Jakšić, Đura - PROZA
— Dođoh, eto, — reče Sremac, — da mi ti, učitelju, u nečemu pomogneš. — Hoću, hoću, stari moj prijatelju! Ako tebi ne bih, da ko
Obradović, Dositej - BASNE
Ko ostrov Rodos nije vidio, niti što zna, niti je vidio! Ja tu dođoh u vreme velikog vašara, gdi se momci uskakuju. A kad ti im ja skočih, — stadoše svi kao izvan sebe, nit se nađe ko bi
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— Otkud ti u ovo doba? — upita šapćući Strahinju. — Pa dođoh!... — poče Strahinja, pa tek dodade: — Nuto-de! kad se ti pre obuče i obu! — Ne pitaj, moj Strahinja!
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Stanko odmahnu glavom. — Toga sam se morao odreći!... Sve mile i drage ostavio sam, pa dođoh amo da potražim bratstva i ljubavi! — reče on. — Čekaj, čekaj!... A uhvate hajduka, pa ga na svake muke meću...
— Tako su me zvali otkad znam za se — reče on i pogleda Zavrzana. — Pa šta si rad? — upita harambaša. — Dođoh k tebi, pa šta mi narediš! Vidiš, bogu hvala, da se na današnje vrijeme ne ore i ne kopa.
Zvao se on Mujo ili Meho, Asan ili Alija — meni je dušmanin jer je Turčin!... Zato dođoh ovamo, misleći da vam neću biti na odmet... Ja se nadam da se neću postidjeti!... Videlo se da se dopao hajducima.
— Otkud ti?! — zapita ona, dolazeći sebi od iznenađenja. — Ne mogoh srcu odoleti, dođoh da te vidim!... Jelica preblede. Ona vide čoveka da prilazi k njima. — Šta ti je? — upita Stanko.
— reče hajduk otvarajući vrata. Pop se trže, rumen mu obli lice od iznenađenja... — Bog ti pomogao! — Ja dođoh do tebe, popo, — reče hajduk blagim glasom. — A ko si ti? — reče pop i zagleda se u nj. — Zar me ne poznaješ?
— Jesu... jeste... — reče pop zbunjeno. — Svakom su otvorena... ko traži saveta... ko... — Ja ne dođoh da ti tražim ni molitve ni saveta, nego dođoh da savetujem... I Nogić gledaše stalnim i mirnim pogledom.
— Svakom su otvorena... ko traži saveta... ko... — Ja ne dođoh da ti tražim ni molitve ni saveta, nego dođoh da savetujem... I Nogić gledaše stalnim i mirnim pogledom. — Da savetuješ, a koga?
— A, gle Laze?... Otkud ti? — upita ga on začuđeno. — Dođoh do tebe... — Dobro, dobro, hajde tamo u odaju, sad ću ja. Lazar uđe u odaju... Ne potraja dugo, a eto ti i Kruške.
— A... ti si, Mašo, — reče Kruška odahnuvši, kao da mu se skide neki teret s duše. — Ja. Dođoh da ti javim. — Šta? — Tu su. — Ko?... — Hajduci. — Gde?... — reče Kruška preplašeno. — Kod Alekse...
Ama nije mi sve tamo... Aleksa se smeška. — Jedno mi jagnje zaluta u tvoje stado... — reče Miloš — pa dođoh da ga potražim... — Tu je! — reče pop. — Pa... gde je? — Aleksa! — reče popa. — Kaži neka dovedu Jelicu.
— reče Ivan. — Znaš?! — Znam. Lazar mi reče! I on ispriča sve šta je sa Lazarom bilo. — Pa šta sad misliš? — Dođoh da tebe pitam. Turčin se zamisli. On pametovaše od svake ruke, ali što god namisli, vidi da je detinjasto.
On otvori oči i vide Marinka nad sobom gde se smeši. — ih, Aleksa brate! Subaša te sasvim zaboravio. Kad ja dođoh danas pa zapitah, rekoše mi da te se nisu ni sećali!... Jesi li gledan? — Jesam!... — prošapta siromah.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
i kupovao nam drvâ, sve dok, opet njegovim nastojanjem, ne bi pokupljena veresija i „mi” se razortačismo, pa ja s majkom dođoh tetki u Beograd i pođoh dalje u školu, a on osta u N.
Ne gledajući odgovori laku noć, ali mi ne dade ruke. — Gospođice, to nisam zaslužio. E, pa laku noć! Dođoh u svoju sobu. Na znam otkud, pa ipak osećah se uvređen. Ah, nema smisla zanositi se, pomislim. Treba ostaviti stvar.
Govorili smo vrlo tiho, ne znam zašto, pa ipak mi se učini da sam i suviše glasno govorio. Ona klimnu glavom. Ja dođoh do prozora i gledah je sa strane. Bože! Ona je to opazila. Baci jedanput-dvaput pogled na me ništa ne govoreći.
Teodosije - ŽITIJA
Ali vas radi, saplemenika mi, svetu i slatku mi pustinju ostavih, i ne dođoh da tražim ništa više, do li duše vaše. Tako peći, radi vaših duša i dušu svoju omrznuh, sećajući se starih svetih,
Ja sam Mihailo, arhistratig sila gospodnji, i gle, pošto si molio u pomoć anđela od Boga, sada sam ja od njega poslan i dođoh da prognam lukavu zmiju, koja ti pakost čini. Sada ćeš videti slavu Boga našega!
moštiju prepodobnoga dogodiše, čeznući mnogo za njim, s ljubavlju i verom, i molitvama prepodobnoga od Boga udostojen, dođoh iz Svete Gore Atona, i svetoga oca svetim i čudotvornim moštima poklonih se.
Nušić, Branislav - POKOJNIK
Rekoh da nisi što slab, te dođoh... PAVLE (jedva se savlađuje): Nisi ti bio na građevini, niti si pomislio da sam ja slab, već te moja žena poslala
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
venі, vіdі, vіcі) — „Dođoh, videh, pobedih!“, reči kojima je Julije Cezar javio u Rim svoju pobedu u Pontiskom ratu; njima se takođe označava neka
Matavulj, Simo - USKOK
Cuca preblijedi, ali reče meko: — Vaistinu, nijesam došao ni da se prem, ni da nazor što učinim, no dođoh na poziv prijateljski. — E, dobro mi došao kao prijatelj i vazda dobro došao u moju kuću ti i tvoji!
Radičević, Branko - PESME
Na domu mi ostanula majka, Imam tamo i starog babajka, Dođoh amo da umijem lice, Da donesem majci jutrošnjice.“ Ovo reče, ka izvoru ode, Lice umi, I natoči vode: „Sada idem,
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Posle večere odmah se digoh i rekoh materi da ću ići u kafanu, pa polako, krijući se, dođoh iza kuće na potok. Vlaga potoka još više me dirnu.
IV Dve godine nisam kući dolazio. Kad treće godine dođoh i stigoh uveče, opet beše mesečina, opet ono bujno zelenilo, opet taj potok, topole i vrbe me sretoše.
Ko će to da zna? V Beše početak zime kad na glas teške bolesti moje stare majke opet dođoh. Iz gostinske sobe viđaše se mala svetlost. Uđoh pravo tamo.
— Idem, evo odmah, sad. Istina što kažeš, ali ja. Znaš ti mene. Ja samo onako... dođoh da te vidim. A ti, eto, baš kad hoćeš, neću više, neću... zbogom!
Pređoh i ja taj put, koji beše sav crven od grožđa, raskaljan i posut zrnima i peteljkama. Dođoh do česme. Brzo siđoh u dolinu i ne gledeći na onu ledinu ispod česme, na kojoj se streljaju osuđenici, a sa koje se
Kad uđe, Mita poče da se muči, kako bi ustao pred ocem. — Sedi, sedi. Ja tek onako dođoh. — Zadrža ga on od daljeg mučenja, upinjanja, da mu, kao što je običaj, ustane na noge.
I pošto nije mogao da sedi, bio je poduprt jastucima. — Došô si? — Zaradova mi se on. — Eto dođoh. — Ako. Sedi, ponudi me.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Ama, čoveče božji, ono nije kukavica nego neka babetina, a ja potegoh kamen u glavu, a ona pade mrtva na zemlju, pa ja dođoh da te i dalje služim dok kukavica ne zakuka.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
— Umivanje, doručak, a onda na posao! Razmišljajući usput o ovom slučaju, dođoh do nekih epohalnih zaključaka o maženju. Uzmimo, na primer, da je neko gledao ovu našu filmčugu, mogao bi se zakleti da .
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
— Jeste li ga videli? — trže me smeh Tanasijev. — Udarilo ga posred grudi. Alal mu vera... Ali nema ništa. Jedva dođoh k sebi. — A šta nema? — Ja mu opipah džepove. Ali ga već pretresli. E, što nisam pešak! — Zar mrtvog čoveka!
kada sam pošao iz baterije, rastanak mi je bio isto onako težak kao kada sam na dan mobilizacije pošao od svoje kuće. Dođoh pred zemunicu komandanta diviziona. On skide sa ušiju telefonske slušalice i uspravi se. Pošao si. E dobro.
Ruke opružene... Džepovi izvrnuti. Tada mi se nešto uskovitla pred očima... Više se ne sećam... Pred kafanom dođoh sebi. Sestri su davali vode. Ponudiše i meni... Tek tada kao da progledah.
jedva se odlepiše. Sav je srećan. Večerasmo i, onda, nema smisla da ostanem više, te dođoh — završi Aleksandar priču.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
da. He, vaši su mali, ne treba se sa njima mnogo žuriti. — I ne žurim se. Nego gledam vas jednako, pa baš dođoh naročito da čujem... kako to vi... Nekako to vi radite drukčije, življe. — Hm... kažem vam...
Boj i grdnje što sam izvukao, to je ništa... ali što sam stradao !... I posle dva dana dođoh, veseo, sa ispita, noseći knjigu u ruci...
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Kad ja dođoh u ’ve dvore, Ali nije, kako fale: Dvori mirom sagrađeni; Što u njima zlatni stoli I u njima paunovi, To su svekar i
Uzeh drugu i preslicu, Pa otidoh, da ga tražim; Kada dođoh na plandište, Al’ ga koze zakopale Baš nogama u plandištu; I ja uzeh drago moje, Zapregoh ga u pregaču, Pa
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Dok ja dođoh k sebi od iznenađenja, onaj kicoš pritrča dami i poče joj nešto saopštavati. Ona me pogleda začuđeno i upita: — Ja bih
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
— Dođoh, — kratko, sa dosadom, čulo bi se kako on odgovara. A već kad bi koju naročito po imenu pozvao gore k sebi, ona bi prem
I od celog pozdrava samo što ga upita: — Dođe li? — Dođoh! — čisto mrko i neugodno odgovori joj. I ne pogledavši u nju, uze šećer i vodu, koju ispi na iskap. — Da nameštam?
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Zrno po zrno, eto pogača; dlaka po dlaka, eto bjelača; kamen po kamen, eto palača; nogu pred nogu, dođoh na goru. — Ko žali klinac (uže), izgubi potkovu (june). — Ko tvrdo veže, lasnije driješi. — Tko veže, ne nateže.
Sveti Sava - SABRANA DELA
neka su pre dobrodušni i radosni što ih je ukrepio Gospod da posluže svojoj braći, po podobiju onoga koji reče: „Ne dođoh da mi služe, nego da služim i položim dušu moju radi izbavljenja mnogih“. (Mt. 20, 28; Mk.
I dođoh sa časnim moštima u Hvosno. I saznavši vladajući sin njegov Stefan Nemanja, i brat mu knez Vukan, sakupiše svetitelja, i j
Ćosić, Dobrica - KORENI
Iz konaka izmile i pođe k njemu nekoliko brada i mantija. — Dođoh po vodicu. Unuk mi se rodio! — viče Aćim da čuje i Metodije koji ga gleda sa dugog doksata na konaku i sporo klima
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
„Iz Saisa dođoh u Memfis, prastaru prestonicu Egipta. Tu videh unezverenim očima veliki hram boga Ptaha, a pored same varoši sagledah,
„Još pod svežim utiskom smrti atenskog mudraca i učitelja vrline, dođoh na Tasos, gde me zateče izaslanik Senata Abdere i predade mi pismeni poziv da ovamo dođem“. „Tako?
Prepisah sve što pronađoh, vratih se u Stagiru, a kad moj otac umre, prodadoh svoje imanje i dođoh evo ovamo da pođem u koju od ovdašnjih filozofskih škola“, „Ovde si, sinovče, na pravom mestu, jer ovde ima učitelja i
“, zapita Platon. „Kako da ti kažem, učitelju? - Spočetka bejah neuk, ali od kada dođoh, pre dve godine, ovamo, mnogo sam u toj nauci napredovao; Eudoksos iz Knida beše mi u njoj učitelj“. „Eudoksos?
bez prekida kako bih svojim vlastitim sredstvima uspeo da stvorim kakav kraljevski poklon kojega se ne moram postideti. Dođoh na posletku, na zamisao da dadem sagraditi jednu lađu, veću i lepšu no što je „Izis“, da je nakrcam plodovima naše
Onaj potonji smeniće ubrzo onaj prvi, pa zato i dođoh ovamo da vidim šta će od njega da nasledi. U ovoj varoši živi jedan javni beležnik koji mi, bolje no iko drugi, može
Pogodih njegove misli, pa ga umirih. „Ne plašite se od mene, dobri čoveče! Zemlja ima dovoljno mesta za sve nas. Ne dođoh ovamo da vam pravim konkurenciju, već da posetim svog zemljaka, Gerarda iz Kremone“. On odanu dušom.
sam već pomalo od mojih Saracena u Salernu, no potpuniju sliku razvitka arabljanske učenosti i nauke dobio sam tek kad dođoh ovamo. Evo, slušajte!
Kad dođoh, zatekoh ovde taj lepi astronomski instrument i poslužih se njime pri svojim posmatranjima neba“. „Kad stigoše Arabljani
Ostavih svoju otadžbinu, odrekoh se sjajne karijere koju mi je širom otvorila blagonaklonost velikoga cara i dođoh u teskobu ovog manastira“. Dok mi tako Gerardo pričaše svoju istoriju, ne odvajah očiju od njega.
Kad dođoh ovamo, bio je učeni Rajmond - Bog mu dao u raju naselja - nadbiskup toledski. On je bio taj koji je pri osvajanju Toleda
„Spasavate od propasti! - Kako to?“ „Da, dragi moj! reče on i podiže se sa stolice. „Kad dođoh ovamo i zatekoh ovde ta dela, razbacana i zabačena, puče mi pred očima da je kucnuo dvanaesti čas da se ona spasavaju
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Ja onda, veli, 'nako žmurećki, beži što bolje mogu, te jedva živ dođoh kući. Posle je odležao trlemu, i mal' nije umro. — Pa zar baš niko ne zna kako izgleda to čudo?
— Ha, sinovče, dobro si se požurio! Tako, brate, tako treba — reče mu Vujo, kad uđe u sobu. — Jedva živ dođoh — odgovori Đurica slabim glasom — no sklanjaj me sad, ako imaš gde.
Meni treba ovih dana novaca, i to vrlo mnogo, pa dođoh da te molim, da mi uzajmiš. Pričali su mi o tebi sve, da si i drugima tako činio, pa zato ti i dođoh ovako sam.
Pričali su mi o tebi sve, da si i drugima tako činio, pa zato ti i dođoh ovako sam. Čim dođem do novaca, sve ću ti vratiti, a dok sam god živ, neće te zaboleti ni dlaka na glavi...
— Mili mi se još živeti, popo! — Jadan ti je takav život, sinko! — Šta ću ! ... Ali sad dođoh da me naučiš i da mi pomogneš — reče Đurica i ispriča svoju nameru sa Stankom.
— poče Đurica — čujem da me mnogo tražiš ovih dana... vele, hoćeš da me ubiješ, šta li ?... Pa, et’ ja dođoh da se vidimo i ’nako... upitamo za zdravlje. — More, Đuro, nadlaguje se svet — odgovori Sreten mucajući i bledeći.
Ej, kukavac! Lepo li mogah živeti, samo da mi beše ova pamet... Ali dockan! ... A ja se radovao što dođoh ovamo!... Ne znađah šta me ovde čeka«... I misao za mišlju, sve gorča i teža, izvijaše se u glavi mu.
Najzad Vujo mrdnu desnim brkom, što je trebalo da liči na osmejak, i pruži ruku. — A, begunče, dođe li ?... — Dođoh, vala... Kako si? — odgovori Đurica i steže mu pruženu ruku. — Dobro... Kako ti?... Hajde u sobu.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
na što mu ja odgovorih da ne znam. „To moraš znati i meni kazati“. reče mi car, „ili na tebi nije glave!“ Pa stoga dođoh ovđe da doznam odaklen ti tolike pare.
Bijah mlad, te jednom dođoh u Stambol, pa me begenisa carska šći, te me car s njome vjenča. Ona me je dobro gledala i ponizna prema meni bila.
“ Do jednu godinu rodi jedno dijete, a do druge još jedno. Jednog dana dođoh u kahvu i tu nađoh starca bijele brade do pojasa.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
A radiša je... Sve potrošismo, najviše za ljekara i ljekarije... Dvoje nejačadi ostalo s njime..... Dođoh da štogod zaslužim... I Božić se primiče, hvala bogu! Svi zamukoše.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Ono što dalje nasta sasvim mi je mračno, ja u tom trenutku kao da sam malo bio šenuo pameću... Kad opet dođoh sebi videh da sam ponovo y onoj čestoj šumici sa jedno desetak Rusa i tri Crnogorca.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
XI Bežeć’ nekud — dođoh, stigoh U tišinu gore svete, Pa dozivah bele vile, Što ih snivah kao dete. Zaćutaše gorske ptice, Samo drva
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
I u kakvu kuću, nesrećnica, dođoh! (Kukavice sinja! Ti se nađe jedna Da te uzme onaj koj' te nije vredan!) Kod moga miraza i tolikog blaga, Uzeh rđu na
Nastasijević, Momčilo - PESME
Zemlje prođoh, noć mi svuda bez svanuća, van sa neba toplo što mi grane tama! Domu dođoh: tuga, jesen šumi, i miriše zreli grozd!
Ćipiko, Ivo - Pauci
A metnimo da je i bilo što među nama, a gdje toga nema među ženom i čovjekom?... Pa žao mi je .... i, eto, dođoh po nju, da se povrati ... — Pođi, Cvijeto!v veli Ilija.
— Blažene oči koje te vide! — dočeka ga ljubazno don Frane i potkuči mu sjedalo. — Dođoh da te bunim, — ne oklijevajući poče mladić i ispripovjedi mu njihovu brigu.
— Ali jemate ča reć'? — prekide ona ćutanje, no ne smije da mu u oči pogleda. — Ništa! Dođoh tako... — reče Ivo uzbuđen i silom se nasmeje.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Danas je izdržala, sutra neće moći. Matija Došao sam ovde, ako me već neko pita, dođoh ovamo na Moravu ne bih li našao onu grbavu zloguku ticu koja se skrila negde u džbunje, tu oblapornu tičurinu gladnih
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Dugo sam sedeo onde. - Kad dođoh malo k sebi od siline ovog prvog utiska, ja se zapitah šta se sa mnom desilo. To je bila kao neka munja, neko
Tu se i ja nastanih kad dođoh u Beč. Sada, kada ste, draga prijateljice, videli skoro celo poprište na kojem se moj život u Beču odigrao, sednimo na
A kad po koji put, posle kakve neprospavane noći, ja ne dođoh na njegov čas, on bacaše, tako mi pričahu moje kolege, tužan pogled na ulazna vrata slušaonice, brinući se da nisam
Stanković, Borisav - TAŠANA
Istina, zvala si me više puta; ali ja nikako nisam imao vremena. I sada, evo, jedva što dođoh. TAŠANA Ako, dedo. Hvala! MIRON Kazuj, nemam vremena, moram odmah da idem. TAŠANA Sedi, dedo, molim ti se!
Sišli i došli, pa mi kažu da ovih dana treba trogodišnji pomen zetu — pokojniku dati. Pa eto dođoh s njima da te pitam: kad i u koji dan pada? MIRON Kakav: »parastos«, »pomen«? Kome za dušu?
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
On preko mene, ja preko njega i... već počeh da se gušim. Kad on nagazi na čvrstu zemlju i izvuče me na obalu. Jedva dođoh k sebi. Poručnik Kosta mu reče da ostane ovde dok se ne osuši.
Petrović, Rastko - PESME
I legoh, i bolovah, i umreh i sahraniše me, I davaše mi daću; I digoše mi spomenik, i zaboraviše. I dođoh, i legoh, i umreh. A vi u galop, u galop, u galop, Perunski moji konji! Hop!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
I ti, bane, povjerova mene, i pušti me dvoru bijelome, očevini i toj postojbini. A kad dođoh grdnoj postojbini, tamo su me jadi zabušili: u dvorove, postojbinu moju, u dvorove kuga udarila, pomorila i muško i
Kad ja dođoh u polje Kosovo, jako svanu i ogranu sunce, u Kosovu niđe nikog nema, crna tama sve polje zastrla, ne vidi se sunce od
A kad dođoh blizu Romanije, tu sam turske svatove susreo; oni vode kadunu đevojku. Svi svatovi s mirom prolazili, zaostalo Ture
ne mogoh serbes večerati — sve od straha Malog Radojice; bogu hvala kad ga danas nema i kad njemu haka glave dođoh! I ono ću dvadest objesiti, dok ujutru bijel dan osvane“.
hrana, saraniti m. sahraniti, i m. ih, bi m. bih, dođo m. dođoh, pogibo m. pogiboh, ostado m. ostadoh, mogo m. mogoh, pobego m. pobegoh, sastado m. sastadoh, nji m. njih, njiov m.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Više nebesa sadilac izarad tebe, ne teke što na zemlju siđoh, nego eto, i čak pod zemlju dođoh tražiti te kud si se podeo. Te rad tebe, čoveka, bih i ja čovek.
Saznah ih da će mi u volji biti, a ostali već svi ljudi unutra u korabu bijahu. Dođoh ja smehom među njih besramno. Rekoh im: »Uzmite i mene sa sobom na put kud vi idete, a neću vam neugodna biti.
Pomislih jer mnogi narod i oni me natrag otiskuju. Poćoh silom se protiskivati da uđem šnjima ujedno, jedva do praga dođoh, gde bijaše položeno častno drevo.
Sklanjam se tam-ovam, a sva se od straha tresem. Dođoh do onih vrata što su se pre zatvarala ispred mene. I bez straha uđoh unutra.
Pripadoh ja k zemlji i celivah častni krst i tako se skoro vratih. Smili mi se biti kod moje isporučnice. Dođoh k nome mestu gde stajaše ona ikona presvete Bogorodice, kleknuh na kolena pred njom, ove reči uzeh govoriti: »...