Upotreba reči došli u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

“ Posle sam zastala. „Vi ste došli“, reče ona, „da vam udelim“. Ja sam oborila oči dole, nisam je smela više gledati...

Ja sam to primetio, ali moj pobratim, zanet svojim mislima, to nije video. „E, džanum, dobro kad ste došli!“ reče kaluđer kad se malo pribrao. „To će biti lep par ljudi, džanum!... Da je pokojni Marko živ, ala bi se radovao!

— Ima li ko da čeka? — Neki ljudi, gospodine, došli iz Ratkovića. — A jesu li što za decu poneli? — Ne verujem, gospodine... Sirotinja je!... — Nek čeka!...

— Jesu li tu svedoci? — pitaše predsednik suda svoga vratara. — Ako su došli, neka ulaze. Svedoci uđoše. Svaki je od njih govorio šta je koji znao.

Obradović, Dositej - BASNE

” Dovde je za šalu. Niti smo s našom voljom došli u ovi život, niti pak valja da želimo iz njega izići dok nas ne pozove Onaj koji nas je ovde postavio.

svak od njih hoteo da je on sam na blaženom pravom putu, a drugi na prokletom i krivom — reč po reč (kaonoti što biva), došli bi od reči na inat, a od inata na kavgu, anatemu i proklinjanje.

i dobrodjeteljni pokazali dok su po svojej želji i namjereniju čest ili imjenije ili dostojinstvo podučili, a potom došli su u nemarnost, raslabili su se, ištetili i sasvim drugojači postali.

Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME

POGLED KROZ TRI PROZORA I rat, i smrt, sve ću zaboraviti! Ali nikad neću zaboraviti dan kad su došli oslobodioci! Oslobodioci su nam doneli slobodu! A sva tri bureta slane ribe su odneli!

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

da su učinili zavet, da se onde stane i nasele, gde čuju vola da bez odmora najviše puta rikne; i tako, kad su došli na brankovički vis, čuju vola gde je neobično mlogo puta jedno za drugim riknuo, i odma tu se zaustave i nasele,

Knezove držao je kao svoje sinove; kad su god došli k njemu, po običnom poklonenju postoje malo turskog običaja radi, pak im zapovedi te svi posedaju, i kafu im dade, i,

tako dugog stajanja najedanput okrete se vezir, pusti dim iz usta, pak reče: „E knezovi, zašto ne govorite što ste došli?” „Ja temena učinim — pričao mi je o tome moj otac — i počnem da govorim: ,Paša efendum...

i grad čuvala, do naši̓ uskršnji̓ posta, dok se Birčanin s drugom vojskom od Vidina vratio, pak su onda kućama svi došli.

Major kaže: „Hajdete sada”. — Ja mu kažem: „A kuda ćemo proći?” — On kaže: „Kuda ste i došli”. — Na to mu odgovorim, da ja ne smem na čunu pokraj Beograda, „no dajte vi meni kola da idem preko, i na Boljevce da

Kad smo Grabovcu došli, htedoše da zapale han tj. tursku kuću; no bijaše blizu jedan čardak pun kukuruza, te ja jedva odbranim da ne zapale

A tu bili već došli i oni hrabri ̓ajduci: Damjan i Grigorije braća Nedići iz Osječne, Đorđe iz Ostružnja i iz Kutišice Damjan.

Onoga kneza Maksima, koji je proveo iz Beograda Kučuk-Aliju, kad smo posle s vojskama na Beograd došli, izvedu nam preko Topčidera u logor, i Katić Janko nožem ga svega iseče.

U aprilu mesecu dođe glas da su zvornički paša Vidajić i Mula Nožina pokupili vojsku i došli u Lešnicu i hoće Šapcu i Mus-agi u indat.

i pretiti da i̓ iseku, što su Mus-agu pustili da ode i Srbe poslušali, „a mi — vele — ove smo potukli a sutra bi došli u Šabac, da i one potučemo”. Ele se vrate natrag.

Vojska peva i vrlo vesela; al̓ kad pređe gospodar Crni Đorđe pa uz paradu svu vojsku: „Dobro došli, braćo!” pozdravi, i kad ga vidoše i njegove reči: „Dobro došli, braćo moja, srpski sokolovi!

” pozdravi, i kad ga vidoše i njegove reči: „Dobro došli, braćo moja, srpski sokolovi!” čuše, — verujte, deco, da tu nije vojnik ostao, koji zapevao nije, a mnogi je starac

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

Ne treba se čuditi, veliko je veselje! Slavu slavi David Uzlović, ćata opštinski Došli su gosti sve po izboru. Da već i ne pominjem odabrane ljude iz samog mesta — na priliku: novog učitelja Simu Stojnića,

Posle večere kolale su zdravice od kapetana do Đuke i od Đuke do kapetana — dokle već gosti nisu bili došli u tako stanje da nisu više ni razumevali jedan drugoga. Po nekom istinktu pođoše da se već jedanput razilaze.

I to mu se tako uvrte u glavu da mu se činilo neće moći preživeti ako bi je pop Vujica odneo. Jednom behu došli popu neki gosti iz čaršije; bilo je među njima i neke gospode iz sreske kuće.

Pa i kmet Purko nešto okleva. Otkad su ljudi došli, a on još ne izlazi iz kuće. U zlo doba eto ti i njega — iznese pun bardak rakije. — Ama gde si, dobar čoveče?

Zarožani mu sve ispričaše što se noćas dogodilo kod njih i rašta su došli. Srećko se nasmeja, pa im reče: — Eto babe Mirjane, pa je upitajte! — Dede, Purko, počni ti! — veli čiča Mirko.

Svi se uputiše u Zarožje. Zarožani im iziđoše podaleko na susret. — Dobro nam došli. — Srećno vesele. — Ta mi smo svoji! — Kako si, Ćebo? — Dobro došao, kume!... Diže se vesela graja međ njima.

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

I sva trojica krenuše se oborenih glava sudnici... Nije prošlo ni pun sahat, a Sima već sazvao domaćine. Došli ljudi, užurbali se, pa pitaju jedan drugog što li ih kmet na takom lepom radnom danu saziva.

! — reče Marinko i čisto zinu od straha. To ih sve opameti, te se počeše povlačiti natrag otkud su i došli. 5. SIMA KATIĆ Hajduci se smejahu poteri...

Kruška beše u odaji s Lazarom. Čim ču da su Ivan i Marinko tu, on čisto radostan potrča pred njih. — A... došli ste!... Ja malo sjedoh ovdje s Lazom. Marinko namignu na nj... Turčin razumede i nasmeja se. — A...

Pitanje beše oštro, pogled još oštriji... Oni ušeprtljiše — Pa, eto... dođosmo... — Vidim, ali zašto? Jeste li došli mene da hvatate? — Nismo! — reče pop ozbiljno. — Nismo došli tebe radi nego radi ovih starih grobova...

dođosmo... — Vidim, ali zašto? Jeste li došli mene da hvatate? — Nismo! — reče pop ozbiljno. — Nismo došli tebe radi nego radi ovih starih grobova... Popine reči razbudiše Aleksu.

s Jovom... i drugim ludima... A ja idem Stanku. — A gde je on? — Oni su svi na Podinama... Tu je i harambaša. Došli su pre nekoliko dana. Idem da kažem: više se ne može trpeti...

Njemu zaigra srce. Brzo priđe. — Evo ga! — viče Zavrzan. — Znao sam ja da Surep mene mora naći! — Dobro mi došli! — reče Stanko. — Bolje našli! Pa je stadoše ljubiti. — Otud vi? — Ovo je po dogovoru.

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

U oba mu pisaše da će doći čim se porodi i digne, ali od poslednjeg pisma beše prošlo već pet nedelja, a Turci došli na Tresibabu, a Čerkezi ruše njegovu kuću i pale mu postelju na kojoj mu možda žena leži. Pa ipak je on iščekivaše.

Veseli ljudi i žene, izoblačili se i došli crkvi. Ljube popa u ruku i čestitaju. A on se čisto podmladio. Blagosilja sve redom, a Miću zapovjedio da sve crkvene

Posle su i on i Popesku došli meni i radovali se celom „sraženiju”. Don Karlos je ostao s lajtnantom. Posle jedno pet minuta njih dvojica odoše opet

Ja sam prvi put toga večera izišao u jesenjem kaputu. Vazduh je bio blag. Šuma je počela da pupi. Došli smo do jezera i seli na klupu. Žabe su kreketale. Jedan labud je plovio sredinom i ostavljao za sobom brazdu.

Naučio je nekoliko reči i rečenica. Posle je ispitivao — ona je se radovala kao malo dete. Kad smo došli kući, bilo je vreme večeri. Posle večere ja odem u svoju sobu. Osećao sam nekakav prijatan umor.

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

Ali opet se nešto ipak izmenilo. Izmenili se telesno oba popa i obe popadije. Kad su pre dvadeset i više godina došli u selo, kao svršeni klirici, bili su obojica suvi i mršavi kao bogoslovsko blagodejanje, a sad obojica debeli kao

Da se nije otkinulo klatno, pa poubijalo jadnu dečicu? — Nije, — viče Arkadija sav zaduvan, — nego nešto još gore! Došli su Njegova Ekselencija Gospodin Vladika... Eno ušli su sam u oltar, pa počeli da činodejstvuju, da služe sami jutrenje.

— Tako! E, vi’te, molim vas! Ta šta govorite! — čudi se kao pop Spira. — Pa to ste vi onda sami došli? — Sam samcit. — Pa to ste valjda u birtiji odseli? — Naravno. — Eh, »naravno«! Kakvo »naravno«!? A, taman posla!

He, mi se staramo i štedimo, parohijani ne žale nego daju. Kad smo mi, to jest, ja i gospodin Kirilo, došli na parohije, bilo je, boga mi, svakojako.

Pere, tako da je ovome sada s desne strane bila Jula, a s leve Melanija. — E, baš, baš ste dobro učinili što ste došli — veli gđa Sida; — a ja sam baš mislila da pošljem po vas da dođete; ili da nas čekate kod vas.

Pera — raspolažite, molim, sa mnom kako vam je volja. — E, e — veli zadovoljno pop Spira — al’ baš dobro kad ste došli. Sido, ’ajde brže daj druge čiste čaše, i drugo, hladnije vino.

— Dobro došli! — Bolje vas naš’o — reče pop Ćira, skidajući se s kola. Ja sam se malo poduže zadrž’o na putu. He, al’ šta mu znaš;

— O, ništa, ništa! — veli gđa nataroševica. — Mi smo malo poviše zakasnili, izvin’te i vi! — Bar da ste ranije došli, a krasnu smo riblju čorbu imali. — Molim, molim — ustručava se gđa Gabriela — k’o što sam rekla, ja mogu i malo posle!

— Ta sed’te još malo — zaustavlja je gđa Soka ispraćajući je do avlijskih vrata. — Ta tek što ste došli! Ta ne zadržavate vi mene ni najmanje! — Moram, slatka, isuviše sam se zadržala. dakle, zbogom!

— Ako su gosti, nisu valjda kurjaci! Kapija se otvori i kola uđoše. — O-o-o! Dobro došli! Dobro došli! — dočekuje ih i pozdravlja domaćin. — Kakva sreća, kakva čast! — Bolje vas našli!

— Ako su gosti, nisu valjda kurjaci! Kapija se otvori i kola uđoše. — O-o-o! Dobro došli! Dobro došli! — dočekuje ih i pozdravlja domaćin. — Kakva sreća, kakva čast! — Bolje vas našli!

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

Kada dođu do dućana, gosa zapovedi da stane, pa promoli glavu ispod arnjeva. — O, slatki gospodar-Ljubo, dobro došli! Otvarajte kapiju! — viče ushićena gospođa Jelka.

Lepog stasa, bela, pa rumena, lepe, upisane, sastavljene obrve, oči žarke, Ljuba ne sme u njih da gleda. — Dobro došli! — Drago nam je! — Izvolite sesti. Kako ste? Eto i gospodara Pere. Malen, debeo, okrugao čovek oko pedeset.

— Izvolite sesti. Kako ste? Eto i gospodara Pere. Malen, debeo, okrugao čovek oko pedeset. — Dobro nam došli! — Oprostite što sam tako slobodan... — Drago nam je. Pa kako kod vas, pošto rana? — Skače. — Tako i ovde.

— Drago mi je, gospodo, dobro došli! Otkud tako, gospodar-Ceriću? — Nama je osobito drago! Mi smo došli, upravo da kažem, da vidimo gospođu ćerku, pa ako

— Drago mi je, gospodo, dobro došli! Otkud tako, gospodar-Ceriću? — Nama je osobito drago! Mi smo došli, upravo da kažem, da vidimo gospođu ćerku, pa ako je suđeno . . . — reče čika-Gavra.

Ljuba i čika-Gavra odu u bircauz i daju prezati, pasu već posle po sata daleko od gospođe Perse. Kada su kući došli, počnu nanovo razmišljati. Ljuba misli kako će ta stvar ispasti.

— A gle moga zeta, kako je u poslu! — Baš ste me tako uprljana zatekli! Dobro došli! Izvolite unutra! — Posao ne škodi; besposlica je zlo. Meni je baš milo što sam vas tako u poslu našao. Uđu u sobu.

— Ja mislim da ste vi u našoj kući uvek rado primljeni. — Sad vidim. — Mislim da se nećete kajati što ste k nama došli. — Tako bi’ i sam želeo. Sad malo zaćute. Ljuba čeka da mati što počne, a mati čeka da on započne.

— Pa vi ne biste voleli te varoši i zemlje videti? — Aja! Tamo je sve tirkiš. — Ta i naši dedovi su odande došli! — I oni su bili tirkiš, a mi smo sad gebildet. — A, molim vas, kakvi su ti Bečlije? — A, to je sasvim otr šos!

— I to je masiver kerl. Je l’te, muter, neće više doći? — Pa neka dođu. Kako su došli, tako će i otići! — Ja idem na lustrajz, ako oni dođu.

Noćas smo imale dosta posla, pa legle da se malo odmorimo. — To smo mi onda rđavo došli. — Bože sačuvaj! Izvolite samo sesti. Moj Steva neće se dugo baviti, malo je išetao, ali sam ga već zvati dala.

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

I ako uvereni da ne vredi odazivati se, jer nema ni vremena da se sve izvede po uputu o mobilizaciji, oni su opet došli da čuju šta drugi misle: ima li kakvog god smisla prijaviti se i otići tamo na o na određena mesta.

Posle su došli na red mitraljezi i četiri prva konja pređoše mirno. Petoga, nekog nemirnog alata, oprezno povede sam podnarednik, vođa

„Treći je mesec od kad ste došli ovamo a on ni pismo jedno jedino ne napisa, a kamo li da je došao da vidi oca i majku, nego sve od drugog čujemo o

Afrika

Goluždravi, uzbuđeni, s divnim vlažnim očima, oni staju jedno iza drugog kako bi došli na red. Devojčice su tek vrlo malo stidljivije od dečaka.

Cela je igra priređena iako niko nije znao da li će njamu hteti doći ili ne. Oni su došli, igrali, i otišli, a njina identičnost nije bila utvrđena.

Kad uđem u njegov osvetljeni prostor on ms tužno i uljudno pozdravlja. Prilazi mi: — Dobar veče! Dobar veče, kada ste došli? — Ne, ja sam odavde, živim ovde, ja sam Libanac i trgujem. Živim povučeno.

— Ne, ja sam odavde, živim ovde, ja sam Libanac i trgujem. Živim povučeno. Čuo sam da ste došli sa Fontenom i čudi me kako me nije potražio. Mislio sam da ne želite da me vidite. Kako? Ni ja ne razumem!

Popović, Jovan Sterija - TVRDICA

JANjA: Ukradili mi novci. MIŠIĆ: Ko, ko? JANjA: Pustaljije! MIŠIĆ: Ja vas ne razumem. JANjA: Evo, došli obešenjake čivuti da menja novci. Imao sum dve-tri dukate, kao siromah čovek. Kako-tako, promenio sum.

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

Rata više neće biti. Ta gomila više nije ni potrebna. Pa neka idu otkuda su i došli.“ „U svakom slučaju“, govorio je Garsuli, „u Vijeni je rešeno da se Rascijani nasele na teritoriju Hungarije i pod

Da su njega, Engelshofena, pitali, on bi bio savetovao da im se ostave običaji pri sahrani. Oni su došli u carevinu da ratuju, a ne da budu napoličari komitatima i spahijama. Ne treba dirati u vojnika.

Na to malo, kamenito, dvorište došli su dakle Engelshofen i Garsuli, gde ih je već čekala grupica Garsulijevih pisara, koja je bila poslata u Temišvar, pre

Želeli su da ostanu zajedno, kao što su došli, u zbeg Trifuna Isakoviča, u Hrtkovcima. Nesreća ih je u Temišvaru, tog proleća, stigla, neočekivano.

Zatim bi, sami sebi, poluglasno, komandovali: „Kehrt euch“, i vraćali se, istim putem, otkud su i došli. Sunce je nad njima crvenelo i sijalo se, kao bomba.

Kad bi mu brat, i snaha, katolikinja, došli u posetu, Đurađ je imao običaj da kaže ženi: „Skidaj tu Šokicu, sa zida, da ne gleda šta Đurađ, noću, radi!

njim se ukaza misao da bi bilo bolje da iz Turske nisu ni izlazili, a da je, sasvim sigurno, zlo, što su u Austriju došli.

Nakaze su, kao taj Garsuli. Tako su konji čestnjejšeg Pavla Isakoviča došli čak u zatvor, da ga posete i da ga uteše. Projurili su pored njega kao grmljavina, a vraćali se kao neki crni oblaci.

Tu su, eto, to jutro, braća Isakoviči, Petar i Đurđe, došli, a bili su i svoje žene doveli. Oficir forposta ponudio im je da čekaju u stražari, ali je rado pristao da se

Govorili su da će oni da se vrate, ako tako mora biti, otkuda su i došli, u Serviju, to jest u Tursku, a da neće pod spahije, u paoriju.

Kad bi se neko u tom svetu ženio, ili razboleo, njegovi rođaci došli bi da to jave Trifunu, ili Pavlu Isakoviču. A greh je bio težak ne otići u taj svet, na sahranu.

Međutim, Volkov ga opet prekide. Veli, on je iz Beča otpremio u Rosiju, u poslednje vreme, nekoliko oficira, koji su došli u Beč iz Temišvara. Neki su se u Beču čak i predomislili i ostali.

Teodosije - ŽITIJA

I kada ga primiše s velikom ljubavlju zajedno s blagorodnima njegovim koji su došli s njim, i kada bezmerna radost i veselje i veliko pirovanje behu učinjeni zbog dolaska vazljubljenoga sina k roditeljima, i

Sad opet, kada smo došli, od naših ruku sakriste našega gospodara, i jednako se ponašate svojevoljno. Šta vam sad pade na pamet: da nam se

Prepodobni i blagorodni koji su s njim došli, odmorivši se, odmah prinesoše manastiru svete sasude, zlatne i srebrne, i zavese skupocene, a dovedoše i konje

svoga služitelja, i pošto ćeš proslaviti oca mojega — i ja ću se s njim zbog njega u tebi proslaviti i svi koji su došli danas tvoju milost na nama videvši tebe će proslaviti, i nas će poznati da smo i mi tvoje verne sluge, koji se uzdamo

A sveti, oslobodivši se onih koji bejahu došli, uđe u crkvu i ovu za sobom zatvorivši pade na zemlju i pripade k Bogu prsa bijući neštedno, izlivajući vrele suze i

veliko ugošćenje sa bratijom i sa mnogim ništima, i pošto su ništi obasuti darovima, episkop i oni koji su s njim došli, obdareni, otidoše kući.

I kada su došli blagonaročiti dani svetoga praznika i mitropolit hoćaše služiti svetu službu, i s njim Nikolaj episkop jeriski, i

A svetoga i bogonosnoga oca Savu sa istim suzama svi ljubazno grleći celivahu, i one svete muževe koji su sa njim došli iz Svete Gore, i govorahu da im ne mogu vratiti blagodat što su takvo prebogato blago doneli u njihovu zemlju.

A sveti sa prepodobnima koji su s njim došli iz Svete Gore ostade u crkvi Svete Bogorodice, u kojoj su bile položene svete mošti prepodobnog oca njegova, čekajući

Da i ovi koji su sa mnom došli sa istoka poznaju da smo i mi na zapadu verne tvoje sluge i istiniti služitelji Trojice, da se i u nas poje ime tvoje

A blagorodni koji su s njim došli, čuvši ovo, a videvši sa velikom radošću ono što se događa posredništvom svetoga, udivljeni klicahu: — Veliki si,

Videvši opet ovo samodržac i blagorodni koji su s njim došli, čudo što čudesa prevashodi, plačem plač podizahu. Bojeći se svetoga u oltaru, bez meteža, ćuteći, kropljahu zemlju

Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA

Kad se izvrše antropološka merenja na nekom broju ljudi u kom bilo kraju bez obzira na njihovo poreklo (tj. odakle su došli), pokazuju se za Južne Slovene antropološke razlike koje mogu biti samo pogrešne.

Ipak, po ličnim promatranjima do kojih smo došli malo pre rata, možemo verovati da mržnja protiv Srba nije uhvatila duboka korena kod bugarskih seljaka.

Ma odakle dolazili, ovi se doseljenici nisu grupisali prema oblasti odakle su došli, osim u nekim delovima zapadne Srbije.

Pesma veli: „Neka bude svekolika kavga na onoga Srdana Iliju, i nek bude sreća Srdanova.“ Ovim smo došli do razmatranja jedne druge osobine Šumadinaca: vedrine i veselosti, koje su se ispoljavale u toku celog XIX veka i do

Kad je valjevska vojska čula Karađorđeve reči: „Dobro došli, braćo moja, srpski sokolovi!“, „verujte deco (kaže prota Mateja) da tu nije vojnik ostao koji zapevao nije, a mnogi

Čak i tada nisu ustupali pred udarima sudbine. Iako oboreni oni nisu pobeđeni. Kad su došli na Krf hiljadama umiru od iznemoglosti, ali posle četiri meseca se oporavljaju i pripremaju dan oslobođenja.

Ima i potomaka senjskih uskoka, koje su austrijske vlasti naselile naročito oko Otočca i Brinja, ali su i oni u Senj došli iz Bosne i Hercegovine. Ovo su pravi i čisti Dinarci i poglavito Dinarci erskog varijeteta.

Pažljivom posmatraču padaju u oči i drugi uticaji civilizacije koji su došli iz austrijskih pokrajina. Želeći da sve uredi i organizuje vojnička je uprava unosila mnogo sićušnog i formalističkog,

godine. Drugi, mnogobrojniji, dolazili su iz Raške, iz Hercegovine i iz Crne Gore. Mnogi su hercegovački rodovi došli ovamo preko Dalmacije.

Oni koji su dalje od Mitrovice došli su poglavito iz Bosne: to su „muhadžiri“. Muhamedanski Dinarci naseljavaju poglavito varoši, ređe sela. Ima ih oko 750.

Takođe su jedino oni među Južnim Slovenima iskoristili veze s morem i došli u dodir sa prekomorskim narodima i sa raznim civilizacijama.

i 1815. godine. Svi su novi doseljenici, koji su u jadranske oblasti došli od kraja XV Do kraja XVIII veka, pripadali patrijarhalnom stanovništvu, većinom erskog varijeteta, i govorili ogromnom

Nušić, Branislav - POKOJNIK

ALjOŠA: Ja čekao vas tamo, mislim, doći ćete kao obično, kao svako jutro, pa kad niste došli... PAVLE: Jesam li vam potreban? ALjOŠA (zbunjeno): Ja mislim vi dođete, pa kad niste došli...

PAVLE: Jesam li vam potreban? ALjOŠA (zbunjeno): Ja mislim vi dođete, pa kad niste došli... PAVLE: Govorite, dakle, šta je; zašto ste me čekali? ALjOŠA: Gospodin inženjer!

(Ostavi knjigu na sto.) PAVLE: Ne kažem da ste u najsrećniji čas došli, ali to ne menja ništa; za svoga mladog prijatelja ja imam uvek vremena i raspoloženja. (Mariji.) Idite! MARIJA (ode).

Zatekli ste me u jednom trenutku uzbućenja... Uostalom, možda je to baš dobro što ste došli, ja... meni je potreban u ovom trenutku prijatelj; ja imam potrebe u ovome trenutku da s kim progovorim.

ANTA: Vašega prvog muža. RINA: Ovo je užasno, ovo je mučenje na koje me stavljate! Zašto, zašto ste došli da me mučite; ko vas je poslao?

Varate se! Za vas bi jedini izlaz iz situacije bio kad bi se vratili tamo odakle ste i došli i pomirili se s tim da ste mrtvi.

Pošto sam odložio venčanje, to sam obustavio i sve kupovine... Ima za to uvek vremena. Ali ste vi i inače uvek dobro došli, Vukica će vam se radovati. RINA: E, onda hajdemo k njoj malo. (Htela bi da pođe.) SPASOJE: Samo za časak.

SPASOJE: Ima ga, i vi da ste kojom srećom došli pravo meni, stvar bi već odmah, prvoga trenutka bila rešena. PAVLE: Radoznao sam kakav?

SPASOJE (sav blažen): Dobar dan, gospodine Đuriću! Baš u dobar čas ste došli, u dobar čas! Izvolite, molim vas, sedite! ĐURIĆ (sedajući): Dakle, radoznao sam, jeste li postigli što?

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

- Gospodin nema šta da kaže, u redu! - olabavio je stisak svojih prstiju i tako smo ćuteći došli do kuće. Stanari su nas pratili očima sve dok nismo zaključali vrata za sobom, a onda je otac rekao da sada mogu da

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

— Šta ima novog? — Ništa, došli smo da se o onom jučerašnjem porazgovaramo. — E dobro, dakle kako mislite sa tom Krakovom? — Neka Čamča kaže.

Da vidimo gde su naši putnici. VII Kad su putnici otputovali, udariše koso preko dva Dunava, pa su došli u Vac. Tu se malo odmoriše, pa onda sve dalje.

Čamča zakaže put, pa maločas svi trojica zaspe, san ih ovladao. Poduže je trajalo, dok su do prvog sela došli. Kad u prvo selo stignu, seoski kerovi laju i putnike probude. — Čamčo, kakvo je ovo selo?

Mogao je prodati i treća, no ovi ne daju; hoće nešto i kući da odnesu, da ne reknu da su prazni došli. Dvoja kola isplatiše sve platno, treća kola profit. od profita tog dobiće nešto i Čamča.

Polaček baš iziđe sa sinom iz štale, pozna ga, odmah se uputi Šamiki. — Dobro došli, gospodin fiškal! Drago mi je, izvolite unutra. Ovo je moj sin.

— Šta ću ja onde, kad ti ideš da gledaš devojku. Mislili bi odma’ da smo došli prositi devojku. To je tvoj posao, a ja ako ću k njima, ja ću u kakvom poslu Polačeku bez tebe.

Kad je gospodar Sofra bundu na leđa hteo baciti, frajla Lujza mu pomaže. — Zbogom, zbogom! Kad su kući došli, posle večere opet se razgovaraju. — No, kako vam se dopada taj bal? — Dobro.

Sluga ponese prtljag, a Šamika ih prati u paradnu sobu. Presvuku se. Šamika izjavljuje im radost što su došli pa poziva sestru Katicu da je pretstavi. Dođe Katica.

Šamika ode sam u magistrat i pozove svedoke. Dok su ovi došli, gospodar Sofra dade se u paradnu sobu odneti, u krevet. Dođu svedoci. — Pišite testamenat. Predajem bogu dušu.

— Dobro došli! Šamika je doneo lep buket, pa joj na prsi zadeva. Juca gleda dole na buket. Oh, kakav je to pogled! Lepa još usta

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

Dvorište popločano bilo je puno sluga, koji su spremali konje i velika, svečana kola. Trgovaca i zanatlija koji su došli da prijave krađe, i čitavih porodica, iz donjeg predgrađa, koje su bile dotrčale da se žale.

Za Vuka Isakoviča, ceo onaj kraj otkuda su došli, u kom je ostavio porodicu, bio je postao otužan. Sa zapovešću da uči ljude kopanju opsadnih jarkova, primao je i

Imao je svoje mišljenje o toj vojsci, u koju su bili nagrnuli, a kojoj su oni, svi, što su došli iz onoga blata, bili šesta briga, zajedno sa njihovim molbama, kaluđerima, saborima i jadikovkama i „slatkim

Oni behu došli iz Serbije za patrijarhom, tek pre sedam godina. Oca Aranđelovog, Lazara Isakoviča, dobro su znali, terajući mu stada

Sve pripada onom ko se nađe u blizini, a ne onom ko se skita kao Ciganin. Onaj koji je izdržao pomor stoke, kad su došli, bez vike i dreke, izdržaće i budućnost i neće otići, a ko je video njega, Aranđela Isakoviča da je, i inače, okom

je bio još na tri dana hoda, a za njim onaj svet koji je lelekao kad su pošli, i koji će sad opet lelekati, kad su došli. Vrisak i jauk činjaše mu se da čuje već, a i zapevanje i pojanje za mrtvima.

O vojsci više nije hteo ni da čuje. Neki njegovi oficiri otvoreno su govorili da će poći u Turaku, otkuda su im ocevi došli, a mnogi vojnici, čuvši to, govorili su da će tamo poći sa celom svojom porodicom i stadom svojih ovaca.

Rusija mu se činjaše kao neko nadzemaljsko carstvo. Čuo je da su neki koji su tamo iz belog sveta došli, postali bogati i moćni. Da su odmah dobili po jedan čin više. Da se tamo živi i ratuje gospodski.

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

majke da spremi posluženje kumu, odnosno čuvanje nekrštenog deteta za umir, mislim da su ovi praktični razlozi došli kasnije i da su oni samo racionalizacije koje skrivaju onaj pravi razlog koji se nalazi u paganskom sloju narodnog

avaj! Veštice, vile i vetrovi! Došli ste da Milanu (ili već kako mu je ime) pojedete srde i glavu; ali je kod njega Dona bajalica, koja vas šalje u goru list

U svakom slučaju, zloočnici su ljudi koji su već svojim rođenjem ili još u ranom detinjstvu došli u blizak dodir sa htonskim svetom i tako poprimili neke demonske osobine.

U ovom običaju na najbolji i najlakši način došli su do izražaja narodna sloga, solidarnost i spremnost na uzajamnu pomoć.

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

Bogzna šta im je sve napričao o nama. Možda da jedemo malu decu? Zašto su došli kad su uspeli tamo, u belom svetu? Da prodaju staru kuću koja se ruši, da ugovore izložbu ili da letuju.

zavrćete boce gasa, precrtavate jednu po jednu stvar na listi sopstvene zaboravnosti; jeste li zaključali otirač »Dobro došli dragi gosti« lancem, jeste li poneli svoje tablete bez kojih više ne možete, kome ste ostavili ključ od kutije za

U produžetku će biti letnja kuhinja...« Morala sam da glumim kako me sve to oduševljava bogzna kako! I to što su došli nenajavljeni, i što moram da trčim onoj idiotkinji sa dva razreda gimnazije po led za piće, i što dvorim onog morža od

– Ma nemoj! – A do tada: »O, baš je lepo što ste došli! Kažem ženi: nema ih već nedelju dana, pa smo se zabrinuli! Sedite, raskomotite se... Sad će ručak!

Matavulj, Simo - USKOK

Bjehu došli: iz donjega kraja knez Ilija Ivanović i barjaktar Joko Špadijer; iz Bajica serdar Điko Martinović; sa Kčeva vojvoda

— Dobro došli, moji sokolovi! — reče vladika, ljubeći ih. — Obradovali ste me, zanago, kao ikad! A, zaista, žao mi je što se namučiste

Ne odnosi se to lično na vas, nego je to stvar načelna i vrijediće i za one koji bi nakon vas došli u tu službu. Pokojni Dolći imao je sto pedeset dukata na godinu.

Vi ste mlađi čovjek, a došli ste u gorim prilikama, zato ću tražiti za vas stotinu dukata. Po večeri obični posjed u mađupnici bio je življi i

Na to se Bajice mašiše pušaka. — Stojte, nesrećnici — viknu vladika. — Jeste li došli pred crkvu i preda me da mi pokažete kako ste kadri gaziti zakletvu i dati zâtku kletvama?

— Jeste li došli pred crkvu i preda me da mi pokažete kako ste kadri gaziti zakletvu i dati zâtku kletvama? Jeste li došli da date primjer svoj Crnoj Gori kako poštujete svoga vladiku i zakonik, na koji ste zakleti?

Sjedajući kraj ognjišta, Krcun joj pruži mješčić. — Ded nazdravi, banice! — E, pa da ste mi zdravi i s dobrijem došli! Dogodine u ovo doba napijala vašim svatovima!... Aha! Čisto crmničko! Ovo je vatra za stare kosti!...

Joke mu stavi dlan na čelo. On se nasmija, veselo ih pogleda i zapita: — Jesu li došli? — Ko? — reče Joke. — Pa Ludmila, Vaclav, ujak i mali Janko?... Pa svatovi naši! Zatijem nastavi češki.

Knezu se ražali. Poduže stajaše, pa sjede i on. — Čuj me, Krstinjo! Žao mi je, vjere mi, što smo do ovoga došli, sad kad smo bliže grobu no domu, a do sada nije Crnogorac ljepše držao ženu, no ja tebe!

Zato proto reče: — Milo mi je vidjeti vas, ali bi mi milije bilo da ste sutra došli! Sutra ćemo okititi vrhove, pa da nas počastite pićem! Janko se osmijehnu i reče: — Biće! Biće!

Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA

MATI: Bog vam dobro dao! PROVODADžIJA: Jeste li radi, to jest, gostima, he, he, he. MATI: Dobro ste nam došli. Zapovedajte sesti. (Mladoženji.) Molim izvolte. MLADOŽENjA: Ljubim ruku. (Sednu.

PROVODADžIJA: E prijatelju, da vam kažemo zašto smo, to jest, došli. Kao što sam kazao, to jest, ovaj gospodar, mlad kao što ga vidite, ima kuću, vinograde, staje i sve što mu je nužno,

DEVOJKA: O, vraga, izvukla mi se mašlija. MLADOŽENjA: Zar vi mene nemate rado? DEVOJKA: Ja ne znam odkud ste došli na to? Da vas nemam rado, ne bi za vas ni polazila. MLADOŽENjA: Pa zašto ste tako ladni?

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

Neki od njih su primenili zanimljive postupke i došli do neobičnih i svežih rezultata. Potom su ta ostvarenja prenesena deci, opet posredstvom i zaslugom starijih.

Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI

ŠERBULIĆ: Mi ćemo za otečestvo naše i samu krv proliti. NAĐ: dosta zlo kad smo do toga došli, da krv prolivamo. SMRDIĆ: A šta znamo. Je li istina da nam dolazi madžarska vojska? NAĐ: Tako se govori.

2. NANČIKA, PREĐAŠNjI NANČIKA: Neki te Nemci traže. ŽUTILOV: Šta ćeju? NANČIKA: Došli da mole za Petra Grinentala. ŽUTILOV: Ne može da bude. NANČIKA: Dali sto forinti srebra. ŽUTILOV: Ne može da bude.

SMRDIĆ: U vojvodini stoji lepo što je narodno. 4. ŠERBULIĆ, PREĐAŠNjI ŽUTILOV: Evo i gospodina Šerbulića. Dobro došli! ŠERBULIĆ: Ja verujem da je vama dobro. Namestili ste se lepo u odboru, pa punite kesu, a drugi neka čačkaju zube.

6. GAVRILOVIĆ, PREĐAŠNjI ŽUTILOV: Dobro kad ste došli, gospodine Gavriloviću, vama je dobro poznato kad je naš odbor ustrojen...

SMRDIĆ: Ja nisam mislio, da su Servijanci takvi ljudi. Ama čašu vina da mi je ko pružio. ŠERBULIĆ: Ko je to vidio? Došli strani ljudi, begunci kod nji da se sklone, a oni ištu po četiri-pet cvancika pride na banku od pet forinti, umesto da

SMRDIĆ: Jest, sad sam mu Švaba! A šta je dolazio da nas diže! 2. GAVRILOVIĆ, PREĐAŠNjI SMRDIĆ: A kad ste vi došli? GAVRILOVIĆ: Kad i svi; nego sam se zadržavao u Grockoj.

Pak jošt ima meni da prebacuje! ŠERBULIĆ: Ja bi se stidio takovo što učiniti. SMRDIĆ: Teško nama kad smo do toga došli! ŠERBULIĆ: I ja kažem teško nama. SMRDIĆ: Rodoljubica, koja je tako silno za narodnošću disala; ah, srce mi se cepa!

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

prodiranje zaustavljeno, i kada je austrijska vojska posle nekoliko neuspeha u Staroj Srbiji stala uzmicati, za Srbe su došli teški trenuci.

Za Srbe su došli dani iskušenja i stradanja, i jedan zapis iz 1690. crta to stanje: »Oh! oh! i uvi mne! Luti strah i beda togda beše!

Prešavši u Austriju, Srbi su došli u jednu isključivu katoličku državu, gde se ispovedalo načelo: cujuѕ regіo, іllіuѕ relіgіo, čija vlada, njegova vera.

u Austriji na kraju XVIII veka su zadobili versku ravnopravnost i građanska prava, i posle nekoliko buna i iseljavanja došli su do snošljivijega života.

Mesto njih na čelu naroda stoje i prvu reč vode građani, trgovci i zanatlije, koji su došli sa Balkana sa izvesnim znanjima, organizacijama i kapitalom, i koji su brzo pustili korena u neradnoj vojničkoj i

Kao ranije u Evropi, tako su i kod Srba oko 1860. mašta i osećanje došli mesto razuma, tradicija mesto reforama, kult prošlosti mesto kulta budućnosti.

i pesimist nije se mogao dopasti fantastičnim i optimističnim naraštajima romantičarskim koji su posle njega došli.

Posle očeve smrti došli su za njenu porodicu rđavi dani. Ona odlazi u Srbiju, gde živi kod prijatelja. 1878. umrla je u Beogradu zaboravljena i u

Drugi su posle njega došli i do kraja išli u njegovim idejama, iz te zajednice u prošlosti i zajednice jezika izvlačili zaključke duševne zajednice

izgubio je penziju, koja mu je vraćena tek 1845. Posle nekih trideset godina napornog rada i teškog života došli su mu mirniji, lakši i sigurniji dani.

On je dao primer, i za njim su došli učenici koji su posao nastavljali. Odmah za njim Vuk Vrčević je stao opisivati život srpskoga naroda u Hercegovini, a

Milićević se kao pripovedač javio odmah za Milovanom Đ. Glišićem, u isto doba kada i Laza K. Lazarević, odmah za njim došli su novi pisci kao Janko Veselinović i Simo Matavulj, — i pored takvih pisaca on se nije mogao održaTi kao umetnički

Radičević, Branko - PESME

Ja dovati mača plamenita, Pa družini na susret poita; Ja mlidija, došli su za mnome, Da se jadu podsmevaju mome; I bi ti se pokrvili tuda, Da me s' oni ne manuše luda.

kuli starine Novaka, Ta staroga srbinjskog junaka, Tu su bili veće drugi stigli, Pa na noge sadaka se digli: „Dobro došli!“... a i: „Našli bolje!“... Ta celo se zaorilo polje. Sastaše se braća, izgrliše, Izgrliše pa se izljubiše.

odgovori: „Beše noćas oko pola noći, Al' će nama dvoje, troje doći, Onaj glave, taj slomljene ruke, Svak mišljaše došli su sa muke; Kako doše, svak viknu junaka: „Eto zorom i amo Turaka, Sve su srpske čete polomili I sve klance amo

“ Već je stigô na obalicu Razastreo kabanicu: „Jošte nisu došli mraci Još su ovde dana zraci.“ Vadi od pojasa Vrulu meka glasa.

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

Dotle li smo došli? I još reći da vuk nije zelen već nekakav ...hm! E, to ne može tek tako proći. Sjutradan, pušući poput guska, djed je

Simović, Ljubomir - HASANAGINICA

Pod orahom sedim i vezem, a nogom ljuljam kolevku... Nizvodu cveće... pun potok oblaka... BEG PINTOROVIĆ: Nismo došli da prosjačimo, pa da čekamo da nam se smiluje! Da znaš, osećam se vrlo smešno! A još smo i pokisli...

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

Je li, pamtim li dobro? Vi beste sa sela, skori doseljenici. Prodali ste u selu vaš posed i došli u varoš. Otac ti i starija sestra umrli, a ti s majkom ostala.

kazuje do sitnica o svima sadašnjim gazdama „skorotečnicima“: šta su pre oni bili, kod kog služili, iz kog su sela došli, kako su se obogatili...

nagoveštavala mu, kako mu je već otac izabrao drugu, ovu istu Mariku, koja je bila iz gornje čaršije, odakle su i oni došli, a uz to je još u miraz donosila nekoliko vinograda. I, zaista, Mariku su mu i uzeli.

glave mu, u činiji punoj brašna, gorela je jedna velika sveća, sa još puno oko nje malih sveća zapaljenih od onih što su došli.

Posle dva dana došli su bez toga čoveka drugi neki, i u sobi s braćom joj dugo u noć pili. Majka joj izlazeći od njih iz sobe zaplakala se,

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

Oni se prepanu i otvore vrata i neke sile strahovite počnu govoriti: — Dajte đevojku, srednju sestru, mi smo došli da je prosimo. Veli najstariji brat: — Ja je ne dam. Srednji veli: — Ja ne dam sestre naše.

Onda otpočne najstariji brat govoriti: — Kad sam pošao s mojom braćom po ovom putu, prvu noć kad smo došli konačiti kod jednog jezera u nekoj velikoj pustinji, kad braća moja oba spavahu a ja čuvah stražu, najedanput aždaha

Tako i urade. Kad dođu kući, otac ih jedva dočeka: — Dobro došli deco! Eda je bog dao da ste našli vodu? A stariji sinovi odmah prihvate: — Hvala bogu, našli smo.

Uljegoše unutra, al' u njima niko ne bijaše nego jedna žena, pa ih upita: — A znate li gdje ste došli? Grbo odgovori: — Znamo. Onda im ona kaže da su došli u đavolskoga kralja. Potome ih upita: — Jeste li gladni?

Grbo odgovori: — Znamo. Onda im ona kaže da su došli u đavolskoga kralja. Potome ih upita: — Jeste li gladni? Ona dva starija odgovoriše da nijesu, a Grbo reče: — Jesmo.

Oni odmah pođoše i uljegoše pred kralja. Kralj ih upita što su došli. Grbo odgovori: — Svijetli kralju, imamo kod kuće stara oca, pa ga ne moremo hraniti, jer nemamo šta raditi, pa smo

Grbo odgovori: — Svijetli kralju, imamo kod kuće stara oca, pa ga ne moremo hraniti, jer nemamo šta raditi, pa smo došli kod tebe da štogod zaradimo.

Tako i učiniše. Dan po dan, iziđe godina. Onda reče Grbo braći: — Evo je danas godina kako smo došli, hajdemo sad kralju da nam plati i opet da se pogodimo. Braća poslušaše Grbu, pa odoše s njim pred kralja.

Braća poslušaše Grbu, pa odoše s njim pred kralja. Kralj ih upita što su došli. Grbo odgovori: — Došli smo da nam platiš ovu prošlu godinu, a za novu da se pogodimo.

Braća poslušaše Grbu, pa odoše s njim pred kralja. Kralj ih upita što su došli. Grbo odgovori: — Došli smo da nam platiš ovu prošlu godinu, a za novu da se pogodimo. Kralj ih upita šta ištu za novu godinu.

Grbo i njegova braća idoše i dođoše do krštenog kralja. Kralj ih upita šta hoće: Grbo odgovori: — Došli smo da tražimo rada. Kralj im onda da po stotinu ovaca da čuvaju.

Mati im odgovori: — Bog mi vas pomogo, deco moja! Dobro mi došli. Jeste li mi se dobro prošli? Zmaj jedan odgovori: — Jesmo, slatka majko!

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

MAKSIM: Ali ti reče da si mi verna. SOFIJA: I to bi bila lepa vernost. MAKSIM: Sofija, tek što nisu došli iz policije da me vuku. SOFIJA: Ako si ukrao, nisi dobro učinio.

POZORIJE 2. (ŠALjIVAC I PREĐAŠNjI) ŠALjIVAC: Dobar dan, gospodin doktor. DOKTOR: Dobro kad ste došli, da čujete kakva slava može postići Srbina. ŠALjIVAC: Kako?

Ja ne bi moje dete tamo nikako šiljao. POZORIJE 4. (MANOJLO, PREĐAŠNI) MANOJLO: Gospodin doktor, nji desetorica došli su i radi su kupiti knjige koje ste izdali. DOKTOR: Svi desetorica?

Ali načini novi put, ukloni kažiput, pak onda, ko ne zađe, reci mu: aferim! — Znate, kad su filozofi došli kušati učene ljude u Atini, ko je izbavio profesore od srama, nego đaci? — Filozofi, strašnn zverovi!

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

posle ručka hrče kao tenk u rikvercu, ko bi pristao da u svom rođenom gradu nema stančugu, a imaju je svi oni što su došli prekjuče, ko bi pristao da mu šef bude neko ko je zamolio svog mlađeg brata da mu pričuva ovce (Sistem: „...

I šta? Cap — za dva minuta priključiše mu aparat i izgubiše se u vidu lastinog repa, baš kao što su i došli. Čovek se uštinu da bi se uverio da ne sanja. Ne, nije sanjao!

Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA

MARKO: Dobri ljudi meni su u svako doba dobro došli. ALEKSA: Sluga nižajši. JELICA (pokazuje na stolicu): Ako smem moliti. ALEKSA: Ljubim desnicu! (Sedne.

Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE

— Neobično je ljubazno od vas što ste došli, — kaže mu devojka. — Miguele vas mnogo voli. — Naročito, ničiji saveti nisu tako od koristi kao saveti iskrenog

— Sigurno, sigurno... Ali ja sam uvek... Evo oca! Pričekasmo nekoliko trenutaka dok nam stari ne priđe. — O, dobro došli, gospodine. Kako vam se dopalo na Ostrvu? — Izvrsno. — Otkuda ti ovuda, oče?

Ne idi još!“ — Neću još legati, — reče Pipo gledajući u stranu. — Zahvaljujem vam mnogo što ste došli. Male će sada! — Treba ipak da legnete čim odemo. Devojčice ćemo potražiti usput. Doviđenja, Pipo! — Baš žurite!

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

Tu je i zbor bogova, došli da se napiju krvi na ljudskoj hekatombi, nad-vuk je srećan i krilati crvi praćakaju se čilo u žitkoj zemlji.

još izlet na Mitilenu radost iz ruke grčke i post gospojinski Nad Manasijom Čardaci kule gnezda na vlast su došli ljudi lepi novi će život da počne i biće kratak u jeku mača pojanja i završnog speva prva smrt je bila kosovski

podozrenja gledate Slovene radosni do suza oni prostiru slamu po poljima moravskim i pevaju sveprebolni pa dobro nam došli reklo je raško pleme uzmite našeg hleba i opšte soli.

Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA

GINA: Oprosti, prijatelj-Agatone, ali ja mislim, nismo došli ovde da se vređamo, već da se iskupimo oko uspomene pokojnikove, da ga ožalimo kao što priliči jednoj familiji...

MIĆA: A je l' još ko došao? SARKA: Svi su došli. MIĆA: Ama, zar svi? SARKA: Pa svi, dabome! MIĆA: I zauzeli sobe? SARKA: Zauzeli, nego!

SARKA: E, pa eto, čula si sad! SIMKA: Pa čula sam, dabome! AGATON: Sramota, Sarka, moram ti reći sramota! Mi nismo došli ovde u kuću da pljačkamo, nego da čuvamo pokojnikovu imovinu, a ti... 'Ajde,boga ti, Simka, ostavi je!

AGATON: Ti imaš da ćutiš! SARKA: Pa ćutaću, de, samo htedoh da ti kažem, što reče ti maločas, nismo mi došli u ovu kuću da plačkamo, nego da čuvamo. AGATON: Pa da čuvamo, dabome! Zato sam ja i uzeo ovo, nego zašto?

SIMKA: I što ne zapita Agatona, Agaton zna te zakone. GINA: Pa vi i ne znate šta je sve bilo; došli ste na gotovo, kad je Proka već osvojio kuću. MIĆA: Kako osvojio?

SARKA: A zar ja nemam? AGATON: Jest i ti. GINA: Otkud pa samo vi? Svi smo došli s dobrim namerama. SARKA: Pravo kaže Gina, svi smo došli s dobrim namerama.

AGATON: Jest i ti. GINA: Otkud pa samo vi? Svi smo došli s dobrim namerama. SARKA: Pravo kaže Gina, svi smo došli s dobrim namerama. PROKA: Ostavite sad to zašto je ko došao; nego šta veliš, Agatone, je l' da pođeš ti do advokata?

SVI: Oho!!!... AGATON: Došli ste, videli ste kuću, pregledali ste sve, sedeli ste dan i noć, pa dosta. Došli ste sa praznim koferima, a sad ih

SVI: Oho!!!... AGATON: Došli ste, videli ste kuću, pregledali ste sve, sedeli ste dan i noć, pa dosta. Došli ste sa praznim koferima, a sad ih nosite pune, i uz to i neke pakete. SARKA: Biće, Agatone, da i ti imaš paket.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

Ohrabreni, počeše obojica uglas: — Gospodin potporučnik, kada smo došli... — Bio je mrak... — Čekaj, govori ti, Jankulj. — Gospodin potporučnik, kad je pao mrak, zanemoćamo ja i Tasa...

— Dakle, naredniče, ti znaš tvoj posao... Onaj top ne gađa noću, a sutra kako te Bog uči. — Došli su vaši telefonisti — dodaje jedan ordonans. — A-ja! — produži komandir. — Rekao sam im da ostanu kod mitraljeza.

— Znamo, gospodine kapetane — veli Aleksandar — ali ko se nadao. Danas smo došli, bili smo umorni, neprijatelj se još nije ni pojavio, a mi odstupamo. — Znam, znam sve ja to.

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

A ja ovde od opštine, kupim porezu, pa mi Bogosav reče da ste došli... Daj, velim, da se upoznamo. Ljubica se osvrtaše, zbunjena, pogledajući češće na Gojka, koji se smrznuo tu na mestu,

Ljubica, koja ga vrlo rado slušaše, morade ga prekinuti. — E sad vi nama da date jedan savet, jer zato smo upravo i došli, reče ona, pa im ispriča svoj jutrošnji razgovor s pisarem, izostavljajući naravno sve ono, što nije potrebno da oni

Da to učinim sad odmah, dok još nema opasnosti. — Nema ni nedelja dana kako ste došli na ovo mesto, pa već da tražite premeštaj, i to još bez uzroka! Jer šta biste mogli navesti za razlog?...

Nekoliko njegovih đaka priđoše k njemu. — Jesu li svi došli ? zapita decu. — Došli su. Samo nisu oni što ne dolaze nikako, odgovoriše đaci.

Nekoliko njegovih đaka priđoše k njemu. — Jesu li svi došli ? zapita decu. — Došli su. Samo nisu oni što ne dolaze nikako, odgovoriše đaci.

— Zašto niste došli k meni ranije ? Što ste trpeli toliko zlo bez nevolje ?... Gojko pocrvene, saže glavu, pa promuca: — Svi kažu da je

— E brate, baš to nismo znali, reći će jedna poluglasno, nego smo došli da čujemo od gospodina Ljube!... — Bar da je neženjen, pa da mu priliči!

Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME

Susrete je sveti Petar Na jelenu zlatorogu, Zlatorogu i parogu: “Vrn’ se natrag, stara majko, Evo su ti gosti došli, Dobri gosti, koleđani, Koji ode, Boga mole Za staroga za Badnjaka, Za mladoga za Božića“ Slava i čast domaćinu!

Gosti su mi došli Braća materina, Braća materina, A moji ujaci. Konji su im besni Kao gorske vile: Kad po prahu idu, Praha ne

Nit’ je sunce, nit’ je jasan mesec, Već zet šuri na vojvodstvo ide. 60. Dobro došli, kićeni svatovi! A za Maru gizdavu đevojku!

Al’ što će ti tužna ljuba, O za Boga! No ću tebe prekoriti, Moj boleći prijatelju! Što se bolan ne podigneš? Evo došli prijatelji I odive, blago, tvoje, Što ne rečeš: dobro došli! Ne fala ti, ne valja ti!

Što se bolan ne podigneš? Evo došli prijatelji I odive, blago, tvoje, Što ne rečeš: dobro došli! Ne fala ti, ne valja ti! Pa ću tebe zamoliti Moj zavidni prijatelju!

Zdravo svati došli do djevojke, I zdravo se natrag povratili; Kad su bili na Kosovu ravnom, Progovara Sjenica djevojka: “Tiho jaš’te,

Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ

Ali je zato imao čelično zdravlje! GINA: Bog da mu dušu prosti! SIMKA: A gde ste igrali pre nego što ste došli kod nas? JELISAVETA: Igrala sam u Beogradu, u „Manježu”! Spremali smo Pižeove Srećne dane!

VASILIJE: Da l vi to plačete? SIMKA: Šta vam pada na pamet, zašto bih plakala!... Ali nešto mi se, otkad ste došli, vrti po glavi. VASILIJE: Kažite šta. SIMKA: Pa eto to... Vidite da je rat. A vi...

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

Crnjanski, preci pesnika, nalaze se, krajem XVII veka u selu Itebeju, u Banatu. Pesnik zna samo da su tamo došli iz obližnjeg sela Crnja.

“, „Boško i crnjo!“. Pa se pitam: ko zna ko smo bili, otkuda došli, kako ime dobili i zašto? Sve do moga oca pisali smo ga staroslovenski: Cernjanski.

U šajkači. Naime, kao što rekoh, mnogi naši drugovi, Srbijanci, došli su na Univerzitet, u vojničkoj, pohabanoj, uniformi, i nosili su na glavi šajkaču. Oficire nisu pozdravljali.

Ceo kubizam je opasno sišao sa pejsaža, telesâ, na mrtve prirode sa violinom. Najnoviji, Ženere i Ozenfant, došli su do odnosa modelacije, konstruisanja, i skale boja na dva polića.

Nastavlja ono što su pre, u početku futurizma, Trubeckoj i drugi počeli. Ali već oni koji idu za njim došli su do ornamenta.

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

— Vi ste prvi put sada u našoj zemlji, gospodine? — upita me. — Prvi put. — Vi ste stranac? — Stranac. — Došli ste nam kao poručeni, verujte! — uzviknu taj viši činovnik oduševljeno. Mene to još više zbuni.

Taman ste došli kao da smo vam poručili; već više od mesec dana kako se mučimo tražeći pogodnu ličnost za tu važnu tačku.

— I vi ste došli da tražite službu? — upita me on. — Ne, ja sam stranac, putnik. Rad sam da govorim s ministrom. — Zato vi tako

— Baš dobro što ste došli, gospodine, te ću se tako malo odmoriti. Dosad sam radio, pa me, verujte, već glava boli! — reče ministar i pogleda me

Nije lako još i za vazda drugih prečih stvari, jer ima dosta stvari koje su preče od Stradije. Zabrinuli se, i došli na misao da treba osnažiti privredu, te se zbog toga rešiše da zemlju zaduže povećim dugom; ali kako se oko zaključivanja

Sve bliže ambisu. Čak i oni najhrabriji od najhrabrijih došli u licu bledi kao krpa, a niko ne sme ni reči da primeti pametnom, oštrom i odvažnom vođi.

Svi oni opozicionari došli su da mu čestitaju, i na tome se stvar svrši. Posle svršenog zbora, zapitao sam bio jednog: — Zar kod vas nema ludi

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

— Živi!... Glas mu zadrhta, a iz očiju potekoše vrele suze... — Hajde, hajde u kola! — O gospođo, dobro došli! — viknu Milan prilazeći im. — Šta?... A, gle... vidiš ja moje dočekah, a tvoja majka, gde je ona? — More, nevolja je.

U njemu je neka živa žurba i zatajena neizmerna sreća... U dvorištu bruji: svirka, igra, smeh, govor. Došli svatovi! Sve se uskomeša.

Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK

Suklato! JEVREM (stao između njih i pokušava da ih umiri): Ama, de! Niste valjda došli da se ovde svađate?! SPIRINICA: Pa nismo, dabome, nego kad on za prvu reč. JEVREM: Čekaj, molim te!

JEVREM: Čekaj, molim te! O, ljudi božji, pa meni puna glava briga, i sad još mi vi došli da se svađate! SPIRINICA (uvređeno): Pa mi možemo ići. Možemo se mi i na drugom mestu svađati, ne moramo baš ovde!

Pa dabome, ne može čovek za svašta da ima dara. (Šeta uzbuđeno i frkće.) DANICA: Šta ti je? JEVREM: Tek što nisu došli, razumeš li, tek što nisu došli! DANICA: Ko, zaboga? JEVREM: Ko? Deputacija! Znaš li ti šta je to deputacija?

(Šeta uzbuđeno i frkće.) DANICA: Šta ti je? JEVREM: Tek što nisu došli, razumeš li, tek što nisu došli! DANICA: Ko, zaboga? JEVREM: Ko? Deputacija! Znaš li ti šta je to deputacija?

JEVREM (prestravljen): Ko, brate? Govori ko? MLADEN: Eno ih ozgo, tek što nisu došli! JEVREM: Ama što urlaš, pobogu brate! Ko ide? (Ščepa ga i drmusa.) Govori, ko ide? MLADEN: Narod, deputacija.

(Gleda na prozor.) Ne vidi se, a i da se vidi, šta imam od toga, kad nemam ni reči napisane, a oni idu i tek što nisu došli. (Nasloni se na sto.) „Braćo!” (Naslanjajući se, napipa opet zvonce pa ga ščepa i baci na pod.

Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE

Pa pošto nisu bili za kakve druge poslove, došli su na Bermude da okušaju sreću sa svojim kriumčarskim iskustvom i da prosvetle um belosvetskim drugovima, novajlijama

Obavivši, i ako ne sa očekivanim uspehom, posao radi koga smo ovoga puta i došli u tu okeansku oblast, a posle šestonedeljnog boravka na licu mesta, krenuli smo se najkraćim putem sa plodišta jegulja

Rakić, Milan - PESME

se ona što se nikada ne menja, Večna stara rana, opet zakrvavi; Ja bih da mi vreme dâ sve moje dane, Što bi redom došli s dalekih krajeva, Da ih sve odjednom, kao jato ševa, Pustim u slobodu na četiri strane!

Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC

TOMAŠ MARTINOVIĆ Nemoj, Vuče, i ostala braćo! Davno bismo na sastanak došli, no se nešto ružno dogodilo, te smo vi se malo odocnili.

CUCAH I BJELICAH. SVI POSJEDAŠE PRED GLAVARE I DRŽE DUGE PUŠKE UZ RAMENA. SERDAR VUKOTA Dobro došli! Što je bilo, ljudi? Krenuli ste nekud kâ na vojsku! To vam nije bez neke nevolje; da se nije ko poklâ, Boga vi?

SVE U SMIJEH I U GRAJU. SERDAR VUKOTA Danu pričaj koji što ste došli, da idemo, da ne zamrčemo. JEDAN CUCA Pričaćemo, a imamo dosta!

Ne misli se o tome Turcima, zle su misli i na njih napale. Pa i da bi došli i stotina, imam ovde desetak đačadi, u kuću se bismo zatvorili, mi se bili, a ti bi nam pjevâ.

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

Ali posle oslobođenja došli su sudovi i parnice. Naročito kada se moralo sa seljacima i čivčijama da raščišćuje, da se zna čija je zemlja: da li

A sada, bez njega, došli kao obezglavljeni, jer nad sobom više nemaju onog koji im je svojim imenom davao silu, odbranu, bezbednost.

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

riječima talijanskim ali osakaćenim i izgovaranim užasno): „Vucite se već, konte i vi ostali! Ta došli bi već s onoga svijeta, sakrrrament!“ Oh, groznijeh tih njekoliko trenutaka dok se popeše uz uzane stepenice bedema!

„Brže, brže! Oslovite ih u vašem jeziku, pitajte ih rašta su došli, šta su naumili?“ reče zapovjednik, dočekavši Kotorane na ulasku.

To bjehu oni Crnogorci za koje je jutros Gospodar đakona pitao. Bilo ih je osam. Došli su — kao obično svake godine — da u ime Primorja Vladici čestitaju novu godinu i da budu na skupu.

U nekoj sobi vidješe visoke ormane, uz tri duvara, pune knjiga. Jedan papagaj vikaše im: „Ko je to, ko je to?“ „Dobro došli! — vikni im Benko!“ zapovjedi grof. „Dobro došli!“ ponovi tica. Nagledaše se i načudiše idući dalje po kući.

Jedan papagaj vikaše im: „Ko je to, ko je to?“ „Dobro došli! — vikni im Benko!“ zapovjedi grof. „Dobro došli!“ ponovi tica. Nagledaše se i načudiše idući dalje po kući. „Ama vi nemate nikoga svoga, čiko!“ zapita djevojčica.

“ Ljudi se lagano primakoše. Vladika ustade, pa priđe do pod vijenac od gumna. Đakon stade malo iza njega. „Došli ste da vas prokunem!“ reče starac. Kao da grom puče među njih, tako ih potresoše te riječi.

„Evo ih, majko, puna kuća!“ reče Milica. „Puna, a da kako!“ „Neka ih! Dobro došli. Naša je kuća vazda puna bivala ovoga dana, pa će i posada, ako Bog da!“ „Kamo ste vi!

Serdar odignuvši glavu, praćaše okom kćer i nevjestu, koje otčepljahu jedan bardačić u nuglu. „Ja mnim e ste u gomili došli tu do raskršća, pa ste otuda jedan po jedan, kao... hm!“ poče on. Svi se nasmijaše. „Kako ćemo zajedno doći?

Janko se začudi vidjevši gdje toliko ljudi u to doba k njemu dolazi. „Ovo su prijatelji moji, došli na piće, pa su radi da se poznadu s tobom, Jankula!“ reče serdar, pa se saže i potra ga po čelu. „Jednoga već poznaje!

„Čuješ, Joke!“ započe on. „Žao mi je, vjere mi, što smo do ovoga došli, sad kad smo bliži grobu no domu. Do sad Crnogorac nije držao ženu, kao ja tebe, a i po sad ću, vjeruj!

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

Ako je i Bogu, mnogo je. — Kaluđer i đak došli kod nekake babe da svete vodicu. Kad kaluđer zaište svijeću, baba mu donese veliki sirac voska, govoreći da nema

“ Ne zna još ćerka što je zavjet. — Pripovijeda se kako je odila majka i kćer na zavjet u nekakav manastir, pa, kad došli do blizu manastira, udari kiša te majka prva zagrne zubun, s njim se pokrije po glavi, a uz zubun podigne i košulju.

Bračani negda htjeli ostrvce Mrdulju da privuku kraju, da načine pristanište, pa svezavši ga velikom debelom ličinom, došli svi na brijeg i stali ga vući.

Onamo se pripovijeda da su mjesto dva anđela, Hristos i sveti Petar došli pred dvore Gavanove. Kad je sluga kazao da bi im dao jagnje, ali je u planini s ovcama, oni mu rekli: „Ako ti je na

MANASTIRI SVETOG NAUMA I SVETOG KLIMENTA Pripoveda se da su sveti Naum i sveti Kliment došli na Ohridsko jezero, da na njegovoj obali, jedan prema drugom, sagrade svoje manastire.

Bež’te, uroci! Po vetru ste došli, po vetru i otišli; bez semena ste postali, bez semena vas i nestalo! Bez oca začeti, bez majke rođeni, bez popa

Zdravo svati došli do djevojke, I zdravi se natrag povratili; Kad su bili na Kosovu ravnom, Progovara sjenica djevojka: — „Tiho

njega i njegove sinove i sinovce; braću i rođake, kumove i prijatelje, ove ovđe i sve druge koji nijesu ovđe one godine došli, a kad dogodine došli, nas zdravo našli, da bog da!

i sinovce; braću i rođake, kumove i prijatelje, ove ovđe i sve druge koji nijesu ovđe one godine došli, a kad dogodine došli, nas zdravo našli, da bog da!

A ja ću napiti u vaše pošteno i junačko zdravlje, sreću i napredak, dabogda! Vi, kako došli u moj dom ove godine, došli i do druge, pa za godine duge; vi u mene a ja u vas vazda na sretni glas i na sretno

A ja ću napiti u vaše pošteno i junačko zdravlje, sreću i napredak, dabogda! Vi, kako došli u moj dom ove godine, došli i do druge, pa za godine duge; vi u mene a ja u vas vazda na sretni glas i na sretno mjesto, ako bog da!

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

Kad u jutru ustanem, a to vuci došli, te zaklali i izjeli moga čelca; leži med! po dolu do članka, a po brdu do koljena.

” A deca onda kroz pendžer: „Evo nas majko!” pa utrče unutra. Kad ih zapitaju kako su došli, muškarac kaže upravo da su došli po pepelu.

” A deca onda kroz pendžer: „Evo nas majko!” pa utrče unutra. Kad ih zapitaju kako su došli, muškarac kaže upravo da su došli po pepelu.

” I tako doznavši đe je Premudri, otidu k njemu na dno mora, i dozvavši ga kažu mu za što su došli; a on im iz kovčega odgovori: „Kako ću vas ja iz kovčega namiriti, kad niti vidim vas ni onoga oko čega se svađate?

Kad ujutru ustanem, a to vuci došli te zaklali i izjeli moga čelca: leži med! po dolu do članka, a po brdu do koljena.

“ Oni se prepanu n otvore vrata i neke sile strahovite počnu govoriti: „Dajte đevojku srednju sestru, mi smo došli da je prosimo.“ Veli najstariji brat: „Ja je ne dam.“ Srednji veli: „Ja ne dam sestre naše.

Onda otpočne najstariji brat govoriti: „Kad sam pošao s mojom | braćom po ovom putu, prvu noć kad smo došli konačiti kod jednog jezera u nekoj velikoj pustinji, kad braća moja oba spavahu a ja čuvah stražu, najedanput aždaha

se mi dvojica ne možemo njima na jedan put iznenada javiti, nego ja otidoh k njima da im se javim i da im kažem da smo došli k njima da s njima živimo, a ti me pričekaj ovđen pod ono drijevo, te je od suhoga | zlata a perja su mu biserna; ma

Tako i urade. Kad dođu kući, otac ih jedva dočeka: „Dobro došli, deco! Eda je Bog dao da ste našli vodu?“ A stariji sinovi odmah prihvate: „Hvala Bogu! našli smo.

“ Seljani se vrate veseli u isti brod, s kojim su i došli, pa kad dođu blizu svojega mjesta, reče jedan od njih: „Vaistinu nije pravo da pamet podijelimo svakome jednako, nego

I tako pobratim pođe u svatove, ali njegov susjed koji mu je kapu uzajmio, čekao je zgodu kad su svatovi s đevojkom došli u crkvu, tek što mu susjed uđe u crkvu, a on mu onako pred cijelim narodom poviče: „Čuješ! čuvaj mi kapu“. 26.

Sveti Sava - SABRANA DELA

I moli se za nas, služitelju Hristov, da nas Bog ukrepi i sačuva, da bismo opet k vama došli. I ako mi Bog da i malu moć, ići ću u Aleksandriju k patrijarhu, da se poklonim svetome Marku.

Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU

IKONIJA: Prikucali i ćilim! Sigurno da je dragačevski, ručni rad! A i prilično velika poseta! MILE: Ljudi došli i kolektivno, s preduzećem! Nemate vi pojma koliki je to mozak i kapacitet! STAVRA: Šta bi s tom rakijom?

Sigurno bi se setila, da sam je vidla. Poznajem svakog u fasu. Eto i vi. Došli ste prvi put, a da vas vidim kroz deset godina, znala bi. Dajde dve đurovače!

MANOJLO: Zaveži, kad ti kažem! i u zaklon! (Sklanjaju se iza drugih, starih, grobova. Oni koji su došli na pratnju stoje nad Anđelkovim grobom i gledaju uvis, u nebo. Kao da gore, u nebu, vide Anđelka.

Ajdemote polako! MANOJLO: Kud ćemo sad? TANASKO: Idemo tamo odakle smo i došli, u groblje. A ti, usrećitelju! Žive nas urniso, a ni mrtvima nisi nam dao mira! Zbog tebe i mrtvi moramo da čipčimo!

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

Jednim slovom, kupeći Turkom novce, došli smo u omrazu svetu i vilajetu; svak se nas uklanja kao od kurjaka, jer kako nas gdi sretne, zna da će ograjisati.

Kako nam je god rekao Todor kalpagdžija, kako pređemo na manastirsku zemlju, učini nam se kao da smo u edemsku bašču došli.

kako je mlad | i bez brade, ali kad stane besediti, mi svi s velikim bradama gledamo ga kao da smo iz divijeg vilajeta došli. Ja ti za mene kažem, stidim se i sramim moje sedena obrazu brade.

Ova škola [h]rani 30 učenika, a iz tako daleka mesta da ste petorica došli, ja bi[h] vas rado primio.” Učini mi se kao da neko božestvo iz njega govori.

Kažemo mu s kim smo došli i kako nas pozivlju k sebi, no mi se pobojavamo u vilajet daleko k nepoznanim ljudma puštati se.

Jedva smo sedamnaesti dan k Veneciji došli, imajući po višoj časti ili slab ili protivan vetar; ništa manje vreme nije se dugo činilo pri takovom lepom društvu.

Šta je to? Zašto se vi smejete tako?” A kad joj kaže, učini se vseopšti smej. Ko bi nas vidio, ne bi rekao da smo tu došli ručati, no smejati se. Kad ovo prestane, veli mi gospoža Livi da me je g[ospodin] L.

Oni isti, za svoju veliku dobrotu k meni, isprose se od staroga gospodina i pet dana pre dođu neže li bi došli. Ne znam u životu mojemu, razve ako kad sam detetom bio, da sam koga s takovom čuvstvi|teljnom željom i čeznućem čekao.

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

— Ta-a-ko! Jače kašljanje među Jerkovićima. — Od ćaće i od drugih, viruj ti meni, vra-Brne! Jeto prikojuče došli Ličani da kupuju vino. Jere traži po jedanaest viorina barilo, a oni nude po devet. Tako je trajalo sve jutro.

Bujas udari petom u vrata, koja se otvoriše. Od silne svjetlosti zabliještiše đacima oči. — Dobro ste došli! — viču im iznutra. — Ulazite! Sidajte! — Baš ste dobro došli, posli toliko vrimena, a još s obrazom!

— Dobro ste došli! — viču im iznutra. — Ulazite! Sidajte! — Baš ste dobro došli, posli toliko vrimena, a još s obrazom! — reče Boban, koji iskoči nasusret i skide kapu.

Vidite li!? Pa i Jerković, soko od sokola! Prvi put k nama na posilo, a Jerkoviću? Ama baš lipo, ama baš dobro! Dobro došli! Sidajte!... Njih četiri sjedoše na kolomat, između Trtka i Bobana.

— reče Vrtirep rukujući se sa najstarijim. I svi se fratri tome čudiše, a pretur poče da se hvali kako su sve u kas došli od grada. Bakonja prihvati jednu kožnu torbicu, koju mu pruži jedan mlad gospodin, riđe brade, suh i živolazan.

— Ma šta ovo čine vratrine? — reče on djetetu. — Izgone ljude iz kuće sv. Vrane, ljude koji su, otkle-dokle, došli na požalovanje!... A, ovo nisu lipe bilige, ovo... — Nemoj, ćaća, činiti škandalu, ako boga znaš! Nemoj zbog meneka...

— Sad, kad baš triba da otvoriš oči, a ti... Sve ću ti iskazati. Ajdemo dalje! Ajdemo dalje! Bjehu došli u šumarak, blizu voza, te sjedoše u hlad. — Dakle, ima ništa nova i kod vas, kad veliš da ćeš mi sve kazati?

Poslije podne, tačno u dva, počeo bi opet sa četiri šetnje, pa sve tako tjerao dalje, dodajući po četiri. Đaci bi došli na predavanje poslije drugoga izlaska, a tada Bakonja moraše paziti da ne prijeđe vrijeme.

— Dobro došli, gospodine! — reče Maša. — Zapovidate li štogod? — Molija bi vas za jednu kafu i čašu vode — odgovori Bakonja, prenemag

Ti dođoše ispred Božića. Bakonja se veoma bojao da Kljako i Rora nijesu došli da razgledaju zemljište, kako bi im poslije lakše bilo „privaćati“, te su kuvar i Krkota imali naredbu da im nikako ne

Ćosić, Dobrica - KORENI

— Dođosmo — reče neko. — Znao sam da ste tu — reče Aćim. — A kad će oni da stignu? — Pa trebalo je da su već došli — odgovori Aćim, kao zabrinut što još nisu stigli. Reče im da nalože vatru i uđe u opštinsku sudnicu.

što hoće da se sakrije a oni da krvave gaće za njega, opštinu i vlast; pretili su da će popaliti kuće onima koji nisu došli; vodili su računa da niko od prisutnih ne klisne preko plota i svađali se s nekolicinom što glasno kazuju svoj strah.

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

— reče Taško Oraško, a mala četa uglas viknu: — Dobro veče, i dobro te našli, stari! — Još bolje mi došli! — reče starac i pomisli: da nisu to oni koje sam video da izlaze iz plodova oraha?

Kako i ne bi? uz pesmu malih svirača lakše se okopavao vinograd, lakše izvlačile mreže iz mora. Uveče bi došli mladići i devojke da zaigraju i zapevaju, doneli darove: neko pogaču, neko ribu, neko košaricu smokava.

— Otišli su u Vilinu pećinu na spavanje! — rekle su majke, a dečaci su odahnuli. Ali, sutradan, leptiri su ponovo došli i rat se nastavio, i trajao tri dana. Tek tada su se dečaci iz grada povukli.

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

nije bilo ni daška, išli su ka predgrađu, ka Terazijama, drumom od utabane, vruće zemlje, sad je to Kolarčeva ulica, došli su do terzijine male radnje i stali tu gde je sad, u Kolarčevoj, Beogradska banka i ulaz u podzemni prolaz ispred

Turci su ga zvali „dušman-šanac“ a nisu znali da su oni koji ga drže došli da izginu. Dobrača je, spokojno, činio čuda od junaštva a samo ga je pobeda htela. Đavolja pobeda.

Višnjić jeste. Jednog sasvim običnog dana ti su mu stihovi došli sami od sebe, lako, gotovo da ih nije ni primetio. Ali, dok je izgovarao Hasanpašino preklinjanje, odjednom je zamro,

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

se ona što se nikada ne menja, Večna stara rana, opet zakrvavi; Ja bih da mi Vreme dâ sve moje dane Što bi redom došli s dalekih krajeva, Da ih sve od jednom, kao jato ševa, Pustim u slobodu na četiri strane!

Neosetno, tiho, došli smo pod vladu drukčijeg, grubog, moćnog suverena; Alkohol tupi živce, ruši nadu Na čistu ljubav budućih vremena.

Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA

Tvoj pravedni gnjijev zaustavi od vječnoga onog nesretnjika i zlijeh mu u zlo pomotnjikah te su na prag došli pogibije: atom uđe u sunčanu zraku, toli neće u nemirnu dušu; dako dođu k sebi izgubnici.

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

od svetske istorije time što su u njoj, mesto naslednih vladara, glavnu ulogu igrali oni ljudi koji su snagom svoga duha došli na vladalački položaj. Vredelo je upoznati se izbliže sa njima!

Posle njega došli su na red Kopernik, Gerike i Njutn o kojima sam imao pri ruci sav materijal o njihovim ličnostima i delima.

Zato se vratih svome započetom poslu. Posle Njutna došli bi na red veliki izgraditelji Nebeske mehanike, nauke kojoj je on položio temenje, a to su bili, u prvom redu, Lagranž i

„Zapitah se kojim su putem njihovi graditelji došli do ove razmere, pa nađoh ovaj odgovor. „Među brojevima za koje sam našao da zadovoljavaju zahtev da zbir kvadrata

Iako, dakle, Egipćani nisu poznavali moj trougao sa stranama 171, 140, 221, došli su mi vrlo nablizo sa stranama 17, 14, 22.

Do ovog svog trougla došli su Egipćani, ne kao ja, rasuđivanjem, nego merenjem i oprobavanjem. A meni je pošlo za rukom da odgonetnem tajnu

No sve kad bih te spise imao ovde, ne bismo sa njima došli daleko, jer moji su dani izbrojani. Neka je hvala bogovima što me očuvaše još toliko sveža da mogu uživati u lepotama

Ne bismo došli do Zemljinih karata Ptolemeja i Arapa, florentinski astronom Toskaneli ne bi nacrtao svoju mapu Zemlje što ju je Kristoba

Do ovih saznanja došli su tek Galilej, Kepler i Njutn. Preduhitriti takva tri gorostasa, bilo je i samom Koperniku nemogućno, ali baš

„Oče!“ prekide ga njegov sin, čim je primetio da su u sobu do naše došli novi gosti. „Ne govori tako glasno!“ Nas dvojica pogledasmo ga začuđeno.

„Oprostite što ne ustajem“, reče on Pembertonu, „moje bolesne noge mi to ne dozvoljavaju. Dobro došli, dragi moj!“ Pemberton se pokloni pred njim sa iskrenim poštovanjem. Njutn mu pruži ruku.

Njutn mu pruži ruku. „Izvolite i vi sesti“, reče mu on. „Znam zbog čega ste došli: zbog trećeg izdanja mojih „Principija“.“ „Da, Ser, baš zbog toga.

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

— Ko to kaže? — interesuje se komandir čete pa se ljuti: — Slepci! Kad nešto ne znate onda šta drobite? Mi smo došli na „Popov parlog“, jer smo se bojali proboja. — Pa što se sad ne bojimo? — I šta ćemo pozadi komore?

usamljen, zaostao, potpuno sam, posle svih svojih davno umrlih drugova, kao određen da vidi šta sve rade oni što su došli posle nestale, izumrle generacije kojoj je pripadao, kao neumitna avet-kontrolor svega što se događa bez njegovog

pesnica, sa noktima u zubima, mračno su gledali u teške, potkovane čizme žandarma, što su sa žilama u rukama, došli da ih bude. — KO je došao? — Bog bogova. Posle je povirila neka žena i uzviknula: — Bože, pa to su sve mrtvi.

Mi strepimo, prepadamo se, nemimo, umiremo, kao da smo se rodili, došli na svet samo da drhtimo. On je govorio: „Bolestan sam, zar ne vidite?

Ali se i on, bitanga, nekako iskobelja pa, čim se oseti oslobođen, pojuri kao lud natrag odakle smo došli. Koraci su mu bili neverovatno dugački pa mi se činilo, gledajući za njim, da ono i nije čovek nego nekakav ogroman

opet, „pomisli, bolan, da ti je ovo sve tako reći pred samu kuću došlo, tu ti se, tako reći, namestilo, tu ti pod nos došli ljudi iz bela sveta, a ti se tu izležavaš kao da ti se nikad više prilika neće dati da spavaš.

A čim su stigli, posedaše u automobil, da bi se bolesnica manje truckala, i tako su došli u bolnicu. Nego su u bolnici zatekli veliku užurbanost i muvanje, pa se pobojaše da će ikad na red i dospeti.

A ja navaljujem: „’Ajdemo“, kažem, „odavde, nije ovo, čoveče Božiji, za nas; mi smo došli i onoliki put prevalili, vazduha čistog da u’vatimo, zraka malo da se nadišemo, odmora malo da nađemo.

To je bio povod da je upitam: raduje li se što smo došli; na šta mi ona odgovori: — Dabome, zašto se ne bi' radovala? — Šta znam — rekoh — davno smo vas i ostavili.

vraćao na front ti si pošao sa mnom kao neborac u štabu jednog dopunskog bataljona, koji je išao u sastav svoga puka. Došli smo bili do Vreoca, gde je naš brat Omil bio na predstraži prema neprijatelju, koji je već bio stigao u srce naše zemlje.

Čuj me, dakle: ovi Srbi, nezahvalni ovaj narod, dojadili su mi; dovde su mi došli. — I tu Gospod pokaza rukom više glave.

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

Računam: posljednji put bio je kod mene brijač u utorak. Sutradan su opet došli po me, izveli me iz sobe na nečujnim bijelim kolicima, provezli kroz prazne zvonke hodnike i ugurali u lift.

Za njim, u otvoru vrata, dva bolničara u bijelim kapama. — Došli smo da iznesemo ovaj drugi krevet. Tako, sad možete biti mirni; nikog vam nećemo uvaliti u sobu.

To bi u neku ruku značilo da u svemu, da bismo došli do konačne i sigurne spoznaje, moramo ići do samog konca. A to znači: do tačke neuspjeha.

Iz automobila ispade čitava mala familija: otac, majka, ćerka, već djevojka, i sinčić. Zacijelo su došli nekome u pohode.

Uostalom, donji put kojim su došli ipak je uglavnom pristojan, i zašto bi sad riskirali... a baš im je drago što bolesnik tako dobro izgleda, vjerujte,

kad bi legli da odspavaju sat-dva sijeste, i nešto kasnije, kad bi, s novim brojem Glasa građanina pod pazuhom, došli na posijelo i razgovor.

” — htjedoh da upadnem, naslućujući u sebi novu teoretsku snagu: osjetio sam da smo opet došli na teren jedne od onih zelenih „filozofskih” oaza u mojoj prošaranoj i veoma lišajivoj misaonoj domeni.

Smiješno kako su kasno ljudi došli do toga da je prosto nemoguće zamisliti dvije tako disparatne, tako suprotne crte a da se ne bi mogle naći udružene u

Skupo dolazimo do njenih krajnjih granica, do njenog punog posjeda. Ali kad smo jednom do toga došli, ona je gotovo besplatna.

— Ja odlazim na dva dana. Imate li možda preksutrašnje novosti? — Ne! Toga nema! Do toga još nismo došli. No doći ćemo, doći ćemo već i do toga! Jer svijet napreduje. Žure se ljudi, žure. Smiješno natezanje s vremenom!

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

Ljudi, pozvani pozivom, došli da prisustvuju prodaji, koju vrši kmet. Onaj siromašak seo pod zapis, oborio glavu i gleda šta se čini.

— i zamahnu nožem. U kući se razleže strahovito vriskanje. Đorđe sav pretrnu, pa odlučno progovori: — Ako ste došli kod mene onim vašim običnim poslom, onda mi ostavite čeljad na miru. Kažite sad odmah onima u kući da mi decu ne diraju.

Ho-ho-ho... — odgovori Vujo. — Ama ti se šališ, a ja te od istine pitam — reče Đurica, pa im ispriča radi čega su došli. — Valjano, pobro! Daj svatove! — skoči Pantovac, pa stade da se obrće po sobi, kao da nekoga traži. — Besposlica!

— viknu kapetan i ljutito sjaha s konja. — Pričaj šta je bilo, a vi vodite tu dvojicu gore, pa me čekajte. — Pandur... Došli smo polako do njegova stana; razgledam prvo položaj kuće, pa mi se učini sumnjivo jedno prozorče, što stoji nad samim

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

Oni se prepanu i otvore vrata i neke sile strahovite počnu govoriti: — Dajte đevojku, srednju sestru, mi smo došli da je prosimo. Veli najstariji brat: — Ja je ne dam. Srednji veli: — Ja ne dam sestre naše.

Onda otpočne najstariji brat govoriti: — Kad sam pošao s mojom braćom po ovom putu, prvu noć kad smo došli konačiti kod jednog jezera u nekoj velikoj pustinji, kad braća moja oba spavahu a ja čuvah stražu, najedanput aždaha

Divovi mu dadu jednog najjačega. Starac natovari blago i uzjaše na diva, pa hajde kući. Kad, su došli kući, div sustao, sav se u golu vodu učinio pa, otvorivši vrata od mlina, huknu koliko može više, a od one njegove sile

Tako išli, išli ravnicom i brdom, preko polja i livada, preko voda i šuma, dok došli na prvo raskršće. Tu se dogovore da krenu svaki svojim putem.

Kad su stigli do divlje planine, Oštar Dan baci jabuku, a car je nema, i tako pobjegoše s đevojkom. Pošto su došli opet u onu planinu đe su najprije noćili, otidu u istu kuću i tu zanoće.

Sad se digne carev sin i Oštar Dan u dvor. Kad su došli u sobu, upita Oštar Dan carevića: — Šta to imaš na stolu? — Ništa, šta bi bilo? — odgovori on.

kad je mlad, vrele krvi, mogô bi se i on uskalašiti, te ovo moje imanje potrošiti, pa bi tebi pod starost rđavi dani došli. Stoga ti uzmi ova tri ključa od tri tajne sobe, pa ih čuvaj kô oči u glavi! Dok njih uzimadeš, neće ti ništa manjkati.

Uljegoše unutra, al̓ u njima niko ne bijaše nego jedna žena, pa ih upita: — A znate li gdje ste došli? Grbo odgovori: — Znamo. Onda im ona kaže da su došli u đavolskoga kralja, pa ih upita: — Jeste li gladni?

Grbo odgovori: — Znamo. Onda im ona kaže da su došli u đavolskoga kralja, pa ih upita: — Jeste li gladni? Ona dva starija odgovoriše da nijesu, a Grbo reče: — Jesmo.

Oni onda pođoše i uljegoše pred kralja. Kralj ih upita što su došli. Grbo odgovori: — Svijetli kralju, imamo kod kuće stara oca, pa ga ne moremo hranit, jer nemamo šta raditi, pa smo

Grbo odgovori: — Svijetli kralju, imamo kod kuće stara oca, pa ga ne moremo hranit, jer nemamo šta raditi, pa smo došli kod tebe da štogod zaradimo.

Tako i učiniše. Dan po dan, izide godina. Onda reče Grbo braći: — Evo je danas godina kako smo došli, hajdemo sad kralju da nam plati i opet da se pogodimo. Braća poslušaše Grbu, pa odoše s njim pred kralja.

Petković, Vladislav Dis - PESME

Danas nam ne blista Kao nekad, pređe, Pobeda i ljubav i budućnost čista. Došli smo do međe. Još jedino java Seća nas na doba sve bleđe i bleđe.

Kao da su dani strašni, ali prošli, Kao da su slava, rat i mučno bdenje Bili san veliki, da su iz sna došli. Sve se to desilo k'o u naglom huku Proletnjih potoka i nadošle vode: Pet vekova dugih, u crnom jauku, Izgubili su se

Pošli ste u rat, ponositi, skromni, Bez mnogo “ura!”, al' hrabri i prosti; Došli ste kući lomni, mnogo lomni, Noseći zemlje i slomljene kosti.

1904. PESMA BEZ IMENA I došli dani tegobni, mučni, Za ljubav, misli, za želje moje — K'o mutni, modri oblaci tučni Za nebo, svetlost i plave boje.

Bolesne, blede, pospale tako Nada i vera, i bol utrn'o; U mraku ovom vidi se pak'o, Čovek u njemu, život u crno. I došli dani tegobni, mučni, Za ljubav, misli, za želje moje — K'o mutni, modri oblaci tučni Za nebo, svetlost i plave boje.

Tesla, Nikola - MOJI IZUMI

Kada su moji drugovi, koji uprkos dobroj opremi, ništa nisu ulovili, došli do mene, pozeleneli su od zavisti. Dugo sam čuvao svoju tajnu i uživao u monopolu, dok konačno nisam pred božićnim

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

Međutim, tu se stvar nije okončala. Na poziv protin, u Pančevo su došli moj otac i majka i razgovor koji su vodili završio se pobedom moje majke.

Jedan gospodin, svedok malopređašnje tuče, pridružio mi se na putu za Kasl Garden i kada smo došli do biroa za zapošljavanje on mi je ponudio posao. Kad sam saznao da bi mi jedan od poslova bila muža krava, odbio sam.

se odlučio da proučavam Faradeja i Maksvela u Ujedinjenom kraljevstvu, gde su se ova dva velika fizičara rodila i gde su došli do svojih velikih otkrića.

” U Pančevo su po mene došli moja starija sestra i njen muž. Kada smo se približili Idvoru, zamolio sam ih da pođu zaobilaznim putem i da me provedu

Činilo mi se da je to mučilo moju majku, te sam odlučio da budem vrlo pažljiv u svom ophođenju sa ljudima. Idvorani su došli da me vide i da mi kažu da u čitavoj Vojvodini nema mladog čoveka koji bi bio bliži svom rodnom selu od njihovog Miše.

” U Pančevo su po mene došli moja starija sestra i njen muž. Kada smo se približili Idvoru, zamolio sam ih da pođu zaobilaznim putem i da me provedu

Činilo mi se da je to mučilo moju majku, te sam odlučio da budem vrlo pažljiv u svom ophođenju sa ljudima. Idvorani su došli da me vide i da mi kažu da u čitavoj Vojvodini nema mladog čoveka koji bi bio bliži svom rodnom selu od njihovog Miše.

ali mi je jasno stavio do znanja da je moje matematičko predznanje dosta ispod onog koje imaju studenti koji su došli u Kembridž da se pripremaju za ”trajpos” ispite iz matematike.

I tako, oni su “došli, videli i pobedili.“ Jedna od Džeksonovih sestara otišla je tog leta u Italiju, a ja sam pošao za njom.

Na to se ne može uticati bilo čime što ste sobom doneli iz grada kada bi došli ovamo na letnji odmor. U toku leta Vi ste u Norfolku gost, stranac, o čijem glasu i ugledu stanovnici ne vode ni malo

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

a ostali isporediše se na trgu ispred crkve, očekujući da ih ko unajmi za češanje i kupljenje maslina, radi čega su i došli.

I htjelo bi jedno drugome da nešto ljubazno reče, no nemaju riječi da izraze svoje osjećaje. Znadu čemu su došli: ona je Spasojeva, a on će da zasluži novaca, pa da nanovo koje vrijeme veselo proživi kod svoje kuće.

Izim nekoliko srdačnih riječi i njena ljubaznoga osmijeha, ništa drugoga među njima nije bilo. Razgovarajući, došli bi do njene kolibe: djevojka bi ga ponudila čašu vina, nudeći ga talijanskim jezikom, a on bi se nasmijao, popio i

— i prekidoh, stideći se što se starica ispred mene ispravila. — Ne mari, vi ste ovo prvi put došli na školj, a ko dođe, valja da se najprvo sa mnom porazgovori! Je li tako? — obrne se ribarima. — Ostarjela si jur!

sve jasno, veselo, živo, — zanese Božicu, pa se često boji svrnuti pogledom drugamo, otraga, otkuda su oni jutros došli onoga pustoga i gladnoga krša... Marko priđe k Božici i rukom joj pokaza polje gde će oni na zavet.

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

Narodni stih zamenili su stranim – dvanaestercem i jedanaestercem iz francuske poezije – i pesnici koji su došli posle Ilića: Milan Rakić i Jovan Dučić. Ovakva nagla promena stila može se različito tumačiti.

Tako smo došli, možda, do prve opšte osobine nedovršene poeme o vuku: ona ima dve ravni, neposredno datu i skrivenu, koje se u

Zašto smo došli u ovakvu situaciju i, šire, kakve su današnje mogućnosti i perspektive sistematskog proučavanja književnosti kod nas?

Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA

ŽIVKA (pošto se i svi ostali rukuju): Hvala vam što ste došli. Izvolite sedite! (Stariji sednu, a mlađi ostaju na nogama.) Oprostite, boga mi, što vas ovako sve zajedno primam.

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

Njegovi su lični motivi došli u koliziju s porodičnim interesima, i on ih postepeno suzbija do te mere da se umiranje junakovo može shvatiti i kao

Najpre, u njoj su u prvi plan došli ritmičko-intonanconi činioci. Pri čitanju Seoba oni se gotovo izjedno osećaju kao aktivni.

se smelo kazati kako su možda, posle stare, srednjovekovne književnosti, prvi put kod jednog srpskog pisca stih i proza došli na sasvim maleno rastojanje. 313 Tako smo se, u stvari, ponovo približili autorovome govoru u Seobama.

daljinske perspektive, jer ju je povezao s vremenskim činiocem: kopci su kružili nad glavama ljudi sve dok ovi nisu došli do podnožja brda, dakle isto onako kao što za naše oko linija vidokruga u daljini pada sve do podnožja, tj.

u tuđini put nanese na zavičajni Dunav: „Pošavši od Kremsminstera uz Dunav, koji im svima beše drag, jer su od njega i došli, puk je opet počeo da juri kao od Srema do Pečuja, vičući i lomeći na mnogim mestima plotove“.

Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE

Pantelije u Brodu. Odjekuju gočevi, a užurbalo se selo. Došli su pečalbari iz tuđine da prosvetkuju po starom običaju. Na prekor svih hodža i ulema, Brođani su ga održali.

Niko nema puške, niti za nju mari. I žene su im slobodnije i prirodnije; jedu i piju bez lažne seljačke stidljivosti. došli su ovi ludi onako prosto, da se pomole Bogu, a ne da se pokazuju i vržu na sebe neko osobito, saborsko, raspoloženje...

Hteo je svakim svojim delom, svakim pokretom i svakom rečju da dokaže kako nimalo nisu boli Turci od njega, oni koji su došli bilo iz Azije, bilo s one strane velike podrimske reke, sa golih brda.

— Ni za nas sad nije sramota: eto i Šumadinci se vraćaju, a došli smo do granice... ... Neće baciti puške. On ima u nedrima sakriven ćulav.

A dušmanin to prozire, pa razapinje mreže. Ako ne može grubo, on hoće veštinom. Tu skoro njegov drugi sin vadio njivu. Došli susedi Arnauti sa ženama i motikama. Bez oružja. Izazvali svađu. Nagovorili jednu Arnautkinju da nasrne na njega.

Brzo se prisećujem da su one nove, posleratne, srpske. Crnogorci, Ličani, brđani uopšte, došli da pokaju prošlost i da se i meni podsmehnu. „Zaboga, nije Kosovo to što ti misliš, prijatelju!

Krakov, Stanislav - KRILA

Five—o—clock. Izbrijani i rumeni oficiri došli su da svoj čaj popiju. Docnije će igrati pokera. Iz jedne sobe dopire strašna graja. Glasovi su oštri i piskavi.

Svanulo je. Sunce se pomolilo nad planinama, ali u vlažnu dolinu zraci još nisu došli. Blistale se kapljice na granju, i plakala smola na borovima.

Na Kazimira je zaboravio, neprekidno pio konjaka, i uvek mislio na samoubistvo. Potom su jedne noći došli neki novi ljudi i smenili ih. Lupali su spremom i sanducima, koje su nosili, komandantskim stolicama i plehanim pećima.

Petrović, Rastko - AFRIKA

Goluždravi, uzbuđeni, s divnim vlažnim očima, oni staju jedno iza drugog kako bi došli na red. Devojčice su tek vrlo malo stidljivije od dečaka.

Cela je igra priređena iako niko nije znao da li će njamu hteti doći ili ne. Oni su došli, igrali, i otišli, a njina identičnost nije bila utvrđena.

Kad uđem u njegov osvetljeni prostor on ms tužno i uljudno pozdravlja. Prilazi mi: — Dobar veče! Dobar veče, kada ste došli? — Ne, ja sam odavde, živim ovde, ja sam Libanac i trgujem. Živim povučeno.

— Ne, ja sam odavde, živim ovde, ja sam Libanac i trgujem. Živim povučeno. Čuo sam da ste došli sa Fontenom i čudi me kako me nije potražio. Mislio sam da ne želite da me vidite. Kako? Ni ja ne razumem!

Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ

Ali ne ti, moja će grbina pamtiti kako smo jedanput čamac peskom punili da se utopi, pa posle kako su hajduci došli, pa kako smo ga vadili...

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

se sudba sada rešava, i dok mi ovde toliko zebemo za tobom, u turskom stanu sigurno, baš sad smišljaju kako bi ti pre došli glave. Petli oglasiše zoru, kad me izmučenoga bdenjem i mislima savlada san.

Kasali smo još malo napred, pa onda stanemo. Komarov napiše đenepaly izvešće da smo došli skoro do sela Stubline i još nigde nismo naišli na Turke; sela su popaljena, ali Turci su se povukli.

Samo kad se dobro propneš na uzenđijama možeš videti po vrh šume da smo došli blizu pod brdo, i ako tu ima Turaka, moraju biti vrlo blizu.

Iako cmo dovde pobeđivali, sad beše naš položaj vrlo mučan. Mi smo došli na ivicu šume, pred nama iskrčena čistina kojy na 200 koraka ispred nas preseca gusto posednut turski streljački rov, a

izdade se ovih dana zapoved od Visoke Porte svim komandantima što, kad bi srbski žiteli s koga ni bi mjesta i sela došli kod komandanta carske vojske, i predali svoje oružje i zamole milost, da im se da zaštita ujedno s nihovom dobarem i

Znate li vi da mene drže za nekoga revolucijonara? — O, znam, znam; vi ste amo došli upravo iz apsane. Ali ti se ljudi varaju. — Teško. — Šta?! — Teško, velim. — Šta?! — Velim, teško da se varaju.

Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI

LI Oj, vi dani, niste dani, Već anđeli beli, — Ne bi drukče s neba došli I neba doneli! Aj, vi noći, niste noći, Već anđelska krila, Gde bi noćca tako divna, Tako brza bila.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

Njihov pogled i sluh razvijen je kao u divljači. Bilo je Hrvata, Bosanaca, Vojvođana, koji su došli iz beloga sveta, da polože svesno život za svoju zemlju.

Bila je to ona noć kada su naši odstupali sa vrha Kajmakčalana i došli na početni deo one bliže vertikalne prečage. — Dakle, na početku? — Na početku... Vedar dan...

Zato pazite.“ Pri polasku pozdravismo se. „Hvala vam, braćo!“ — uzvikuje razdragani komandant, kao da smo mi došli po našoj ličnoj volji da mu pomognemo. Oko podne vratili smo se kod svojih četa.

— Razmišlja mnogo noću... — Milo mi je, milo. Uveče smo došli svi u zakazano vreme. Seli smo i za večeru, ali sa nama ne beše našeg sobnog starešine.

Naglasio je još da je tražio islednika. Vlast, disciplina, kazna! Sad ili nikad! Uveče su svi došli na vreme, čak i kapetan „Fikus“. Kaže, morao je doći tako rano da bi pukovnicima predao dužnost.

Sva naša artiljerija tukla je taj merzer, i niko mu ništa nije mogao. Od pre osam dana došli smo mi ovde. I ja sam se rešio da se sada razračunam i sa njihovim bombašima, i sa tim merzerom. Teren smo izvideli...

— Student prava... — Otkuda vi ovde? — Neko mora biti... — Znam... ali jesu li vas odredili, ili ste dobrovoljno došli? — Koliko nas god ima ovde, svi smo se dobrovoljno javili... Nas sto osamdeset.

— govorio je, brišući ruke. — Zdravo, zdravo! Vi ste sigurno na prolazu. — „S mišlju i personom“ došli smo kod tebe da večeramo! — odgovara kapetan Bora. — Dede, posilni, pospi me da operem ruke. — A vi onako...

— Aj, do vraga! — upade Luka. — Obuzelo me je neko neprijatno osećanje. — Vrlo mi je drago što ste došli da me posetite — progovori na francuskom i pruži mi ruku. Lako sam se pridigao i prihvatio njenu šaku.

A drugo, što je najvažnije, ona treba da ostane sa vama... — Dobro, pristajem — prihvatio sam rado. — Sad smo došli na ono o čemu bih htela da razgovaram sa vama. Slušajte, Dragiša... Ona je devojka, nevina, čedna.

Arleta na to ništa ne reče. Oni se pozdraviše sa nama i odoše. Nas dvoje pošli smo u park preko puta Izera. Došli smo u onaj mali kutak, gde su one, kažu, često dolazile. Arleta mi je uz put pričala o sebi.

Kada su se zatvorila vrata, on podiže glavu i pogleda nas preko naočara. — Jesu li svi došli? — Nouѕ u ѕommeѕ touѕ, mon général! — odgovori u ime svih major Milan.

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

Cvet-devojče suze roni I u petak i subotu I u svetu nedeljicu. U vodeni ponedeljnik Došli su joj polivači, S njima Momče golobrado, S crnim okom, crnjom kosom I rumenim obrazima, Rumenijim usnicama, Tankog

Kad su došli svetli D’ovi, Podigli se beli svati, Kum s nevestom i deverom, Mladoženja s starim svatom, A pred njima taj vojvoda

Jakšić, Đura - JELISAVETA

Al’, velju, bolje da si ga kâ skota ubio!... JELISAVETA: I tebe s njim! VUJO: De! de!.... Hoću l’ ih puštit... A došli su i oni da te lijepo mole, gospodaru, za Radoša, da ni ga pokloniš, gospodaru!... A evo te još i u bešici služah...

Kočić, Petar - IZABRANA DELA

U razgovoru s Jablanom stiže Lujo kneževoj kući, gdje se bijaše dosta svijeta iskupilo. Svetac je, ne radi se, pa došli ljudi da malo probesjede, a kao planincima milo im je gledati i kad se bakovi bodu.

Kad napoji i namiri konja, uđe u sobu, ostavi pušku i iziđe na divananu. — A ma, što ste vi, ljudi, došli? Ja tebe malo kô i poznajem — okrenu se meni i nadnese ruku nad oči. — Ti si...? — Jesam, jesam, oče!

'Oćeš da se okladimo; o glavu da se okladimo? Sudac: Vi ste, gospodine, juče došli ovamo? Pisarčić: Da, juče sam doša'. Sudac: Nikad niste vidjeli ovog čovjeka, niti on pak vas? Pisarčić: Nikad!

I to mi je potrebno. David: A koliko ima godina otkad ste vi došli u Bosnu? Sudac: Pa ima tako dvadeset i tri, i četiri godine. David: O, mlogo, po Bogu brate! Zbilja, kad ćete vi već..

Bojić, Milutin - PESME

Zarazno tvoji mirišu oltari: Tu vek vrh veka u stenama spava. Evo su došli stari gospodari. Jesi li sita krvi što spasava? Ti ćutiš. Vetar kosti razvejava.

(1913) SEVERNI BOGOVI Došli su mladi sa severnih gora S mirisom snega i jelova inja I verom tuge i oblačnih zora.

O, nerandžin cvete, okiti nam čela! Nismo za plač došli ni za pokajanje, Niti nas je sudba za roblje dovela. Mladenci smo, što su došli na venčanje!

Nismo za plač došli ni za pokajanje, Niti nas je sudba za roblje dovela. Mladenci smo, što su došli na venčanje! I nevesta naša, Slava Pobednika, Sa vencima rajskim svežim i opojnim Čeka dragog svoga krvavoga lika,

Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN

na čardaku, bilo osvetljeno, video bi se, raspoznavao, i putnici, kiridžije, tešeći sebe što su u noć ipak na vreme došli, govorili bi: — Još sede baba-Stanini! Sa kapije se upadalo i išlo kaldrmisanom putanjom.

Docnije, posle njih, već bi dolazila baba. Po babi Mladen je znao da su se vratili sa groblja. I to tek što su došli. Jer, gotovo još i nepresvučena, baba bi odmah došla ovamo k njemu, u dućan. I to je bilo uvek svakog dana.

Njen svekar, izvan sebe od radosti što mu kći u takvu kuću odlazi, što mu kao on i ona tri trgovca došli, učinili čast, da njega, Mladena, nije bilo onako mirnog, ozbiljnog, ko zna od veselja šta bi učinio.

ne zateknu ga nad knjigom i, od straha, ne smejući da ga oslove, samo prođu pored njegove sobe, da ih on čuje da su došli.

Što je hteo, sam je naređivao. I sahrana mu je bila takva. Tiha, stara, stroga. Svi su došli. Svi dotrčali. Svaki sa nekom žurbom, veselošću, radujući se što može da dokaže koliko su ga poštovali, bojali ga se,

Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA

]. Zatim ode šljivi, pospe oko nje p., udari je nogom i kaže tri puta: »Prvo meni došli zagledači nego tebi berači« (BV, 11, 249). P. se seje na dan Svetog Aliseja ili Jelesija, 14.

Ćipiko, Ivo - Pauci

Ipak su se odlučili: biće na oprezu, i u četvrtak — došli su... Petar ih dočekao i uvede u dućan. Napoji ih rakijom. Pa ih povede kroz čaršiju, tobože u šetnju.

Uljegavši u bilježničku pisarnicu, Petar kaže pisaru rašta su došli, starac potraži stolicu, a žene prisloniše se uza zid. — Dobro je, učiniću kako želite! — veli pisar uozbiljivši se.

On bi izmijenio s njime pokoju riječ, dok bi došli do njegove ograde. Najposlije ostade posve sam i odmicaše polako naprijed...

I on se primače bliže k njemu i reče mu: —Pripovijedaj mi štogod! —Ja vama? Vi ste došli iz svita... Pravljajte, slušaću vas! —Ali meni je drago tebe čuti.

Šutnja joj dodijavaš, pa da je pretrgne prva se oglasi: —Zar ste došli na stražu? —Na stražu? — ponovi Ivo i nadoda veselo: — Zar da tebe čuvam? — Ovo je vaša zemlja. Mi smo težaci...

je srce pucalo od jada kad je stupio na prekopanu, ispucanu zemlju što se je prašila isto kao i cesta s koje su došli. — Gledaj, molim te! — govoraše zabrinuto djevojci. — Grožđe naoko gine... Nu, kako se osušilo i nabralo zrnje!

Našao se u neprilici. Napokon reče: — Ne može se čovjek nigdje od kiše ni maknuti... — Pa ste došli k nama se zaklonit'? — reče, šaleć' se, Jure. — Sidite! — i pokaza mu trupić do sebe. — Fala, neka me na nogama!

Starac se s nategom nadignu i protare oči, a onda reče tankim gramom: — Dobro došli! — i nanovo se nauznačice zavali. — Pita' sam ko je... — Činija mi se je tuđi glas...

— Fala bogu! — uzdahne stara, a djevojka učini se kao da nije ni čula. Dobro se smrklo kad su težaci došli na večeru.

Prokurator se lipo na me smije. Mene je to razabralo; gledam dicu; oni k'o krpa ublidili. — Došli ste, a? Bravo! Ne bojte se! A ča je od oni fiorini ča si primio, a? — pita me i smije se.

— Vidite, treba ubilježiti, drukčije se zaboravi, —govori tiho Ivu. — I prevrnu razgovor: — Dakle, vi ste došli mjesto oca? — Fala vam puno! A, drukčije, rekoste da ste činovnik? — Da, sudbeni vježbenik.

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

Episkop je bio star čovek slabog vida, pa nije ni primetio traljavost posla, a oni koji su došli na osvećenje: kraljevska porodica i njena pratnja, arhijereji i vlastela, bili su više zauzeti sobom nego što su zagledali

Šta ona može pred žeđu, zar njena varljiva opsena da prekrije prljavu korugu duše, zar da je očisti? U manastir smo došli sa svih strana.

Razbojnika je kao pleve. Došli su tu i tu ostaju, samo će sada raditi i sami pametnije. Sledeći put biće teže. Dadara Jedini monah koji zna da

Nastalo je kratko gušanje. Poginulo je nekoliko naših, ali su i napadači bili otisnuti tamo odakle su i došli. Opet nas je spasila straža.

Dadarini sa svoje strane uporno govore kako su došli u pravi čas i da njih nije bilo razbojnici bi prosto samleli Lauševe ljude, pošto ovi za njih nisu ni znali.

Gde je bio? Videli smo ga među našim neprijateljima, onima koji su došli iz mračnih šuma sa zapada, među onim divljim otpadnicima.

Napustio je svoju braću da bi pomogao onim koji su došli da nas haraju i pale, da siluju naše sestre, kolju našu decu i ruše ono što su naši preci i preci naših predaka gradili

Bože, kako li smo bili detinjasti kad smo pomišljali da smo najzad otkrili ovo skrovito utočište! A oni su došli, kao da ih je sam đavo izabrao da nas isproba, sa svojim molećivim pogledima, uzdrhtali od umora, hladnoće i zebnje,

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

Tako su vavilonski astrolozi došli do saznanja da zvezdano nebo nije nepomičan svod koji je nadkrilio Zemlju, nego kugla koja se obrće.

No, sada je vreme da se setimo radi čega smo amo došli, i da pođemo u Muzeum. To je, u isti mah, i Univerzitet i Akademija nauka.

Bilo ovo tačno ili ne, sigurno je da je geometrija dobila u Egiptu svoj klasični oblik, i to onda kada su onamo došli jelinski naučnici, pozvani od Ptolemejske dinastije u Aleksandriski muzeum.

Hvala Vam na tome dobrom napitku. Ne čudi me, draga prijateljice, da ste u mestima u kojima ste se sada zadržavali došli u jači kontakt sa Geteovom ličnosti. Vi biste želeli da se pomoću kakve opširne biografije upoznate još bolje sa njime.

Kako se radujem što ste došli! Zbog Vas sam i moju slušaonicu danas naročito spremio. Iskrčio sam jedan deo šipraga na dunavskoj obali, da nam tuda,

Godine 20400 pre Hrista, u Dronthajmu je leti tako hladno kao na polarnom krugu. Koračajući dalje u prošlost, došli bismo opet u periodu toplijih leta.

Taj vazdušni svet gleda radoznalo na onu stranu horizonta odakle su došli glasnici, a i more, pramore Zemljino, učestvuje od srca, to se vidi, u svečanosti koja se sprema.

Zbog toga će se naš voz obrtati da bi svi njegovi delovi došli, jedan za drugim, u sunce. Jedna takva rotacija trajaće 40 minuta, pa će se za to vreme odmenjivati u raznim odeljenjima

Stanković, Borisav - TAŠANA

TAŠANA (ohrabrena): Oh, svi oni, i kad dođu, kao da su došli njega, pokojnika radi, da njega vide, da njega pohode, i kao njemu mrtvom da ugode.

Znaš li, snaške, pričaju da ih je pozvao, oni svi došli i zatekli ga gde služi u crkvi. On nikoga od njih ne pogleda. Sa Ristom ni da se zdravi.

DECA Nano, nano, dade nam baka cveće. TAŠANA (grli decu): O, o, gle moji domaćini već mi došli! (kleči ispred njih doterujući im odela): Pa, gde ste mi bili? Kod babe? Kako ona?

Sišli i došli, pa mi kažu da ovih dana treba trogodišnji pomen zetu — pokojniku dati. Pa eto dođoh s njima da te pitam: kad i u koji

Vi ste skorotečnici, jer ste skoro iz sela došli i slučajno postali gazde. Istina, jeste pošteni i vredni, ali niste hadžijski, od starina, kao mi.

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

Jezivost pritisnula palanku i okolinu, kao kamen. Lazarić je sahranjen nekako krišom i uz šapate. U većem broju su došli na sahranu samo posednici sa udaljenih imanja — Na prstima idu! — posmatra gospodin Joksim.

Studeno, ali mirno i sunčano. Došlo je dosta svakojakog sveta, i onog koji nikada s njim nije opštio. Došli da vide mladića koji je, kažu, radio kao crv, sad već godinu dana pomaže profesoru u laboratoriumu, i naslediće ga

I dobro ga prodala, jer su tada baš takvi cvetovi bili došli u modu... Onda smo mi još teže živeli, i ja sam to dobro zapamtio.” — Tako mi je pridikovao Pavle.

Uveče je priređena, u Velikoj kafani, zajednička večera nastavnika i maturanata. Nekoliko mladića, među njima Pavle, došli su u propisno tamnim večernjim odelima. Ostali su bili šareni.

Reč „poslednju”, preseče kao nož i ohladi. Jeza. Svi zakopčali kapute i došli tanji, i tanki kao senke. Pavle i Vladimir sedoše za klavir. Dve violine, dve tambure, brač.

Sutradan, mladići došli u gimnaziju da pokupe što im je još od stvari tamo ostalo, i da se od nastavnika definitivno oproste.

Kad u mladom čoveku, na usponu života, padne mrtva ambicija, sve je umrlo. Sutradan, Milanu još teže. Lekari su došli do granice, ništa se ne može. Bolničar opija umirućeg, to je sve.

— Strašno neprijatno. Dobro što Branko i Pavle još nisu došli. — A možda bi baš bolje bilo da su tu; njihovo prijateljstvo bi sve popravilo — razgovarali su Svetislav i gospa Leposava.

I bolničara Engleza, i Ruže Ciganke i njene dece. Branko je pratio mrtvo telo Pavlovo u Nemačku, a žena i sin došli su pravo tamo. U lepoj kapeli krematorija sede njih troje, duboko potreseni, i kao uplašeni.

Ako nekoga od umrlih žitelja pronesu kroz zapadnu grobljansku kapiju, pogreb mora da prođe kraj Vlaovića, koji su tu došli sa sela, i tek od inata, ali doneli nešto što palanka nema.

A kad se kolonijica razvreži i onovči, domorodci omrznu i kunu nametljivce i tuđince. „Gle, došli divlji da nadmoćaju i nadmudre pitome! otimaju prava, i rad, stiču!” — „I pobeđuju nas boljom kulturom — valja priznati“.

Srpski prota mi je govorio: „Mi Srbi došli smo ovamo čitav narod, i davno i davno, i još imamo muke za opstanak. Množimo se iz dana u dan, zemlja pod nama puna

Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA

« (»Dobro i nemecki govori«.) Stariji, međutim, iz druge sobe došli, i devojka izilazi napolje. Prvodadžija. E, kako se dopada moma, jesam li kazao da je lepa? Mladoženja.

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

Vi nesumnjivo poznajete svi onoga maloga tiranina koji, tek što ste došli gdegod u posetu i otpočeli vrlo prijatan razgovor sa njegovom mladom mamom ili najstarijom sestrom, strpa vam se meću

dodao da čovek u stvari ima trideset zuba, a da dva umnjaka tek mnogo docnije, u punoj zrelosti, dobija, — onda smo došli do punoga uverenja da je učitelj ona dva slova sklonio u fijoku pošto za njih nema zuba.

— reče kapetan ubeđen i uze pero te zapisa moje objašnjenje i isprati me umirujući me: — Dobro ste uradili što ste došli lično da se objasnimo; to ste trebali i ranije učiniti, pa vas ne bi toliko uznemiravali.

Sutradan, kada su ponova došli, iznenadili su se kad su me zatekli živa. „To prosto nije moguće!“ — uzvikivali su oni.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

Sve je bilo gotovo za pet minuta. Za to vreme komandir i ja prešli smo preko ograde i, idući njivom, došli na čelo baterije. Pojahasmo. Komandir se okrete vozaru. — Polazi! Obuze me opet nespokojstvo.

Na ovome položaju Bugari su došli na jurišno odstojanje. Baterija gotovo iza samog našeg streljačkog rova. Zato je bilo naređeno da se u toku noći

Više mi nije stalo do života. Stajao sam, kao da sam bez svesti... Neko me dohvati za ruku. „Bežite, samo što nisu došli!“ Tek kad smo odmakli dva kilometra, došao sam k sebi. Utučen, sedeo sam pokraj puta, dok su se vojnici sakupljali.

U daljini gore neki magacini... Iz su sedne baterije sklanjaju brzo konje, da bi ih zaštitili od dima i vatre. A pešaci došli i traže barut nudeći bombe u zamenu...

Arnauti se slegoše oko nas, gledajući neprestano u naše puške. Malo arnautski, a više mimikom objasnili smo im da smo došli da kupimo seno. Arnauti su klimali odrečno glavom i značajno se pogledali.

Komandant pešačkog puka obrati se onoj dvojici vojnika: — Pošto ste vas dvojica došli sa ovom ženom, to uzmite dete i od sada ćete ići sa mojim pukom. — Onda priđe detetu: — Kako se zoveš, mali?

radoznalo, i pomalo čudeći se, kao da ne veruju da smo mi ona ista vojska čiji su izgladneli i podrpani delovi došli u Solun pre nekoliko meseci.

VOJSKA Naše šale prekratilo je naređenje da se svi moramo pelcovati nekim serumom, koji štiti od raznih bolesti. Došli lekari. Puk postrojen i onda smo prilazili redom. Lekari su zabadali dosta duboko iglu u levu mišicu.

Kome?... Sigurno ljudima, koji su došli da poremete iskonsku tišinu. Još više levo je kočoperni Katunac, koji se iz ravnice naglo izvija i podseća na neki

Za sve je bilo mesta, jer su se životinje sklanjale s puta jedna drugoj. Došli su sada ljudi... Planine su počele stenjati pod silnim teretom. Ljudi su zemlju razrili. Stoletna drveta su pala.

Jedan top okrenut unazad poče da puca na neprijateljske vojnike, koji su se noću, krišom, privukli i došli pozadi baterije. Razleže se jauk. Vozari seku zaprežnice palih konja, a poslužioci na rukama guraju topove.

Ono klube poče nanovo da se mota pred mojim očima. U levom uglu do mene neko je ječao. Došli su bolničari, te me presvukoše. Zatražio sam da mi stave obloge.

Petrović, Rastko - PESME

Kad smo došli pred raj, zakucasmo na vratnice: Ljupki nas je bog dočekao isto tužan kao i mi. Kako smo se dugo cenjkali da nas pusti, S

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

— Đavolu je dušu prodala! — šapuću već i oni koji su s njenim unukom na svet došli. Je li čudo što shvati Lepotica kako svima oko sebe smeta? Što vide da ne razume ljude oko sebe?

— Tu vodu nećeš naći. — Ja i ne tražim vodu! — reče mladić. — Tražim ključ. Ljudi koji su preko Peščare došli da ga vide smrknuto su slegali ramenima. Poremetio se momak u svetu, to je! Ko je još našao vodu u Peščari?

Stanković, Borisav - KOŠTANA

MITKA (iz dna grudi): To je, Koštana! Pisano! Suđenice ti dosudile. (Pokazuje na kola, svatove.) Ete, došli ti, da te vodiv, da se venčaš. I, će ideš, će se venčaš. Svirke će ti sviriv, pesne će da ti pojev.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

To su Crnogorci i Hercegovci koji su došli u Boku da zajedno sa Mlečićima ratuju protiv Turaka. Oni su pokazali izvanrednu hrabrost u bojevima na moru i na suvu.

nego i za junačku pesmu, ali za Zogovića ona je takva samo do onog trenutka kad su na smenu domaćim feudalcima došli turski i kad se pučina — valjda pod blagotvornim dejstvom turskih feudalaca!

“ A Marko ih omilova rukom: „Dobro došli, moja đeco draga! Jesu l' zdravo Srblji vitezovi, i čestiti carevi i kralji?“ Čauši se smjerno pokloniše: „Gospodaru,

najbolja druga, nema druga vojvode Miloša, što su njega zetom učinili, i nema im Latinke đevojke, a đevojke, oko šta su došli!

Siđe Alil s visoke jelike, i odoše, društvo izbudiše, po otoci busije metnuše. Do otoke svati dojezdiše. Kad su došli svati pod otoku, Todor viknu grlom bijelijem: „Stan’te, braćo, kićeni svatovi!

Kad su došli L’jevnu na krajini, tamo su ih l’jepo pričekali, pridržali tri-četiri dana. Zeman dođe, treba putovati, pak poviknu

Kad kadiji b’jela knjiga dođe; gospodu je svate pokupio, svate kupi, grede po djevojku. dobro svati došli do djevojke, i zdravo se povratili s njome; a kad bili agi mimo dvora, dv’je je ćerce s pendžera gledahu, a dva sina

Pravu raju nigda robit neću, a s hajduci kako načinimo“. Svi u skupu Dobrićani došli; onda Kulin viknu na vojnike, Turci britke sablje povadiše, dobrićanske kmete isjekoše: sedamdeset i četiri glave, što

I kukaće do suđena dača, tj. do smrti. 66 U riječi pali pod Udbinu, tj. govoreći (razgovarajući se) došli su pod Udbinu. I bez rane i bez mrtve glave, tj. da niko od njih nije ni ranjen ni ubijen.

Ćopić, Branko - Orlovi rano lete

Igrao je izvijenim sastavljenim obrvama i u osmijehu pokazivao sjajne bijele zube. — E baš nek ste došli i ti i Žuja. — Ja i Žuja lovićemo zečeve!

— Dalje se ne može. Kud ćemo sad? Ispitivali su lijevo-desno, dok na samom zaokretu hodnika, otkud su došli, skoro u visini svojih glava, ne otkriše široku rupu u stijeni. Baš iz nje je strujala ona promaja.

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

Pogleda im Josif u oči i obedi ih. Reče im: »Kako ja vas vidim da vi niste pravi ljudi, nego ste vi neke uhode! Došli ste sagledati ovu našu zemlju da je predate vašem caru!« Nuto iznenada goleme bede! Rekoše: »Što nas to snađe!

A ako li vi to nećete učiniti, znajte da ne damo, ako što bilo! Ako vam je što mučno i teško od nas, mi kako smo ovde došli tako ćemo uzeti što imamo svoje dobro, te lasno na stranu i otiti.

ta sveti Dimitrije taki izađe pred njih na sretenje kano k nekim običnim poznancem, carevim komornikom, što su od cara došli i hoće da mu iskažu carev habar i ugovor štaradi su poslati k njemu.

pre znao, toliko vašega ovde dolaska besramstvo i brigu, to ja ne bih ni kazao za vas mome gospodinu da ste vi ovde došli, niti bi mu njegova ćivota rad vas otvorio, a ni stupova onih krasnih s mesta im kretao.

Zaštono su već u ono dobi bili došli Araviteni s vojskom pod grad da ga biju i mnogi su se građani bili razbegli i izašli iz grada, te otišli na strane

Za dobre ih motre, pak zapita onih što oko njega stojahu, reče im: »Braćo dobra, otkuda su to došli k nama ti hubavi sveštenici u tome krasnu se odelu? Da čudno krasnih ljudi svetla obraza i lepa im odela!

GODINE HILjADU SEDAM STOTINA ČETRDESET PRVE ŽENAMA Prazni došli prazni i doma pošli. Crkva je mesto nebesnoga naseljanja s mobom našom i učenjem, a mi je učinismo pazarom i uličnom

O CRKVI I KRČMI Tobože došli smo u božiji sveti hram na bogomoljstvo, sastali se da s Bogom probesedimo, pojati mu i čatiti...

Da đavo svoju košaru s čoveka ne čini ... Ko što čini, sve sebi čini. Đavo ne spava udilj. Prazni došli, prazni doma pošli. Motri našto se kraj dokonava; a iza zla, svakad se boljem nadaj.

Jerno svi smo mi ovde isto jedni putnici, došli i kano gosti po bircauzi sedimo, a ne u naši domovi. A birt je ljut i opak; kako se što malo rasrdi na koga i nije mu

Zašto taki pred njega svakojake ljude puštam! Zato pak neke i natrag mi ih valja vraćati, nek idu otkud su došli; paziti od uhoda i od vatre; ko li ne bi kteo ustupiti, onoga špuškom u bok; ako li se ko počne inatiti i na silu

Ako su koji god i lepše smotrili, neka da čekaju poružnijih, a vas hvalim, koji ste došli ponapre, i njih pak milujem koji dođu za vami, kroštono njezina je poruka u čuvenju a ne u očiju. A što li je to u čuvenju?

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

) tetka Doka, kojoj su fes i šamija došli već malo više nakrivo, i tako izdavali njeno raspoloženje. A zatim se podigoše sve s minderluka; Dena im već okrenula