiče, Dođe tiče pa se tu naviče, Ovde, ovde, de krioce malo Prvi put je sretno ogledalo, Iz početka od grane do grane, Od
Vi zvezdice našeg neba, Što sijaste kô što treba, Zvezde trepte, zvezde sjaju, Ali danka još ne daju, Đorđe dođe, sunce granu, A Srbiji dan osvanu.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
— o tvrdu ledinu. Sva sreća što jednom u godini dođu i Petrakovi razvezani dani kad se mnogo štošta može. Dođe tako jednom na red i mjesec. Pekla se kod nas rakija od nekih ranih šljiva pa se poslom zašlo i u noć.
Kakav kraj, i pitom i divlji, pun iznenađenja od svake ruke. Dođe ti nekad šešir da nakriviš (ako ga imaš) i da zapjevaš kako već umiješ, a nekad ti opet muka pripadne, pa bi da pljuneš
— začuđeno će bradonja dižući pogled s bloka. — Šta mi je, šta mi je? — opet ponovi starac s mukom se upinjući da dođe k sebi. — Pa zar ti nijesi onaj koji slika svece? — Jesam, pa šta? — A tom istom rukom slikaš i konje, a? — Slikam.
Ima, znači, u kući nekih kutaka koji „ne rade“, neprovjetrenih. Nema ko, nema snage, ne stiže se. Dođe novi najmenik, a to svakom u kući donese neku promjenu i sad ti se valja njoj prilagođavaš.
je pobolijevao, leškario u svojoj sobi i ovda-onda poručivao po svog rođaka i brata Savu, starog ličkog lopova, da mu dođe na razgovor.
Tako i obanđijaju dobrodušnu starinu, pa ne može sebi da dođe. — Pa gdje si ti, moj Radoje, što tebe nema? — kakoće pobro ulazeći u dvorište, a djed se pravda, veselo šireći ruke:
Pogleda samo djeda i sjetno uzdahnu: — Bogme, kad proljeće dođe, a u čemernog Save nestane žita, nema on da se umoli nijednom drugom svecu osim Radi Ćopiću.
Je l tako, brate Rade? Čak ni to trijezno sirotinjsko Savino mudrovanje ne pomože djedu da sebi dođe. S muklom praznovjernom stravom zurio je u onu sliku ne usuđujući se ni da je dodirne.
glas o neobičnoj krađi, a kako su se baš tih dana po selu motali žandarmi propitujući se za bradonjine „falične“ svece, dođe taj glas i do njih.
— Dane, Dane, kamarate moj, odakle mi to dođe! Odakle? Iz one skrovite vrtače gdje su, zajednički, ostavili djetinjstvo.
državnih magacina, gleda poizdalje tuđe dobro i svaku zgodu i ljepotu, pa mal-mal, svakih dvadesetak godina, eto ti ga, dođe „prevrat“: država se prekonoć srondači i propadne, a naš ti veselnik sa svojom kićenom bratijom provali u magacine,
— Jest, jest, imaš ti sto ruku, nije tebi Vjerovati — uzinatio se sumnjičavo Vačkonja, a meni odjednom dođe nešto žao toga inokosnog siraka, isturenog sama samcita pred bezdušni front ovakve tri pozadinske, komordžijske
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
Samo ona nije našla za shodno... JUSUF: Kako i da ti dođe, kad bi svi rekli, ko što za druge i kažu, da zbog pohote, a ne zbog brige, dolazi? HASANAGA: Baš si mi bistar!
Da Hasanaginica i dođe, pretpostavimo, da s tobom popriča i pred celom vojskom, da sve bude čedno, kako i treba, opet bi o njoj pevali
BEG PINTOROVIĆ: Tako sam o tebi uvek i mislio. HASANAGA: I, eto, rešio sam da dozvolim! Nek dođe, neka se oprosti s detetom! BEG PINTOROVIĆ: Baš ti fala! Ovo ti neću zaboraviti! JUSUF: A kad dolaze svatovi?
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
DANI 73 ONI 82 POKOJNIKOVA ŽENA 98 IZ STAROG JEVANĐELjA I STARI DANI IZ STAROG JEVANĐELjA PRVA SUZA Čim dođe nedelja ili drugi koji prazničan dan, posle ručka, za vreme najveće vreline i žege, skupe se žene i devojke, i ispod
I po nekad sama Toda dođe do njega, metne mu svoju ručicu na rame, i smešeći se, pita ga: — Voliš li me? A on siromah muca i krije pogled od nje.
A i sam se Dimitrija tome radovaše. Koliko puta on dođe k njoj i pita je: — Todo? — Šta je, Dimitrijo? — Ono, znaš... ’oćeš da se udaš? — Hoću! — A koga ćeš?
“ Koje se tako tužno, i otegnuto razlegaše u ovo svanuće. Ujutru, u nedelju, bilo je venčanje. Kad dođe mladoženja sa svatovima, Todu izvedoše onako lepu, milu i uzdrhtanu. Ona iđaše polako, smerno i tužno.
— Krik beše užasan. Toda ga ču, osvrnu se, pozna ga i zaustavi kola. I padajući, valjajući se, dođe do njih. Sav uprljan, razdrljan, krvav, silno dahćući, nasloni se na kola, i drhćući celom snagom, ubezeknut nadnese se,
Koliko puta ti kod nas, igrajući se, umorna, u našoj toploj sobi, naslonjena na kolena moje matere, zaspiš. U tom dođe sa rada tvoja mati. Ulazi ona tiho, ponizno, sa prekrštenim rukama, noseći pod pazuhom ostatak od svoga ručka.
Ja i ti zaspimo, a one dve nastave razgovor do neko doba. Pa znaš li — kad dođe zadušnica, dan mrtvih? To je jedini dan kada mati namesti i spremi, kao nikad.
Kad izredim tako sve kuće u komšiluku odnoseći i donoseći, onda probiram što je najlepše za mene. Kad dođe vreme da se ide na groblje, mati spremi veliku kotaricu i naslaže sve: pite, jela, začine.
Naročiti momak to odnese na groblje. Tvoja mati dođe, i, da ne bi izgledalo da ona hoće da ide u društvu s njom, traži od nje štogod da joj ponese. — Hajde, ’adžike.
No ti beše pravo dete. Nikad neću zaboraviti ona naša milovanja kojima si se ti podavala bezazleno. Ali i tome dođe kraj. Sećaš li se toga trenutka? Tek što sunce da zađe.
A kad dođe dan za polazak, tvoja mati dođe da mi poželi srećna puta, tebe ne beše. — A Stana?... — upita začuđeno moja majka.
A kad dođe dan za polazak, tvoja mati dođe da mi poželi srećna puta, tebe ne beše. — A Stana?... — upita začuđeno moja majka. Majka ti se zbuni, pocrvene.
Obradović, Dositej - PISMO HARALAMPIJU
Eto ti tvoj posao! Pak hoćeš da ti bolji posle mene dođe. Aj, aj, moj Horvaćanine, vidiš li što primisal neba čini! Poslati takoga koji će ti haka doći: i opet ti j kažem da
Kostić, Laza - PESME
da čitam što? da pišem što? da nov započinjem iskušljivosti lov, il' za vremena stari trošim plen? Al' glasnik dođe, glasnik dođe crn, da prekužiti moram oboje — iskustva nova gorak zalogaj u pobratimstva stara spomenu: Ruvarcu
da pišem što? da nov započinjem iskušljivosti lov, il' za vremena stari trošim plen? Al' glasnik dođe, glasnik dođe crn, da prekužiti moram oboje — iskustva nova gorak zalogaj u pobratimstva stara spomenu: Ruvarcu posmrtnu.
Visoki duše, nezaboravljen, pozdravlje naše primi u spomen, ne reci da ti dođe iznenad! ta nad je sve što narod ima mlad, u nadu tom i tvoja nam je sen.
dobri moj oče, nevolja beše, al' sada se doče, jer evo nađoh utočište naše, iz harema mrska Osmana paše: ropstvo mi dođe nesnosno, mrsko.
Žurite brzo na najboljem konju, paša nek dođe, kad hoće, po nju! Pa posle, starče, posle zapovedam, nek dođe bula da je ispovedam!
Žurite brzo na najboljem konju, paša nek dođe, kad hoće, po nju! Pa posle, starče, posle zapovedam, nek dođe bula da je ispovedam!” Reče Varnava, iguman mladi, a starac ode tako da radi.
I evo paša ispuši lulu, po bradi se gladi, pogleda bulu: „Dobro mi došla, verna moja ljubo! docne mi dođe, al' mi nije skupo, nije mi skupo čekat na tebe, samo te žalim što ti srce zebe. Al' nemoj tako da se žestiš jako!
Ćerko, čuj! I noćas ako dođe nesretnik, nek iskaže na zagrljajni ljulj činovnoj snazi šta mu biva vig. A kad se slegne slatki sanak u nj, čuvaru našem
„Šta, ne čuješ ga? Ne čuješ ga zar? pa neka dođe, da ga čuješ bar!” „Okani me se, mahni me se sad, vesele da nam tuđ ne kvari jad!” „Veselje zar?
bola led mi se kravi, kroz nju sad vidim, od nje sve znam, za što se mudrački mozgovi mute, Ѕanta Marіa della Ѕalute. Dođe mi u snu. Ne kad je zove silnih mi želja navreli roj, ona Mi dođe kad njojzi gove, tajne su sile sluškinje njoj.
Dođe mi u snu. Ne kad je zove silnih mi želja navreli roj, ona Mi dođe kad njojzi gove, tajne su sile sluškinje njoj. Navek su sa njom pojave nove, zemnih milina nebeski kroj.
A kad mi dođe da prsne glava o Tog života hridovit kraj, najlepši san mi postaće java, moj ropac njeno: »Evo me, naj!
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Kao i u svakom stvaralaštvu, kvalitet je kolebljiv, a mistifikacije su mu čest pratilac. Da se dođe do dobre pripovetke bio je potreban ne samo darovit pripovedač, već i valjan zapisivač.
BAŠ-ČELIK Bijaše jedan car, i imađaše tri sina i tri ćerke. Kad ga već starost obuzme, dođe vrijeme da umre. Na smrti dozove sinove i šćeri svoje, pa sinovima preporuči da svoje sestre dadu za onoga koji prvi
Na smrti dozove sinove i šćeri svoje, pa sinovima preporuči da svoje sestre dadu za onoga koji prvi dođe i zaprosi ih. „Podajte“, reče, „tako ne bili prokleti.“ Potom car umre.
Tako je dugo išao, sve mu se činilo blizu, kad najedanput dođe u jednu pećinu, u pećini gori velika vatra i tu ima devet divova, pa natakli dva čoeka te ih peku uz vatru, jednog sa
Pređe preko bedema, uz jelu se ispenje i niz jelu siđe na zemlju; kad dođe u pećinu đe su dinovi bili, uzme vatre pa potrči i dođe braći đe ih još zastane da spavaju.
preko bedema, uz jelu se ispenje i niz jelu siđe na zemlju; kad dođe u pećinu đe su dinovi bili, uzme vatre pa potrči i dođe braći đe ih još zastane da spavaju.
pa ode tamo amo po gradu, kad najedanput vidi neke jele onako čitane iz zemlje izvađene pa uz bedem prislonjene, a kad dođe bliže, ima čudo i viđeti: devet divova, baš onijeh krvnika gradskijeh a njima svijema glave posječene.
Onda car učini zapovijest na sve strane po njegovom carstvu i oglasi: ko je divove pobio i zmiju pribo, neka dođe da ga car obdari velikijem darom i da mu šćerku za ženu dade; to se oglasi po cijelome carstvu njegovom i car zapovjedi
carski sinovi, tražeći sestre svoje dođu u jednu od tijeh mehana da zanoće te učine tu konak, a poslije večere dođe mehandžija i u razgovoru šnjima stane se faliti šta je on junaštva počinio, pa onda zapita njih: — A jeste li vi štogođ
otvori jednu pa i drugu sobu i tako redom sve osam soba, i vidi u njima svakojakijeh dragocjenosti, naposljetku kad dođe i na vrata od devete sobe, reče u sebi: „Ja sam mnogo čuda preturio, a sad da ne smem otvoriti ovu sobu!
Sad da vidiš čuda: prepane se carev sin od cara! U tom, kad car dođe iz lova, kaže mu zet njegov sve po redu, car se većma u brigu dade, pa mu reče: — Zašto tako učini?
Putujući ovako za dugo dođe u jednu varoš, kako uđe gleda tamo amo, dok najedanput poviče jedna đevojka s čardaka: — E, careviću, odjaš' konja pa
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
Šta bi bilo, da kakav stran čovek u kuću dođe. (Utire astal i lupa stolice.) Gledaj, gledaj, toliki pra! LEPOSAVA: Već u ovoj kući drugo ništa da ne radi čovek,
KUM: A šta je? MAKSIM: Ne pitaj, molim te. KUM: Da nisi štetovao na svinjama? MAKSIM: Bolje i to, nego što mi dođe đavo na glavu. KUM: Biće moja kuma. MAKSIM: Nisi venčao ženu, nego đavola, vampira, vukodlaka.
Od tog doba nemam poštenja da idem sam u podrum, nego me uvek ona prati. MAKSIM: U meanu, kume, kad ti dođe želja. KUM: Ej, moj brate, kad pođem od kuće, kad dođem kući, moraju da se pretresu džepovi.
muževa koji drže da su oni gospodari, a žena skot, koja je zato u kući, da radi i čisti, i da ima koga, kad mu volja dođe, psovati i tući.
Pa smo opet mi krive. Ako ništa drugo, a ono smo ljute: „Aspida, brate!“ A kad gdikoji muž dođe sutrusan kući, kad se skita i troši, a žena sirota gladuje s decom, onda je to dobro. KUM: E da mije ovakova žena!
DOKTOR: To ćeš čuti dok dođe razum kući. Jestestveno zemljeopisanije ima je u vidu kao jedno prirodno tjelo, koje se na više časti deli, i sve te
DOKTOR: Po svetu? No, našo sam jedanput čoveka, koji dođe u moju struku. Osvime, stolice! Ja vas ne mogu tako lako od sebe pustiti, jer ima ljudi koji učastuju na putovanje.
DOKTOR: Zar niste čuli da se moja knjiga čita u Francusku? Čekajte, dok mi samo razum dođe... No da, šta je učinjeno s razumom? ŠALjIVAC: On ima neku osobitu sudbinu.
(Da mu nekoliko pečatanih listova, koje Doktor uzme i počne čitati.)
ŠALjIVAC (Isajlu): Ako onaj stran čovek dođe, pustićeš ga unutra.
ISAJLO: Oću. Je li g Nema pređašnje one vatre, razmetanja i živosti, nego više ćuti i zamišljen je.
ŠALjIVAC: Tako je, kad u kuću dođe nov gazda.
PUTNIK: I tjelo kanda nije s ovim gazdom zadovoljno.
POZORIJE 7.
Ka ovom dođe da su svi narodi ostavili čauše, a kod nas se sad tek pojavljuje čauš književni.
ŠALjIVAC: Koji toliko većma čauško ime
“
DOKTOR: Šta, tamo je moj mozak; a gdi je magarac?
ŠALjIVAC: Ovo je samo pripovetka, basna, no dopašće vam se. Na to dođe jedna pikljenica (a šta je pikljenica, može vaša knjiga kazati) i rekne da će s jednim drugom iz marvelekarnog učilišta
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
Šta će biti ako dođe milostivi gospodin? Evo nekoga! Ej, teško si ga tebi, Pelo! (Prebaci val preko šešira.) PERSIDA (stupi na prstima):
Ala baš idem kod njega u ovim aljinama, da vidim oće li me poznati. Jest! Ali ako Sreti dođe ćud, pa okupi batinom? Oho, milostivu gospođu batinom? To ne ide, zašto bi našoj gospođi dosad bila leđa kao čivit.
Ali, zaboga, gdi mi je milostiva gospoja, evo već dan uveliko. Što mu drago, ja ću da se vozam, a ona kad dođe, neka obuče druge aljine; znam da nije spala samo na ove. Evo opet nekoga. (Navuče val.) POZORIJE 3.
Lalić, Ivan V. - PISMO
Tako niže se ogrlica; Na kraju dođe kopča i zatvori se krug, Ili se prekine nit — ali pustimo ishod; On dovoljno je stvaran da neprisutan bude Kada je
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Onda će kao krenuti između klupa kroz odelenje i kao pomilovati neke od nas po kosi. Ali, kad dođe sasvim u dno razreda, tu će otkriti mene i umalo je neće strefiti šlog! „Ana, zar ti nisi prebačena u četvrti dva?
Kad ih čovek vidi u onim njihovim jazbinama, čisto mu dođe neprijatno što je malograđanin, jer je sačuvao toliko love da plati svoj kofijanović.
Švalerska gajba, nije nego! Po patosu kao slučajno razbacani oni časopisi sa golim mačkama (to mu dođe kao pred-erotsko nadraživanje, kao, ja sam poznati frigos, pa sada treba da mi razbuđuju maštu), a onda jedan takav
sa posednicima pokretnih kofa za trošenje benzina na točkovima; zamislite taj teatar surovosti i taj hepening kad dasa dođe sa šljake iz Nemačke pa pokoka celu familiju iz ljubomore, ili kad robijaše neće da prime posle raspusta natrag na
Takav hepening, mislim. Ovako, ostajemo potpuno hladni dok nas glumci makljaju, pljuju i gaze nogama! To nam dođe nekako potpuno normalno, oću da kažem.
Na Brdu! Izranjam iz svog rodnog smoga i iznenada mi dođe da se onesvestim od svežeg vazduha. Nisam navikla. Pešačim tako kroz taj beogradski Bluberihil i zirkam levo-desno a,
Neki ruski konjak, šta li? Znači, matori me pročitao! Pomislih na „Ptice i bube slavonske ravnice“ i čisto mi dođe da zaplačem, ali umesto toga prsnem u ludačko cerekanje. A znate li zašto?
od muke na onom usponu, kao fildžani za kofijanović a naš tip svež ko rosa, svež, mislim, kao moj matori u ponoć kad mu dođe njegovo vreme.
Gleda Beograd — ne može sebi da dođe! Nema više ni dansinga kod „Ruskog cara“, sada je tamo, kao što znate, ekspres-restoran u kome sam upoznala Mišelina.
Usput je trkeljisao na mrtvo ime, valjao štofove i munđario s lažnim zlatom. Jednog dana dođe Drnda šofer svome frendu Duletu i kaže mu: Dule, bre, kaže, ti imaš staru kevu, kaže, kolko joj je godina?
I dok tako crkavaju od tuge,lepo se vidi kako im iz ušiju rastu feferone, na časnu reč se vidi! A onaj mikrofon im dođe više kao jabuka u ustima! Ali, ma šta ja pisala, Čarli, više nam nema spasa!
I taman kad srećno progurasmo jednu epidemiju ludila, dođe vreme da nam se na glavu sruči nova elementarna nesreća — mamine gošće, bivše maturantkinje!
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
JELICA: Ah! MARKO: Ali tako mlad, pak da dođe do obrštera! MITA: On je bio lajtnant. Jedanput se dogodi bal u carskom dvoru, gdi su mlogi pozvati bili, pak i moj
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Ko mlinu dođe u suton siv, otud se više ne vrati živ. Udara voda iz badnja uska i silnom snagom u točak lupa, vrti se kolo,
“ Cvokoće Brko u mrkloj tami. „Pa taj se nebom pokriva samim! Otkuda samo toliki džin da dođe noćas u stari mlin? Bježati treba pred ovom bijedom, jer će nas ždera pojesti redom.
Umalo torba stradala nije. Gdje li se samo grickalo krije?“ Dođe mi jednom prilika rijetka, krenuh sa Ćosom jednoga petka, uzesmo kape od nevidiša, lutamo svijetom tražimo miša.
Kad bi u zaliv bacila sreća ribara čiču pognutih pleća, starost ga brzo mine, ribica dođe, ne treba zvati, odmah mu snagu i mladost vrati, dok samo repom sine ...
“ Sivko miče uvom živo, sav razgovor prisluškivȏ, pa mu dođe vrlo krivo. „Radio sam preko mjere, mjesto plate, on me dere.
Ti što se tuđom nevoljom sladiš bar sada poso koristan radiš. Livadu štitiš, to nije šala, kad čiča dođe, reći će: Hvala!
“ Pred mlinom stoji dedica Triša: „Ostadoh opet sȃm. Saveza jaka u dva ludaka! Kako ih nije sram?! Kad kiša dođe sledeći put, opet će oba pod čičin skut.“ . . . . . . . . . . . . . . . . .
U kasnu jesen kad magle spuste nad polja mrtvi val, iz dalji sive severa hladnog u goste dođe ždral. Spusti se dole, zašumi trska, ledena skrama na vodi prska.
U tom je samo nevolja prava: on uvek dođe kad straža spava.“ A mačak Toša također preti: „Skuvaću Žderku čorbu! Neka ga samo u njivi vidim, odneće praznu
— povika mačak frčući brkom. — Tabanu vatru, petama vetra, spasavaj kožu, u šumu trkom! Dođe nam, bogme, garavi petak, ovo je strašnog suda početak!
Žirafa šeta brojeći zvezde, korača parkom — zvonara prava; kada joj suton do nogu dođe, u nje još uvek na suncu glava. To ti je, bogme, čudnovata zver, ujka je zove „oblakoder“.
Svaka mu bodlja — bajonet prav, kao da preti: „Nek dođe lav!“ Bazenom pliva lepojka neka, glatka i živa, vesela oka. To ti je foka.
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Ovde je jedan mladi gospodin koji bi tamo takođe. Možete li ga uzeti? — Zašto ne? Nek dođe! Žena mi dodaje ruku da uskočim sa mola. Briše klupu gde ću sesti.
— Imate posla? — Koliko da se živi. Zatim, tražim posla u svim selima na jezeru. Inače kada markiz dođe na letovanje ima uvek ponešto da se popravi u zamku. — Gde je njegov zamak? — Na Većem Ostrvu.
— Ona je moga rođaka. Ima je već osam godina. Otkako se oženio iz Saragose; njegova žena je želela neprestano da dođe u njegovu zemlju i da nešto radi. Tako su otpočeli ovu haza de huespedes. Mislim da su zadovoljni.
— Ali dotle, dok to ne dođe, jedna zemlja ne može dopustiti da je druge ugnjave, jedino što čeka da dođe vreme pravoga mira. — Sigurno...
— Ali dotle, dok to ne dođe, jedna zemlja ne može dopustiti da je druge ugnjave, jedino što čeka da dođe vreme pravoga mira. — Sigurno...
On je uništio celu generaciju pre nas, u celom svetu. — Sigurno. I ja ne želim rat; ali, ako do njega dođe, promeniću svoj život. — Šta biste tad činili? — Ne znam. Ovako je moj život završen.
— Mislim. — E pa stari je sigurno moj otac. — Sigurno. — O, nikako nije ni mogao biti ko drugi, jer je dosta da dođe neki stranac pa da je on uz njega. Mi ga zovemo Vodič, iako nema šta da se pokazuje u Huenti. I koliko može da popije!
Zaboravio sam zašto sam je zvao da dođe. Da je to bilo radi mene a ne radi nje. Ja sam egoistički želeo da radi daljeg „moga“ života ona unese u ovu noć jedno
To je čak verovatno. — Kad bi trebalo da se ponova rodim... Mislim na sve to... Zamislite taj dečko koji dođe, koji raste, raste, i koji ostaje dok mi odlazimo. Uskoro samo oni što su kao on biće na ovom jezeru.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
I guste travice splet Gordi mu uvija stas — i gorski nestašan lahor Leluja šaren cvet. I zima dođe već; i svojom studenom rukom Pokida nakit sav i goru obnaži svu, Al' mnoga zima još sa hladnim vetrom će doći, A on će
Anđelskim krilom neka me štiti Kroz život ovaj mučan i klet — A smrt kad dođe, nek sa mnom onda, Ka nebu zračni upravi let!
U jedno studeno jutro, kad majka ne beše doma, Mali se podiže Pavle i ode van našeg sela I nikad ne dođe više. Ljudi ga tražili vazdan, A jadna njegova majka plačući život je klela.
2 Kad sveštenik stari u odaju dođe, A despot ogrnut crnim ogrtačem, Pa niti se diže, nit mu ruci pođe, No nemirno zvecka mamuzom i mačem, Voštanica tiho
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
kosovskog boja Znam da svaki narod ima svoj početak i svoj kraj, i da početak nije samo jedan, pa ni kraj ne dođe samo jednom, no greh je moj da sumnjam u nove početke posle ove pošasti, i da volim patnju naroda svog više no što
Zidine s imenima našim padoše, reka ih odnela. Vojske i putnici preko nas prolaze, niko da k nama dođe. Heće više lepih gradova biti na zemlji našoj. Noći dugačke želimo i šume duboke gde ima vida i bez očiju.
Onaj ko te spasava dolazi mnogo ređe od onog ko te progoni. Onaj ko spasava mora se tražiti, preklinjati da dođe, slati mu poruke, po svim glasnicima i glasovima kojima možeš da se poslužiš.
sa Zapada stižu neka prepreči put nauci i mašini zašto je inače moćan i drevan mora da preduzme nešto pre no što dođe zima i zaista dok su oblaci niski on staje na mesto visoko na vrh koji se zove Golija poput vodenog stuba koji na
o raskoši polnog života kad nema druge kontrole osim nas a plemenit sam i mislim da nije do svega ovog moralo da dođe vajkah se posle svake bitke suviše smo uzimali žrtvi i govorio sam da život mora da se osladi ili će svi otići u
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
SARKA: More, ostavi to, nego kaži ti meni, prijatelj-Agatone, ako znaš, kako mu onako dođe ova devojka? AGATON: Šta znam ja? Znam, odrasla je kod tetke, uči i sad još školu, kanda filozofiju ili tako nešto...
PROKA: Pa niko nije... Pokojnik nije voleo da mu se dođe. GINA: Nije trpeo familiju. SARKA: A tetku trpeo. TRIFUN: Pa trpeo, dabome, jer mu nije rod.
SVI (se priberu oko njega). AGATON: E, vidite najpre ovo ovde! (Soba u kojoj su.) Ovo mu dođe kao neko predsoblje, a nije predsoblje. Više mu dođe kao soba, ali nije za spavanje, jer je prolazak.
AGATON: E, vidite najpre ovo ovde! (Soba u kojoj su.) Ovo mu dođe kao neko predsoblje, a nije predsoblje. Više mu dođe kao soba, ali nije za spavanje, jer je prolazak. Ovuda se ide na gornji sprat. (Pokazuje na stepenice.
PROKA: Čekajte, ljudi, dok dođe Agaton. On je ostao u sudu da prepiše testament. TANASIJE: Šta ima da ga prepisuje; svaki od nas zna šta je dobio.
) Što kaže Sarka, neka ga žali tetka! TRIFUN: More, žene, da niste nešto preuranile? A ako Agaton sad dođe i donese nam vest da se advokat primio da obori testament!
prekovremeno držao otvoren; pozoveš ga na neko saslušanje, napišeš poziv, ali mu ga i ne pošalješ, i onda, razume se, ne dođe i ti ga kazniš za nedolazak na poziv; rekne u kafani: „O gospode bože!
I tako iz dana u dan, dok mu ne dosadi pa dođe i zacvili: aman! Tad mu daš parče hartije pa on lepo napiše: „Do danas sam pripadao toj i toj partiji, a od danas...
Ne bih hteo da ona pomisli još... AGATON: Dobro, neka tako bude! Idi, Simka, zovi devojku. Reci joj da dođe ovamo, al' nemoj joj o toj stvari ništa govoriti; to ću već ja. SIMKA (ode).
Ja vam, braćo i sestre, predlažem da se mi vratimo svaki u svoju sobu, pa kad nam dođe advokat sa policijom, a mi da tražimo da se prvo Agaton izbaci. SVI: Tako je!... AGATON: Ama, nije tako!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Van domašaja svoga pogleda, oni kao da ne znaju ni za ljude, ni za zemlju. — A ako neprijatelj dođe i pokupi vam stado? — reče neko. Njihove oči sinuše gorštačkom divljinom... Braniće se, braniće, do poslednje kapi.
Saopštava vođa odeljenja da je rudni dešnjak pao, te je četvrti top zaostao. Odmah dođe komandir. Tu se stvori i komandant diviziona. Nesrećna životinja, onako upletena, ležala je nemoćno u prašini.
Zatrčim se, svučem mu uzdu, pojašem ga, držeći se samo za povodnik, raspalim mamuzom. On dođe do obale, pa se nećka, kao hteo bi da se vrati, još jednom ga udarih i on se osula, te se sručismo zajedno u vodu.
— Ali ja, podnaredniče, reko tek onako... — Ajd marš!... Što ti ne dođe na pamet da padne među nas čabar vode. Kada Trailo pomenu vodu, svi osetismo žeđ, ali strahovitu žeđ.
Već smo premoreni što stojimo stalno na jednoj nozi, i narednik se ljutito obrecnu: — E, nije nego!... Neka on dođe ako mu nije pravo! — pa se obrati meni: — A da zrno udari u naše rovove, onda bismo mi bili krivi.
— Pucaju, ali ja ništa. To im je posô. — Hoće li mene da gađaju? — Ko im zna njinu ćud! A neće vi oproste!... E dođe mi da ga udarim. — Dobro, je li ko poginuo, kada se švićkate po ceo dan? — Jes, bogami, čvrknu jednog juče.
Cele je noći vrilo od pucnjave, a vojnici se ukopavali sve dublje. A kada dođe zora, ukopali se i mi i oni do guše, pa niko da makne. I gde se ko zatekao tada, tu je i danas.
Iz neprijateljskih rovova pripucaše puške. — Neka, neka, pismeni smo!... Dođe mečka i pred vašu kuću!... Batali, znamo za šalu! — uzvikuju veselo vojnici.
pa ću ja sutra doći da vidim je li ti bolje. Mi se žurno odmaknemo i uđosmo u sobu. Za nama dođe i Aleksandar, baci kapu, leže na krevet i diže noge. — Au, braćo — riknu gotovo.
— Au, braćo — riknu gotovo. Onda skoči: Ama otkuda ono derište, slavu mu njegovu, e dođe mi da ga uhvatim za noge i bacim kroz prozor. Mi mu čestitamo na uspešnom pregledu.
Drugovi! Ja ne sumnjam da ste vi u stanju da se žrtvujete, kad dođe suđeni čas. Ovoga momenta otadžbina od vas to ne traži.
Jedva se uspostavi veza između artiljerijskih vozova, te žurno krenusmo. Aleksandar me sačeka da razgovaramo. Dođe i Milutin uča, vođa popunjavajućeg dela. Uđosmo između topa i prednjaka kare, opustismo dizgine i zapalismo cigarete.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
postiže i idući među decu mislila je odmah početi igru, ali eto, nešto joj ohladi nameru; ona sama ne zna otkud to dođe: tek odjednom je poduze hladovina i učini joj se da nema smisla sad to počinjati.
Pogleda na prozor, a tamo stoji Pera pisar, lupkaju kamdžijom po svojim dugim čizmama. Reče nešto Stojanu, koji dođe pred njega, pa stade razgledati zrele šljive i birati jednu po jednu. Stojan uđe u školu bled, zbunjen.
»Ha, ova nesrećna zbunjenost reče on u sebi, mršteći se. Kud baš sad da mi dođe, kad treba da sam naj... najslobodniji !«...
Sad se već Ljubica odistine naljuti. Ovo njegovo stalno i odlučno držanje beše joj teže od svega : pisar dođe za časak dva, pa ga posle nema po nekoliko dana, a ona ni s kim ni reči progovoriti. Teško!...
— Kako ?... Naprotiv! to ti je dužnost. Bilo je već dockan kad se Gojko diže i uputi k svome selu. Sutradan Ljubica dođe rano u školu; i deca se brzo okupiše.
Pa eto, dođe i taj dan! Istina, ona je sad neraspoložena zbog ovog Gojka, a možda i zbog drugog čega, ne zna ni sama...
»Nek vidi šta mi možemo«, reče on Ljubici, gledajući je značajno... Već se navršuju dva meseca kako ona dođe u ovu školu, i šta ti nije za to vreme preturila preko glave !
I sad joj odjednom dođe na pamet da se zapita: da li su njeni postupci za to vreme vazda bili umesni ?... Ona se zagleda u daljinu i stade u
para vredi. — Otkud ti znaš ? upita, začuđen, Gojko. — Ija, znaš, stojao nodekana, na džamu, pa ti posle dođe... Ote mu se baš iz ruku! Gojko uđe u sobu, sede i reče Stojanu da priča šta je video...
Starac se strese od toga pogleda i izmiče se žurno ispred nje... Dođe jedno jutro i stade pred nju: — Kazao gospodin upravitelj da mu pošljete onih devet đaka.
Ali je ona već navikla da ugušuje misli o tome. — Kaži gospodinu nek iziđe u hodnik, ili nek dođe ovamo, reče ona tihim glasom. Malo postaja, pa uđe Gojko u razred.
Svi su te pozdravili. Majka ti rekla... i sad se stadoše ređati poruke od majke, sestara i dođe govor na brata. — Mika piše, često piše... zbog njega sam ti i došao.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
“ 17. Vojevao beli Vide, koledo! Tri godine s kleti Turci, A četiri s crni Ugri. Kade Vide s vojske dođe, Sede Vide da večera. Stade gromot, stade tropot Oko dvora Vidojeva.
“ Ona mu je Vjeru dala, Da će mu se povratiti; Pušti zmaje đevojčicu, Da u majke svoje pođe. Kad đevojka k majci dođe, Već za zmaja i ne haje. Zmaje čeka đevojčicu, Čeka danas, čeka sjutra; Puče zmaje na kamenu Čekajući đevojčicu.
lepe lepote Gde lepo poju devojke, Med njima moja devojka, Ona im pesme izvodi, U svakoj mene pripeva: “Ne dođe dragi, ne dođe! Ili mu konjic oronu, Ili ga glava zabole, Ili mu majka ne dade.
Gde lepo poju devojke, Med njima moja devojka, Ona im pesme izvodi, U svakoj mene pripeva: “Ne dođe dragi, ne dođe! Ili mu konjic oronu, Ili ga glava zabole, Ili mu majka ne dade. Ako mu konjic oronu, Da Bog da, da mu prerone!
Ne ženi ga mladom udovicom, Već ga ženi lepotom devojkom.“ 114. Čudna ti mi godinica dođe! Kad mi dragi ispred dvora prođe, I pogleda uz pendžere moje, Čini mi se, do mora je moje.
“ “Šta će meni moja majka i tvoja, Kad ja nemam tebe, dragi, kraj sebe?“ 131. Jedva čekam da nedelja dođe, Da obučem ruo devojačko, Da prošetam čaršili sokakom, Da ja kupim iglu od biljura, Da sašijem čaršaf od beara, Da
odgovara: “Oj bogami, lijepa djevojko, Nije mi se gospodar ženio, Nego misli tobom o jeseni, O jeseni koja prva dođe.
“ 167. Akšam đeldi — mrak na zemlju pade; Dragi dragoj pod pendžere dođe. U drage mi sijelo bijaše; Sijelo mi dragu rasplakalo: “Jadna draga, ženi ti se dragi!
Nijesam se junak oženio, Veće ’oću s tobom o jeseni, O jeseni koja prva dođe!“ 168. Ne gradi puta kroz voće moje.
beše bela loza ninova, Već to beše dvoje mili i dragi, Koji su se iz malena voleli, I iz jedne sitne knjige učili, Dođe vreme da se mladi rastaju! 188.
Kako, dušo, i ja za tobome, Đe te gledam, ljubit’ te ne mogu, Ali hoću brže, ako Bog da! U neđelju, koja prva dođe, U mom dvoru, a na krilu mome. 199. Kujundžija, tako ti zanata!
202. Koje li je doba noći? Rekla mi je draga doći, Rekla doći, pak ne dođe; Ja je čeka do po noći, Od po noći pođo kući, Sreto dragu nasred mosta, Poljubi je jednom dosta, Ostaše mi medna
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
(Izlazi desno. Kraj pumpe je zaboravio volujsku žilu.) GINA: Tako uvek, ni dobardan, ni doviđenja, ništa! Dođe ko tele, ode ko tele! I ne čuješ ga u onim opancima! (Ispira potiraču) VASILIJE: Ko je ovaj?
SIMKA: Leti ikako, zimi nikako! Leti skuvaš krušku, ispečeš papriku... Umočiš u slanik glavicu luka... Ali kad dođe ona crna zima... odeš na pijacu, a po tezgama sneg! SOFIJA: Sveto je leto! SIMKA: Ja više volim jesen.
MILUN: Okružni načelnik klao june, izàkuće! I tek što ga je zaklo, odro ga, rasporio, nago se nad onu džigericu, a dođe ti onaj i tras! Načelnik ama ni a! Samo ti klonu u onu juneću krv! BLAGOJE: A pričaju da je ubijen u krevetu!
JELISAVETA: Ništa mi od svega toga ne ide u glavu! Da Filip, onako zanet, onako smeten, dođe! I da onako hladnokrvno ubije čoveka! Pa da se popne u kuću i ubije ženu!
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
“ kaže negde Branko. A policijski pisar Nikoljče u Beogradu: „Neki Branko, da odmah u policiju dođe!“ Pri početku XX veka naš narod je bio zaostao u XIX veku.
Moglo je da dođe do zakašnjenja, a zakašnjenja da budu vrlo neprijatna, da ne kažem fatalna. U svakom slučaju, za vreme mog boravka, u toj
Pred polazak, telegrafski sam pozvao svoju mater, iz Ilanče, da dođe da se vidimo. Bilo mi je žao te stare žene, da me ne vidi pre nego što odem.
Budući da sam jedan od onih koji to isto čekaju od Slovena, neprijatno me je dirnulo. Treba samo da dođe neko i nazove to „neoekspresionizmom“, „neokozmizmom“, doći će drugi i nazvati to „nemačkim uticajem“ pa kraj...
I bolje nego mi. Ali, samo za sebe. Bilo je odista krajnje vreme da učtivi, inače možda osrednji, g. Vesnić opet dođe. Možda ćete reći: sve to nije važno.
Zatkin ima svoju teoriju. Mnogo se sad oko toga radi. Svakako, kad hoće da se dođe do novog zakona, traži se formula. Pre su bile razne baigneuses. Posle Sezana, kartaši. Bisijer ih još i sad raspravlja.
Plavo na danu, kao cvet u žitu, vidno i noću, sa dugim svetlim putevima. Mirno, sa kišovitom maglom što dođe i prođe, među igrom lasta.
Ti i plač pretvaraš kao dažd u šarene duge, a hladiš, ko dalek bor, kad te udahnem. A kad dođe čas, da mi se srce staro stiša, Tvoj će bagrem pasti na me kao kiša.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
A onog jutra, kad je Isus ustao iz groba, dođe Magdalena ka grobu, i ne nađe Isusa tamo. Ona vide samo beo pokrov, u koji beše umotano telo njegovo, i venac od
Pa i treći anđeo, kog je Bog poslao na zemlju, vrati se na nebo i dođe pred Gospoda praznih ruku. Tada Bog zapovedi Anđelu smrti da siđe na zemlju.
je rđavo orao, prljkao samo po površini, ostavljao oplazine i zubača se i dalje širila i zemlja ostajala neplodna. Dođe mu jedan čovek pa mu kaže: „Prijatelju, ne valja ti radnja.
Mušica dođe i stade mu obletati oko glave: On se branio, a branili su ga i dvorjani i robovi, što su oko njega bili, ali sve uzalud.
I đavo se odupre, pa izgura kravu na obalu. A kad seljak s ljudima dođe pa vide kravu na suvu, reče: — A, gle! izvukla se — hvala Bogu!...
izvukla se — hvala Bogu!... KUKAVICA Jednog dana, o nekom prazniku, dođe Isus u Jerusalim i uđe u hram da uči narod. Pronese se glas po gradu da je on tu, i svet nagrne da ga vidi i čuje.
Jedanput ga narod iz Rima pozva da im dođe u prestolni grad za episkopa. Starac se poplaši. On se dugo kolebao da li da se odazove tom pozivu i molio se Bogu da
Starac se pokori volji Božjoj, s tugom se rastane od svoje pustinje i dođe u Rim za episkopa. Ali je u Rimu starac živeo kao i u pustinji.
Starac dođe. Car ga uvede u svoje riznice i pokaza mu blago. Teški gvozdeni sanduci behu prepuni, natrpani zlatom i srebrom,
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
o tom srećnom plemenu, iako unapred znam da mi niko živi neće verovati, ni sada Niti ikad posle moje smrti, ako kome dođe ovo do ruku te uščita...
Najzad dođe i do boja, te se umeša i policija da uvede red. i ja sam njih, pre nego što se počeše tući, nadovat, ovog-onog raspitiv
Od svakog sam samo za po jedno njegovo odlikovanje zapamtio, a već sve izređati bilo bi nemogućno. Elem, kada već dođe do kavge i boja, umeša se policija, uzeše panduri razgoniti svetinu, a jedan kmet, šta li je, naredi da se dotera
Pokušavam da se udubim u misli, ali nikakva pametna ideja da mi dođe na um. Što sam više mislio, sve sam manje razumevao smisao ministrovih reči, sve sam, upravo, manje znao o čemu mislim.
“ Dugo je trajalo dok se svi ti obredi izvršiše, a kad se dođe kraju, zasvira muzika kroz sve ulice, a svet je šetao gore-dole uveličavajući time svečanost.
sad pazite dale: kako je on vrlo bogat, to zaželi da ima dece, koja će naslediti njegovo veliko imanje, i usled toga dođe do vrlo rđava života između njega i njegove žene.
— To je strašno! — rekoh i stresem se od užasa, i dođe mi da jurnem na jug zemlje i da se pobijem sa Anutima, jer me tako zabole stradanje nevinih, mirnih građana od njihova
Molitvu će za taj slučaj, onu koju treba, odrediti vojni sveštenik; ali, na kraju molitve, da dođe i ovo: ‘Neka dobrim, mirnim i pravednim građanima što padoše kao žrtve zverskog nasilja divljačkih Anuta, milostivi Bog
Ali, ne daj bože da već, po nesreći, i dotle dođe! — reče ministar, pa obori glavu skrušeno i uze se krstiti, šapćući svojim bledim ispijenim usnama tople molitve.
pošto u njima, u vojsci, gleda potporu svoju — rekoh gospodinu ministru dosta ljutito, iako to nisam trebao reći; e, ali dođe tako čoveku te rekne i učini štošta, kao da je stao na ludi kamen.
Između ostalih predmeta dođe i ovaj, i Savet odluči da se ta stvar uputi na ocenu dvojici stručnjaka. Odrediše dvojicu i staviše rešenje u zapisnik,
U tim važnim pitanjima niko nije hteo popustiti i stvar, malopomalo, dođe dotle da jedan drugog nisu mogli gledati. Ministar, da bi svome protivniku što više napakostio, naredi da se čak ni u
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
— A 'oćeš ti obećati Mići? — Otkud znam. Nije kod mene ni dolazio. — Ama ako dođe? — E ne znam; kaži ti mene. — Ne znam! — Očiju ti, kaži mi. — Kaži ti mene. — E, pa 'oću, et'. Kaži sad ti mene.
Otpočeše neki pregovori, neka provodadžijska posla i odredi se dan, kad je trebalo Zorka da dođe u varoš radi ličnog sastanka i definitivnog rešenja... Bila je subota. Sutra, u nedelju, trebalo je da dođe Zorka.
Bila je subota. Sutra, u nedelju, trebalo je da dođe Zorka. I đaci i profesori opazili su, da je gospodin Mojsilo vrlo uzrujan.
Svakoga trenutka dolazilo mu je u glavu hiljadama misli... »Eto, dođe i to vreme, — govorio je sam u sebi, — i ko bi se tome nadao!... Video devojku, dopala mu se i — drž' za ruku...
sve mu to dođe na oči, i oseti težak sumor; neka maglovita tuga poče da mu se vije oko srca, oko grudi, poče da ga davi svega...
Ali eto, osim plašnje, ništa mu ne ide u glavu, ne može ni jedna misao sad da mu dođe. Napao ga neki nemir, neka plašnja, koju ni sâm ne može da razume. Ruka mu neobično dršće, jedva drži u njoj cigaru.
I on ne može da nađe izlaza. A i kako će, kad je sâm poručio da dođe, da utvrde lično sve ono, što se još ranije utvrdilo preko raznih posrednika...
Da ubije odmetnika — dobiva odmah pare, i to kakve pare — čitavo imanje! Ali on zna da ga ne može ubiti. I da mu dođe na pušku, on zna da neće pucati, jer neće smeti.
ovoga pregleda beše tako nepovoljan, da je očajno jauknuo, bacio knjigu na sto i uhvatio se obema rukama za glavu. Dođe mu kao da će poludeti. Sutra ispit, a on ni pola predmeta nije pregledao, a jadno ti naučio. Poče da misli.
Ne zna šta će pre da pročita od onoga što mu je manje poznato. Najzad se reši da čita po redu, pa dokle dođe. Zaveri se u sebi da ne prevrće listove u napred iz ljubopitstva, jer mu to najviše smeta i plaši ga.
I tu opet sede profesori za stolom, od nekud dođe i njegov otac, pa stade pred profesore. »Je l'te da ne zna ništa?« — veli otac mu.
Ali da l' će ga i sad sreća poslužiti?.. Ponovi u pameti sve dosadanje značajnije ispite, i dođe do zaključka: da ga dosad nije sreća ostavljala. Pa valjada neće ni sada!
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
I što dođe — ništa, nego što me prestravi... DANICA: Pa ima dole na ulici firmu. PAVKA: Ima na ulici, ali nema ovde.
A gde ti je danas takav? Eto, na primer, mislio sam nešto i na tebe... JEVREM (prestravi se). JOVICA: Pa mu, znaš, dođe nezgodno zbog onog špiritusa. JEVREM: Kog špiritusa? JOVICA: Onog, znaš, što kažu da si švercovao.
JEVREM: Pa neka dođe. PAVKA: Ama, htela sam baš da ti kažem: ne znam da li si ti namirisao zašto ona u poslednje vreme dolazi tako često k
SPIRA: Nisam ni par reči rekao! SPIRINICA: Ne daš čoveku do reči da dođe! JEVREM: Ama, umirite se, zaboga! SPIRA: Pa to kažem, prilika nije rđava, mlad čovek, advokat, dobro radi.
(Gruva se u grudi.) Ja se ne stidim toga što sam bio žandarmerijski podnarednik. Da ih vidim, te školovane, kad dođe tako velika vatra kao što su izbori. Svi oni izmaknu pa daj Sekulića napred! A ja, bome, izađem pred narod pa „mirno”!.
Sve ću te grlice sad da hvatam na „kratak poziv” sa tri crvene štrikle. Pa kad mi dođe, a ja tek: „E, grlice moja, ti kanda imaš neku procenu, a?
IVKOVIĆ: Pa da... ali... dođe, vidite, tako reč. JEVREM: Zato, vidiš, mi ne treba nikad da smo sami. (Na vratima.) Danice! (Ivkoviću.
SRETA: Kome, Jovici? Slušaj samo: „Naša nacija preboleva jednu tešku bolest, kojoj je jedini izlaz preporod!” To mu dođe znaš kao malo filosofski uvod, a posle mu, ovde dalje, opet na jedan filosofski način kažem: „Jovice, magarčino jedna,
SRETA: Jes'! JEVREM: E, što ne ide - ne ide. Otkud on može da bude kandidat? Penje se na kuće i lemi oluke. Dođe neki stranac i vodiš ga kroz varoš da mu pokažeš znamenitosti, a Laza čuči na krovu.
Znaš li ti, molim te, šta je to javno mnenje? JEVREM: Pa... novine. SRETA: More jok, kakve novine! U novine dođe ono što je pečeno već. A dok se to ispeče, ima vazdan posla.
E, vidiš, to sve mi poberemo svaki od svoje kuće, pa 'ajd u kafanu na onu prvu kafu što se izjutra pije. Tu dođe i poštar koji je već čitao novine, tu dođe i telegrafista koji priča da na desno uvo ume da čuje internacionalne
Tu dođe i poštar koji je već čitao novine, tu dođe i telegrafista koji priča da na desno uvo ume da čuje internacionalne telegrame, kad prolaze kroz žicu, pa tu pisar iz
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Grozno!« U svima pedagogikama koje je on učio i čitao, našao je: da na svakog đaka treba da dođe po dvadeset i dva i po kubna metra vazduha; a on sada tačnim računom nađe i hladne cifre izneše groznu i užasnu istinu
Kad tako dođe o ferijama u Beograd, a on ide pravo sa stvarima u redakciju da im donese nove dopise — tako za jedan pun zembilj — i
! Ko si ti! — Je l’ ja? — Ti, ti, da! — Ja sam vamulus u ovoj školi odvajkada. Je l’ ti reko’, gospodine, čim dođe u selo?! — More, ti si jedna birokračina, vidim ja. Pismen si ti, vidim ja, nego priznaj!
? Čuli smo sve. Znaš kako vele: dobar glas ide daleko, a zao još dalje. Pa tako i s tobom. Rekoše nam. Dođe nam ’aber za tebe.
Pa ove godine nešto zakunja pa poteže pa umre, a domaćica mu s đecom diže se rodbini. I sad si ti drugi, što dođe poslije njega, koga ću da služim. — A kako se slagao s kmetom i popom i sa seljacima? — Pa lijepo, gospodine.
A šale, naravno, da su grube bile. Naročito su voleli da mu diraju šešir; jedan mu zaturi na potiljak, a drugi dođe pa ga nabije na nos s rečma: »Ovako ćide nose šešir«. I to su svi gosti s njim radili.
Đavo od čoveka! Svako mu đavolstvo padne na pamet. Kad god dođe u kafanu, traži kifle, krenviršle i pivo s muzirom i jednako se ljuti i sekira i Zaca i Tešmana; onoga prvoga jednako,
— Pa i opet on ostaje i nadalje dobar komšija i pošten čovek. Onaj kuka, a ćir Đorđe veli: »Sam si dođe; zar sam ga s limon zvao?!
— Pa ima ih, dosta. Otkako nam ti ovo dođe, ima ih pa ih već i ne pamtim sve, toliko ih ima! — Ama, koji ti misliš da će onako najbolji biti, eto, sad da reknemo
I ćir-Đorđu je, sudeći bar po njegovim rečima, bilo užasno krivo i zamerao je seljacima što se troše kad im kapetan dođe.
— Ah, gospodin-učitelj, teb’ ti možem ovoj da kažem. Sag, na primer, da kažemo da sam ja neki kmet u ovoj selo, pa si dođe kapetan kod mene, a ja spremim lepo večeru, a sas večeru Uredbu o mehanama, pa mu otvorim knjišku pa mu kažem: »Četi
— Da pomognem, džanum, ama kako? — Evo kako. Mesto Milisava treba drugi da dođe, je l’ tako? — Da dođe, da dođe! — usitni ćir Đorđe. — Treba naći čoveka. — Treba, gospodine, ama muka za čoveka.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Džon Hohohond iznad svega voli da se napije, Kasno u noć se vraća, puca u nebo, viče. Kad dođe pred kuću — izvali pola kapije, A prestrašeni Pepo zadrhti kao ptiče.
Drugom jamu kopao, Pa sam u nju propao. Al je škripac gadan! Al je dripac jadan! Sad, kada je pao, Dođe mi ga žao. Kad zaplače dripac, Kad ga stegne škripac, Znaj, to se, kratkovek, U njemu rađa čovek.
BRĐANI U TRCI ZA BOLjIM ŽIVOTOM Kad brđaninu dosadi u brdu, izvadi pasoš, Dođe u Nemačku, i vikne: „Pustite da uđem jâ još!
Zabavljen pitanjima čiste suštine On je savetnik Gradske skupštine Za dokolicu, dobro raspoloženje, I za cene (kad im dođe sniženje). E, Dimitrije, moj Dimitrije, Uzorito je tvoje žitije!
„Idem, sad levim, a sad desnim: Kad pomislim, dođe mi da pobesnim. Naizmenično parnim i neparnim, Pazeći da se ne prevarim.
I do zemlje poklanjaš se Najjačem: Nek ti bude! Ali kad na klanicu Povedeš kravu, dođe mi da zaplačem! Slušam riku kroz šume i kroz dolove: To trgovci polaze u pohode...
Kad pomislim na sve, život mi se ogadi I dođe mi da više ne jedem i ne pijem... KRAVLjA LjUBAV — Šta je ljubav? — pitao sam kravu Na livadi, dok je pasla travu,
Sad juri bez radosti, I često joj dođe da sklopi oči, bar na trenutak. Draga deco, da li ste videli voz, noću, u daljini, U laktu neke okuke, gde je visoka
Ćute, nedirnute. Sunce gleda U teglu meda. Smederevsko grožđe Tamno kao gvožđe Dunjo moja, rano moja, Jesen dođe.
Divlje guske u sumraku oštru zimu najaviše: Dođe vreme kad je svako sam sa sobom ponajviše. Svačija me muka muči, na dušu mi sve utiče: Kako ti je u planini zalutali
KARAĐORĐE PO DRUGI PUT MEĐU SRBIMA Šta bi rekao Karađorđe Da odjednom među nas dođe? Da l bi nas u ovim prnjama, jao, Uopšte, kao potomke, prepoznao?
KARAĐORĐE I BETOVEN Ponekad mi, samo od sebe, na um dođe: Šta bi se desilo da se Karađorđe Dok je, sa ustanicima, vojevao pred Belom Stenom, Susreo sa Mocartom, Listom il
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
bare ili reke, čitav roj sitnih glista koje je on smatrao za sitne jeguljice što će biti izbačene u blato kad tome dođe vreme.
od 1877 godine Jakobi je došao do ovih zaključaka: 1˚ da je jegulji apsolutno potrebna morska voda za rasplođavanje; kad dođe za to vreme, ona napušta reke i jezera u cilju rasplođavanja, a organi za tu funkciju, dotle sasvim nerazvijeni,
porez, uvek je bio priman sa negodovanjem od strane urođenika koji su mu pretili da će zlo proći ako još koji put dođe.
o tome šta su u stvari ti mali stvorovi koje oni gustim mrežama love na stotine hiljada i milione komada kad tome dođe vreme. A taj lov je najbogatiji u proleće, pri tamnim i burnim noćima. Francuski ribari, n. pr.
jeguljama koje kakvom smetnjom budu spreče ne da iz jezera ili bare, u kojima su dotle živele, izađu sa ostalima kad dođe vreme za svadbeni put. Takva se jegulja tada zarije u blato da tu provede zimu, kao što je to činila i ranijih godina.
umrtvljena; međutim, kad se odatle stavi u morsku vodu pod običnim atmosferskim pritiskom, ona posle 5—6 časova oživi i dođe u svoje normalno stanje, što ne biva kad je tako velika i nagla promena bila u samome okeanu. Zašto to tako biva?
vrh na donjem, a otvor na gornjem kraju i da bi, kad mreža stigne na dno i brod je počne po dnu vući, išla tako da otvor dođe napred, a da vrh kese zaostaje natrag.
Vučenje traje po nekoliko sati, za koje vreme mreža guta sve na šta naiđe na svome putu. Kad dođe vreme za njeno izvlačenje na brod, ovaj se zaustavi, počne ići unazad dok se kabl ne ispravi tako da bude uspravan, pa
mreža izvučena na površinu mora, njena konusna kesa, od trećine njene dužine, izdiže se čekrkom u vis, tako da joj vrh dođe nad prostor za izručivanje uhvaćene ribe; sa vrha se odreši gvozdeni teret, mreža se pri vrhu otvori i sve što je
Rakić, Milan - PESME
II Celivasmo ga u lice i čelo, Oprostismo se redom tužni tako, I dođe grobar i, vešto i lako, Zakuca sanduk i dovrši delo. O, šta me tišti kao gvožđe vrelo?
ŽELjA Kad i meni dođe čas da mreti treba, Bože, daj da umrem u jesenje noći, Nasmejan i vedar, u mladačkoj moći, Pod raskošnim sjajem
Smrvljenog me pusti kada zora grane Iz crnih dubina razjapljenog pakla... OSVIT Kad dođe noć i širom celog sveta Pline tišina što krepi i godi, I duge senke visokih drveta Padnu po mirnoj zelenkastoj
I danas kad dođe do poslednjeg boja, Neozaren starog oreola sjajem, Ja ću dati život, otadžbino moja, Znajući šta dajem i zašto ga dajem!
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Pa ni dođe knjiga od Nikšićah, i u knjizi deset pobratimstvah na Poljane da se sastanemo, da im damo robje na otkupe; pa smo bili
SKENDER-AGA (Vidi Vuka đe šapti; nije mu milo) Što je ovo, braćo Crnogorci? Ko je ovaj plamen raspalio? Otkud dođe ta nesrećna misâ o prevjeri našoj da se zbori? Nijesmo li braća i bez toga, u bojeve jesmo li zajedno?
Kad pred zoru, i noć je mjesečna, vatra gori nasred sjenokosa, a ona ti odnekuda dođe; ukraj vatre sjede da se grije. Čuje da svak spava u kolibe.
KNEZ ROGAN Navrtite te pet šest ovnovah, da ručamo, da doma idemo. DOĐE DRAŠKO VOJVODA PA SE SA SVIJEMA GRLI I CELIVA, PA SJEDE MEĐU NjIMA. KNEZ ROGAN Pričaj štogod, Draško, od Mletakah!
Kako tridest napuni godinah, svaki dođe kao babetina, od bruke se gledati ne može; kako pođi malo uza stube, ublijedi kako rubetina a nešto mu zaigraj pod
SMRKLO SE; SJEDE GLAVARI OKOLO OGNjA. IZLAZI MJESEC KRVAV, I BI VELIKI POTRES. U TO ISTO DOBA DOĐE K NjIMA STARI I SLIJEPI IGUMAN STEFAN S BROJANICAMA U RUKE.
Sve što biva i što može biti, meni ništa nije nepoznato; što god dođe ja sam mu naredan. Zla pod nebom što su svakolika čovjeku su prćija na zemlju. Ti si mlad jošt i nevješt, vladiko!
POJAHA VLADIKA DANILO HATA I IZIDE U POLjE, KAD ETO NIZ POLjE PET ŠEST STOTINAH LjUDIH; ON POTRČI KONjA I BRŽE BOLjE DOĐE MEĐU NjIH. ONI SE SVI OKO NjEGA U KOLO OKUPI.
Dan i noć je poklanje trajalo: bješe puna Crmnica Turakah, desečara, age, izjelice. Malo ko nam u pomoći dođe; i mi smo ti grdno izginuli, polovina u boj pogibosmo. Nestalo je groblja oko crkve, po šestinu u jedan kopamo.
VUK MANDUŠIĆ (mrko priča) Na Šćepandan dođe mi odiva, iz Štitarah ljetos povedena, i kaza mi: „Evo haračlije u Štitare da kupe harače!
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
I, eto, zato neću i ne mogu da te krijem, da posle on mene tako grdi. I sve ću da mu kažem, čim dođe, videćeš ti! — završile su. I to je pomagalo, zastrašivalo, jer znalo se šta čeka toga.
strahom, ne smejući od veličine — jer takav im je veliki i strašan izgledao — ni da ga pogledaju, pozdravljale bi ga: — Dođe li, bato? — Dođoh, — kratko, sa dosadom, čulo bi se kako on odgovara.
Živiš li? Kako ništa? Zar ja što ne silazim dole, pa misliš ništa ne čujem i ne vidiš? Koje doba beše jutros kada on dođe? A? — Ama koje doba — iščuđavala bi se ona uporno. — Dete rano dođe, leže, i eno ga još spava.
Koje doba beše jutros kada on dođe? A? — Ama koje doba — iščuđavala bi se ona uporno. — Dete rano dođe, leže, i eno ga još spava. On već ne bi mogao da izdrži.
Jedino bi došla na „pročku,“ uoči velikog posta, kada bi po običaju cela porodica morala da dođe i ište oproštaja, da se među sobom ljube i mire.
III Posle dođe rat, i oslobođenje, nestanak turske vlasti i gospodstva, pa i nestanak Sofkinog oca, efendi-Mite. Sa Turcima i begovima
A kada dođe slava, Uskrs, Božić, isto je onako bilo nameštano i spremano, i ona, mati joj, u najlepšem odelu, povezana, zakićena
U nekom je velikom poslu. Gledaće da bar na jesen dođe; i kako je Sofki poslao baš tu basmu, da joj se načini haljina...
I, ne daj Bože, da do toga dođe. Sofka je osećala da bi onda bila u stanju sve da baci. Da samo dokaže kako je ipak ta nije nadmašila, u inat javno,
Ona se trže. Brzo se pokri i kao opasa. Ali odjednom joj dođe luda misao od koje se sva oznoji. Što da ne? Pijan je — i neće znati; polunem je — i neće umeti kazati!
vide kako mu se, iznenađenom takvim njenim uzimanjem ruke, rašireni prsti zgrčiše, te, prinoseći je k sebi, ruka njegova dođe joj onako crna, tvrda i kao neka šapa. Ali nije ona ta koja bi, kada nešto naumi, na po puta stala, ustukla.
— Ako, ako, dobro nam došao! — predusrete ga mati. I kad dođe do nje, brzo mu iznese tronožnu stolicu da sedne. — Sedi, odmori se! — poče ga nuditi usrdno.
Pandurović, Sima - PESME
i strasno po gluvoj samoći; A setno nebo neka nada resi: Pre zore treba stići željenoj meti, Pre nego novog dana dođe varka I život što će sebi nas uzeti. O, kako žudno strast nas goni žarka Svršetku, kraju.
Kad pričešće dođe duše koju zvona Zovu večnom carstvu čistote i mira, Ti si moje vere velika Madona Pred kojom se celi iz svetog
KRONIČNA STAROST Dođe trenutak kada uđe sumor U celo naše biće, i ovlada Dušama pustoš a srcima umor, Nevoljni umor bez želja i nada; Kada
Zato dođe trenut kada uđe sumor U celo naše biće, i ovlada Dušama pustoš a srcima umor, Nevoljni umor bez želja i nada; Kada u
Al’ plavom noći, kada duše traže Utehu u miru što s visina dođe, — Duh slobode, pored oružane straže, Nevidljivo tvojim ulicama prođe; Odlazi na stare bedeme, i stane Gledajući
Ali, najzad, kada sve polako presta: Kad mu stare grane ostadoše gole, A poslednja tica ne dođe mu više; Kad su duge, hladne udarile kiše Na neznana groblja onih što se vole; I kada je, prvi put u svome veku,
Tájac prolaznosti. Sneg... I beli mir. RODNA GRUDA Na kraju, ipak, dođe jedan dan Kad čovek ne želi više da se bori, Kad mu duh zatraži kakav viši plân Života, — dan tužan, i prazan, i
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Evo je minula godina i u njoj Božić jedan, pa evo dođe i drugi, minu i Đurđevdan, naša lijepa slava, a gusle ne zaguđeše niti se orô poigra nigdje u plamenu, kao da je iz
Koliko hitrosti, a još više zvečećijeh dokaza, morao je grof potrošiti a da do tavnice dođe! U kasno doba noći rastadoše se, a sutradan Jan, s tužnim srcem, pristade na sve.
“ „Sve na moju dušu što slažem jali izvrnem, Vladiko sveti!“ reče mladić i umiljato pogleda starca. U toliko i đakon dođe, noseći krst, jevanđelje i dvoje svijeće.
“ „Neka ih čoče, može im biti!“ prekide serdar. Pa opet malo blaže: „Eto imam zaludu tri sestre, pa ni jedna da dođe u rod danas, kao što je običaj... Može im biti!“ „Što ne dođe majka ti, Spasoje?...
Može im biti!“ „Što ne dođe majka ti, Spasoje?... Njoj je najbliže, a ona je najpotonja iz ove kuće povedena“, zapita Joka nekog zgodnog
„Šta si naumio? Jedno ili drugo, čoječe! Bijelo ili crno... Red je, bogami, da se tome kraja dođe!“ započe ona. Serdar se ne šće dalje o tome, no se naže da se digne. Ona ga povuče za skut, pa se odlučno zagleda u nj.
U kući opet goraše drugi oganj, a kraj njega nastavljeno nekoliko lonaca. Kad pop dođe, Milica i Stane, taman došle s vode; uprtila svaka po vučiju, a u rukama po dižvu, pa onako pregnute i zadihane,
živnite! e će ljudi sad doći!“ U to, kao što rekosmo, dođe pop Marko sam. „Dobro jutro, snašo!... Ha! kamo ih?“ „Dobra vi sreća!“ skoči Joka, pa ga poljubi u ruku.
„E, fala ti!“ reče ona, poljubivši mu ruku. Stana, u taj čas, taman dođe iz kola. „Jesi li se naigrala?“ zapita je otac, pa je zagrli i pritište k srcu, dirnut, jako dirnut.
Noć nas uhvati kraj tvoje kuće... Eto, u avliji, kad se mi razgovarasmo po njemački, dođe onaj Crnogorac, Janko, Jan, kako li se zove i prozbori njemački, pa se izgrli s mojim gospodinom, pa umal ne pade u
Zašto baš jedanak, ta on je odista mislio da ona veze, kad mu želja dođe da je pogleda, a ona opet mniješe e on čita. Čudnovato, zaista!
Nevjestama, osim tijeh briga, ostaje i drugijeh krupnijeh, jer ne malo Crnogorčadi na svijet dođe u planini, te im je prvi udisaj, zadah staroga Lovćena, prvi krov zelena čest. Tako biva u Lovćenu preko dana.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— A počem ti to znadeš, draga? — E, kad god moj čovjek u mehanu dođe, tvoga zateče!). Stihovane, mahom deseteračke poslovice srećemo kao tvorevine koje su posebne pojave (Na očima
i meteorološke, koje su u vezi sa životom i poljoprivrednim radovima naših ratara i stočara (Jelisije, / Proso sije; Dođe Vide / Da obide; Od svetoga Ilije, / sunce sve milije; Makivije / Kose o čivije, / A srpove / Za repove, itd).
ili pretnju da se zla bića, koja pakoste i nanose bolest, udalje ili unište i da na taj način bolesnik ozdravi ili da se dođe do napretka.“1 Bajanja mogu da budu raznovrsna po nameni.
Prosejan i na situ i na rešetu. Raste mu perje. Sva mu je pamet na jeziku — (ko govori šta mu na usta dođe). Sermija joj pamet, a drug zrcalo. Skinuo bi s matere božje pokrov. Taj ume i iz vode suv izići.
— Klin klin tera, a malj oba. — Nijedno zlo samo ne dođe. — Zlo dobrodošlo, ako si samo došlo. — Zlo dođe na konju, a ode na pužu. — Gde zlo zamrkne, tu i osvane.
— Klin klin tera, a malj oba. — Nijedno zlo samo ne dođe. — Zlo dobrodošlo, ako si samo došlo. — Zlo dođe na konju, a ode na pužu. — Gde zlo zamrkne, tu i osvane. — Svak se svoga zla boji. — Ne pozna se zlo, nego kad dođe.
— Gde zlo zamrkne, tu i osvane. — Svak se svoga zla boji. — Ne pozna se zlo, nego kad dođe. — Što za zlom dođe, s vragom pođe. — Ko za vragom pođe, vrag ga i odnese.
— Gde zlo zamrkne, tu i osvane. — Svak se svoga zla boji. — Ne pozna se zlo, nego kad dođe. — Što za zlom dođe, s vragom pođe. — Ko za vragom pođe, vrag ga i odnese. — Od koze jare, od ovce janje, a od vraga vrag.
— Zlim zlo, bez zla još gore. — Tko se tuđem zlu veseli, neka se svome nada. — Sve što je zlo — u nevreme dođe. — Zlo se lako ne zaboravlja. — Učini rđi dobro, da ti čini zlo. — Ko zlu prašta, dobru škodi.
— Pametan misli što govori, a lud govori ono što misli. — Pametan polako ide a brzo dođe. — Ne daj umlje za bezumlje. — Muka uči pameti. — Šuplju glavu vetar nosi.
— U povratku dobijanja nema. — Zaludu mi je biser, kad mi vrat otkida. — Ko za tuđom vunom pođe, sam ostrižen kući dođe. — Ako mi brat kozle odnosi, ono mi je vuk; ako mi vuk kozle donosi, ono mi je brat.
— Veselo je srce golemo blago. — Lako je naći hranitelja, ali nije branitelja. — Bolest dođe na hatu, a ode na raku. — Nevolja ne ima sveca (zakona). — Svaka sila za vremena, a nevolja redom ide.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
vremena, pa mi je iz najprije istina bilo teško; a poslije sam se bio kojekako navikao; ali kako ta prokleta žena dođe k meni, malo za ova nekolika dana ne crko od njezina zla: saćerala me bila u kraj, pa vidiš kako mi | je ova strana,
Kad ovom caru dođe takovi glas, onda kaže svom zetu, da drukčije biti ne može, nego da treba ići. Kad se carev zet vidi na nevolji, spremi
Kad se carev zet vidi na nevolji, spremi se i otide. Kad dođe carevoj kćeri, a đavo se začudi, pa poviče: „A! pobratime, šta ćeš ti ovđe?
II. LAŽ ZA OPKLADU. Poslao otac dijete u vodenicu, pa mu kazao, da ne melje nigđe u vodenici, đe nađe ćosu. Kad dođe dijete u jednu vodenicu, a to u njoj sjedi ćoso: „Pomoz' Bog ćoso!“ — „Bog ti pomogao sinko.
A ćoso brže bolje uzme malo žita, pa otrči drugim putem prije đeteta, te i u onoj vodenici malo zaspe. Kad dijete dođe u drugu vodenicu, i vidi, daje i u njoj ćoso, a ono pođe u treću; a ćoso opet uzme malo žita, pa otrči drugim putem
“ Onda čovek otide k Solomunovu dvoru. Kad dođe pred dvor, pitaju ga sluge, šta će, a on im kaže, da ide premudrome.
Ali već kad sam došao dovde, ajde da vidim, šta će reći!“ Pa se onda uputi k Solomunu; a kad dođe k njemu, on stane lijepo sa svojim konjem, pa ga zapita, šta će, a čovek mu kaže sve redom šta je i kako je.
Kad dođe starcu, i vičući na njega i srdeći se kaže mu sve kako je prošao s premudrijem; onda mu starac reče: „E moj sinko!
Kad se obazre Ero i vidi Turčina, đe trči za njim, a on onda bježi! Kad dođe pod brdom u jednu vodenicu, a on utrči unutra, pa poviče vodeničaru: „Bježi, jadna ti majka!
Odajući od dućana do dućana, i gledajući kako različni majstori rade, dođe na dućan, đe se pletu rogožine, i to mu se učini najlakši zanat; | pa ga počne učiti, i nauči za nekoliko dana; pa
Kad se Ero prikuči blizu, onda Turčin stane vikati: „Ća šaronja, ća! i ti imaš pamet, a Ero je nema.“ U tom Ero dođe na ćupriju, pa naćera konje preko ćuprije, a njega stane pomaganja: „Jaog mene do Boga miloga! Što ću sad?
Kad dođe kaluđer, pogleda sirac i uzme u ruke: „Va istinu slovo ize, ali sirca nize.“ IX. ZAŠTO U LjUDI NIJE TABAN RAVAN?
Sveti Sava - SABRANA DELA
Tada koliko krepost može. O piću i o jelu: ako se dogodi da ti neko drag dođe na utehu, tada neka se naruši post — osim srede i petka.
6, 21) pokajmo se ovde da milostivog Boga tamo nađemo. Ako i dođe žalost, „svaku radost imajte, braćo moja, ili kada u napasti različite upadate, znajući da iskušavanje vere vaše stvara
Jer reče božastveni apostol: „Što oko ne vide i uho ne ču, niti na srce čoveku dođe, pripremi Bog onima koji ga vole.“ (І Kor. 2, 9) „Jer tamo žele i anđeli zaviriti“, (І Kor.
29; 10, 38) carstvo svoga otačastva ostavivši i sve što je na zemlji, i izbegavši iz sveta koji porobljava dušu, u ovu dođe pustinju meseca novembra, drugog dana, godine 6706 (1197).
snu predajte se, sve dok podeklisijarh, časovnik čuvši da izbija i po tome sazna da je pravo vreme, igumanu ne dođe i potrebnu od njega molitvu primi, a potom tihim glasom: „Blagoslovite, sveti“, krotko pozivajući, udarivši tada u
GLAVA 7 O dušespasnom ispovedanju Ko se ne ispoveda neće biti pričešćen po zapovesti Gospoda Boga Svedržitelja dok ne dođe sebi i ocu ne ispovedi sva sagrešena i štetna dela.
Ako li je petak, ili sreda, ili ponedeljak, ili Velika nedelja ako dođe, tada jedemo hobotnice, da se ipak utolimo zbog praznika, jer tri dana ove nedelje, to jest u ponedeljak, sredu i petak,
Pa zbog toga zapovedamo: kada dođe novak, da mu se da rasa i košulja, a na godinu svoj bratiji da se da po perpera da kupe sebi odeću.
Ako li i tako, ne pokoravajući se, ostane i zatim pavši u očajanje i po treći put ne dođe u crkvu, neka se pokloni sto puta.
ili da nešto donesu, jer ne treba blagodat Božiju preprodavati dugom ili dobitkom, da ovde kakva sramota ili ukor ne dođe povodom onih koji su se postrigli.
Ako li dođe Veliki petak, ne jedemo ni ulja, niti vina pijemo. A u Svetu i Veliku subotu da odstupi svaka briga i okupljanje na jelo,
A ovako da bude njegovo postavljenje: kada dođe vreme svete službe, da se oblači svetitelj episkop i sa drugim časnim jerejima, i da dovedu onoga koji će biti pastir u
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
IKONIJA: Oću dizludim od ovog kutnjaka! JAGODA: A i šta ćete, moramo zbog te fabrike! Strina mu stalno piše da dođe, nema nikoga bližeg da mu ostavi! A on! Ima dilemu pošto je organizovan, a moraće da bude kapitalista!
Jedino su ti društvo bubašvabe... IKONIJA: Pogledaj nekog ovih zgradilišta! Dođe sam, jede sam, ode na spavanje sam. Brlja po onoj večeri, nesretnik, jede pasulj, a pasulj njega jede.
Vidiš i ono što niko ne vidi! IKONIJA: Ja i kažem da čovek povantrza! STAVRA: Nije, nego se osvesti, dođe sebi. Za samo dvaes sekundi očajanja Vidiš više nego za dvaes godina vladanja, napredovanja i lepoga života!
VILOTIJEVIĆ: Ja ne poričem da sam doživeo nesreću... STAVRA: Pusti nesreću, nesreća ne dođe zato da nas upropasti. Nego mi kaži gde su ti tvoji vojnici. VILOTIJEVIĆ: Eno ih tamo, vidim ih ko sad vas!
Stanković, Borisav - JOVČA
A ne kao drugi put ako u zoru IZ mehane dođe... (Želeći da se dodvori Jovči, računajući da on može čuti, podiže glas): Ako, ako, došao, ja! došao sveti Ilija!
Ne znam, da opet ja ne budem kriv... MARIJA Kako »ne znaš«? Ti bar znaš. Znaš da kada on dođe, da se ne sme ništa po kući, da se lupa, dok se on ne probudi. I kada znaš, bar ti ćuti.
Jesi zdrava? Kako tvoji? ANĐA (podiže se, ponizno): Zdrava sam, zdrava. MITA Nije htela da dođe. Jedva je dovedoh. Neće. Veli: što ću i ja tamo? Neće, ja; neće, jer zna da mora za njenoga onoga sina, krasnika...
oh! JOVČA (Miti): Hajd ti! (Anđi, koja se takođe diže, rukom daje znak da ostane, da dođe bliže.) MITA (povlači se, silazi).
No znam samo da se ovako više ne može da izdrži. Ja bar ne mogu. Otkad se ona nesreća desi i on ovamo kod nas dođe, eto i noć i dan sve je ujedno. Ja više ne mogu da izdržim.
A ono, celog dana ne dođe. Sve po planinama i poljima sa konjem. Dobro i taj konj ne padne već jednom. I tek duboko u noć, kad sve živo pospi i već
Kazaćeš: odvukli je, valjda, drugi Cigani, arnautski. I niko ne sme znati. TOMA Samo Stojmenu, odmah čim dođe, kazaćeš i poslaćeš ga k nama. S njim ćemo zajedno. STOJNA (krši ruke): Oh, aman! ARSA But!
ARSA But! Ako nas izdaš, ako on nešto primeti, Ni ti ni Stojmen ovde više! TOMA Slušaj. Kad dođe, ti se čini nevešta. Radi sve kao uvek. Pa kad on klone već i Ciganke iziđu, naša briga.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
godina ne dvoji više; vidi da nije najpametniji bio, obače namerava i nada se da će se ispraviti, dok i starost dođe. Što ćemo sad? Ništa, na put, na put! Jedno nam ostaje želiti, sireč da naša deca i unuci bolji i pametniji budu.
Jedva bi[h] čekao da nedelja ili koji praznik dođe, ne da idem s | drugi momci po Maha[l]i ili Fabriki šetati se, no da se načitam psaltira i katihisisa.
Ništa to ne čini. da i[h] je hiljadu puta toliko bilo, da se sav svet složi, da anđeo s neba dođe i da uči što protiv apostolske nauke, ne valja primiti ni verovati.
kao od žive vatre, i da beži od nje dok je god živ, bez svakog obzira; ime ni [h]aljina ženska da mu nikad na pamet ne dođe.
Ne iz Jerusalima i iz Svete Gore, nego s neba da dođe kaluđer, ti mu ne bi dao prebijenu grešljiku ni slomljena novca.” Mal[enica]: „I ne bi[h], ne boj se, ne bi[h]!
Vladika, videći ga sasvim zabunjena, dođe mu na pomoć. Episkop: „Dosta već, Malenica kukavče! Ala si, brate, kao oluja; teško onom koga ti okupiš i zapopadneš!
Taj dan ništa drugo nisam jeo osim pre ručka komadić hleba; no nije mi na um padalo jelo. Kao ovca kad dođe s paše, leže gdigod, pak preživlje ono što je pasla, tako sam ja preživao sav onoga predragoga arhijereja razgovor i
” Ode; postoji po sata, pak opet dođe. On je razumniji bio od mene. Nije pitao ni za peštere ni za pustinjike, nego koji je pravi put od Tamišvara k Sremu,
„To je dosta“, odgovorio mi je, „tri grošića hleba dosta će nam biti za dva dni.” Dođe mi na pamet Maleničin razgovor, pak reknem, smijući se, „da i ta tri grošića nejma, u kaluđere idemo, mora nas vilajet
je svu noć krasila i upodobljavala, niti joj je do spavanja, jer misli sutra dan na venčanje poći, kako smo je mi čekali. Dođe i ona jedanput.
natura preduzme sve svoje pravice i silu, satre pod noge i u ništa obrati sva moja sujetoumna mečtanija i sujeverje. Dođe mi na pamet mati moja i mila sestrica moja Julijanka.
Ne zna ko kako tom blaženom dolinom prođe, kako li k manastiru dođe. A kad dođosmo k mom ljubimom [H]opovu, šta će ko pre gledati, šta će razmatrati? Čemu li će se više diviti I čuditi?
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
riječi nastao bi tajac i svi bi se pogledi stekli na Čmanjka, a on bi oborio glavicu, znajući lijepo da je kriv što dođe na svijet slabunjav i „beduast“... Tome djetetu pravo ime bješe Jozica.
— Taa-ko! Dosta sad! — prekide dujo. — Mali će doći na ćud, ja se nadam, a ako li ne dođe, ja ću s njim natrag! A sad dosta i za dosta! Ti mu, Barice, spremi malo prtenila i što znaš, pa neka iđe sutra sa mnom.
Fra-Brne jednako prkelaše pogledajući sinovca, pa kad i tome dođe kraj poče naški. — Jeto tako! Nisam čuja lipe glasove za nj, ali, ako se ne bude vladâ kako valja, ja ću fiju!
“ veli, pa potrča ka Controni Čagljininoj, koja bješe vješta tijem rabotama. Controna, iako ne govoraše sa knezom, dođe. Pošto pregleda Čmanjka, reći će: — Nagazija jest, to je cigurno, ali se ne zna je li na sugreb ili na čini!
Tada knez, Osinjača i Galica otidoše na potkutnjicu da beru klipove. Vratiše se pred mrak, kad i Kriva dođe. Čmanjak je spavao, a Škembo se igrao u pepeljaku. Domaćica usu u lonac kukuruzno brašno, koje knez izmiješa.
A ona se pribi u ugao, pa poče ispod glasa: — Pa oš li majci kazati, šta je to! — Ma čućeš sad, čim dođe ćaća. — Znam, ali bi rada, da te posavitujem. Ali, jopet, radi kako znaš. Oćeš da te izujem? Nećeš, veliš!
I šalje te radi gubavog Kenje! Ma šta to može biti, dite?! Cigurno nika velika stvar. A šta ćeš ti raditi, ako dođe stari Krkota s njim? Znaš, odma mu reci: „Rš! nisu tvoji posli!“ Tako učini. Ladaj se mudro, drago dite!
Ali se to moglo suditi po njekim biljezima, ali najviše po tome što na kraju ljeta reče bratu Kušmelju, koji dođe da raspita: — Jeto jes magareće krvi, ali jopeta ne mogu se puno tužiti na nj. Vidićemo, vidićemo s vrimenom!
Najzad osta svak pri svome mišljenju. Sutradan dođe majstor Lovrić. Bijaše to čačurak, ali žilav i okretan, dugačkijeh crnijeh brkova i crvena nosa.
A on... što ti kažeš... briljuzak, dođe na svit bez dua! Zato ga i dado ovdi među ove (dodade šapatom) site dokonjake, pa, pa, jeto sve jednako, sakrr...
Nisam ja okle si ti, di su ljudi kâ koze!... Jest, kâ koze, jer bi jedan naš tirâ vas pedeset... U mal’ što ne dođe do ruku.
A jevo ti se kunem da do toga dođe tribalo bi da nas sva četiri istiraju, jer bi mi sva tri klekli na kolina, pa rekli: „Nemojte, jer koliko je on kriv,
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
I zašto u dan vedar Dok ćute naša borja Trepne tek jedan kedar? I u bonaci mora Val neki o mramorja Pljusne, kad dođe ora?
Ćosić, Dobrica - KORENI
otac koji bi onom nebratu gospodskom I moju kav dao, svome pametnom, dobrom sinu, školcu, kojim se hvali, svakom ko dođe u kuću pokazuje sliku... Taj nebrat koji me se seti samo kad mi pare traži...
Misliš, neće da dođe? Aćim očima pita Mijata i stoji pred njim zamišljen, bojeći se da sluga ne potvrdi ono u šta i sam mora da veruje.
Tada je zabolelo, jer mu je dva puta pisao da odmah dođe kući. Ne, onda kad su se prvi put sreli. Vukašin je pred ogledalom četkao zeleni redengot i ćutao a on mu je govorio
ovde u kući u kojoj se rodio, ovde gde su njih dvojica nekad razgovarali, i molio ga da uzme nekoliko dana odsustva i dođe. Kako je Vukašin nekada pametno govorio! Ko mu ne bi verovao, ko se u njega ne bi uzdao! Sve, sve sam uložio u njega.
On je nije čuo, nije ni gledao, brzo se suljao niz strminu, smrt iznenada dođe, toliko imanje, bogatstvo, pa ugled i ime, ugled i ime naročito.
O tome neće s njom... — Onaj još spava? Ona samo uzdahnu i saže se da založi furunu. — Čim se razbudi, neka dođe do mene. Posle, gledao je u žbunić vatre, dok Đorđe ne uđe, sasvim tiho, povijen. — Kako prođe na putu? — dočeka ga.
Pripali i drugu cigaru. Nikad ovako. U ovoj sobi, u kojoj se samo jedanput u godini večera, kad Vukašin dođe. Pogled mu se pobode u guticu između njegovih razmaknutih i gustih obrva. Ljut je. Zašto?
A Vi, radikali, obmanuli ste ga da je ustav — hleb... Narod, sloboda, ustav, sve su to samo izgovori da se dođe na vlast. Zar je malo u Srbiji onih koji su svršili neke škole, pa su propali u našoj, vašoj političkoj hajdučiji?
što bi rodilo u njihovim voćnjacima, vinogradima i bašti, njemu je namenjivala, njemu ostavljala, slala mu i nudila ga kad dođe. Željno je čekala njegova retka pisma i bila danima srećna ako bi je samo pomenuo i pozdravio.
Njemu će ionako sve da ostane. Sada kad je Đorđe počeo nju da zlostavlja. Gde mu je duša da baš danas zbog toga dođe? A čim je došao, grožđe, orahe i jabuke odnela mu u sobu. Grožđem mu i prozore okitila.
— Vepar gori, ne daj decu, ne daj levog, on je prvi, moj otac će da dođe, uh! Svinja prokleta! — Anđa se pridiže, viče, bacaka po slepljenoj, pocepanoj slamarici na podu i mlatara rukama
Najlakše iskušenje koje ga čeka u budućem životu. Neće biti ni pravdanja ni optužbi. Svojim brodom sâm krmani. Dođe li do sloma, i krivac i tužitel biće on. Neka i propadne. Svršeno je s prerovskom idilom. I zabludama.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Je li čudo što sused od suseda poče bežati? Ali broj unesrećenih je rastao. Šta sada? Dođe građanima do pameti da je čičak uzrok nevolja, ali niko nije imao hrabrosti da ga uhvati i uništi.
Je li Tataga znala da je slede? Tajna je ostajala tajna! Možda bi večno tako ostalo da zima koja dođe nije bila izuzetno snežna i hladna. Svi prozori bili su prekriveni mraznim čipkama, a sneg je dopirao do ramena.
— Kako ću poznati Zvezdana kada dođe? — ču vreli šapat malog bolesnika, i osmehnu se: — Ne brini, poznaćeš ga! Malen je i svetlokos, svetlook sav
A sad, spavaj! Moraš biti zdrav kad dođe... — Pa došao si! — dete se srećno osmehnu i utonu u san, a Zlatousti nestade. Više ga niko nije sreo, niko čuo.
Uzalud ga je slala među decu: nije voleo da bude s ni ma, sve dok u sebi ne otkri dar pričanja i dođe Do priče o Zlatnoj krabi koja ima moć da ispuni svaku želju onome ko je vidi. Istoga časa prestade ruganje i guranje.
Majka odrečno odmahnu glavom, a dečak se zamisli. Jedva je zaspao te noći, a samo što je upao u san, dođe mu Zlatna kraba velika kao kuća, zastrašujuća. Sav u ledenom znoju se probudi. »Došla veštica da se sveti!
»Pričinilo mi se, znači?« —pomisli starac i htede da samog sebe utera u san, ali san nikako da dođe. U zidu, kraj peći, cijukao je miš.
— kikotali su se podrugljivo, ali ptić nije obraćao pažnju na njihove reči. Samo je jeo i vežbao. Tako i leto dođe. Titrala je nad morem jara kao zlatna maglica, a trave ispuštale jake i omamljive mirise.
Ali jedne večeri ne dođe. »Da se nije pesak obrušio?« — lepotica strepeći potrča ka bunaru i naže se nad njega. Unutra nikoga nije bilo.
Već je i jutro svitalo, a oni su još svirali lelujajući se od umora i gladi. Tako i podne dođe, i slavno društvo se rasturi da predahne, ali njihova svirka ne stade da bi san cara i dvora bio slađi.
Šta su to bogataši? Ludi s rukama jačim od talasa? Očima prodornijim od sečiva? Jedva je mogao da dođe k sebi od čuda čuvši da su to ludi kao i svi ostali. Moć im .je samo u novcu! — Kako do pega dolaze?
Već se i nebo osipalo zvezdama, a on nikako da je oslobodi. Opet mu nadohvat ruke dođe crvena zvezda i on oseti kako lagano tone u san, stavi kocku sa žabom uza se i leže.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Usamljenom Knezu niko nije, tada, hitao na poklonjenje; svi su hitali Vučiću a on je, na Vračaru, čekao da mu dođe i Gospodar Jevrem.
pozdrava pa se umeša među decu što izlaze iz škole, i među studente Instituta za strane jezike i žurno, vrlo žurno, dođe do Kalemegdana. Kroči na Breg za razmišljanje, zađe u senke i nasloni obraz uz jedno drvo koje je bilo mlado 1870.
Prvi put, počeo je da se pogađa sa onom tajnom u nebesima: neka smrt dođe i ranije, ali da on kroči na palisade iza beogradskih zidina. Pogađao se, a nebo je ostalo belo i nemo.
Turci su Turci. Upoznavao ih je otkako se rodio. Tek što je prohodao, učili su ga kako im se treba sklanjati,dok ne dođe vreme kad će ce oni početi sklanjati. To se vreme dugo čekalo. Ako dođe, pitali su se Srbi, a doći će tvrdili su.
To se vreme dugo čekalo. Ako dođe, pitali su se Srbi, a doći će tvrdili su. Tako su gotovo u isti čas iskazivani i sumnja i vera.
Mirko odbije i nastane prepirka. Dođe i terzija Mehmed. Sused mu objasni kako je Mirko, dobovanjem, davao tajne znake bundžijama a Mehmed zaboravi na svoju
(I posle jednog veka, 1943, u toj će zgradi biti stara Uprava grada Beograda, policija, Glavnjača.) Rekli su mu da dođe tu i da će dobiti penziju: odavno već nije ratnik, a odnedavno nije ništa; uzeli su mu i službu.
Kad ovamo dođe, Višnjić ide pravo ka turbetu: naslanja se na zid i, nepomičan, oceća opustelu svetlost kao tišinu iščezavanja.
prvi mah, potekao mu je u susret: hteo je da prekine pesmu, ionako se sve završavalo; hteo je da ga pita kad ponovo da dođe, po nove pesme. U drugi mah, podsmehnuo se sebi: sve je to bila besmislica.
Kada po podne dođe u svoju ulicu, Zmaj se pojavljuje sa dna padine, od dunavske obale, kao da stiže iz Pančeva u kojem je nekada, pre više
U sebi je osetila izvesnost: sve ispaštanje do sada bilo je ništa, ono najteže tek ima da dođe. Ugledala je, u taj mah, u nebesima svetlosni bezdan i saznala da milosti nema, ni oproštaja, da će je stići sve i do
ponesen novom zamisli, dao i da se razruši: odnekud je silno želeo da na mesto stare kuće Gospodar-Jevrema Obrenovića dođe novo zdanje Ka petan-Miše Anastasijevića. I došlo je.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
K’o detence došao sam amo; Igra beše jedino mi blago; Slatko zvah ja med i smokvu samo. Dete malo – golušavo tiče - Dođe tiče, pa se tu naviče; Ovde, ovde gde krioce malo Prvi put je sretno ogledalo; Iz početka od grane do grane, Od
Ala ljubiš, moje lane, Ala grliš slavno! Ljubi, grli, dok ne svane Ta već nesi davno! Već nedelja dana prođe Kako mi ne dođe!... Jao zlato, tako t' Boga, Ta kako si moga'?! Br.
Glava klonu, lice potavnilo, Bolovanje oko mi popilo, Ruka lomna, telo izmoždeno, A kleca mi slabačko koleno! Dođe doba da idem u groba... Zbogom žitku, moj prelepi sanče! Zbogom zoro, zbogom beli danče!
J. Dučić LXXV ŽELjA Kad i meni dođe čas da mreti treba, Bože, daj da umrem u jesenje noći, Nasmejan i vedar u mladačkoj moći, Pod raskošnim sjajem
„Prigrli ova jata blagodatna!... I kada jednom dođe smrti doba, Naša će suza na kam tvoga groba Kanuti toplo k'o kap sunca zlatna...“ I akord zvoni...
I guste travice splet Gordi mu uvija stas; - i gorski nestašan lahor Leluja šaren cvet. I zima dođe već, i svojom studenom rukom Pokida nakit sav, i goru obnaži svu; Al' mnoga zima još sa hladnim vetrom će doći, A on
U jedno studeno jutro, kad majke ne beše doma, Mali se podiže Pavle, i ode van našeg sela I nikad ne dođe više. Ljudi ga tražili vazdan, A jadna njegova majka plačući život je klela.
Malo ne posrnuh, mojega mi dina! Al' meni ne dođe lijepa Emina; Samo me je jednom pogledala mrko, Niti haje, alčak, što za njome crko'! A.
Jer zna da si mati; Jer pre nas ni polja ni krševi goli Ne mogoše drugom svesnu ljubav dati. I danas, kad dođe do poslednjeg boja, Neozaren starog oreola sjajem, Ja ću dati život, otadžbino moja, Znajući šta dajem i zašto ga dajem..
Al' kad žarko leto dođe, I mladost ružu prođe, Povije glavu cvet; Ljubavi leptir se mane, I malakše mu let, Poći ćemo na razne strane - Kud?
Pa kad dođe čas Strašnoga Suda, i kad mrtvi počnu ustajati, Neka tada sve groblje oživi, Kamen nek’ mi pritisne grobnicu, Samo da
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Na taj način se pokazalo da se taj datum pomera iz godine u godinu da tek posle 1460 godina dođe opet na svoje staro mesto kalendara.
„Tako? Ti dođe ovamo na poziv Senata - a po kojem poslu?“ „Pa to ti je nomofilaks službeno saopštio“. „Nomofilaks - on je obična
je u svojim predavanjima, koja je držao u Platonovoj Akademiji i koja su bila čuvena i dobro posećivana, izbegavao da dođe u nesuglasicu sa učenjem svoga učitelja. Posle smrti Platonove Aristoteles ode u Atarneus, a zatim u Mitilene.
Kad, pri kraju dođe red na Aristarha, on položi svoju desnicu na njegovo rame i reče mu: „Hvala ti, sinko moj!“ Princeza pogleda zahvalno
onu pravu prekoračimo, međusobno pokriju i da, odmah iza toga, promene svoj međusobni položaj, tako da levo stablo dođe na desno. Slično se dešava i kad se krećemo u krugu, onako kao što se, po Aristarhovoj zamisli, kreće Zemlja oko Sunca.
Jedan od njih razmota trubu i poče na glas čitati njen tekst. Odmah posle uvodnih reči, upućenih kraljeviću Gelonu, dođe na red ono mesto koje sam maločas naveo: „Ali Aristarhos Samnićanin...“ Svi prisutni naćuliše uši.
zameni on manji od ta dva tereta sa dva još manja, od kojih je svaki bio tačno polovina uklonjenog; jedan od tih tereta dođe ispod onog mesta poluge na kojem je ona bila obešena, pa se mogao odatle ukloniti, drugi od tih tereta beše od tog
„A ne ono što nam slučajno dođe pod ruku“. „Dabome. Ali se izvršenju našeg programa isprečiše razne teškoće. Neki spisi, koje smo želeli da prevedemo,
Njegov naslednik će ih prokleti, a onaj koji iza njega dođe daće ih, u slepoj verskoj revnosti, baciti na lomaču. Zato priskočih da ih spasavam i rasturam po svetu, ne pitajući
Predavao je u Veneciji, Milanu, Firenci i Napulju, a sada već namerava, kako mi piše, da dođe i u Rim. Pravi čergar!“ Opat sede na jednu klupu u arkadama i zamoli svog gosta da sedne pored njega.
“, reče mu opat. „Istina, časni je uskršnji post, ali, vidiš, dobih mila gosta, učenog mladog čoveka, koji nam dođe sa daleka severa“. „Onda ga, bome, moramo čestito počastiti!“, odgovori odlučno kaluđer.
Nije se tužio više na bolove, no dođe u raspoloženje, ružičastije od njegova lica. I njegov gost pokaza se junak na megdanu.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Stajao sam na trećem spratu naslonjen na ogradu i gledao dole u dubinu betonski pod kad je ona izašla. I odjednom dođe mi da je uverim koliko je volim pa joj rekoh: Hoćeš li da skočim dole? Ali molim te reci, klimni samo glavom.
Zar se to osiguranje nije moglo postići blagovremeno i sa mnogo manje žrtava? Zar je moralo da dođe do toga da se čovečanstvo unesreći pa da se postigne, užasno, samo taj rezultat: da rat nije vođen sasvim uzalud!?
— Pa jedan vojnik, znaš prevari me da je doktor. — Pa posle? Govori, molim te. Imam ja i druga posla. — Pa dođe da je pregleda; pa je pipa, pipa...
bolnice, svoga poznanika, i u zamenu za cigarete, bile su još jedina hrana s kojom se imalo živeti sve dok se ne dođe do savezničkih brodova sa hranom, o kojima se toliko govori i tvrdi.
Setiš se onda dece, otplačeš pet minuta, a posle opet po starom, razumeš! Rekao bi čovek: sve se bojiš da ne dođe kraj ovom ratu. I ti mi nešto pričaš, ti mi kažeš da misliš. Idi, molim te.
Sve vi tako, nema, k'o Arnauti, a kad dođe neprijatelj, čik njemu kaži nema. — Ja kako, veli komandant i namiguje na ađutanta. Samo strogo, Stevane!
Pa mu dođe da padne na grudi ovom čoveku što mu sad govori tako blago, ljudski, kao čovek što govori čoveku. — Ti ćeš izjaviti
Jer sva ona bedna prošlost nije značila ništa drugo no nemir, nesklad, laž, dok je ovo što će da dođe ravnoteža, mir, sklad, istina.
Eto večeras, popnem se gore i s brda gledam, Bože gledam, gledam i dišem. Oh divno, slatko dišem. I dođe mi da se smejem, da klikćem, ne znam ni ja šta mi dođe. Ali mi se čini da tek sad znam što živim.
Oh divno, slatko dišem. I dođe mi da se smejem, da klikćem, ne znam ni ja šta mi dođe. Ali mi se čini da tek sad znam što živim. — To je divno od tebe, mila moja, božanstveno.
Ubrzo se pogodismo, jer u takvoj prilici nisam se mnogo ni obzirao na cenu, samo ga umolih da što pre zapregne i dođe natrag.
Nije baš prava pravcata rana, pre mu dođe kao neka kontuzija, ali svejedno, čestitaj mi kontuziju, i ’odi da se junački poljubimo.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
I zamišljam da će se ona u tome iživljavati ne manje nego ja. Ali kad dođe određeni sat, sve će to odjednom sa sebe stresti samim jednim trzajem ramena, onako kao što se stresaju pahulje snijega
Otuda, prilikom svakog uzimanja violine u ruke, postojala je data mogućnost da do sviranja uopće neće moći da dođe. Nad započinjanjem svirke lebdjela je zebnja; a to je opet, sa svoje strane, činilo još neizvjesnijim ishod te borbe s
Spljašnjavaju se u besprostorne likove, obrazuju se u nevjerovatno deformiranim projekcijama. Dođe vrijeme kad i svoju sopstvenu stvarnost počinjemo osjećati sasvim blijedom i tankom, opipavamo je gotovo s nevjericom.
Ni ta pojava nije tako rijetka. Mnogo češća nego što se misli. U nekim godinama, ljudima, pa i sasvim priprostim, dođe svrbež pisanja. Odjednom im se učini da nešto važno imaju da saopće.
usadim boga barem i samo kao jedan „sadržaj svijesti”, uvjeren da će sve ostalo doći samo po sebi, kad i ako ima da dođe. Mislim da nikad nisam bio zaguljen.
neka bude! ispružit ću se koliko sam dug i širok po dobroj majci zemlji, pa neka dođe smrt! Neka samo dođe! — I smjesta se javlja odgovarajuća filozofija: smirenje je najveća sreća, najveće dobro; ono je
neka bude! ispružit ću se koliko sam dug i širok po dobroj majci zemlji, pa neka dođe smrt! Neka samo dođe! — I smjesta se javlja odgovarajuća filozofija: smirenje je najveća sreća, najveće dobro; ono je posljednja mudrost,
A tamo, vidiš, trebalo bi da dođe niz širokih stepenica, kao prilaz rijeci, radi kupanja. Ondje, otprilike u sredini, malo više prema lijevo, na
u zatvorenu, čovjeka savlada neka tromost, neki drijemež, a kad iziđe iz zagušljiva prostora na otvoreno, razuzuri se, dođe mu volja da se prohoda. — Razumijem, moja je blagovaonica previše zagušljiva za ugodne prijateljske razgovore.
Kad u špaliru čekam naprosto ja, koji sam se uputio u kavanu na partiju šaha, dođe mi da opsujem kao kočijaš. Spopada me želja da harangiram, da podjarujem „duh insubordinacije” u mlađima.
I tad — tad je spasao situaciju onaj crnac koji uvijek spasava kad situacija dođe u ćorsokak: nauka. Jedan genijalan naučenjak, poslije dugih opita, uspio je da usavrši Athanatik u pravcu relativnog
I nije li radije tu umjesna prilika da dođe do upotrebe onaj izraz „lažno”? Jeste li, doktore, baš tako sigurni da ljudi s takozvanim „literarnim načinom
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Tako odeven dođe na krstonoše. Beše se iskupilo dosta naroda. Popa već pozvao odbornike u zasedanje, pa odlučuje sa njima ko će šta
Ta oni ne imađahu ništa ni u toru ni oboru, a otac ga je često poučavao: da se treba koristiti svačim »što ti do ruke dođe«. Samo se, napomenuo bi mu otac, treba dobro čuvati tuđih očiju. — »Na nevidišu nema krivice!
Posle je opet mislio i mislio, i najzad dođe do zaključka, da je sva ova momčadija gora od njega, i da ga svi oni mrze samo s toga, što je siromah.
Nikad Vujo ne odleža ni dan apsa... Takav beše jedini prijatelj i savetnik Đuričin. Jedne nedelje dođe mu Đurica rano u pohode. Vujo beše spreman da pođe u grad, pa, kad vide gosta, zastade. — Kud si tako poranio, sokole?
prvoga pitanja, strahovao je samo od početka; a kad vide da mu samo pitanje stavlja na raspoloženje povoljan odgovor, on dođe k sebi i, pogledavši kapetana pravo u oči, odgovori odlučno: — Ne znam, gospodine!...
— Sad će on doći, ne brini ti. Skloni se u sobu, dok on ne dođe. Đurica se diže, ali se jedva održa na nogama, koje klecahu i povijahu se od umora i slabosti.
Tako proleža bez jedne misli i bez pokreta, dok ne dođe Vujo. — Ha, sinovče, dobro si se požurio! Tako, brate, tako treba — reče mu Vujo, kad uđe u sobu.
— Jest, kad bi se on dao. Tako mogu napisati i za mene, ali neka dođe ko da me ubije. Čik mu ga !... — Pravo kažeš: mari ti on za njine pretnje.
— Nađe li ga? — zapita Vujo. — Nađoh; veli da može. — Dobro. Idi mu sad kaži nek dođe mojoj kući čim se smrkne, a i ti dođi sa njim. — Zar ću i ja... na posao? — Moraćeš; nema ko drugi.
Svanu mu kad dođe Vujo. — Kamo se, za nevolju?... Hoću poludeti ’vako sam. — Nećeš dugo, ne boj se. Sutra, zorom, na posao!
U takvoj neizvesnosti prođe mu dugo vreme. U neko doba noći dođe Vujo sa dva čoveka. Jedan od njih naročito padaše u oči celom svojom spoljašnošću i naročitim držanjem.
»Uh, bruke!...« uzviknu i, pod utiskom raznovrsna osećanja: stida, srdžbe, bola — ne znađaše šta da čini. Dođe mu da udari sebe u glavu, pa bi hteo i u grudi, a hteo bi i da otkine parče svoga tela, da bi takvim bolom ugušio onaj
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
od njih, i kaže im da idu svi troje tamo na jedan breg, „pa kad ja mahnem rukom na vas, a vi onda potrčite, i koji prvi dođe do mene — taj će dobiti kapu, drugi će dobiti štaku, a koji poslednji dođe — onaj će dobiti papuču“.
na vas, a vi onda potrčite, i koji prvi dođe do mene — taj će dobiti kapu, drugi će dobiti štaku, a koji poslednji dođe — onaj će dobiti papuču“. Deca se obraduju i otrče na breg gde im je Petar kazao.
— kaže mu Petar. Starac mu odgovori: — Bog ti dobro dao, sinko! A otkud ti ovamo dođe! Petar mu reče: — Bežim od pomora, jer tamo kod nas na zapadu strašno umire svet, i gde pomor pređe, nijedna živa
Petar, čuvši ove reči, odmah se sa starcem oprosti i ode brže-bolje da potraži tu zemlju. Idući tako, dođe do neke vode. Sad izvadi papuču pa je obuje i pređe na drugu stranu.
Šetajući gore-dole po bašti, ode do jedne takove klupe, pa sedne i počne razmišljati šta da radi, i kako da dođe do te devojke. Petar je tu sedeo sve do mraka, pa kad se već smrklo, on nije imao kuda, nego ostane tu i da prenoći.
Idući tako, dođe do ono troje dece što su se bili okamenili, zatim dođe i do devojaka, pa vidi da su i ove davno preminule, i svugde
Idući tako, dođe do ono troje dece što su se bili okamenili, zatim dođe i do devojaka, pa vidi da su i ove davno preminule, i svugde gde god je prolazio, nigde nije mogao ni sela ni žive
On se tome jako začudi, pa pođe da potraži gde je nekad njegovog oca kuća bila; kad je našao, dođe i do ovog mesta gde im je sto stajao, i tu nađe jedan veliki kamen položen, pa onda pomisli u sebi: — Bože moj, šta
Petar je, siromah, iz sve snage bežao, ali ga je smrt već bila gotovo stigla. U tom bežanju dođe on i do ono troje dece što behu okamenjena, pa brzo prekrsti štakom, a deca ožive, pa potrče k njemu.
Kad je on tako na straži stajao, al̓ eto ti smrti gdje ide da pita boga šta će raditi, a kad dođe do njega, reče joj on da stane i ona stane. On ju pita kuda će, a ona mu reče: — Idem pitati boga šta bih sad radila.
Kad to smrt čuje, ostane stojeći, a on otide. Kad dođe unutra, pita ga gospod bog što je došao, a on reče: — Evo pita smrt što bi radila.
Kad je sve raskopala, ide opet bogu pitati šta će sad raditi. Ona dođe gore, a soldat je opet ustavi, pa je upita kuda će.
Petković, Vladislav Dis - PESME
beše naslonila glavu Na uzglavlje od plavih cvetova: Noć želeći za večitu javu, A za život nebo svojih snova, Al' smrt dođe iz daljina, mukom, Dodirnu joj usta svojim dahom, Pomilova njenu kosu rukom I ispuni zemlju čudnim strahom.
Al' smrt dođe; lak dolazak njeni Osetiše redom svi spavači, I ustaše. Nebo se promeni, Plavo nebo tad se naoblači. Svi stadoše
zemljom je suton; a svud po pučini Tišina se digla da spokojstvom leči: I u tome času meni se učini, Da zvuk jedan dođe, nosi tvoje reči. Zvala si me sebi.
Iz misli se trgoh. Bacah pogled dole, Nikog nije bilo. i dođe mi žao: “Možda je čekala, možda mnogo vole, A ja? — ja sam svirep, bezdušan i zao.
Dan božiji opet zemlju plača vide. Al' nam dođe žao te grobnice mraka, Te sudbine, s koje polumesec ide, Što će sad drumovi poželet Turaka.
muka na kocu sa imenom Boga, Pet vekova srama, uz prokletstva mnoga, Pet vekova nada, pet vekova raka — I da opet dođe najezda junaka!
I da opet dođe k'o u doba stara, Da se narod listom za oružje hvata, Ispod trulog carstva da izvede brata, U mrtva ognjišta da unese
Ja ga slušam dugo tako, Ne misleći otkud dođe. Uspomena dušom pline, Drhti biće — pa sve mine, Ali suzâ baš nikako! ... Kako brzo sve nam prođe! 1904.
— Vatru koji gasi, taj se i opeče; — Sad se klanjam, gospo; videću vas, molim? “Kad stidljiv dan ode i kad dođe veče.” 1904. POENTA Jedva čekam veče da i meni svane Jer ja nemam dana.
Najzad sve je isto, i svest snova dođe, Horizonat misli vedriji je samo. Apatija nesta i klonulost prođe, Al' podsećaj stoji da se išlo tamo. 1905.
se mrtvi dižu I kad časovnik, po fabuli, živim Obznanu daje da aveti stižu, Da kolo vode po pločama sivim, Kad ponoć dođe, i on naglo skoči, Pod divljom strašću što ga namah skoli Tražaše ljubav i neznane oči, Boga, da kune i da mu se moli.
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
Prošlo je nekoliko dana pre nego što je viši inspektor uspeo da se oslobodi ostalih neodložnih obaveza i konačno dođe; sledila je rasprava od dva sata i onda je on odlučio da sijalicu treba pomeriti dva inča dalje.
Kada takvo stvorenje dođe u kontakt sa drugima, čiji su upravljački organi potpuno neispravni, to čulo se javlja i on oseća “kosmički“ bol.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
a naj više u Banatu On poore sve njive u proleće, on preveze sazrelo žito sa dalekih plodnih pola na seoska guvna, kada dođe vreme žetvi.
se iskrcaš u Novom svetu bićeš ”žutokljunac” (grinhorn) a ”žutokljunac” mora da odsluži svoj šegrtski rok pre nego što dođe do nekog uspeha.
Bili smo pažljivo pregledani i ispitani. Kad dođe red na mene, činovnici koji su nas ispitivali vrteli su glavama kao da im se činilo da nisam za iskrcavanje.
vetrove severnog Atlantika na iseljeničkom brodu pre nešto manje od tri meseca i čeznuo sam da neki hladniji talas dođe do ovih ravnica u zalivu Česapik.
Ovo me zapanji, jer sam očekivao da će se ova dva moja prijatelja razračunati pesnicama. Ali do toga ne dođe. Kad god sam imao slobodno vreme, uživao bih u dugim šetnjama Brodvejom. Pošao bih jednim pravcem, a vraćao se drugim.
” Počeo je rvački meč, a brucoški div nije mogao da dođe do izražaja pred momkom koji je učio rvanje na pašnjacima Idvora i držao korak sa iskusnim žeteocima na poljima u
govori o baš pomenutim Faradejevim teškoćama: “Uopšte, veoma je teško uopšteno formulisati jednu novu zamisao a da ne dođe do ma kakvog nerazumevanja.
na sastancima udruženja i uvek sam smatrao da su bila dovoljna samo ova njegova predavanja, i ništa drugo, pa da dođe do osnivanja ovog društva fizičara.
za istraživanjem i obrazovanjem istraživača, tako da podsticaji i sposobnost američke mladeži za naučni rad, nikad ne dođe na takav nivo da ugrozi stalni priliv dobro pripremljenih i revnosnih naučnih talenata u ovoj zemlji.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Zar da se udomi u onim golim krševima, otkud mu se otac iselio? I dođe mu pomisao: „Da mu je dobro bilo, ne bi ostavio svoju kuću i pošao u tuđi svijet”.
A bili su se privikli poslu, mekoti vremena i pitomini kod mora, i odredili da ostanu dok god radnje bude, da ne dođe ovaj naručeni skitač, od koga jednako strepe. —Što si zamišljen?
Domalo, jedno za drugim, dođe sin gospodarev Nikica, dijete, i kći gospodareva, već djevojka za udaju, pa najposlije i gospodar iz dućana.
I mal'da ne, poslije nekoliko vremena, bijaše joj svejedno ma kakav odgovor da dođe, a na mahove mišljaše da će to sve tako proći, da se Spasoje neće na ženidbu ni odlučiti.
Lampa dimi i zaudara, a jedan pijanac dodijavao joj, grdeći njenog poočima; nudi je da u njega dođe služiti, gdje će joj dobro biti.
Oboje se ćutke povrate na široki put. Devojku njegov muški glas i slobodno kretanje razblaži i gane. Dođe joj da što povjerljivo reče, no nema riječi da se izrazi. Osjeća da se nečega boji i željela bi da je on od toga odbrani.
A kada zaploviše, misao je nosi na otvorenu pučinu i savlada je bezrazložna sjeta, i dođe joj da zaplače... Pa se najednom trže i požuri u grad.
Pa onda tugu zamijeni nadošla osjetljivost. Dođe joj neprijatno na parobrodu, zaželi se kraja, i preko volje nazire skladnost okoliša pored koga parobrod plovi.
A Lazo, uvijek veseo, pogdjekad izostane, pa, dok strepi da ga ne izgubi, dođe u najbolji čas; mladićki mu je osmijeh na ustima, i njena duša toga časa se smiri: gleda ga, i pokoj nastupa.
I tako, obuzeta sjetom, čeka Lazu; najmilije bi joj bilo da odmah dođe, pa da krenu u grad. Ali on u hitnji prođe mimo nju. Čekaj, — veli joj, — još imam nešto da uredim!
Gleda djetinje pomodrele usnice i sluša teški mu zadah, — i osjeti majčin bol.... Uto dođe Lazo, — 'Ajdemo! — reče joj, uvijek u hitnji, pa, pogledav je, nadoda: — Ostavi se tuđega posla!
Najpošlje dođe iščekivani dan: ukrcaše se u silan brod s ostalim svijetom, u koji se bjaše uselila, kako se njoj činilo, cijela jedna
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
I bio je u pravu, jer je poređenje prigotovljeno čekalo u narodnoj poeziji, samo je trebalo neko da dođe i razvije ga.
Eno idu kićeni svatovi, Nosiju ni sunce pod marame. Mesec dođe, a sunce ne dođe, Ostalo je dole u livade Da sabere travke svakojake. Da narani svekrovoga konja.
Eno idu kićeni svatovi, Nosiju ni sunce pod marame. Mesec dođe, a sunce ne dođe, Ostalo je dole u livade Da sabere travke svakojake. Da narani svekrovoga konja.
Sve dok se ne dođe do onoga što svi, iz različitih književnih tradicija, lako prepoznajemo i razumemo jer nam je zajedničko.
I to se pomeranje naročito dobro vidi kad dođe do dubljeg književnog preloma ili čak do pravog prevrata, kakav se kod nas desio na ulasku u dvadesete godine.
u današnjoj poeziji neprekidno osipa tekst i što se retko i s mukom dolazi do formotvornog načela, a i kad se do njega dođe, ispostavlja se da je ili singularno ili privremeno.
milovanja grane smeha razgrni Prvi momenat koji čitalac u ovome stihu oseti jeste da ga normalno razumeva sve dok ne dođe do reči smeha, jer odmah posle reči grane zapinje.
postupak da se niz konkretnih pejsažnih pojedinosti, opisnih detalja, podvede pod nekoliko dominantnih momenata, da se dođe do simbolotvornog uopštavanja, da se odabrane pojedinosti u prirodnome pejsažu prevedu na izvesna duhovnoduševna
Sve dok se ne dođe do onoga što svi, iz različitih književnih tradicija, lako prepoznajemo i razumemo jer nam je zajedničko.
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
(Odlazi.) III ŽIVKA, SAVKA ŽIVKA (pošto je Anka otišla): Eto, vidiš li je! Dođe mi, boga mi, da potegnem ovim makazama pa da joj razbijem glavu. Ali šta ću, moram da trpim.
(Gurne Raku te ovaj ode s Ankom.) V ŽIVKA, SAVKA ŽIVKA (tetki): Eto, pa sad iziđi ti tu na kraj, kad ti svaki dan dođe ovako pocepan. SAVKA: 'Ajde i ja idem, za poslom sam. A vidim i tebe ometam. (Ustaje.
ŽIVKA: Pa zar sam ja tome kriva? Pitala sam je preko kuma-Drage i ona kaže: neka dođe, kako da mi ne dođe gospa-Živkina ćerka; nisam je videla otkako se udala.
ŽIVKA: Pa zar sam ja tome kriva? Pitala sam je preko kuma-Drage i ona kaže: neka dođe, kako da mi ne dođe gospa-Živkina ćerka; nisam je videla otkako se udala.
Samo vas molim, kad dođe gospodin Popović, kažite mu da sam ja prvi došao i doneo vest da će naši obrazovati kabinet. ČEDA: Reći ćemo!
PERA: Na službi, gospođo ministarka. ŽIVKA: Naredite da odmah posle podne, u četiri sata, dođe ovde ministarski fijaker. POPOVIĆ: Šta će ti to? ŽIVKA: Pusti me, molim te!
ČEDA: Pa da, otkud ima smisla to: ministarka, a da nema zlatan zub... ŽIVKA: Pa dabome! Kad dođe tako neko otmeniji u posetu, pa se u razgovoru nasmejem, a mene čisto sramota. ČEDA: Sasvim!
A, velite, zubni lekar provodadžija? ŽIVKA: Pa jeste, on! ČEDA: Slušajte, pa poručite provodadžiji da dođe k meni da progovorimo. Recite mu, vrlo ćemo se lako sporazumeti, jer smo od istog zanata, i ja znam da vadim zube.
Pa zato baš i kažem, recite vašem zubnom lekaru nek dođe k meni. ŽIVKA: Nije potrebno, jer stvar je već potpuno uređena. Danas će već doći mladoženja na viđenje sa devojkom.
ŽIVKA: To ne brinite vi, to je moja briga. ANKA: A ništa više ne tražite, samo da dođe u moju sobu? ŽIVKA: Ono, dobro bi bilo ako bi mogli da udesite da skine kaput, da ga zatečem bez kaputa.
ŽIVKA: Zar sad, aprila meseca? ANKA: Pa baš zato! Dakle, ništa više ne tražite nego da dođe u moju sobu i da svuče kaput? ŽIVKA: To je dovoljno za mene.
ŽIVKA: O, to si ti, Vaso, otkud ti? VASA: Kako otkud ja? Pa ko će da ti dođe ako neću ja? Baš sad uz put sretnem gospa-Vidu, prija-Draginu svekrvu, pa mi veli: „A što ste se vi tako poneli,
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
a vrlo indikativna slika o tome kako se noć „spusti, pritisnu sve njih, celu ionako snisku, dugačku kuću, koja sad dođe - ne prljava, već nekako prostrana, mokra i hladna“.
Cela rodbina iz nje je proizišla “. 32 I dalje sve sa istom postupnošću, sve dok se ponovo ne dođe do oca i majke glavne junakinje, i ne započne priča o njenoj sudbini.
Njome se, zatim, tačno označava izvor znanja na koji će se autor delimično oslanjati sve dok u središte ne dođe sama junakinja: to su porodične predaje i kućne priče u varoši (isticanje da se u rodbini i po varoši „znalo i pričalo”).
95 Sa otupelim čulima i rasejanim pogledom, junakinja se u XVI glavi mirno vraća iz hamama sve dok joj u vidno polje ne dođe kuća.
od starih, crnih, mahovinom već obraslih, crveneći se kao da su od mesa, kao - a to nije mogla da pojmi otkud joj dođe i zašto - kao da su od njenog mesa, od nje same. Ona se sva strese.
se opet javljaju mračne slike koje konotiraju smrt (crkva „izgledala je tako hladna, kao skamenjena”, a „još mrtvija joj dođe crkva kad uđe u portu, a ispred nje potrčaše popovi crneći se i šušteći u svojim mantijama),125 i otuda njeno unutarnje
S jedne strane, junakinja čini sve da do toga ne dođe, da ne okalja ime i ugled porodici; s druge strane, venčanje je tako prikazano (isključivo iz Sofkinog doživljaja) da već
/ pred njim, / zauvek, / i uzaludno, / za njim, / sve što beše prošlo”; (4) „Zato je trebao mlađi, / sa detetom, / da dođe, / kolima, / pred kućerak kod obora”.
I kao što se u bajci vreme ne zaustavlja sve dok se ne dođe do srećnog završetka,358 tako se i sižejni časovnik u Seobama ne zaustavlja sve dok se junaci ne suoče s prazninom,
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
gore uz planinu, da bi iza kakve bukve našao nešto mesta da sedne p odmori se posle službe božje i dugoga čekanja da dođe na red i uđe u crkvu. Odakle sve nije. Iz Pećskoga Podgora, iz Pazarske Nahije.
je na ovo prota — a nas dvojica dajemo ti jemce Gospoda Boga i Svetoga Petra da ćemo tajnu sačuvati i reći Srbiji kad dođe kako je u istini bilo. Grijeh na nas i našu đecu, Ivo brate i sine!..
Srbija ima dosta ljudi, a ova joj zemlja valja, a mi smo, vikam, tapija za nju. Kad dođe ovamo, pa nikoga od nas ne nađe – će gu vrate natrag, zašto će joj reknu: „Eto, nema ovde niko tvoj — neje ovo tvoje“..
ne plačite, a da nađemo nekoga ko će kao ja da legne snažno na nju, da je uhvati zubima i da je tako ne ispušta dok ne dođe ona... odozgo... Derman iskam, sinovi moji!... Čiča Mojsil i „derman“ bejaše našao. Obnova suđenja njegovom sinu najpre.
Zato je okrenuo desno podgorinom ka Crkolezu svojem pobratimu Hadžiću da mu ovaj nekako pomogne da se dohvati Žljebova i dođe do naše vojske. No, eto, i ovde nekako čudo. Drežde ozebli i umorni. lupaju i viču. a niko se ne odzivlje.
— ređali su se njihovi poz– dravi sa bacanim mu cigaretama, dokle se pred njim ne načini čitava gomila. Dođe i krčag rakije sa malom zakuskom od sira i luka.
!“ Podviknem im, zacerekam se n dođe mi ogroman ćef što su se tukli, što je celo Kosovo neprekidno groblje. I, grešan, uzviknem da su oni krivi, a ne ja.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
A kad jarko sunce žmirnu (Jer mu sumrak trže sjaj), Ruka ruku samo dirnu: To je bio oproštaj. — Dođe doma mlada moma, Na licu joj sunčev žar, „Gde si, diko, za toliko?“ Dočeka je majčin kar.
“ Pokunji se stari ribar, opet moru hajd’; A po moru gibali se deblji talasi. Zove ribu; riba dođe; starac govori: „Evo mene po nevolji opet ka tebi: Poslala me moja stara baba-Anuška, Ona neće da ostane više
Ja sad hoću, zapovedam, tako mora bit’: Zlatna riba neka dođe amo u moj dvor, Neka dođe da mi služi, da mi robuje, Čim zaželim štogod, da mi stvori, donese.
Ja sad hoću, zapovedam, tako mora bit’: Zlatna riba neka dođe amo u moj dvor, Neka dođe da mi služi, da mi robuje, Čim zaželim štogod, da mi stvori, donese.“ A starcu je mila glava, — mora poslušat’!
Ao slone, ao slone, Kol’ka ti je njuša! Da zamaneš, pobegla bi Svaka živa duša. Dođe dečko, nešto šapnu — To slona ne vređa: Slon se saže pa ga diže Baš sebi na leđa.
Mnogo puta na „Starmali“ naiđe i suša, Pa se mleko (ili voda) u pesmi progruša; Al’ čim dođe tvoja „Šetnja“, il’ s desna il’ s leva. Publici se brk nasmeši, pa niko ne zeva.
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
A šta joj je otac i muž bio, nisu li pošteni majstori bili kao i ja? Ajde ti sa mnom, pa samo neka dođe po tebe, prebiću joj obadve noge. EVICA (mazeći se): Ah, ujo! MITAR: No, šta ti je? EVICA: Ah, moj Vasilije!
SARA: Vidite, kolika i kakva razlika između nje i njene kćeri. RUŽIČIĆ: Dođe milo vreme, Da volšebnica breme Sa Hekube svuče I u graciju obuče.
Kako ćeš joj u oči pogledati? No, ja ću nju moliti, ona je dobra, ona će mi oprostiti. POZORIJE 6. EVICA (dođe lagano pak sedne) VASILIJE: Gdi je, Evice? EVICA: Ubi me! VASILIJE: Šta? EVICA: Ubi me! VASILIJE: Gdi je reškonta?
Miljković, Branko - PESME
To je jedno mesto koje prepoznajem u prostoru. Mrtve su gore odakle ta reč dođe. Sfingo s pticom lažljivom umesto lica koje svlada tajna iza slepe maske. Rođenje je jedina nada.
Krakov, Stanislav - KRILA
Rumeni ordonans se zakašlja. Pljucnu ljutito u stranu. Dim rastera vizije pobuna. — Da bar pošta samo dođe... prozborio je i drugi. Nad njima je lako šuštalo lišće ogromnoga hrasta. Senka lišća mešala se sa senkom sumraka.
Kuršumi su sve češći.. Opet jauknu neko. Samo da se već jednom dođe. A zato sad stoje ovde? Vojnici gunđaju. A na čelu njine kolone neki viši, krupni komandant govori čičici majoru: —
Odmiče se sve više i više. Onaj bradati ranjenik tek jekne a kao odjek dođe mu podsećani jauk oficira. Pucnjava se sve slabije čuje. Najzad je i on došao na red.
Petrović, Rastko - AFRIKA
On o tim plantažama baš razmišlja određeni broj sati. Po njemu je to jedini način la čovek dođe do odluka, jer lenost misli sprečava čovečji rad više no lenost pokreta.
Uostalom, ružna je. Žurio sam se da završim jednu glavu iz knjige, kad mi Vuije dođe sinoć u posetu. Iziđosmo na krov: limunade i led.
Šef Alepa šalje u selo mladića da skupi pagajere koji će upravljati pirogom. Posle pola sata čekanja dođe, onom stazom preda mnom, prvi mladić.
Prilazio je hitro, češući se jednom rukom po glavi, noseći u drugoj usko kratko veslo. Za njim dođe drugi i onda treći. Svaki je doneo veslo za sebe. Ljubazni, veseli, oni me pozdraviše i povedoše odmah reci.
Divan let obojenih ptica. Šef sela dolazi da mi pravi društvo pre no što dođe vreme za silazak na reku. Bojim se da ne zadocnim i energično skraćujem razgovor s njim da bi pošli.
Na sedam kilometara pred njom, Samba zastaje da vidi svoju porodicu i da je pozove da mu dođe u Banforu. Pred nas izlazi celo selo: četa sasvim nagih džinovskih ljudi, grudi i mišica neverovatnih.
To je bilo jedno pedesetak devojaka i mladih žena, koje, igrajući u savršenoj pomrčini, iščekuju da mladoženja dođe po mladu. Moje lampe samo delimice osvetljavaju ovu jedinstvenu gomilu nagih tela.
Stigli smo na bak pred podne. Čekali smo da nam dođe šalupa koja ća nas prevesti na drugu obalu. S ove strane bile su još sasvim divlje obale, nekoliko koliba i piroga; sa
I to nisu bili prošli dani koji su me usrećavali, već, kao i oduvek, vera u beskrajnu lepotu onoga što tek ima da dođe: da dođe sa mnogo radosti i sa mnogo trpljenja.
nisu bili prošli dani koji su me usrećavali, već, kao i oduvek, vera u beskrajnu lepotu onoga što tek ima da dođe: da dođe sa mnogo radosti i sa mnogo trpljenja.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
(Počivka) Ovuda često Glavaš prolazi... Al’ ako dođe, pa me odbije, Kuda ću ja?... Ova provala Otkud je, možda, davno, nekada U besu svome zemlja pakosna Pljuvala plamen
RADAK: Siromah! ’Ma rašta dođe tu? I ko si ti? ISAK (sleže rameni): Ja ne znam. RADAK: A otkuda si? ISAK (uzima šljunak jedan, pa ga baca u
ISAK (sleže rameni): Ja ne znam. RADAK: A otkuda si? ISAK (uzima šljunak jedan, pa ga baca u provalu): Otkuda dođe? Kud ode ovaj kâm? Ima li na dnu tome videla? Videste l’ što? (Vuk i Radak se zgledaju.) RADAK: Ništ’.
SPASENIJA: Brata mi pazi, Ne daj krvniku da ga obrani, Ako do loma dođe s tirani... (Svi odlaze.) TREĆA SCENA Na dunavskoj obali. Janja, skeledžija, Porfirije i Radak. RADAK: Jeste, od njega.
TREĆI TURČIN: Pa kakve pomoći i od vjere i od junaštva?... Da je šćede ovom našom zamijenit, prvi da dođe u vezira!... A onako, evo đe ga gladni hrtovi oblijeću!...
Ko ih provede? Ko li im ključeve izdade?... Bruka, vjere mi! TREĆI TURČIN: Bruka, Huso, ’ma čudo ni od kuda!... Dođe derviš — veli da je glavom od Meke došao — tu se dvatri dni po gradu vukao, čitajući, sanćim, iz alkorana nekakve
tu sad robovi Šenlukom svoga bezobrazluka Vezira bude iz rahatluka! TREĆI TURČIN (zbunjeno): Ev’, ova žena dođe, te napravi čitavu bruku... A, vjere mi, mahnita je!
(Svi odlaze.) ČETVRTA SCENA [Koleban zove Glavaša da dođe muselimu. Glavaš se oprašta sa Spasenijom.] PETI AKT PRVA SCENA U Hasan-pašinoj Palanci, u kući muselimovoj.
Hasan-aga, muselim palanački. Ćerim i ostali Turci. ĆERIM: Dođe li Koleban? HASAN: Nije, efendi! ĆERIM: Ako ga neđe raja nije premlatila...
HASAN: Samo polako! Dok dođe Glavaš... Neobičan je! Najpre se čovek mora navići Da mu u crne gleda zenice. Tek posle malo ide razgovor.
Šta hoće vezir?... Ukratko kazuj, Jer me na domu čeka posao! ĆERIM: Ovaj peksijan ne dođe amo da sluša, no da zapovjeda! ISAK (govori na uvo Vuku i Radaku): Taj što se mršti, Ćerim je, Rade, Pogana zverka!.
“ GLAVAŠ (smeje se): „Primi od njega!“... To tako zvoni Kô da sam nekom ja poručio: Da brže dođe, skupi pokloni U Glavaša ga davno čekaju! Jeste, čekaju!... Pa neka dođe!... HASAN: Nemoj pretiti!
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
U Aleksincu se štab smesti u kuću trgovca Manojlovića. Uveče dođe dosta opširno izvešće o današnjoj borbi. Naši su bili iznenađeni tur skim napadima i Turci su odmah zauzeli neke naše
Naši se behu pribrali oko tešičkih šančeva i odatle su se branili. Tako je stajala stvar u 3 časa po podne, kad dođe vojnik te me odazva đeneralu u štab.
Posvršujem neke najnužnije poslove pa i sam legnem. Mesto sna dođe neko teško, bunovno sanjanje. Naskoro se trgoh. Černjajevljev sobar tumarao je ca svećom po sobi. — Šta tražite?
, našto je naša truba odgovarala punim, razvučenim glasom: ta.. ti.., a uz to se jednako mešao grohot pušaka: trrr! Dođe izvešće od Tešice da su naši naišli na ušančene Turke kod tešičke ćuprije i da su se odmah pobili, ali Turci imaju
Očekujući borbu i na desnoj obali, Černjajev je ostao u Aleksincu. Dođe izveštaj da se oko Prćilovice otpočela borba.
Granata udari upravo u rov, i to uzduž rova. Za prvom dođe druga, tpeća, četvrta. Cve cy pogađale jednakom tačnošću. Turci u rovu budu prosto zgromljeni i uništeni.
U tome dođe majop Ct. Velimirović i zamoli me da ga prijavim đeneralu. Prijavim ga, đeneral ta dozva sebi i između njih dvojice
Cve ove sitnice spominjem stoga, što, ma da su sitnice, opet su vrlo karakteristične. Oko 4 časa po podne dođe izvešće s prednjih položaja da se Turci povlače, da su napustili prugovački šanac, da su ostavili na bojnom polju mnogo
Protića), đeneralski čin. Na ovaj se račun u štabu pilo i veselilo. Đeneralu dođe telegram od austro-ugarskog konzula u Beogradu, u kome konzul javlja da je doznao kako je nekoga austrijskoga laćmana,
On nije imao nikakav interes u tome da ostavi svoju kuću, da dođe preko bela sveta čak u Srbiju, da napada tvoju domovinu.
Našima dođe u pomoć još dve čete sa Oštre Čuke, gde je sa svojim odeljenjem stajao major Milenko Pavlović, a Turci odmah uvedu u
Tada mi dođe u pamet kako sam jednom gledao između Štajnbruha i Pešte takav jedan smrvljeni vlak. Gvozdene osovine, debele kao noga
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Nit’ se srdiš Kad te karam, Niti kad te ljubim; Ćef mi dođe — Napijem se, Pa pred tobom dubim. Dobra volja, Dobra braća — Ti doneseš vina; Samo, samo, nepravo ti Kad
Sve što dublje u njih gledim, Primajuć’ im svetlost u se, Sve to većma, sve to jače, Duše njine slivaju se. Mahom dođe mom pogledu, Pa ne mogu razaznati Koje li je moja ljuba, Koje li je moja mati!
„Vi lažete, nema ni vas, Nema sveta, sjaja!“ Tako viče iz mog mozga Ludilo očaja. XX Šta je tuga koja dođe Najedared mahom celim! Opije te, zanese te, Obori te padom smelim!
— Onda nisam ni pomišljô, Na što li to sluti. XL Svako jutro sunce suši Biser-rosu sa cvetova, Sunce zađe, noćca dođe, A na cveću rosa nova. Opet sunce rosu briše, A rosa se nova sliva; Tako danas, tako sutra, Tako dugo, dugo biva.
„Kako dođe amo?“ Zapita me Bože. A ja mu rekoh: Ti mi pomože! Bolove one, I jade goleme, Koje si mi dao, Za časak jedan
„Daleko je, visoko je, — Sto godina dugih prođe, Dokle njena svetla zraka Do našega oka dođe.“ „Mi vidimo zvezdu ovu, Vidimo je kako trepti, A nje možda davno nije, — Veruješ li? — Verujem ti!
LX U snu, dabogme u snu, I gde bi drugde bilo, Dođe mi moja majka I pozdravi me milo. Na moje teške jade Spustila svoje oči, Utišaše se jadi Nebeskom nekom moći.
U snu, dabogme u snu, Dođoše druzi mili, I stisnuše mi ruku, Sumor mi razvedrili. U snu, dabogme u snu, Dođe mi moja draga, — U salomljenim grudma Razvi se nova snaga.
“ Tako bilo cela leta, Suzne kapi sunce suši; Leto prođe, jesen dođe, I zima se zapenuši. I severci na suhoru Ružinome suze glede; Kamen puca, oni vele: „Ovako se suze lede!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Spuštalo se hladno, mračno veče. Oko mene neprestano pršte kuršumi. Očekujem da dođe neko da me iznese. Oslonio sam se malo na ruke. Oko mene ležali su nepomični vojnici.
od čakšira i izvadi gomilu izgužvanih francuskih banktona, pa se opet nasloni na stenu i žmureći reče mi: — Ako što dođe... probudi me — i zaspa. — L’іnfіrmіer — viknu Vlajko. — Mettez moі l’oreіller ѕouѕ mon doѕ.
Ovako, ubio sam ga... Ili bi on ubio mene. Ali je trebalo da dođe ona strašna noć pa da se u mnogih ljudi probudi savest njihova... Slušaj šta ću ti reći. Ti si artiljerac i ne znaš možda.
— Vlajko klimnu glavom, i u očima javiše mu se suze. — Zamišljam sebe kroz dvadeset godina, ako doživim. Kad dođe neka svečanost, ja obučem novo odelo i prikačim medalje, a deca se okreću za mnom i smeju mi se — završi pričanje
— Danas je „kunst“ bez bolesti biti bolestan. I zato, kada prilikom jutarnjih poseta dođe lekar, Brana „Maher“ počne bez predaha: — Gospodine doktore!
I kakva slučajnost da se sretnu sada, posle deset godina, u Vodeni. Ugovorili su da Serjoža Nikolajevič dođe sutra sa jednim od svojih komandira, poručnikom Fjodorom Ivanovičem i sa nama zajedno provedu dan.
— veli, iako ga prvi put vidi, i snažno zagrli. Niko ne može da dođe do reči. Svi govore, ali niko nikoga ne razume. „Fikus“ privodi najzad Sergija Nikolajeviča stolu.
— Nemojte da se brukamo... Preskočite asastal i vi... „Đevrek“ je odmah gotov. Skide bluzu, pa se zatrča, dođe Do stola i stade. Svi zagrajaše. — Zaboravio sam da se prekrstim — kao da se pravda i nanovo se vrati.
Opet se zalete, ali sada potrča pored stola, udari desno na neku decu koja povikaše, u velikom luku dođe na staro mesto, poče da vrišti i udara nogom o zemlju. — Ne mogu „Ružu“ da umirim, gospodine kapetane.
A druga ogromna množina čeka strpljivo da i na njih dođe red. Poizdolazili su oficiri da komandantu čestitaju praznik, i među njima otpoče razgovor.
On samo čučnu. Strahovita eksplozija zapara zemlju, i kamenje prelete preko naših glava. Dah mi je stao. Drhtim, pa mi dođe da mu kažem: ne mogu više da glumim hrabrog čoveka. Dosta mi je i ovo što sam video!
Dočeka nas nemački mitraljez. Vojnici su padali kao snoplje. Kad dođe red na mene, on prekide. Onda jedan skok, i nastavi dalje. Obazrem se. Oko mene svi mrtvi. Nagnem da bežim.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Tako jedni i drugi i treći den prođe, Kogda sv'jet na zemlju i tišina dođe. Togda sja činjaše nes grad b'jelo more, Domovi i toronji — b'jele morske gore.
A kad vreme ručku nevoljnome dođe, Nanovo ga opet druga vatra prođe: Često oko glave lete kalajlije, Čudne su to majko, strašne batalije!
Što je više smećem s uma, To mi više dođe s puta, Sve se lako zaboravi, Ljubov sebi večni spomen pravi. Ili bez nje ili s njome, Teško bednom sercu mome!
Ti si jedan danas štit, hodi i obrani nas! Da, Samostvoritelju! Ti si poslušao suzno stvorenje, Dođe i porazi nam slobode ubicu! Opet čovek sad sme gordo pogledati zemlju, Sme svoja prava večnosveta iskati!
Sećaš li se onog jada Kad glas dođe iznenada, K’o iz vedra neba grom, Da ja moram odlaziti, Tebe, dragu, ostaviti, I moj vozljubljeni dom?
Tek što je s jutra od istoka staze osvetlilo sunce, Đorđe Krušedolu crkvi, k Majki Anđeliji dođe, Volju da ispuni božju, Arhangela, svetog i kralja. 1838. Miloš Svetić STRADANIJE SRPSKO GODINE 1813.
Drugi jedu, oni glede To na ovo, to na ono, Ponajviše jedno drugo. A kad dođe do tucanja, Uze jaje mlado momče, Drugo daše Cvet-devojci. Progovara mlado momče: „Da s’ tucamo, Cvet-devojče!
tresne I zaoštri oba uva, Kao da je nešto čuo, digne njušku da zalaje: Al’ podunu vihor vetar, Mlado momče k sebi dođe, Mlade nigdi ne nalazi! 1841.
Dok su Adam i Eva po raju hodali sami, Raj im bio je raj, nisu ni znali za zlo. A kad treći dođe u društvo i međ njih stade, Nesta u raju raja, stiže ih ognjeni mač.
Dobro! Trčite kad imate i volju i noge. Mlade noge mogu mlada kud zovne pamet. Ja ću da sednem tu i čekam dokle ne dođe Amo po mene koja, pa ma i omrk’o tu. Reknem, sednem. One nestašno prhnu kud koja. Bože!
Kao zemlja za suncem i kao jagnje za majkom, Noga moja bi tako željno za tobom išla. Al’ ko hoće do veće da dođe slasti, taj mora Gotov bit i pelen gorki zagristi katkad. Jošt potrči malo, pa stane, i vrati se natrag.
— ,Zbogom!’ od groba se odzva njemu... Mlad Radivoj, vičan svemu, Dalje pođe stalnom nogom, — Svojim putem dalje dođe I iščeze u gorama. Mnogo trudna puta prođe, Sačuva se mnogo jama, Kroz mnogo se probi tama.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
(Vujo odlazi.) JELISAVETA: Kad bi pameti imao. — Tri dana nema kako ugledah Vrhova ovih kamen studeni; I knjiga dođe, iz Mletaka je? Šta piše? Ko li? Šta je? Čija je?
ha! ha! gle Vuje ti! Međer i vuk se ume šaliti? BOGDAN: Pa kako, Vujo? De pričaj, kako još? Otkad nam svetla dođe gospođa, Valjda se dvorac sav izmenio? Sve po latinski?... Vila il’ kastel? Il’ tako nešto?... Tek nešto novo jest?
Znaš, mladići su... JELISAVETA: Sad možeš ići — A pustićeš ga, kad dođe on — znaš. VUJO: Žnam!... (Pri odlasku.) I napustiću ga baš!...
Bez boja duša da ga zaboli... Jok! Eno, bio sam sa mladićima, Sa kojima se Zeta ponosi, A dođe ona tvoja budala — Pas stari — sâm kô što se, U času svoga ludog zanosa, S podsmehom nekim vešto krstio....
Čija li će bit?... Žlje, gospodaru, žlje!... KNEZ ĐURĐE: Pa to li dođe meni pričati, Gatke? Hajd’ idi, Vujo, drugi put Možda ću moći gatke slušati; Sad me ostavi!
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Kod sebe ne da nikom prenoćiti. Sam vladika da dođe, pa ništa! Kažu stari ljudi da je za turskog suda samo jedanput bio u gradu, a otkad je Švaba ušao ne sjećaju se da su
— „Liježi, Turk pezevenk, bre!“ — zagrmi ja s ata. Jedan po jedan, dok dođe red na muktara. — „Aman, gospodaru... carski sine! Aman, ne sramoti Turčina!“ — „Liježi, Turk pezevenk, bre!
Ponesi, Mićane, po Bogu brate, ako iđe kap imaš! Nastaviše jope' piti. Ardović po ardović — leto dođe; ardović po ardović — ljeto prođe, jesen dođe. Niđe kapi rakije! Šjede oni mamurni. Šljiva premakla, pa se zabrinuli.
Nastaviše jope' piti. Ardović po ardović — leto dođe; ardović po ardović — ljeto prođe, jesen dođe. Niđe kapi rakije! Šjede oni mamurni. Šljiva premakla, pa se zabrinuli. Kažem vam, niđe kapi rakije!
„Pametan si, veli, i bistar domaćin, ali ću ti jope' dati jedan svjet. Kad ti gođ, kaže, dođe do gustog, bilo kod ljudi, bilo na sudu đe bilo, veli, da bilo, ti samo podvikni 'nako od srca: Živila naša
Bojić, Milutin - PESME
Mi ćemo otići, noseći na šlemu Srmu vaših noći palu po granama, A kad Gospod dođe, poverite njemu Zvuk pesama naših ostalih za nama.
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
Sad sam se rešila: čim mi progovoriš makar jednu reč o njemu, da razbijem što mi prvo dođe do ruke. Drukče ne mogu s tobom da izađem na kraj. ANĐA: Pa ne govorim ja za tvoje zlo.
VIĆA: Nije otišao, nego napio se juče, a naši činovnici, kad se ko napije pa ne dođe ceo dan u kancelariju, kažu obično „otišao u srez”. JEROTIJE: Taj mi često ide u srez.
JEROTIJE: Kaži panduru Josi — u njega je dobar rasol — neka mu odnese jednu testiju, pa kad se rastrezni, neka dođe ovamo. A ostali? VIĆA: Ostali su ovde. JEROTIJE: Čim dođe gospodin Žika, neka dođu svi ovamo.
A ostali? VIĆA: Ostali su ovde. JEROTIJE: Čim dođe gospodin Žika, neka dođu svi ovamo. Ne mogu tamo u kancelariji ni da razgovaram poverljivo.
I koliko sam ih odučavao od toga pa, badava, ne pomaže ništa. 'Ajde, gospodine Vićo, čim dođe gospodin Žika, dođite svi ovamo da se razgovorimo i posavetujemo, jer stvar je ozbiljna i važna.
E pa evo, sad sam zaljubljena i sve ću odreda da razbijam. (Baci tanjir na pod.) JOSA (dolazi na zadnja vrata): Ovaj... Dođe maločas jedan dečko pa veli: gde je Josa pandur? A ja velim: ja sam Josa pandur! A on veli: evo ti ovo pismo!
JEROTIJE: Ne umem da zviždim, nije mi bog dao dara za to. Umem tako kad vabim psa, ili kad zviždim ćuranu, ali kad dođe tako neka opasnost, a meni se nešto stegne ovde, pa naprćim usnice i samo duvam, ali ne izlazi nikakav glas.
ŽIKA: E, moj brate, ti misliš to tako, da me zamoliš. Je l' tako radiš ti u tvom dućanu? Dođe neko pa kaže: „Došao sam, gazda-Miladine, da te zamolim da mi daš oku kafe!” A ti mu daš, je li?
Vratiću se ja. (Pođe, pa se kod vrata seti i vrati se.) A jest, boga mi: recite gospodin-Vići, čim dođe, neka izvede onoga iz 'apse i neka otpočne saslušanje.
Taman se mi tako dogovaramo, a dođe sobarica pa kaže: „More, ne bojte se, pitom čovek kao jagnje. Jutros sam ga, veli, pomilovala za podvaljak, pa mek kao
SPASA: Pa nabralo se. Od dana na dan pa se nabralo. Dođe mušterija, traži oku vina... ŽIKA: A ti njemu oku rđavog vina, a on tebi rđav dinar.
KAPETAN: Hm! Hm! „Šest košulja, Tri peškira, četiri para gaća”. Zar mu to ne dođe, gospodin-Žiko, kao neki raspored vojnih jedinica? A? VIĆA: „Dve jegerke”. KAPETAN: Dve jegerke, a?
Jakšić, Đura - PESME
Dalje tvrdi stražar stari: „Braćo moja, graničari! Imam jednog pobratima, A u njemu vere ima; Pa mi dođe kradimice S one strane Tisovice, Potkaza mi turske zveri: Da su noćas u nameri Našoj kuli oganj dati, Na nas mučki
„Neka dođe sto hiljada, A u srpskim u grudima Jedan život neka ima, I taj jedan neka pada, Na bajonet nek’ se meće; Al’ pred
1875. KAO KROZ MAGLU... Kao kroz sivu maglu Što samo sine zrak, A gušće oblak dođe, Da veći bude mrak, — I ona samo sinu, Da opet dođe hlad, Da veća tama bude, Da veći bude jad... 1876. (?
Kao kroz sivu maglu Što samo sine zrak, A gušće oblak dođe, Da veći bude mrak, — I ona samo sinu, Da opet dođe hlad, Da veća tama bude, Da veći bude jad... 1876. (?) POZDRAV Oj, Kozače, ratni sine!...
Nastasijević, Momčilo - PESME
Domu dođoh: tuga, jesen šumi, i miriše zreli grozd! ĐURĐEVA PESMA (IІ) (Jedini budan među pospalim kulučarima, dođe usred njih) O, jadni moji, spite na miru, sna malo to vam od Boga osta, kad sve uskratih!
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
I s bratom na rukama, bilo tamo kod matere u kujni, bilo ispred kuće, i zabavljajući ga, tako čeka oca da iz čaršije dođe na ručak. I posle bi i otac dolazio.
Da, kao uvek, sva rodbina tu kod njih bude, iz crkve prvo se kod njih dođe na čestitanje. A i da otac sa materom takođe, kad ko od njihove rodbine slavi, ne propuste da odu, čestitaju.
Jer i deca su znala da uvek, kad god se dođe kod njih ili oni k njima, uvek dobijaju što da jedu. Ali zato mati je morala babu jednako da sluša.
A kada ona, baba Stana, za neku kaže ne samo da je dobra nego i pristane da joj dođe u kuću i bude snaha, onda se znalo koliko to znači.
kada mora već tamo u dućanu i u čaršiji da lupa glavu, kupuje, trguje, pazi i otvara oči, onda bar kada ovamo, kući, dođe, da nema ovde što da misli, o čemu da se brine i zapoveda.
se jelo gotoviti, koliko još može taj i taj ćup masti, vreća brašna, sir ili meso do te i te nedelje dotrajati, dok ne dođe drugo i dok se još ne zaradi i može bez štete, da se ne oseti oskudica po drugim potrebama, drugo, ponova da se kupi.
Pa na samom groblju, kad kao svaka mati dođe, ona klekne čelo groba, plače, ali u sebi, tiho, zagrcano i čim mati Mladenova počne od silna plača i naricanja da pada
ako Mladen, preko dana, ili pred veče, u nevreme, pre no što se čaršija zatvori, sasvim slučajno poslom kakvim kući dođe, ono materino usplahireno, preplašeno istrčavanje preda nj i ono njeno uplašeno gledanje u njega: da se možda tamo, u
A ne da je, kao sada, svakad uplakana i preplašena, i, svakad, čim Mladen iz čaršije dođe kući, a ona ga uvek, kao da mu se bogzna šta desilo, onako uplakana, preplašeno i usplahireno dočekuje...
Isto onako, kao i pre, da ustane na vreme, da otvori dućan, da radi u njemu, kad dođe ručak, da opet onako umereno, tiho, jede, uveče tako isto, u isti čas da zatvori dućan, ode kući, večera, legne.
Dućan im star, snizak, sa širokim vratima na kojima je katanac. Mladen, čim dođe, pošto se prekrsti i dobro zagleda katanac da li je u redu, meće u nj ključ i otvori ga.
Baba ga teši. — Biće, biće, Stevane. Nego još mlad, doći će i on u red. — Aja! Kako mlad, kakva pamet da mu dođe? Zar tvoj Mladen nije mlad, zar njemu nije trebala pamet da dođe?
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
To se radi ovako. Kad kakav čovek ili čeljade dođe blizu do mesta na kome zidari rade, majstor uzme p. i krišom njome izmeri čeljadetu senku; po tome pojede svoju
B. škropi tašta zeta kad joj kao mladoženja prvi put dođe u kuću (SEZ, 19, 142); preperuga čeljad u kući (SE3, 16, 157): čobanin na Đurđevdan ovce (SEZ, 19, 56); bajalica mesto
»Na putu mu broć i glogovo trnje« — kaže se o vampiru, i uopšte o svakome za koga nismo radi da dođe (Vuk, Posl., 3702. Upor.
U Sarajevu, uoči Đurđđevdana, dođe devojka-udavača pod v. i zatrese je da ne bude dogodine kod matere«. Onda nalomi v.
Koja devojka želi da joj momak dođe na san, treba u gluvo doba noći da se skine gola, pa da u tri puta rekne, najpre u odžaku, pa onda pod v.
, i posle toga jedno zrno pojede, da bi začela (SEZ, 19, 85). »Ako hoćeš da dođe ona coprnica koja ti je odnela sreću npr. kod blaga, moraš paliti vatru g. drvima« (ZNŽOJS, 19, 118). U mitologiji g.
Takva detelina može se naći ovako: ogradi se kornjačino gnezdo prutovima; kornjača kad dođe i vidi da ne može unutra, ode nekud i pod jezikom donese d.
skupljaju veštice (Karadžić, z, 1901, 188). D. nije dobro držati kraj kuće, jer ako žila od njega pod kuću dođe, cela će kuća izumreti (GZM, 19, 1907, 320). Svilene bube pomreće ako im se da lišće s d.
Po zalasku sunčevom dovede se bolesnik i namesti mu se postelja, i to tako da mu glava dođe pod jasenak; s druge strane jasenka metne se sud s medom i pogačom, čaša vina i čaša vode (»večera vili«), i upali se
, 380), čobanin, kad dođe da čestita Badnje veče (Trebinje, 379); o Božiću domaćin posipa polaženika, i polaženik domaćina (Glasinac, 381; 382),
(SEZ, 40, 81). Domaćin kad dođe kući sa badnjakom, biva u bosanskoj Posavini posut kukuruzom (GZM, 6, 1894, 382); u istočnoj Srbiji i u Slavoniji, k.
Od m. beže i veštice, i stoga se čeljad, ako dođe u opasnost od veštice, kadi m. grančicama (ZNŽOJS, 13, 307). Ako u kuću gde ima dece uđe kakvo sumnjivo čeljade, treba
Ćipiko, Ivo - Pauci
— Što ti dođe? — veli mu. Nije tebi nevolja na ovaj dan silaziti. —Sišao... zaboravio kupiti baruta... —Pa za to? —A da, treba
Gdje će je utrošiti? Želi svim srcem da se razgali. Oko podne dođe u pohode božićni polaznik, hrišćanin Vojkan Vujić, čestita i želi sreću i blagoslov kući, blagu, polju i ukućanima i,
Miran je. Božica će sigurno doći, a kad dođe, znaće šta da radi, — odlučio je danas. I cura dolazi, kao i on zaogrnuta svojom novom, curskom kabanicom koju Radi u
— Teško je mladu umrijeti! — veli Ždrale preko zalogaja. A Ilija veli Radi: — Idi, sine, popu: reci mu da dođe k bolesniku, da ga sa bogom pomiri — I vrijeme je! — veli Krilo, i nazdravi Iliji.
Je li tako? Dobro je! Idi, Petre, javi se bilježniku; naći ćeš ga u štionici, igra karata; neka dođe samo čas... Petar ode, a pisar opet sjede i piše. Pismo već je bio po formularu sastavio, trebalo ga samo ispuniti.
glave i čini mu se da vidi ono njene kovrčaste, plave kose na zatiljku, kad se bijaše sagnula da pije sa njegova gunjca. Dođe mu odjednom da se čudi što je ne ščepa za vrat, kad mu bijaše na dohvatu; valjala bi mu, — osjeća se čio kao igda.
I žao mu što je dosada osjećao njenu silu nad sobom; curio se pred njom kao pred popom Vranom. A vele ljudi, dođe mu sada na pamet: da je pop Vrane drži za se.
Maša, gledajući ga u oči, osjeća na sebi njegovu snagu i mušku silu, i dođe je volja da se toj sili podvrgne. Rade leže potrbuške na zemlju, do njenih nogu, nalakti se i gleda u nju.
U pećini se kupe čobani, jedu ukradeno meso... A pogdjekad i cure gonjaju, ako koja do ruke dođe... Što ne bi čobanče uradilo? —Ohladno je, — opazi žena. —Izić' ćemo odmah, ali da ti kažem: ovdje je moje carstvo! .
Ja bih dao hiljadu talijera. Gazda se nasmeja: —Toliko valja livada! — i zovnu nadstojnika Vasu. Nadstojnik dođe iz dućana s običnim svojim licem, s kojega, rekao bi, ovoga časa nestade veseloga detinjega, podušenoga smijeha, a
Najviše, dokoni, razgovaraju, i, pogdjekad, kad mu bijes dođe, Radivoj je pogna i — gonja je. Cvijeta se nije umetnula na oca, a ne sliči ni bratu Radi: maloga je rasta i poplašenih
Ali pred noć toga dana dođe stric Petar i, u ime Radivojevo, pozdravlja i veli Cvijeti pred svima ukućanima: — Poručio ti je Radivoj po meni da se
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Ne pretrže se naročito u molitvama. Kad dođe na službu, smandrlja ono svoje, kao od bede, kao da jedva čeka kad će ponovo biti slobodan od dužnosti da bi nastavio
Ima pet dana kako je ovamo počeo dolaziti i nijednom, ama baš nijednom, nije skrenuo pogled prema meni. Kako dođe, odmah se užurba oko Lauševe rane, gviri u nju, petlja nešto s krpama i travama. Kao da, sem rane, na svetu ničega nema.
Znam neke koje je već zahvatila malodušnost od dugog zagledanja, takvi već odustaju, i možda im samo ponekad dođe na pamet da povire prema starcu, posle čega mrzovoljno odmahnu rukom kao da kažu: nema od toga ništa, taj neće.
Dimitrije Ne volim vrućinu jer rutavi Isidor tada ide bos, ne čujem ga kad dođe do vrata i nemam vremena da sakrijem Prohorov krst.
Pre ili kasnije neko će ga drugi videti. Ako se istina ne može zabašuriti, ako je već ne mogu sprečiti da dođe razjapljenih čeljusti po još jednog čoveka, neću biti barem ja taj koji će joj pomoći da se porodi.
Imali smo jednog samoubicu, zatim izdajnika i na koncu jednog bludnika. Bilo bi posve prirodno da episkop dođe ovamo čim se ovaj rat okonča, da zatvori okuženi hram, a nas da raseli svuda unaokolo, što ređe to bolje.
Sricao je reč po reč, menjao, doterivao, glačao, samo da bi, kad dođe ovaj trenutak, bio što ubedljiviji. Mamuzao je svoju siromašnu maštu nenaviknutu na takva pregnuća, ganjao po tupoj,
postalo neizdrživo, guši me nešto u grudima, osećam kao da sam potonuo u žitki glib, da ne mogu ni gore ni dole. Dođe mi da sa sebe skinem mantiju i da je iscepam u parčiće, da konac sa koncem ne ostane.
U stvari, bilo je dovoljno pomenuti Matiji kakvu čudnu i neobičnu mogućnost pa da se uzvrpolji kao kokoška kad joj dođe da snese jaje, da ga podiđu đavolji trnci.
Posle mi je objašnjavao da će prestati da kvari stenu. Najpre će, veli, dobro razmisliti gde će šta da dođe, gde će biti vrata, gde prozori, kolika će prostorija biti, pa će tek onda kad pažljivo premeri i razmeri (triput meri,
Tek što izađe iz lađice, odmah mu dođe u susret iz grobova čovek koga je opseo nečisti duh. On je stanovao u grobovima, niko ga više nije mogao ni lancima
A zar ja to isto ne nameravam? Imam tamo tri svoja čoveka. Kad dođe trenutak, neću slati kopljanike — poslaću monahe. Bogdan Sredinom jula počela je kosidba livada.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Anđelskim krilom neka me štiti, Kroz život ovaj mučan i klet A smrt kad dođe, nek sa mnom onda, Ka nebu zračni upravi let! 1880.
Koliko puta pade noć, Koliko dana prođe, I još je silna ona moć, U snove što mi dođe! Ja dižem zlatni pehar svoj, Poklonik mile vlasti, I sve u slavu pijem njoj, U slavu prve slasti! Al' šta ste stali?
I guste travice splet Gordi mu uvija stas - i gorski nestašan lahor Leluja šaren cvet. I zima dođe već, i svojom studenom rukom Pokida nakit sav i goru obnaži svu, Al' mnoga zima još sa hladnim vetrom će doći, A on će
U jedno studeno jutro, kad majke ne beše doma, Mali se podiže Pavle i ode van našeg sela I nikad ne dođe više. Ljudi ga tražili vazdan, A jadna njegova majka plačući život je klela.
Muhamedanske Mavre on živo skupljati pođe, Obori kalifat stari i na tron kordovski dođe. Za mudre njegove vlade procveta Kordova slavna, Da joj ni drevni Bagdad ni Gasna ne beše ravna.
1883. ORGIJE Nemati nimalo mira - ta to je doista pseći! Lalo! zatvori vrata, pa slušaj šta ću ti reći: Dođe li poznanik kakav da moju malenkost traži, A ti ga učtivo primi, pa onda ovako kaži: „Gospodin na domu nije, i tek će
Nego tu se društvo zabrinulo celo: Da li seljak ima prosjačko odelo? Jedna mudra glava reši zbrku celu: Ta nek dođe seljak u svome odelu. Eto to je program, neka svako vidi: Pišite nam Srbi, kako vam se svidi?
Kad se toga setim, ja se samo ježim, Iz koverte svoje dođe mi da bežim. Šta je posle bilo? Odmah ću vam kasti: Vinovnik se nije sakrio od vlasti, Mene su u košar premestili,
Uzmi svitu i odelo, Jer smo, zbilja, slični mi, Jer na mene ličiš ti.“ I sa svitom svinjar pođe, I u London vesô dođe, I kralj diže pozdrav svoj: „Dobro došô oče moj! Jesi l' spreman, hoćeš znati Odgovora mudrog dati?
Kad sveštenik stari u odaju dođe, A despot ogrnut crnim ogrtačem, Pa niti se diže, nit mu ruci pođe, No nemirno zvecka mamuzom i mačem.
“ Tako zboraše Katon. Kad ponoć sumorna dođe, Rob jedan upali faklju i Korvus sa gozbe pođe; I Katon otpusti sina, što ode gotovo s plačem, A zatim, razgrnuv togu,
10. Bog bi to znao! Novembarsko veče Padaše tiho kao magla tavna, Kad moj kočijaš dođe, pa mi reče: „Možemo ići, kola su pripravna.“ Krenem se dalje.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
vraćao u Rim da onde uzme konačno svu vlast u svoje ruke i proslavi svoje triumfe, on je pozvao Kleopatru da i ona dođe onamo. I Kleopatra je došla.
nasrnu takva jedna prostačka rulja na naš hram, prodre u sve njegove prostorije, uništi i opljačka sve što joj do ruku dođe.
Taj izveštaj, cela knjižica, štampa se sada kao zasebno izdanje Akademije. Onda dođe moj put u Južnu Srbiju, a kada se odande vratih, zatekoh na mome stolu poziv Carigradske Patrijaršije da joj sastavim
Jer su sve državne blagajne zevale prazne. Meseci prohujaše u tom bezuspešnom trudu. Potišten i ponižen dođe kući i uzdahnu: „Evo, da dođem do para koje mi po zakonu pripadaju, utroših uzaludno svoje vreme, a ne stigoh da radim
Takav nacionalni događaj morao se dostojno proslaviti. I zato dođe moj ujak i poočim Vasa u Beč da, u ulozi domaćina, proslavi moju promociju.
Od barona Pitela ne beše odgovora. Ja pričekah na nj još koji dan, a kad ni onda ne dođe, napisah pismo čika Andriji da se obazre za mene u Švajcarskoj ili Nemačkoj, oprostih se sa mojim profesorima,
Ja zacvileh i počeh, u bolu, da pevam onu našu starinsku pesmu: „Sećaš li se onog sata, kad glas dođe iznenada, k’o iz vedra neba grom. Da ja moram odlaziti, Tebe, dragu ostaviti, i moj mili rodni dom!
Drugi razlog što još niko nije ozbiljno pokušao da dođe do matematičke teorije klime je, nesumnjivo, to što to pitanje iziskuje rešenje celoga niza komplikovanih problema, a iz
stanicu i da će onde, sa još onom dvojicom koju je tu zatekao, provesti zimu da se u proleće vrate živi i zdravi. Dođe i proleće, a od Vegenera i njegovih drugova ni traga ni glasa. Moralo se misliti na pomoćnu ekspediciju.
saobraćaj sa Marsom toliko sigurna stvar da to ne treba naročito ni nagrađivati; to ima smisla učiniti tek onda kada dođe druga koja planeta na red. Istina, bilo je ljudi, mahom stručnih naučnika, koji su bili skeptičniji.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
Da li odozgore S neba amo dođe, Da li mimo dvore Moje mile prođe? Valjda moju milu Vide prevesela, Pa bi meni silu Govoriti tela, Ali ne znaš,
Vidi ga lisica, pa pod granu dođe, I gavranu ptici govoriti pođe: „O, da krasne ptice, i perja lepoga! Al' šteta, što nema glasa nikakvoga!
i poče urlati; Od lavove rike ječala sva gora, Miš pozna po glasu svoga dobrotvora; I potrča odmah, u pomoć mu dođe, Pa od zamke uže započe da glođe. Posle dugog truda, miš k nameri dospe, Te pregrize uže, a mreža se prospe.
Jesen nam dođe – sazreo rod, Berimo voće – kupimo plod. Ko nije leti žalio rad, Bogatu berbu imaće sad. Ko vredno radi za veka
Stanković, Borisav - TAŠANA
Valjada će opet da se vrate. Naročito hadži Rista. Znaš da on ne propušta, a da svake subote ne dođe, ne obiđe i vidi tebe, decu. TAŠANA A majka nije dolazila? STANA Nije. Nije ni ona. TAŠANA Nikoga...
Eto, hadži Rista tek što nije došao. Bar za njega znaš. On godinama, to se zna, to je njegovo: da je ovde, da dođe, posedi, razgovori se...
je toga dana još i tebe video gdegod, na kakvoj kapiji, kroz kakav prozor, on se onda od derta zapije, i duboko u noć dođe kući.
TAŠANA Kaži: prešno je, i moli ga, moli neka dođe. HADžI RISTA (Tašani unezvereno): Zašto je prešno da dođe? Da nije bolest? Deca da nisu što?
TAŠANA Kaži: prešno je, i moli ga, moli neka dođe. HADžI RISTA (Tašani unezvereno): Zašto je prešno da dođe? Da nije bolest? Deca da nisu što? TAŠANA Pa nešto ga i za decu zovem, a najviše za pokojnika, za groblje.
TAŠANA (nastavlja): Da, ostavite me samu. Ti u dva, tri dana ako navratiš, a otac, i kad dođe, sve tamo, na dvorištu, po ambarima, štalama, sa momcima, čivčijama, a ja sama ovde po kući, po pustim sobama, niko da
Čak se mislilo da je i umro, dok on, eto, otišao u kaluđere i posle dođe ovamo za popa i dedu. Pa sigurno sada, da ga ne bi svet ogovarao, kad ga vidi da dolazi ovamo, zbog toga ti i ne
KATA Ama, ne velim da deda zbog toga neće da dođe, nego tek onako... Možda zbog nečeg drugog ne dolazi. Sigurno ima posla. Jer njega svuda traže, pa možda nema kada...
sad tek mogu... Sada tek mogu da znam. (Tašani): Pa zar niko ni od tvojih, ni od hadžija, zar niko od njih nema da ti dođe, da te razonodi, uteši, umiri?
I bojim se ovamo da ne dođe, da ga deca ne vide. Čuje se na stepenicama, do vrata, stenjanje, neprirodno mljaskanje ustima i potmuo glas: »Moja je
HADžI RISTA (gordo): Može, i treba da dođe. Nije ovo kuća od juče. I kao što je uvek bila otvorena za svakoga prijatelja, gosta, namernika, tako je i sada.
I (crveneći) nemoj da me koriš, nemoj na mene da se ljutiš. Sinoć, kad zaklaše jaganjce, dođe mi na pamet: kako smo nekada ja i ti krali od džigerice i bubrega, pekli ih i krišom jeli.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Grob je i bio siromaški, a oduvek su ga još gazila deca kad dođe vreme zrelim orasima. Siromah Kosta Zemljotres. Niti je u vreme njegove sahrane drvo bilo ovaj carski orah koji je sada;
češće cima ugnute grudi i klimatavu glavu; naposletku, pri kidanju konca, zadrma glavom tako da vilice zveknu i jezik dođe u opasnost.
„Vesela udovica” rodi sina. Krstiše dete Srećko, jer je roditeljima sreću donelo. Malo beše, pa dođe drugi srećko, kome majstor Kosta, iz zahvalnosti prema ženi, izabra ime Rista. Posle dve godine dođe i Seka.
Malo beše, pa dođe drugi srećko, kome majstor Kosta, iz zahvalnosti prema ženi, izabra ime Rista. Posle dve godine dođe i Seka. U majstor Kosti poraste sujeta oca. Počeo je bogme i da se hvasta, pa i da vraća milo za drago.
” I sto takvih čuda. Sa oružjem je živeo, samo oružje cenio, izrađivao vanredne puške. Dođe mu Žensko društvo po prilog, a on, pištolj. Dođe učitelj za prilog da se kupe knjige odličnim đacima, a on, pištolj.
Sa oružjem je živeo, samo oružje cenio, izrađivao vanredne puške. Dođe mu Žensko društvo po prilog, a on, pištolj. Dođe učitelj za prilog da se kupe knjige odličnim đacima, a on, pištolj. „Kod mene drugo nema.
Nekoliko meseca nisu znali šta je s Ristom. Naposletku dođe pismo iz Rumunije, iz fabrike kod jednog rudnika. Rista traži isprave za prelazak u rumunsko podanstvo.
Po uskoj stazici od Lazarića grobnice dođe se, na severu, do zida između pravoslavnog i katoličkog groblja. Tu negde na ivici, tvrde ljudi, sahranjen je bio ljubimac
Ja ću platiti, koliko bude.” — Da, da, oštra, oštra i pred crkvom, i kad dođe iz crkve. Mi, njeni poslovođi i sluge, dolazili smo nedeljom, posle službe, na pravdanje i na molbe.
Izgrdim momka, onog pustog kockara Milana, koga bi trebalo i da izbijem, ali mi odjedared dođe žao što je sluga, i okrenem se i šmrkam.
Nola je osećala da čuva nešto od čega zavisi sad i njen život i život njena oca. Dođe posle godinu dana među njih jedna mala, kao leptir laka devojčica.
Petar se popravio i ostao kod kuće, i stvar je legla. Ali posle nekoliko meseca dođe pogoršanje i braća otputovaše u sanatorium u Štajersku. Toša se vratio i doneo dobre vesti.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
Nek i prevodi svaki kako mu na jezik dođe: šala, dosetljivost, ili lakrdija, meni je svejedno. Međutim morao sam konac i namerenije imati, kao i svaki koji neće
mladi gospodičić, kojega je otac znoj mlogo ljudi u svoj sanduk iscedio, želeći putešestvijem sebe oblagoobraziti, dođe slučajno u isto selo gdi je Roksanda prebivala.
Naš Šandor (to je ime putniku koga je kum Aleksom krstio), kako dođe u selo, metne svilen prusluk na sebe, ugladi kosu, uzme bič u ruku i zviždući pođe sokakom, na svaki prozor
No kad drugu čast Ljubomira u Jelisijumu pročita, opet u svoj prvi element dođe. Ah, Burjam, Burjam! Kakva je to slava, kako mačevi sevaju, kako štitovi ječe, brda se tresu, a on na konju i peške
drugaricama (jer drugi će slabo, mislim, o tom razbirati), ukoliko je lep, iskazati, a ja za mene red zadržavam ako dođe reč o kakvoj devojki. Ljubim vam oko.
ni o kladu«, nego »i o panj i o kladu«, počne udarati glavom o svako drvo, i tako isprebijana i izlupana jedva do kuće dođe.
« vikne. »Burjam da u ropstvo dođe? Dok je ovog mača u rukama, neće to biti!« So tim skoči na svoju Rozinantu, gurne je žestoko u bokove, koja dignuvši
Njiovo zaključenije nije na mekanoj daski osnovano bilo. Jer ne dođe vreme ni do pečenja kad se neki ljudi gologlavi ukažu.
budušteg ljubeznika kako spava, i predstavljaše sebi slatko ono vreme kako će s kapom vizite praviti, kad joj najedanput dođe na pamet da mora sa svojim ljubeznim pobeći ako misli nameru u dejstvu viditi, budući da joj ne bi otac ni pod kojim
Ja sam najlepše planove pravila kako ću te grliti i iberašovati, kad kukavica dođe i počne mi čelo glave kukati. Trgnem se i potražim tvoje ruke, nema nikoga, ah!
»Šta je to?« To je ženialitet. Mati koja sina svog po školama odeća tri godine vidila nije jedva čeka da joj kući dođe. Eto ti joj đaka, sav razbarušen i podivljačen, kao da je iz šume došao.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Ja, na primer, ne mogu prilikom venčanja da pevam posmrtno opelo, je l'? A profesor može; dođe na čas računice pa govori o hrišćanskoj nauci, dođe na čas crtanja pa govori o pomračenju sunca i nikakva vlast ne može
A profesor može; dođe na čas računice pa govori o hrišćanskoj nauci, dođe na čas crtanja pa govori o pomračenju sunca i nikakva vlast ne može tome stati na put.
To je eto nesvršena misao i tu dođe nekoliko tačaka! A takvih iznenađenja, kao što je sudar vozova, ima često u životu, te prema tome znak više tačaka
sam: Netko beše Kondija bimbaša, Beše Konda iz malene Maćedonije, Iz male Maćedonije kraj Polomlja, Pa on gde god dođe vodi Tu su njemu brodi. Razume se da ovim divnim stihovima nisam uspeo oduševiti profesora.
Tad se seti graben da zovne drugoga komšiju werdena. A werden, neki dobar čovek, pa se i on odazove molbi i dođe svome komšiji u pomoć i zapnu zajedno da rade, i to je onda іch werde graben.
“ A on tek, mesto toga, reče ti: „E sad, reci ti meni, ima li ovo pravilo svojih izuzetaka i koji su to?“ A to mu dođe kao kad sa najvećom slašću posrčeš kompot od bresaka, a onaj koji te služi kaže ti: „E ajde sad da progutaš i ovu
veku, za vreme znamenite inkvizicije, conѕecutіo temporum8 je služio kao jedna od najopasnijih sprava u mučilištu. Dođe, na primer, velikome inkvizitoru kaluđer-tamničar da mu referiše o stanju stvari, i ovaj ga pita: — Je li još živ don
Tetka Nasta dođe, sede kraj moje postelje, doneše joj jedan zemljani sud pun vode i ona poče bajati i šaputati: — Trčak, natrčak,
Kod šeste ljubavi doterao sam do poljupca. To je ujedno bio moj prvi poljubac, a prvi poljubac dođe mu kao neka mala matura, posle koje dete prelazi u više razrede, gde se uči viša matematika ljubavi sa svima poznatim i
Opkladili su se, pružili jedno drugom ruke i zamolili me da ja presečem. Sutradan izjutra dođe mi domaći lekar sam i već iz prvih reči koje je izmenio sa mnom uvide da sam ja pristalica onoga drugoga.
To je jedini način da se dođe do autentičnog mišljenja o toj pojavi. Novinar: (vadi nov list hartije). Ja: Vi znate vrlo dobro da ima raznolikih
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— Svakome je određen suđeni čas, Lukijane. — Ja se staram da ne dođe tako brzo... Jedna teška razorna granata rinu u blizini i uz gromoviti tresak izbaci zemlju, čiji komadi padoše i među
Oko podne, paljba artiljerijska prestade... Doneše tada i ručak za Kralja. Kralj naredi da dođe i lekar, ali njega nigde ne beše. Vojnici rekoše da je on poveo svoga konja i otišao.
Taman sam uzeo spisak, kada se vozari u konjušnici uzmuvaše i odmah dođe kaplar pa mi izjavi da nema jednoga konja, i to baš onoga koji stoji vezan pred divizionom... E sve mi se prevrte...
Oficiri su se sakupljali i, kako koji naiđe, pita ima li čega novog. Dođe i potporučnik Sredoje, „ekonom svoga dobra“. — Pomaže bog, ljudi... Šta se dokonalo?
Svratismo u kafanu. Malo posle dođe i narednik Nešić. Priča da mu se konj sapleo i pao. — ... I srećom, uhvatio sam za uzengiju.
I ne pitajući me, otkači kolan i skide sedlo. — Zavedi ga sa strane puta, da ga ne zgaze — rekoh prigušeno. Dođe mi da mu obavijem ruke oko vrata. Išao sam peške. U jednoj šumici pored puta ležao je vojnik.
— Onda kada ti rekoh da me boli stomak, ja otrčim do ađutanta i zamolim ga da dođe kod Momčila i da mu samo kaže kako ga zove komandant. Debeli veterinar zacenuo se od smeha.
Debeli veterinar zacenuo se od smeha. — Ne smejte se, čuće — veli blagajnik puka. — A kada dođe ovde, objasnićemo mu da je ovo samo šala... — Eno ga! — reče neko.
— E, ljudi, baš je čudan čovek. Luka ss diže i ode. — E ćef mi je što ga nasamarismo. Ali neće smeti sada da dođe ovde... — Naljutiće se... — E, baš me briga. Pamtim ja kad je on meni u Peći stavio jaje u krevet, pa mi posle izneo..
Pominje neke hlebove, čajeve, mleko, zatim meke postelje, sve kao u onim začaranim pričama za decu. Već smo nestrpljivi. Dođe i potpukovnik Petar, te nam reče da će odmah otpočeti i ukrcavanje.
Naredili su da budemo kod vojnika, pa ćemo izlaziti kada na koga dođe red. Vojnici su pokupili svoje stvari i nastade lagano pomerane.
— Mamin. — A gde ti je mama? — Otišla da dođe... — A tata? — Otišao u rat — odgovori rasejano. Onda najednom postavi pitanje: - A zašto ovaj nema pušku?
Petrović, Rastko - PESME
Veruj dragi, užasno je - manometar - srce moje Zatreptalo; i plakalo, tako dugo u fabrici. Pa ne ljubi, kad smrt ti dođe, draganu tu na usta; Uskoči međ vitle i međ kajaše, Dočekaće te ova šuma gusta, Kao trgovca čežnjiva uskočka četa
i jedan mišić za Martu (Marta je devojče i dunja u ormanu); U Indiji, u Kambodži, na Polovima, u Sudanu, Svuda zima dođe u svoje vreme, Svuda velike prosjake i sanjalice zateče bez spreme.
gle, samo Smrt; i Smrt, i Smrt, i Smrt; Jednu reč pronađoh silom, beše to: vrt, Podlegoh tada bez snage: znam, ti dođe ko slik na Smrt.
prijatelju ipak da sam dušu đavolu prodao; Poručivao posmrtne liste, poslednji novac tu dao: I nikog nije bilo da dođe da me uteši; A moj lik bi sam se grčio, kad bih naredio mu da se smeši.
Ovde ni jedna zgrabljena strast ne primi se korenom sreće, Nit udovoljstvo da dođe s njom, no mešanje je s tugom veće, I od užasa evo samog da u smrti je glupost kraja.
prepunim ptica, pod talasima mladim svetlosti: Od opšteg uzbuđenja, odjednom oči otvoriti: O, kako čudno i divno to dođe!...
I neka umrem već jednom, nek prevaziđe ta misao, Suviše žedna da zna koji bi nov san da ustavi Toliko dobre tišine dođe iz noći koju sam disao, Mir, srce; i taj Čas daću, za jedan još čas ljubavi!
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Tako i do skrivenog Ružinog blaga dođe. — Gle, biser! Lepotan! — uzviknu čovek, dok su dva tuđa prsta dizala uvis tajnu Sedefne ruže, a nečiji uzbuđeni
Kao džinovski svitac crnim ponorima neba lutao Mesec! Sam u nebu, on se osmehnu maslačku samome u polju. Pozva ga da dođe k njemu: biće im lepše, biće im veselije udvoje! Mesec se spuštao sve niže da bi maslačak lakše stigao k njemu.
Čak se i vetar ućutao. Kad, odjednom, kao da odnekud dođe šum vode. Pođe Vedran za šumom i vide — pod korenom lipe ključa izvor! Divota!
Tako i do jezera dođe i zaustavi se da još jednom, u jezeru, vidi nebeski cvet. Naže se nad vodu i kriknu. Iz vode, kao iz ogledala, rastao
Tako radostan i dođe do prvih kuća u selu kad ga ugleda jedan od suseda i zajauka: — Sklanjajte decu, ljudi! Đavo se u Drvoseču preobukao.
Đavo se u Drvoseču preobukao. I, dok bi jaje na zemlju palo — na ulici ne bi ni žive duše. Sav zbunjen dođe Drvoseča do svoje kuće, još sa ulice viknu: — Šta je ovim ljudima, ženo? Žena odškrinu vrata, zatim ih brzo zalupi.
Ni sam ne zna koliko je tako bežao dok ne dođe do jedne slepe ulice, zavuče se iza žbuna, otvori vreću i zagleda se u nju: u vreći jedno jedino lice ostalo!
— Prokleta bila! — polete jedna žena k Zlatokosoj. Vrisak druge do sedmog neba dođe. Mladić se i ne pomače. Samo mu se ruka spusti na pseću glavu i nežno pređe preko nje.
Sad su mu već do pojasa dopirale. Jedna mu skoro do ramena dođe, zvezdo nebeska, na koga li ga podseti? Sva je kao svitac treperila prilazeći mu. — Oj, Dugo sam te čekala! Hajde!
Kako je trčao! Kako ju je iz glasa zvao! Ali, devojče više ne dođe. — Daću ti najveću lubenicu iz bostana! Zlatnu ću ti lubenicu dati!
Šta sada? Dečak pređe rukom preko čela. Ah, da! Ako postoji kula i u kuli Princeza mora postojati način i da se do nje dođe! Ali, kome da se obrati? Koga da pita za savet? Roditelji su otišli da zarade koru hleba. Brata i sestre — nema.
Samo će dotle Smrt čekati. Nađite ga, životom vas dece kumim? Zajedno s vetrom dođe do Varalice priča o slepoj majci. — Ti si ta koja me traži?
Stanković, Borisav - KOŠTANA
KOŠTANA (beži ka materi): Aman, ne! MITKA (sa čardaka): Grkljan, Koštan kude je? Vikaj gu, bre, i sviri vu da dođe i da mi poje, zašto ako njuma nema, sve će da ve potepam! (Ustaje, silazi sa čardaka.) Neću više ovde.
Ulazi Toma. MARKO mu ostrag, ponizno, ispravlja izgužvane čakšire i koliju. TOMA (unezvereno, ne mogući da dođe sebi): Pa?... a?... To? To? (Okreće se Mitki.) Aferim, Mitke! Tako!
MITKA (Tomi): Sedni, sedni! Zar ne znaješ da se ne valja, da je loše, kad se na ovakav sveti i veliki dan dođe, pa da se ne sedne, ne okusi hleb, so... Zar ja da ti to kazujem? Zašto si hadžija?
I otac joj već dolazi. Svekrva plače, budi je i tužno poje: Utansana baba đeldi Ojan, ojan, maz!** Tatko ti dođe, zasrami se, more! A ona mrtva i čista. Muška je ruka ne pomilovala, ni usta celivala. Mrtva i čista...
Muška je ruka ne pomilovala, ni usta celivala. Mrtva i čista... * Svekrva ti je došla, stidi se, more! ** I otac ti dođe, zastidi se, more!
(Koštani): I Koštan, tuj pesmu, toj vreme da mi poješ... A toj vreme više ne dođe. Ete za toj ću vreme ja žalan da umrem, s’s otvoreni oči u grob ću da legnem. Poj »Žal za mladost«...
Poj i vikaj gu. Moli gu, neka mi se samo još jedanput vrne, dođe, da gu samo još jedanput osetim, pomirišem... Ah! (Peva): Da znaješ, mome, mori, da znaješ, Kakva je žalba za
— povede svatove, dođe ovamo i vodi nju, tu, Koštanu, i tamo, u Banji, venča je za svoga sina Asana... Jesi čuo? POLICAJA (ponizno): Jesam,
Iz sobe da ne iziđem, već samo da sedim, ćutim, trpim? (Izvan sebe.) Oh! A kad noć padne, mesečina dođe, san ne hvata, oko se raširi, snaga razigra... šta onda?...
Šantić, Aleksa - PESME
Prigrli ova jata blagodatna! I kada jednom dođe smrti doba, Naša će suza na kam tvoga groba Kanuti toplo ko kap sunca zlatna''... I akord zvoni...
I dani sve teku, a mramornoj ploči Svako jutro, rano, u pojanje petla, Tiho mati dođe, pa podiže oči, Moli se i dugo sriče slova svetla.
S mora nepregledna Tiho vjetar dođe, i pramenje meko Mrsi joj. Sve ćuti. Samo s hridi one Gladan čagalj viče. I mjesec daleko, Kô tepsija zlatna, za
Noću, kad mjesec topi se po granju, Ona mi dođe na doksat kô neki Šum tajni. Mirno, u čudnom treptanju, Uza me sjedne, i njen veo meki Šušti uz moje bokore
Malo ne posrnuh, mojega mi dina, No meni ne dođe lijepa Emina. Samo me je jednom pogledala mrko, Niti haje, alčak, što za njome crko'!... 1902.
28 Zemlja dugo tvrda i nehatna osta, No maj cvetni dođe, pa izdašna posta: I sve kliče. sve se smeje i veseli, Samo moje srce smejanja ne želi.
I dvan'est diva. nek dođe Velikih i ustrajni', Jači no Hristofor sveti U Kelnskom hramu na Rajni. Nek oni kovčeg odnesu I spuste u more
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Kad dođe zima, oni se rastanu i otidu svaki svome kakom prijatelju na zimovnik, ali najprije ugovore kad će se na proljeće i gdje
Zidaće te kuli u temelja. Oboriše do trista majstora, oboriše drvlje i kamenje. Kade dođe moj nejaki Jovo... U pesmi Uroš i Mrnjavčevići ponovljeni stihovi, takođe, označavaju neke najvažnije trenutke: Carevi
Veli njemu Todore vezire: „Hoću, care, dragi gospodine“; pak s' opremi, ode u Latine. Kada dođe bijelu Leđanu, lijepo ga kralju dočekao: vino piše neđeljicu dana.
Kad ujutru jutro osvanulo, opremi se Todore vezire, pak otide bijelu Prizrenu. Kada dođe bijelu Prizrenu, pita njega srpski car Stjepane: „Slugo moja, Todore vezire, viđe li mi Roksandu đevojku?
Pošljite mu list knjige bijele neka dođe gradu Vučitrnu; ne piš'te mu što je i kako je, već pišite: „Majka je na smrti, pak te zove da te blagosovi, da na tebe
Kako dizgen oslabi kulašu, diže glavu, ode kroz svatove, obaljuje konje i junake, dokle dođe konjma carevijem; kako dođe, s njima u red stade.
Kako dizgen oslabi kulašu, diže glavu, ode kroz svatove, obaljuje konje i junake, dokle dođe konjma carevijem; kako dođe, s njima u red stade.
Veseli se, kraljev zatočniče! Nemaš na što sablje izvaditi, nit' je imaš o što krvaviti“. U to doba dođe do šatora, đe zatočnik sjedi pod šatorom, za koplje je svezao dorata.
“ Pa on ode u polje leđansko. Kada dođe do dobrijeh konja, on provodi svojega kulaša, pa kulašu svome progovara: „Čekaj mene u sedlo, kulašu!
Ako bog da te poznaš Roksandu, daću tebe zemlju Skenderiju u državu za života tvoga“. Ode Miloš niz polje široko. Kada dođe đe stoje đevojke, zbaci s glave bugarsku šubaru, skide s leđa bugar–kabanicu, — zasija se skerlet i kadifa, zasjaše se
oko nje zelena livada, kroz nju teče zelena Bojana, po njoj pliva riba svakojaka: kad gođ hoćeš, da je taze jedeš“. Dođe knjiga ljubi Momčilovoj, knjigu gleda ljuba Momčilova, onu gleda, drugu sitnu piše: ,,Gospodine, kralju Vukašine, nije
Tako ćeš ti pogubit Momčila“. Kada kralju taka knjiga dođe, te on viđe, što mu knjiga kaže, to je njemu vrlo milo bilo, pa on diže mlogu silnu vojsku, ode s vojskom na
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
đak u razredu, sjedeći u poslednjoj klupi, prosto nije povjerovao svojim rođenim očima: zar umjesto njihove Lane da dođe ovaj ovdje? — Ne, ne, to nije istina!
tužne stvari najbolja je gorka stabljičica kantariola koji raste po brdskim sjenokosima, a za sasvim šašave stvari dobro dođe i to kad se gricka travka „hoću-neću“.
Zaustavi se tek u prvim granama i zlurado se isceri: — Nek sad za mnom dođe, špijunka jedna! Uh, što je mrzim! —A mrziš li ti, Lunjo, njega? — zagrajaše dječaci.
Ko bi se to od Lunje nadao, od one tihe ćutljive Lunje. Jedini Nikolica napući usne. — Ih, da mi žensko dođe u logor! — A tvoja Žuja? Valjda mi je ona neki muškarac! — zajedljivo dočeka Stric.
Kako se više nije moglo dalje, morali su opet natrag, u veliku dvoranu. Ona im sad, poslije čudnog ćutljivog jezera, dođe nekako poznata i bezopasna, pa počeše razgovarati mnogo slobodnije i glasnije.
Iz hodnika, još bliže njima, dođe odgovor. — Ja sam, zar ne vidite. Dječaci se zgledaše blijedi nešto od straha, a nešto od odblijeska sa zidova.
suprotnu stranu, u rakite pored potoka, stavio torbak pod glavu, pokrio lice šeširom, a dječacima je prikričao: — Dođe li opet do kakve bune, probudite me da ne zakasnim na paradu.
— Ovo ću da čuvam za uspomenu na vas dvojicu. Dođe li nekad kakva nevolja, znaću da imam nekog na koga da se oslonim.
— Nema, kao da je u zemlju propao! — dođe odgovor sa same ivice jaruge. — Na drvetu je. Pazi na drveće! — vikao je neko. — Naći ćeš na drveću pečenog jarca!
Komandant partizanskog odreda još uvijek nije od čuda mogao da dođe do sebe. Slušao je Nikolino zadihano pričanje i zadovoljno se udario po koljenu. — Tolika municija, i-ih!
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
BOG SE SRDI 403 PROROK GOVORI 404 U VOĆNjAKU OBRATOM ČARDAK 405 BOG PROSJAK 406 PRE VREMENA BI I POD VREME DOĐE 408 MOJSEOV POKROVAC 410 PRITČA 411 ALEGORIJA OBJAŠNjENA DVOSTRUKOŠĆU ČOVEČIJE PRIRODE 412 CAREV
Kako li sa živim ljudma da i boravim. i među žive staljam se, a moj život grobu sam izdala! Eto, sad mi to na glavu dođe, kako je pravo za me Solomon u pesmi ispojao i rekao: »Hodi od Livana nevesto, hodi k misli se za tamnjan i izmirnu što
Pravedni se gnjev božji na nas prosu i zlo nam dođe na našu glavu, te popusti ljude, naše zlobnike na nas, da nas gaze i satiru, i jezičaska Luna sa svoji rogovi izbode
Skupe se gde na koju vodu šumska žedna zverad, — piti ne mogu; valja im čekati dok ne dođe inorog. Kad on stigne, ta i zamoči držeći mu rog u vodi, taki lepo pitku vodu, još lekovitu je učini, te se sva zverad
A otkud ona glava onde dođe (samo gola kost!)? Kad sav svet vodom potopljen bi, digla ju je iz zemlje bila voda, preterivao ju je vetar ovam, onam
Jedanput mu zgodi se lepim vremenom sa svom svojom vojskom u šećnju napolje iz grada izaći. Dođe k onoj glavi; svi je gledaju i čude joj se.
Te tako noćom u veliki san tajem dođe k madijamskom taboru polako da se što nedočukne, te opkoli sa svoji hajduci sav tabor.
A kade dođe te ukaza tu svoju mastoriju Apelesu, ta on taki smotre da u toj njegovoj ikoni nejma majstorije. Ta mu i reče: — Kad
IZ KVENTUSA KURCIJA KNjIGE ČETVRTE Kad je veliki Aleksandar, car maćedonski, preuzimao svet, dođe s vojskom pod neki vrlo tvrdi grad u morskoj zatoci, — zove se Tir, te to rađaše, da ga kako bez krvi dobije.
Eto ti jednošt tek smotre sveti veliki Vasilije gde dođe Bogorodica u crkvi pred ćivot mučenika Merkurija, te mu reče da ide ubiti cara Julijana.
I lak taki natrag dođe, ostavi na mesto za beleg krvavo svoje kopje, leže u svoj ćivot nesviđeno ljudma. MOŠTI LAZAREVE Posle, po dugom
Ama to bijaše sama sveta Bogorodica što i čuvaše Carigrad od neprijatelja. Dođe ona tako s tafrom do šatora vezirova kroz vojsku tursku i onde je nesta.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Kote samo obrte glavu pa se krišom nasmeja; valjda i njemu smešno dođe pri pomisli kakav bi smešan izgledao šegrt Pote kad bi zaista virio kroz plot u čorbadžijsku baštu i uživao u prizoru
I treći čibuci i treće kafe dođoše, a čorbadži-Zamfir tek sad malo da se odobrovolji i kaže šta ga je nagnalo da dođe paši, ispriča mu neku sirotinjsku nevolju.
Jevda kao ubijena, a Mane zlovoljan. Jevda nikud ne izlazi, a Mane opet slabije prekodan dolazi kući; a i kad dođe, bolje da ne dođe jer je prgav i džandrljiv.
Jevda nikud ne izlazi, a Mane opet slabije prekodan dolazi kući; a i kad dođe, bolje da ne dođe jer je prgav i džandrljiv.
— Dođe si drugi zeman; zastupi drugi red i adet — govorila bi mu Jevda. — Traži si, dete, priliku sproti teb’; a naše starovre
Ne, ovde nikad dotle ne sme, i ne može, da dođe!... Tek spopadnu čoveka koji nije ni u snu snio i ni nakraj pameti mu bilo da se ženi, i navale na njega sa sviju
I one se odazvaše i dođoše. Dođe i tetka Dika, i tetka Kara, i strina Paraškeva, i druga strinka, Nikoleta, i tetka Ruška, koju su svi smatrali za rod,
I kada banu, i nezvana, i dođe još jedna, četvrta tetka, neka tetka Doka, s rukama preko trbuha, i zapita ih šta su se skupile, reče joj važnim i
Lele, tugoo! — viknu Doka, pa se zavali onako bećarski i raspali cigaru, srknu iz fildžana, pa nastavi: — A men’ mi dođe nešto žal’, pa si zborim u pamet: „E, crna Doke, pusti tvoj k’smet!...
da ti ga zberem jedan dan na kup u amam, ta da gledaš i seiriš i biraš, ete, za tvojega Manču, pa da ti, kako i men’, dođe žal i krivo što nesi ti Manča! — Ih, — graknuše neke — što je brljivo! Neje te ni sram! Pi, kakvo zborenje! Idi si dom!
Pa se znalo, bre brate, kad je dan, a kad si je pa noć! Po-za domaćina smejaše li koj da ulegne u kuću?! A si domaćin dođe, a izmećarka si turi čiviju na portu — i svršena rabota! Nema veće niko da ulegne na portu!...
Done, mori, Done! Ela, ispeci ni dve kafe!... A gazda Tače sede i poče: — Ete sag mi, Jevdo, dođe ništo u pamet i priseti’ se da ti kažem... Njeknja si zborim ništo sas onoga mojega komšiju, čorbadži-Petrakija.