Upotreba reči dragi u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

grob i mrtvačka glava... Jest, dragi prijatelju, život je žalostan! I teško onome koji se usudi te tužne listove u golemoj knjizi života prevrtati!

Tako su, dragi prijatelju, sudili Madžari Srbima, a tako isto i Austrijanci Madžarima. — Ti li si taj, što oslobođenje vasceloga Srpstva

boga slobode... I moj otac, dragi prijatelju, beše u to kobno doba osuđen — na smrt. Ali tu presudu ne mogoše dušmani naroda našega izvršiti.

Eto, dragi prijatelju, sa toga mi dobroga oca osudiše na smrt. Sa te goleme krivice njegove morao sam i ja ostaviti nejaku braću i

Video sam junakâ. Gledao sam malene srpske četice gde, kao plevu, razveju čitave batalijune Madžara... O, veruj mi, dragi prijatelju, da nema pod nebom junačnijeg naroda od srpskoga... ali ni nesrećnijeg!...

Al’ doći će dan... i svaki će narod dan svoga vaskrsa slaviti! . . . . . . . . . . . . . . . . . . Nisam mogao, dragi prijatelju, da ti pripovedam o tužnoj četrdesetdevetoj a da prećutim besnu četrdesetosmu godinu... Obe su užasne!...

Eto, dragi prijatelju, od sviju naših veština pesništvo je na najvišem stupnju: pa kaži ti meni koliko nas ima koji bismo umeli i

Ona je ućutala, sirota, a po uvelome licu zaigrala je rumen koja se katkada viđa i na obrazima umirućih. — Da, da, dragi prijatelju, — reče ona, — kao što je siromah otac moj u tome tužnom času bola svoga prorekao, tako je i bilo.

Posle sam osetila kako me ljubi... Ah, ta hiljadu poljubaca razblažavaše plamen na mojim drkćućim usnama... Ne, ne, dragi prijatelju, to beše jedan jedini poljubac koji mi celu gorčinu mučnoga života i danas na uvelim usnama sladi...

Oh, da znate vi, dragi prijatelju, kakva je to naslada prolevati suze na grudima vernog prijatelja il’ ljubavnika!... Na njegovim grudima bih vek

— A ja, bogami, mislim da me vi pitate da li poznajem krojača Miletića? A vi me pitate za Svetozara! To je, dragi gospodine, sasvim drugo! Ja brata Svetozara ne samo da poznajem, nego ga i visoko poštujem.

Šta je u njemu izgubio? Da li strica? Ili brata starijega?... A on, kad bi hteo, ovako bi vam odgovorio: „Dragi brate, izgubio sam prijatelja!...“ Taj čovek beše stranac, pa je u tuđoj zemlji našao prijatelja!...

Obradović, Dositej - BASNE

često napominjati i govoriti sasvim je otlično od višerečenoga, ovo je tome podobno: kad smo uvereni da smo kome mili i dragi, i kad to želimo i tome se radujemo, po sto puta na dan ljubeznim svojim da nas naziva, milo nam je čuti.

Sad vidim da su ljudi bez pameti, koji toliko mare za jednu vešt što nit se da izesti ni popiti.” Naravoučenije Dragi kamen ovde znači mudrost i nauku, a petao i njegovo govorenje predstavljaju onoga koji ništa ne počituje razve što je

Sjaše, pozdravi nas, skine pune bisage sa sedla, dâ konju put u dolinu na pašu, sedne kod nas i počne mi besediti: „Dragi brate školniče, mi se jošte ne poznajemo, ali dobri ljudi lasno učine poznanstvo, brzo ćemo se, ako bog da, i bolje

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

Car primeti na meni tu zabunu i brigu, pak posle nekog kratkog ćutanja reče mi sasvim blagim glasom: ,Moj dragi kneže, ja se od vas i od toga naroda uzdam i nadam da ćete vi pomoći mojoj vojsci, moga i vašega neprijatelja prognati.

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

— Čujem, dragi aga! - odgovara siromah, a sav strepi da se ne bi što izrodilo. — Daj da ijem! — Sad, sad, aga! - viče on i skače,

— E, moj Mašo, moj dragi brate!... Nijesam ja za ova posla. Ovdje treba Mujo iz Bogatića, a jok ja! — Ti si dobar čovek, efendija!

On prvi treba da me pozna! — reče Marinko. — Ne, ne, ne!... Krvi neću!... Ja hoću čovješki! — Ama, dragi efendija, uzalud ćeš ćoravoj kvočki drobiti! — Ja neću krvi!... Ja hoću da ovi narod vidi da mu ja nijesam dušmanin!..

On reče da ga puste. Po licu Marinkovom poznalo se da nešto ima. – Šta je, Mašo? – Dobro je, dragi aga! – A kako je dobro? Marinko mu ispriča ceo događaj, samo što je i sam mnslio da je Stanko mrtav.

Želio si da miriš Crnobarce — želja ti je ispunjenja. — A gdje je Lazo? — Bogami, dragi aga, to ni ja ne znam. Pobegao je u šumu. — E, moj lijepi bratac, ti mi ga moraš naći! — Hoću, naći ću ga!

— Viknu on kako Marinko prekorači prag. — Gdje si?... Čekam te, evo, već dva sahata... — Evo me, dragi aga... Malo sam se zadržao — odgovori Marinko, smešeći se i skidajući štapom blato s opanaka. — Jesi ozebao? — Nisam.

Nego, danas nam ne pođe za rukom. Okrete se, ojađenik, narodu pa stade besediti... E, što jest — jest, dragi aga; da to ne beše tvoja volja, i ja bih se zaplakao! — A narod? — More, rastuži se!...

Najedanput stade i okrete se Marinku. — Ti znaš šta ja hoću? — reče. — Znam, dragi aga. — Pa, de! Reci mi tvoj plan!... — E, evo ti Crne Bare! Znam je kao svoju kuću!

Ti govoriš tako mudro da bi mogao pašovati s takom pameću!... Marinko mu poljubi skut i ruku. — Hvala, dragi aga! To što mi reče volim nego nebrojeno blago. Nego... — Šta? Šta želiš?... Išti!...

Šta si ono uzviknuo: „da mi je!” Marinko ga pogleda dugim, značajnim pogledom. — Drugi put, dragi aga, drugi put! — Ama sad hoću! — Nemoj! Bole Drugi put! — Ama reci mi: koga si još mislio zavaditi?...

Nema ti u njima iskre one duše domaćinske, nego... kako da rečem... sve je, brate, nekako hajdučko... — Hvala ti, dragi aga, što tako lepo misliš o mom Lazaru... On je pogrešio što je pucao na onog nesrećnika... — Je li, čovječe!...

Pa saže glavu i uzdahnu... Ivanu se gotovo sažali... Pomisli: zaista mu je teško... I reče: — Nemoj se kariti, dragi aga, nemoj! Ljudi smo, pa pogrešimo. Mi smo se sklanjali od tebe, kao velimo: šta ćeš, stranski je čovek...

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

Sačuvaj ga. Možda ćemo mu se kad slatko smejati. Tvoj pobratim VII pismo U N., 17. VІІ 187... Dragi pobratime, Odavno ti nisam pisao pisma bez „svione kosice”, „porumenjenih i pobledelih obraščića”, „malenih ručica da

Prosto ne treba na nju ni misliti, a to je laka stvar. Tvoj pobratim ІH Pismo U N., 14. XII 187.. Dragi pobratime! To je bilo ovako. Ona je bila vesela, kô što sam ti već kazao.

Mu name іѕ hateful to myѕelf Bacauѕe іt іѕ an enemy to thee; Had І іt wrіtten, І would tear the word. Dragi pobratime! Na svaki način, ti nisi očekivao tako brzo mojega pisma, nisi ni mogao očekivati.

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

i ne zove u svatove (jer kad se slučajno opije — a to je redovno slučaj kod njega — tera svakoga da peva pesmu: »A-a-a, dragi brate komšija, ako ’oćeš veseo biti, a ti moraš s nama piti«, pa sipa za vrat vino; a i inače je nesnosan), — onda zlo

Dobili goste, pa se nikom i ne fale! A, a, daću ja vama! Gledaj ti samo nji’! E, sad predstavite sebi, dragi čitatelji, da ste vi nešto namesto gđe Side: kako je izgledala i šta je pomislila gđa Sida kad je taman počela, a gđa

Oni su se razgovarali o letini, o banatskoj pšenici i o vlaškoj pšenici. — I dobro je i ne valja, dragi susede — veli pop Ćira — što je tako ponela godina.

— E, vi, mamâ uvek preuveličavate! — brani se Melanija. — Sve vam je ta, dragi gospodine, pročitala — veli gđa Persa — sve srpske, a tek šta mislite za nemecke knjige!

— E, da!? A otkud to sad, gospodar-komšija?! A zašto kao da ne možete razgovarati?! K’o i dosad, dragi komšija i kolega. — Ta...

! Pa koga to ne bi naljutilo, rec’te, po duši, dragi čitaoci! Jer ako ćemo pravo i objektivno, u čemu je Šaca umakao Timi?

— Eh, pa onda što smo i pili uzalud, i pre vas, drugima, manje dostojnima. Trebali smo prvo u vaše zdravlje, dragi moj i retki moj goste, česnjejši gospodin-Ćiro! Al’ neka, — možemo još sve i popraviti.

— Možemo, možemo! — veli pop Ćira, omotavajući šal oko vrata. — E, pa sad, dragi domaćine, da se rastajemo. Fala na dočeku. — O, na malo, na malo! Kamo sreća, pa da me se počešće tako setite!

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

— Dobro; ja sam i s tim zadovoljan; ja hoću. — E dobro, dragi. Sad opet ja iskreno da pitam šta vi imate? — Imam dve kuće u O.

zbog takovih glasova odustao, trebalo ga je lepim rečima obvezati; zato je Julka ovo pismo Čekmedžijiću pisala: Dragi gospodar Čekmedžijić! Mi smo, hvala bogu, svi zdravi.

— Drago mi je osobito. I Gledić se već vratio. — A, dragi Gavro, otkud vi? Drago mi je! Ljube se, a Čekmedžijić se klanja. — Ovo je moj rođak, Ljuba Čekmedžijić, trgovac u O.

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

— Dakle, druže? — Da, kad se mora onda drage volje! — Dragi Jurišiću, tebi je lako, sam si. — Nikom nije lako pa ni meni, — odgovori Jurišić.

Dođi, oh što pre dođi! O dođi u pomoć, dragi, tvojoj dragoj Jeleni.” I sve dok je tako čitao, Hristić je ludo živo osećao kako rumeno meso onog vitkog tela, što

da sam pametna kao ti, pa da nađem nove, nikad nerečene izraze ovom osećanju, ovom blaženom snu, iz koga me ti, je li, dragi, nikad nećeš probuditi, je li da nećeš? Pogledaj kako drhtim, kako sva, sva drhtim. Osećaš li kako blistam od sreće?

Afrika

čak bez i jednog sluge, i utoliko više sam što Sikaso nije u nekome jedinstvenome predelu, gde bi šume i reke bile dragi prijatelji.

Njino vrlo tamno a ipak prozirno zelenilo izgleda, u opštem žutilu savane, kao skupocen dragi kamen. Pokoje usamljeno, u ogromnom prostranstvu, nežno drvce kapoke pokriveno crvenim cvetovima. Crni prolaze.

Kažem vam, dragi gospodine, da je Martinik ne samo lep, već i stvarno lep. Kako ćete se vi osećati divno tamo sa onom mladežju koja je

Popović, Jovan Sterija - TVRDICA

JANjA: Kirije imon! Gospodin notarius, kakvo je to slovo? MIŠIĆ: Dragi kir Janja, vi znate šta je car, i carska zapovest. Ko protiv cara ide, može li se nadati milosti?

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

Ona je rekla, ocu, da živa neće napustiti one, koji su joj bili postali mili i dragi u životu. Isakoviči su bili – kao neki talas – poneli tu lepu, riđokosu, Šokicu. Ona je samo među njima bila vesela.

On će ih čekati u Tokaju. Gospoža Kumra plakala je za Pavlom, iskreno. Oni su, pre tri godine, bili jedno drugom vrlo dragi, iako u tome nikakve telesne veze nije bilo.

Posmatrajući Božiča i Božičku, pomisli da oni jedno govore, a drugo osećaju. Katkad su, očigledno, bili dragi jedno drugom, a slagali se u mnogo čemu.

Nikad, da znaješ, nismo bili jedno drugom, toliko mili i dragi – tvoj mi obraz, sad, na srcu leži. Petrova si, ali kao i moja da si.

Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše

Jao-mijao, alaj si nepravedan, dragi moj čiča! Ko krao? Ja? Vjerujte mi, nikad mi krađa ni na um nije padala. Ja samo priđem komadu slanine, dodirnem ga

Zbog toga on oprezno napomenu: — Molim te, lakše malo s tim tvojim noktima, strah me je! — A i ti, dragi prijatelju, ne mrdaj mnogo njuškicom ispred mog nosa, jer, znaš kako je, mogu se ja ovako u mraku zaboraviti — iskreno

Držao se slanine sa sve četiri šape i samo kroz nos gunđao: — Dragi moj Mišu proroče, čim se najedem, zagrliću te, poljubiti i proliti suze radosnice zbog našeg ponovnog sastanka.

Nušić, Branislav - POKOJNIK

PAVLE: To ne, dragi nasledniče, ali sam mislio predusrešćete me radošću kojom se u porodici predusreće u takvim izuzetnim i neobičnim

Ima tu nešto!” SPASOJE: Moja će se ćerka venčati kad je meni volja, a ne kad je gospa-Dragi volja, a pozivnice je lako i po drugi put štampati. AGNIJA: I nije to samo gospođa Draga.

(Spasoju.) Vratimo se, dakle, maločašnjem ćaskanju? Recite mi, na primer, moj dragi i najbliži rođače, recite mi: hoćete li i vi što svedočiti? SPASOJE: Kakvo je to pitanje?

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

Čini mi se kako je ubeđen da je on Evgenije Onjegin. On? Bože dragi! On koji je u Karanovo došao odmah posle prvog svetskog rata, sa ženom uvijenom u krzno i s dve mačke.

Mala crvenkasta, ludo hrabra tačkica koja se uputila nekamo. Bože dragi, da nije to usamljeno i očajno čovekovo srce koje beži?

Mrtvi i pokopani, sa spomenicima po parkovima, oni mogu da budu čak i dragi! Pomislih na knjigu koju ću napisati jednoga dana. Biće to knjiga o krvi i seksu.

Ono? Kladim se da mala ima komisionske grudi! Šta, šta si rekao? Ništa. Kupi nove uši, Rašo Vojvodiću. Nove uši? Bože dragi, Tomo! Uzeću i za tebe jedne. Ima na klanici kakvih hoćeš. Za tebe bi svinjske bile sasvim dobre. Uši?

- Nekakvo takvo đubre, dragi moj! - Da pozvonimo još jednom? - predložio sam kad se već sve smirilo, ali Rašida odmahnu glavom rekavši da su sad

- Izgledaš kao Sijuks Indijanac, Atamane! - Kao šta? - Kao Sijuks Indijanac kad izvadi ratnu sekiru. - Bože dragi, Rašida! Govori da mogu da te shvatim!

Sada sam znao da će joj reći, da će joj izručiti sve o meni, o pismima i Markoti, o svim tim gluparijama, Bože dragi! - Misliš li da ona Markotu čeka, Slobodane?

Kroz pola sata, kroz sat, u redu, sve ovo će se završiti i mi ćemo se naći na skeli. A onda, a onda? Bože dragi, kako sam strpljivo čekao kraj tog školskog čuda, iako to nije bilo jednostavno.

To je postepeno počinjalo da me izbacuje iz kože. Rašida je, Bože dragi, pa ona je morala da stigne! Ona bi morala već da je tu!

Nešto slično obećao sam i Rašidi. Rašida, Bože dragi! Zašto ta šašavka ne dolazi? Da ne čeka sunce na tanjiru? Uzeh jabuku i počeh da je žvaćem, ali me je bolela koža na

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

Dugo čeka, pa tek jedared javi mu pošta da su novci sa pismom stigli. Otvori pismo i čita: „Dragi Šamika, Tvoje pismo primio sam. Ja sam zdrav, no to me veoma opečalilo, kad sam čuo da se u moru kupaš.

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

U očekivanju, dakle, tihe, vidne noći, počeše da provode večeri septembarske, ne znajući da se, u tuđini, njini mili i dragi, ostavivši mrtve, vraćaju na zimovanje.

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

Devojka koja tuguje što dragi ne mari za nju i njenu ljubav, koja se oseća nesrećnom i nemoćnom da izmeni svoj položaj, a pri tome ne može da se pomiri

mrak mrači, niti put puca, niti nebo ječi, niti zemlja zveči, niti streha njišče, niti voda huči niti gora puči, već moj dragi N. za plotom kleči, od srca ječi, crko puko dok k meni ne došao.

“ Ove snažne reči, koje devojka sa strašću izgovara, veruje se, ne mogu ostati bez efekta — dragi koji za nju ne mari mora dojuriti ma gde se nalazio.

Veliki broj muških i ženskih imena nastao je od prideva „drag“: Dragi, Dragan, Dragoslav, Dragovan, Dragoljub, Dragiša itd.

Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE

Tražim pomilovanje, dragi care, za one koje su od mladosti rane privolele se carstvu poezije, koje trepere vazdan kao breze, i mesečinom se

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

Televizija! Da sam samo znao, mogao sam još tada kazati ravno u kameru: »Dragi gledaoci, današnji dan obilovao je događajima; kako u zemlji, tako i u inostranstvu!« Bio bih prvi. Ovako — ništa.

Ne, nisam sebičan: volim da svi vide filmove koji su mi nekada bili dragi, ali mislim da nije u redu što za to više niko ne plaća dugim čekanjem u redu i neizvesnošću hoće li biti karata kada

boce gasa, precrtavate jednu po jednu stvar na listi sopstvene zaboravnosti; jeste li zaključali otirač »Dobro došli dragi gosti« lancem, jeste li poneli svoje tablete bez kojih više ne možete, kome ste ostavili ključ od kutije za pisma, da

Matavulj, Simo - USKOK

— Ali ja ne pristajem da se Milica uda izvan moje kuće! — reče Miraš. — Dragi prijatelju, ti te vlasti nemaš, reče mu blago vladika. — Ako će knez da je dâ za tvoga sina Stanoja, može, ali ne mora.

Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA

MUŽ: Gle jako! A kako bi se ti udala? ŽENA: O, misliš ti da tebe nije bilo, ja bi plela sede kose? Moj dragi, imala sam ja prosioca, te još kakvi! MUŽ: Pa si opet volila mene. ŽENA: Dabome da sam te volila.

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

(„Čuo Rade, nasmijao se i oprostio kao što bi, valjda i dragi bog učinio”.) Po nekom drevnom nauku deda Rade uvek zna šta se pristoji, a šta se časnu čoveku ne pristoji.

Deminutivi, ta pusta nežnost i samozaljubljenost jezika, posebno su Ćopiću dragi. On deminutive gradi od svega: od štogod će sačiniti štogodarce, zamenicu koja se vratila imenici, ili, možda, stoji

Koliko je jaka veza između detinjstva i preostalog sjaja u očima, toliko smo daleko od smrti... PISMO OSNOVCIMA Dragi dečaci i devojčice, Pročitao sam hrpu vaših literarnih sastava, zapravo ono što su vaši nastavnici izabrali kao

Sremac, Stevan - PROZA

A posle male počivke zapitaće: — Aaa, ovaj... kolika je suma? — Pa četiri stotine dinara, dragi priko. Treba mi, pa ne mogu da čekam.

I, doista, pošto je malo prošlo, g. Paja je morao nešto misliti i razmišljati. I onda kad ste mi dosad, dragi čitatelji, verovali, dopustite mi da i na kraju ove pripovečice budem tumač gospodin-Pajinih misli.

Radičević, Branko - PESME

13 TUĐIN 15 AJDUK 18 PUTU KRAJ 21 VRAGOLIJE 24 SRETAN PASTIR 28 DRAGI 30 MOLITVA 37 ŽELjA 39 JADNA DRAGA 41 NEKA SUNCA 43 RANE 44 SLATKA MISLI! 49 JADI IZNENADA 51 KLETVA 54 ?

VOM KARLOVITZ 547 DRUGE REDAKCIJE 549 PESME 550 I 550 RIBARČETA SAN 551 VRAGOLIJE 553 OPROŠTAJ DRAGOG I DRAGE 556 DRAGI NA PUTU 557 DOLAZAK DRAGOGA — 6/1.

Oj ti goro štono gajiš Mile pesme, mile tice, Oj livado što se sjajiš Puna rose i travice — Dolo, stado, janjci dragi, Vrulo, cveće mirisavo, Mili vetre, vetre blagi, Oj izvore, zdravo, zdravo!

“ Putnik ište, otac daje, Eto putu dođe kraj, Al' i moja ruka daje, Dragi rode, pesmu naj! 1843, 5. dek. VRAGOLIJE Momak ide vragolan, Po gori se širi, Lep je kâno lepi dan Što kroz

(1843, dek.) DRAGI Petli poju, eto zore, Zbogom, draga, ja odlazim, Tuđe dole, tuđe gore Valja meni da polazim, Ta za leto, za

„O mani se tuđa sveta, Kod kuće je, veruj, bolje, Man' se, dragi, puta kleta, Man' se znoja i nevolje, Oh kad sunce letno plane, Oće junak da sustane.

Nebom tresnu plai gromi, Kad iz neba kiša grune, Vrelo nadme, most polomi, Nigde stana, voda svuda, Kud ćeš onda, dragi, kuda?

„Al' tek što ti noga kroči Da uniđe u pećinu, Al' na susret zver ti skoči, Gladna zverka na te zinu, Nemoj, dragi, nemoj ići, Loša kob te može stići.

„Dakle ide sunce moje, Oće dakle da se skrije, Gledni, dragi, zlato svoje Gledni srce kako bije, O mome mogu mi t' oteti, Ja ću dane svoje kleti.

Ali možda zdrav on oda, Možda drugu sada voda, Suze moje, teške suze, Dragi drugu možda uze! Suze moje, velji jade, Drugu grli dragi sade, Drugu stiska on na grudi, A ja sama, sama tudi!

Suze moje, velji jade, Drugu grli dragi sade, Drugu stiska on na grudi, A ja sama, sama tudi! Usred mora gle vrletak, Onde samcit jedan cvetak, Naokolo

Ko silazi ono tuda, Da l' mi oči dobro vide, Da l' to vranac njegov ide, A na njemu, Bože moj, Da l' je ono dragi moj?“ Četa bliže, pa sve bliže, Već do beli dvora stiže — „Bože mili, Bože blagi, Ta ovo je bogme dragi!

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

SLjEZOVE BOJE Književniku ZIJI DIZDAREVIĆU ubijen u logoru Jasenovac 1942. DRAGI MOJ ZIJO, Znam da pišem pismo koje ne može stići svom adresantu, ali se tješim time da Će ga pročitati bar onaj koji

Pišem, dragi moj Zijo, a nisam siguran da i mene, jednom, ne čeka sličan kraj u ovome svijetu po kome još putuje kuga s kosom.

Zbogom, dragi moj. Možda je nekom smiješna moja starinska odora, pradjedovsko koplje i ubogo kljuse, koje ne obećava bogzna kakvu trku.

— Da, da. U po dana, u po noći, kad ti god drago, samo ga otvoriš, a on ti cak, cak! — toliko i toliko sati. Ehe, dragi moj, a ti ne znaš ni na koliko si mjesta šupalj, a kamoli što drugo. Djed poučno digne prst.

Konj je Rade Ćopić, to si i sam kazao. — E, vidiš, pobro, da si bacio čifte u prazno. Nije tako. Ne znaš ti, moj dragi, šta je konj, odmah se to vidi.

E, moj dragi, tako ti je to. Bila je pokojnica, pravo da se kaže, svakakva, to ja najbolje znam. I popiti je voljela, bog joj dušu

— Rđak jedan — korio ga je djed izbolovanim glasom — šta on zna šta je svoja muka. Predomišljao se dragi bog bi l načinio goveče il čeljade, pa tako ispao brat Sava.

— Hajde, kad si Jovo, valjda te sam dragi bog šalje k meni — miroljubivo je govorio djed, odmah gotov da primi i toga strmoglavca.

— Ćuti, ćuti, džandarčino, ne pogani česnice! Zar se ne bojiš da će te dragi bog sažeći? Uživajući u djedovoj zabuni, Vuk nastavi da kazuje šta sve „pametan svijet“ radi u mlinu i oko mlina.

Aja, bome, ne smijem. Ti bi se tamo bečio u svetitelje ko tele u šarena vrata. I šta bi mi onda kazao dragi bog, a? Rade, Rade, rekao bi prijekorno i digao svoj sveti prst, zar ti u moj dom šalješ ovako jedno beslovesno bravče

— Ehe, jeste, bogami, još prije nego smo se iz Like doselili, unazad četrdeset godina, bila je u Manitoj Dragi jedna Marijana, hajdučki jatak. Da to ne bude ta?

Kao da čita djedove misli, i Veselica zavreči s druge strane ognjišta: — Kakav dragi ajdamak u šake, pa po goloj starki ožeži, ožeži! Eto ti njemu najboljeg lijeka.

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

Hajde! Reci samo, pa eto mene da te vodim u kuću svoju, raj tvoj!“... Od treće mantafe čuh samo svršetak: „— — — Dragi, dragi! dođi doveče, biću na kapidžiku. Evo već tri dana kako čuvam jagode za tebe.

Reci samo, pa eto mene da te vodim u kuću svoju, raj tvoj!“... Od treće mantafe čuh samo svršetak: „— — — Dragi, dragi! dođi doveče, biću na kapidžiku. Evo već tri dana kako čuvam jagode za tebe.

Dođi! Koliko puta čekam u bašti i gledam na tvoj pendžer... Dragi, dušo duše! dođi da osetim raj svoj i izumrem na ust’ma ti?“... I kita se pojavi. „Čija je?

„Prvi put iziđoh u baštu, uzabrah cvet, pomirisah ga, ali iz njega iziđe osa i ujede me. Tako i ti, dragi. Prvi put kad me vide, slatko me po gleda. Posle, zamrsi kose moje guste, raskopča jelek, razgrnu grudi i ljubljaše me.

Srce mi puca, ali još te volim. Idi drugima, ljubi ih, celivaj, pa opet dođi, dragi, meni. Ne ljutim se ja, već hvalim Boga što mi te dade.

Dođi, dragi, dođi, mili!“... I otpočeše se ređati sve lepša za lepšom. Sunce beše već klonulo, hladovina se raširila, a iz bašte

Đerđev ne mogu da držim. Ako vezem, vezem tvoje oko i usta; ako pevam, pevam tvoje pesme! ... Ah, da znaš, dragi, kako te željno čekam? Kako mi sva snaga trepti kô list na gori... Ah!“... Mati umuče.

Ruke im lete na rad, a okolinom se razležu reči pesme: Vetar duše, vetar duše, al’ — katmer miriše; Dragi dragoj, dragi dragoj sitnu knjigu piše! — Cvet — o — o! — klikće Stojan i odmiče se od nje, da bi je bole video.

Ruke im lete na rad, a okolinom se razležu reči pesme: Vetar duše, vetar duše, al’ — katmer miriše; Dragi dragoj, dragi dragoj sitnu knjigu piše! — Cvet — o — o! — klikće Stojan i odmiče se od nje, da bi je bole video. — Šta ti je?

to beše Stojan koji, udaljen, idući valjda kući, pevaše onu istu pesmu: Vetar duše, vetar duše, al’ — katmer miriše; Dragi dragoj, dragi dragoj sitnu knjigu piše! — Oh dosta, dosta! ...

koji, udaljen, idući valjda kući, pevaše onu istu pesmu: Vetar duše, vetar duše, al’ — katmer miriše; Dragi dragoj, dragi dragoj sitnu knjigu piše! — Oh dosta, dosta! ...

Obradović, Dositej - PISMO HARALAMPIJU

Obrati lice i TVOJ pogled blagi! Na dedova TVOJI(H) narod dragi. Na Serbiju bednu, i na Bosnu Koje trpe rabotu nesnosnu.

Kostić, Laza - PESME

Pokojniče dragi! senko il' duše! prijane, pobro, Srbine, druže! Il' grobni nizu! il' rajski visu! uveli cvete! odnet mirisu!

samo jedan glum, al' prema tom su drugi glumovi kô prema suncu sitne zvezdice; vaseljena je samo kutija, da sobom čuva dragi kamen taj u sedam boja što se preliva i svaka boja jednu kaže strast: taj glum se zove: tajna večera, junak je bog u

” uzdiše bula, „tu je, oh, tu je, duša je čula, tu mi ga sveti rekoše oci. rekoše mi ga mladi uskoci, tu mi je dragi, oh bože blagi! Je l' mu još ljubav 'nako u snagi, je l' još onako, ili već vene, jer kaluđerom posta zbog mene!

Al' evo, bože, primi me bednu, primi me bednu, hudu nevrednu, Vodi me, dragi, Hristovu licu, pokrsti grešnu poturčenicu!

Al' što purpur crveniji, što sjajnija svila biva, sve je bleđe lepo dete sve tamnija Valadila. „Dosta, dosta, dragi babo! Moje srce ne izbira, srce moje samo voli neimara Minadira.

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

Danas mi je pšenicu opasao. Miloš počne plakati, a jarac mu reče: — Recide svome Divonji neka mi dođe sjutra na Dragi Kamen na megdan da se ogledamo. Tako jarac i ode.

Sad mu Miloš reče: — Bio je ovdje mladi divlji jarac, koji mi reče: — Reci, veli, svome Divonji neka mi dođe sjutra na Dragi Kamen na megdan da se ogledamo.

Ujutru pođe Miloš s Divonjom i dođu do Dragog Kamena. Kad oni tamo, al' jarac već čeka. Sad se pripne i Divonja na Dragi Kamen, te je se bô s jarcem čitavi dan do podne: najedanput se jarac skondrlja sa Dragog Kamena i sav se raspane.

Gdje ti je Divonja? Danas mi je pšenicu opasao. Kaži mu neka mi dođe sjutra na Dragi Kamen na megdan, pa ako mi dojača, neka mu bude sva moja pšenica za pašu.

kako je dolazio stariji jarac od prvoga, i kako ima mali krš na glavi, „pak je poručio, veli, da mu dođeš sjutra na Dragi Kamen na megdan, pa ako mu dojačaš, da ti bude sva njegova pšenica za pašu“.

Gdje ti je Divonja? Danas mi je popasao svu pšenicu, zato mu kaži da mi dođe sjutra na Dragi Kamen na megdan, pa ako mi dojača, neka se hrani pšenicom do mile volje, ali čini mi se da mu ne vele više natrag.

Miloš mu sad reče da je bio jedan grdan i bijel jarac koji ima veliki krš na glavi, i kako ga je pozvao na megdan na dragi Kamen, da se ogledaju.

Sjutradan oni se najprije lijepo oproste, i onda odu na Dragi Kamen: kad oni tamo, ali stara jarčekanja čeka već. Sad se stane Divonja s jarcem bosti tako strašno da im je iz rogova

Kad su pred kadiju došli, zapita kadija hanumu šta hoće od njega. Ona odgovori: — Dragi efendija, neka mene i djecu besleiše ili neka me pusti.

Kad tamo dođe, dočeka je sestra, e bože dragi, nema kud bolje i krasnije, ko niđe nikog svog do nju jednu što ima. Borme se ona tu nekoliko dana pozabavila,

Kad i to ne pomože, snaša jednu noć u spavanju zapeva: Dragi s kraja, zlato do duvara, a u sredi ko pameti nema... Svekrva se probudi i zapita: — Šta to pevaš, ćeri?

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

Što si tražio čestitu ženu, kad si takve naravi? Misliš i mene kao onu prvu? O, varaš se, dragi, pre ćemo se rastaviti. (Odlazi s Leposavom.

(Na strani.) Ovaj bi mi dečko mogo pomagati pri pisanju zemljeopisanija. (Jasno.) Otkuda si ti, dragi? MANOJLO: Ja sam terzijski momak, no poznat sam sa Isajlom. DOKTOR: Kaži Perzerinom.

Zato bi dragovoljno i služio kod vas, samo da bi nauku pocrpio. DOKTOR (oda poduprvši njnjigom čelo): Moj dragi, ja vidim da si ti dobro upamtio ono moje izrečenije: „Čovek je čovekom samo čerez razumnu dušu“ i zato treba da se

MANOJLO: O, da lepi reči! Kad bi samo smisao njiov znao. DOKTOR: Znaćeš, dragi moj, jer svašta ima svoje klipe koje treba preći. Kako ti je ime? MANOJLO: Manojlo.

DOKTOR: To ćeš samo onda moći, kad dobro naučiš zemljeopisanije. Uči, dragi moj, pak ćeš postignuti, u kojoj zemlji vataju kite, gdi su lavi, sloni, risi.

Čuo si da je ovo zavedenije moje. MANOJLO: Valjda niste vi s pameti siđen. DOKTOR: Dragi moj, učenik učitelju treba da daje pristojnu čest; i nikako naprotiv toga; jer ja bi te odma oterao, da mi nisi nuždan

DOKTOR: Moj dragi, i ja sam treba jošt da učim. MANOJLO: A što sam Vas služio? DOKTOR: Za to ću ti platiti, pak ti idi, te gledaj, da

Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA

TRIFIĆ (gorko): Verujem. STEVAN: Jeste, milostivi gospodine. Začudo kako se naša gospoja izmenila. Meni kaže dragi Stevo. PERSIDA: Meni kaže Perso dušo. TRIFIĆ: Je l’ to istina što vi govorite? STEVAN: Vi ćete se sami uveriti.

TRIFIĆ: Zašto vi meni niste javili kad je polazila? STEVAN: Ja sam hoteo, ali milostiva mi gospoja kaže: neka, dragi Stevo, može biti da je milostivi gospodin u poslu, njega ne treba uznemirivati.

SULTANA: Ja nisam tvoja Pela, dragi Sreto, ja sam Sultana. SRETA: E, molim te, verujem, zašto kod Srete nema vina. (Preti joj.

STEVAN: Milostiva je gospođa otišla u šetnju. SULTANA: Ih! (Trgne se.) Ono je bila Sretinica, dragi Stevane. SRETA: Ha, ha, ha! Vidiš, Stevo? Samo malo ženi popusti, pak će te u tikvu saterati. SULTANA: Uh! (Trgne se.

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

Knezu Mihajlu Obrenoviću, naklonih se i rekoh mojim međunarodnim prijateljima: „Dame i gospodo, drugovi i drugarice, dragi gosti, imam naročito zadovoljstvo da večeras otvorim izložbu dela naše drage Anči.

: Drage dame, draga gospodo i dragi gosti, dopustite mi da ovu najotvoreniju izložbu u gradu proglasim otvorenom, a da istovremeno svoje buduće kritičare

Mislim, kad svi ustanu na levu nogu, ne bih se mogla zakleti da ih baš preterano obožavam. Ali, sve u svemu, dragi su mi! Ipak, oni su mi familija, a čovek, kao što je poznato ne bira svoju familiju, ako shvatate šta oću da kažem?

Rokfor, dragi moj mamlaze, nije ime britanskog ministra sopljnih poslova, već, takođe, vrsta sira, a sve ovo ti pišem zbog toga da ne

) I danas smatram da su ekstremiteti kod životinja stvar nesavršenosti prirode. Verovatno ste primetili, dragi doktore, ako me već pitate za moje mišljenje, mislim, vi ste prvi potegli tu temu, verovatno ste primetili da je život

Čiča Mića i gotovo priča! — Dragi doktore — rekoh sledećeg jutra — stojim vam potpuno na raspolaganju! Samo napred! Čeprkajte po mojoj sirotoj memoriji

Sve se nešto kao rasklapa. Mi smo ti, u stvari, dragi moj vojniče, jedna familija na rasklapanje. O! Čarli me, inače, strašno podseća na tebe. Neprestano se češe i grebe.

Čarlija. Već mi je dojadilo, dragi moj vojniče, da moljakam druge da mi daju dva kruga biciklom i da milujem, onako usput, tuđe O! Čarlije.

doba godine — masira egzaltirano uvek isti tip s ekrana — izmamilo je desetine hiljada Beograđana u okolna izletišta. Dragi gledaoci, nadam se da ste i vi proveli jedan izuzetno prijatan dan?

Ima li ičega lepšeg od knjavanja u neraspremljenim sobama iz kojih tek što su isfurali dragi gosti? Kuhinja je zatrpana blaženo neopranim tanjirima, pepeljare se još puše kao bivši vulkani, a visoko gore, pod samom

„ko krofnice!“ U devetku uveče stigoše nam i dragi gosti! — Izvinite, ovde je mali nered ... — kazala je ljupko maman, kojoj se od prašine uopšte nije videlo lice.

Dakle, dragi moj nepoznati noćni maseru s one strane žice — tebi govorim! — dogodilo se da je čovek nasumice okrenuo dva broja, i

Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA

MITA: O, gospodin baron, badava mi dajete. Ovde ni vircauza nema gdi bi čovek pošteno ručati mogô. ALEKSA: Tja, dragi moj, sad nisi u Madridu. MITA: O, tamo je život!

ALEKSA: A zašto? Nek se malo napati. JELICA: Zašto bi se patio, kad može i bez toga biti? Idite vi, moj dragi, u kujnu, pak ćete sve tamo po volji dobiti. MITA: Ljubim ruku milostivoj gospodični!

MARKO: No, boga vam, dragi, ko je taj gospodin? MITA: A mogu li vam podrobno opisati? Da je od baronske familije, to znate; familija je vrlo

MARIJA: O, lazljivico! Vratio si mi i ono što si mi izvarao, tek nisi prezente davao! MARKO: Dragi moj Batiću, ne što sam bolju priliku našo, ili što sam kakvo nevaljalstvo za tebe čuo, nego slučajno pronašlo se da smo

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

u tom, koraka meka, dopuzi Lisac, nečujna sjen, na njemu šešir, i torba neka, a glas mu mio i zameđen: „Pjetliću dragi, pjevaču jasni, zeleni repe, fesiću krasni, pšenice evo od svake fele, rumene, krupne, sitne i bijele, izići malo,

Mudrijaš hvata stazicu prijeku kroz mahovinu, prostirku meku, čuljeći uši, tiho pjevuši: „Pijetliću dragi s bataka dva, u dubok lonac nosim te ja, tamo je dobro, ja nisam grub. Krči mi trba, svrbi me zub!

kući šetka, navija krestu, ljepotan pravi, zeleno perje na repu četka, kad, eto, spolja — Lisac se javi: „Pjetliću dragi, pjevaču jasni, zeleni repe, fesiću krasni, pšenice evo od svake fele, rumene, krupne, sitne i bijele, puna je

“ Putuje Lisac prastarom šumom, uz kamenjare hajdučkim drumom, čuljeći uši, kroz nos pjevuši: „Pijetliću dragi s bataka dva, u dubok lonac, nosim te ja, dobro je tamo, ja nisam grub. Krči mi trba, svrbi me zub!

Proviri baka kroz oblak siv. „Unuče dragi, bio mi živ!“ Na zemlju Mjesec svjetlo toči, poljanu malu zracima tače, a onda stade i širi oči: neki mališan u

Smije se baka vedra ko dan, ostavi oblak, i skoči van. „Unuče dragi, sila si, znaj! Ovamo brzo, ruku mi daj!“ Trže se Mjesec, bake se plaši, sada će misli, početi boj, pa brzim

magarac, vatra sama, raspali ga kopitama i još njaknu, vrlo ljut: „Dragi goso, srećan put!

VEČITO LETO Visoke trske zelena ćuba njiše se pokraj reke. Močvara tu je, zavičaj dragi grlatog žapca Kreke. Tu Kreko vodi veseli hor, sluša ga mesec odozgor.

Trska se njiše uz šapat blagi: svratiše malo, šetači dragi. U trsci pusto, umukli žapci, tišina legla nema, tek u plićaku, u vodi mirnoj, čudnovat putnik drema.

Prikane dragi, dosta je šale, najzad je račun sveden, pošto si mačka mučio glađu, ti ćeš biti pojeden. Paragraf prvi, poslednji

Zadatak pišem, kasno je doba, čuju se prvi pijetli, a dragi tata, strpljiv i budan, nad mojom sveskom svijetli. Prozora bezbroj u tamu sija, blista se čitav grad, a ja ih

BOLESNIK NA TRI SPRATA Našega starog doktora Jana telefon zove s Kalemegdana: „Doktore dragi, hitno je vrlo, imamo gosta, boli ga grlo!“ „Imate gosta? da nije stranac?“ „Pravo ste rekli. Jest, Afrikanac!

Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE

— To je smešno i glupo, kako mladež sada više ne veruje! — Treba jesti, treba jesti, dragi moji, ja sam gladan, gospodin je gladan, vi ste gladni i zato se i prepirete. — Izvolite ovde, gospodine.

— Ja se bojim da ga to ipak ne zamori. Mogao bih ga posetiti sutra. — Ne, ne, bolje je odmah, gospodine dragi, bolje je odmah. Vrlo će se obradovati, videćete. — Hajdemo onda!

Zdravo, prijatelji! — Otidi, Pablo, napred, da kažeš da dolazimo. Ovuda, kroz hodničić, dragi gospodine. Uđosmo u sobu dosta prostranu i svetlu, skoro u sobu nove kuće.

— Zdravo, dragi Pipo, sedi, sedi, molim te odmah i metni kapu... Tako. — Vi ste žena Pipova? „To je žena za koju on kaže da je stara

Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA

Ko je to tebi, boga ti, prijatelj-Mićo, rekao da je Agaton kadar da obrlati devojku? AGATON: Prvo i prvo, dragi moj mladiću, ja tu devojku prezirem, jer smo takvu rezoluciju doneli; i ja ne želim s tom devojkom ni da se sretnem, a

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

nejaku decu, koja se poveravaju njenoj brizi; ona bi ih sve odjednom izgrlila i ižljubila, tako joj postadoše bliski i dragi ovi mali divljačići.

U jedno vreme pomislih sad ćete skočiti, pa naročito biram nerazvijeniju decu. E, druže dragi, ne jedu se lubenice, dok se kopač dobro ne oznoji... Nego izvolite meni, u naš dom...

Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME

Jel’ ti tvrda moja desna ruka?“ Mara njemu tiho odgovara: “Vjeruj Jovo, i srce i dušo! Draža mi je, dragi, tvoja duša, Nego moja sva četiri brata; Mekša mi je tvoja desna ruka, Neg’ četiri najmekša jastuka.“ 108.

Srce moje, šta si požuđelo? Da bi Bog d’o svakom, ko što hoće, A i mene, što bi milo bilo! Da mi s’ hoće dragi smilovati, Da se hoće sa mnom pomiriti, To bi mene mnogo milo bilo; E se na me rasrdio ljuto, Da je za što, ne bih

lepe lepote Gde lepo poju devojke, Med njima moja devojka, Ona im pesme izvodi, U svakoj mene pripeva: “Ne dođe dragi, ne dođe! Ili mu konjic oronu, Ili ga glava zabole, Ili mu majka ne dade.

Ne ženi ga mladom udovicom, Već ga ženi lepotom devojkom.“ 114. Čudna ti mi godinica dođe! Kad mi dragi ispred dvora prođe, I pogleda uz pendžere moje, Čini mi se, do mora je moje.

Ako b’ te bratu trgala, Brat mi je ošô na vojsku. Ako b’ te dragom trgala, Dragi je od men’ daleko: Preko tri gore zelene, Preko tri vode studene. 123.

Otići ću u đul baštu, Otčenuću struk bosiljka, Šibnuću ga po obrazu: “Ustaj, dragi, ne ustao. Konjic vrišti, da se jaši, Soko pišti, da se nosi, Ljuba plače, da se ljubi!“ 130.

Konjic vrišti, da se jaši, Soko pišti, da se nosi, Ljuba plače, da se ljubi!“ 130. Moj se dragi na put sprema i peva, A draga mu konja sprema i plače: “Ti odlaziš, kome mene ostavljaš?

“ “Ostavljam te mojoj majci i tvojoj!“ “Šta će meni moja majka i tvoja, Kad ja nemam tebe, dragi, kraj sebe?“ 131.

krilom, pod nebom sokole, Ispod krila cv’jet bosiok baci, Ne bi l’ cvijet na mog dragog pao, Ne bi l’ mi ga dragi sjutra dao, Sjutra cvijet, a preksjutra prsten, Da se znade da se milujemo! 154.

“ 167. Akšam đeldi — mrak na zemlju pade; Dragi dragoj pod pendžere dođe. U drage mi sijelo bijaše; Sijelo mi dragu rasplakalo: “Jadna draga, ženi ti se dragi!

U drage mi sijelo bijaše; Sijelo mi dragu rasplakalo: “Jadna draga, ženi ti se dragi!“ “Nek’ se ženi, želila ga majka; Dragog majka, dragi đevojaka!“ I ode mi od drage sijelo.

“ “Nek’ se ženi, želila ga majka; Dragog majka, dragi đevojaka!“ I ode mi od drage sijelo. Stade draga pendžer pritvarati, A pendžeru tiho govoriti: “Moj pendžeru, moja

Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ

JELISAVETA: „Suviše sam nesrećan i bez toga!” VASILIJE: Tako. Sad ga ti budiš... SOFIJA: „Otvori oči, dragi starče! Vi ste samo sanjali! Saberite se!” JELISAVETA: „Zar on nije bio ovde? Zar mu nisam stisnula ruku?

Sa desne strane, na scenu ulaze Dara, Tomanija, Gina i Blagoje.) DARA: Šta je glumičice, ode ti dragi? SOFIJA: Kakav dragi? TOMANIJA: Zar si spala na onog batinaša? SOFIJA: Na koga? GINA: Ne zna na koga!

) DARA: Šta je glumičice, ode ti dragi? SOFIJA: Kakav dragi? TOMANIJA: Zar si spala na onog batinaša? SOFIJA: Na koga? GINA: Ne zna na koga! Na batinaša, koji mi sina ubija!

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

Ja stojim raspet sam na zidu, a Mesec mi blago probada rebra. SMIRAJ Setim se, kako su, u ljubavi, dragi, prvi dani. Kad su ruke tople, kad se oči slede, preletajući one kutove blede, oko usana...

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

Druga stvar, gospodine moj dragi, koja je takođe važna, to je što naša današnja vlada nema pristalica u narodu, te nam vojska poglavito treba za naše

— Pa i čudi me! — rekoh nehotično, iako se odmah pokajah zbog te nerazmišljenosti. — Niste vi, dragi moj, posvećeni dovoljno u stvari. Nije ovde glavno održati zemlju, već što duže održati kabinet.

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

No Kaja i Jula?... Ta vi i sami znate, dragi čitaoci, šta su one osećale. Kao mornari, koje su nekoliko meseci bacali vali po pučini morskoj kad ugledaju zemlju,

Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK

) SRETA (upadne u gomilu, grdi ih i izgura jednog). ČETVRTI GRAĐANIN: Dra... dragi gazda-Jevreme! Mi ovde, mi što nas vidiš i kako se uzme stvar. To smo mi.

JEVREM (za sve vreme bio je u velikom uzbuđenju i zabuni, gledajući netremice u tavan): Gospodo i braćo! Dragi građani i naši birači!

NAROD (spolja): Živeo! (Zatim se čuje pojedinačno.) Pst! Mir! Čujmo! Čujmo! GOVORNIK (spolja): Dragi brate i izabraniče narodni! Ti čuješ oduševljene usklike naroda, a poraz nasilja i nepravde.

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

To ime nosi poodavno, još kako se iz vojske vratio. Samo pisac ne zna, te vas, dragi čitatelji, zato i neće umeti tačno obavestiti: da li mu je to ime otuda što je u vojsci služio, ili ga je možda dobio

A evo kakva je to sreća bila. Kaži »Dragička!«, dragi brate Srbine, petstoletni paćeniče od Kosova, jer znam da će te ovaj neočekivani srećni glas obradovati kao i Sretena

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

Mudre glave, slavni naučnici, Našli i se u neprilici! ŠTA SU IZMEĐU OSTALOG RADILI STARI SLOVENI Dragi prijatelji, hteo bih da vam kažem nešto sasvim novo Iz života naših predaka, plemenitih potkarpatskih građana: — Stari

) — Te da tako zauvek raskrste s njim. Stvar jeste neobična, ali ti se Čitaoče, dragi, ničem ne čudi: Između Morave, Save i Tise Naiđoše dani ludi, zlehudi; Ne budimo zabrinuti nit kiseli, Jer i većih

Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC

KOLO Bog se dragi na Srbe razljuti za njihova smrtna sagrešenja. Naši cari zakon pogaziše, počeše se krvnički goniti, jedan drugom vadit

Bog se dragi na Srbe razljuti: sedmoglava izide aždaja i satrije Srpstvo svekoliko, klevetnike grdne i klevetu. Na razvale carstva

Tu smo grdno obraz ocrnili i od Boga dio izgubili. KNEZ JANKO Bože dragi, čudna dogovora! Bili ovo đeca poslovala? Ne smijemo činit što činimo, ne smijemo javit što je javno; neke misli na

Bože dragi, da ga san ne vara tê ovako starac uzletio? Sreća se je stara probudila: u Karuče, na kraju Crmnice, od petnaest hiljad

Ali ti se jošt hoće pameti — poteža je ova naša škola. MUČI OPETA SVAK I GLEDA PREDA SE. VLADIKA DANILO Bože dragi, koji sve upravljaš, koji sjediš na prestol nebesni te mogućim zažižeš pogledom sva svijetla kola u prostoru; ti, koji

Dok se jedna podiže zavjesa, treći dio od kuće otvori. Bože dragi, tu da vidiš čuda! Tu izmilje nekakvoga puka, to ni u san nikad doć ne može, svi šareni kao divlje mačke.

Dokle neko, da mu Bog pomože, iz onijeh panjegah zavika: „Bjež, narode, e izgore kuća!“ Bože dragi, da tu bruku vidiš!

SVAT TURČIN Ne dangubi, svatski prvijenče, sahati su danas kâ godine, hoće nam se Sulju udužiti. Bog je dragi nekolika dana tandarihe zemlji poklonio; grehota je da ih potkidamo. VOJVODA STANKO Čudne bruke, grdne mješavine!

moje oružje): noćas na san Obilić proleće preko ravna Polja Cetinskoga na bijela hata kâ na vilu; oh, divan li, Bože dragi, bješe!

Bože dragi, svijetla praznika! Kako su se duše prađedovske nad detinjem danas uzvijale! Igraju se na bijela jata, kako jata divnih

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

njima da se približi, da im dâ na znanje kako su mu, pored svega što ih je bio napustio, ipak oni jedini na svetu mili i dragi.

Pandurović, Sima - PESME

zna da dolazim verno Dragani svojoj, uz pevanje tica, Svežinom noći, pod lepotom zvezda, Kad instinkt snóva mrtvoj dragi kreće, Kad spava zora i spavaju gnezda, I bledim mirom uljuljano cveće.

Ja znam da sreću nesaznanju sanja. Njeni su dragi izumrli davno, Spušteni ispod smrčinoga granja, Obzor gde skriva povečerje tavno.

redu, Promiču kraj mene dani što su bili: Raskoš prvih snova u zlatu i svili, I mrtvi aprili, I radosti prošle i dragi profili.

TEODORA Ja nikad nisam volela, dragi moj. Ljubav je slabost, a ja sam krotila I divlje zveri i sav ljudski soj. U meni se jedna želja ovaplòtila: Ne da me

Ja bar nemam više vremena ni volje (To je odveć šturo i glupo — ne mogu!) Da se borim, dragi moj, za nešto bolje. Posvećujem svoje misli sada Bogu, I svojim bliskim, Prirodi što šalje Proleće.

Duše sviju stvari žive, dragi moj, Lutaju i žive... i ko im zna put! I jave se katkad živima kroz sloj Vazduha, k’o miris prijatan il’ ljut.

Život prošlih stvari, prošlih ruža vek, Davnih snova radost, starih jada dah Vetrovi mi dragi nose kao lek S mirisima tela što postaju prah.

Vetrovi su dobre veze, dragi druže, Sa svetom što više ne postoji sad; A mirisi duše što oko nas kruže Za trenutnu radost, za naš stalni jad.

— Niko, sem Ponoć ravnodušna, gluva; Naše reke teku pune teškog mulja. I ne čuju se bola krikovi; Izbledeli su dragi likovi, K’o izbačene stare listine.

Dane naše sreće u života maju, Dane pozne tuge vodi sudbe kolo; Ako sam mnogo štošta već prebol’o, Spomenici dragi o tome još traju.

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

„Ti lijepo znaš što si ti nama, naša perjanica i naša dika, a što smo mi tebi, tvoja krv! Bog dragi zna, a i ti, jesu li tvoji jadi i naši jadi! Ama nećemo tako!

“ „To ću vam pročitati od riječi do riječi, jer je ukratko.“ On razmota i stade prevoditi sa českoga: „Dragi brate, Nije treba da ti potanko kazujem moje stanje.

Ne znam što više, niti imam vremena. Zbogom, moj dragi brate. Tvoja sestra Elvira.“ „Jadna!“ rekoše ženske, kad Janko dovrši. On pokri lice rukama, pa ostade tako.

Šta će biti? Da ostaješ, ili da polaziš?“ „Moj dobri, dragi Adolf, moj vjerni prijatelju!“ poče Janko, tronut, uhvativši ga za ruke, onako goluždrava.

A vjeruj mi i sebe, jer je to djevojka, kakijeh je rijetko.“ Adolf se jedva razabrao od prvoga čuđenja. „Moj dragi prijatelju, sve je to čudno... Čini mi se da snijevam... Ja, ja ne znam šta da ti kažem...

„Tvoje sam mu ime nadjenula; „Kad ga zovnem, da me želja mine „Ne zovem ga odi k meni sine, „Već ga zovem odi k meni dragi! Mnogi su je prosili i kao udovicu, ali se ona ne šće više udavati.

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

(i duhne niza se). 3 (Kad pođe u kolo, uzme se za granu kakve voćke! pa se okrene na onu stranu, gde joj je dragi, i drmne granom, govoreći): Ja drmnuh granom, a grana zemljom; zemlja svim svijetom; sav svijet mojim suđenikom: crkao,

(I duhne na onu stranu, gde joj je dragi). 4 (Gata se sa paukom, koji se „zatvori u kakvu šuplju cijev od trske“, začepljenu hlebom sa obe strane: da bi dragi

4 (Gata se sa paukom, koji se „zatvori u kakvu šuplju cijev od trske“, začepljenu hlebom sa obe strane: da bi dragi došao na san): „O, ti malo pauče!

i na devetom moj dragi Petar (ili već kako mu je ime) kleči, od sveg srca ječi. Pitala ga Marija Anđelija: „Što ti, dragi Petre, klečiš, od

i na devetom moj dragi Petar (ili već kako mu je ime) kleči, od sveg srca ječi. Pitala ga Marija Anđelija: „Što ti, dragi Petre, klečiš, od sveg srca ječiš?

3 Opa, cupa, tanana Što mi nisi kazala, Da moj dragi boluje, Da mu nosim ponude: Od komarca rebarca, Od mušice dušice, Jednu kocku šećera, Da moj dragi večera; U

Da moj dragi boluje, Da mu nosim ponude: Od komarca rebarca, Od mušice dušice, Jednu kocku šećera, Da moj dragi večera; U rešetu rakije, Da se dragi nalije. 4 Cucu, rode pa rode, Ujak bere jagode.

ponude: Od komarca rebarca, Od mušice dušice, Jednu kocku šećera, Da moj dragi večera; U rešetu rakije, Da se dragi nalije. 4 Cucu, rode pa rode, Ujak bere jagode.

2 ČAUŠ SVATOVIMA Hej, kume debeli! Bio nam pošten s kumom i s mladenci! Zdravo bio! A ti, stari svate, dragi brate, zdrav bio, u lulu sjedio, kroz kamiš noge pružio, košulju zapio!

(Spolja uđe Guba, obučen kao luda, ili pajac, ili đavo). Druga scena Guba i pređašnji GUBA: Dobar večer, dragi moji gospodari koji jeste u ovaj dom sabrani.

Der mi siđi sa čardaka svoga na avlijska vrata! Devojka: Kako ću ti, dragi, silaziti, kad je majka odnila basamake u svojim džepovima.

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

“ Na to uzme dijete, povije ga, i objesi mu dragi kamen o vratu i na jedan listić karte zapiše: „Primi kume Boga i svetog Jovana a dar uzmi“, pa iznese dijete i ostavi

velika riba, te ona na suvo, i po glasu nabrblje ono dijete, i teke što zinula bješe da ga proždere, zasja se oni dragi kamen, te ona da vidi šta je, kad li — vidi i oni zapis đetetu na prsima, pa se ustegne na se, i uhvati dijete u

Kad svrši pop krštenje, krenu svi doma da piju i na čestito, a kuma riba nešće, nego uze oni dragi kamen, i otolen kao najbrža tica poleće i ostani se u sinje more, i ništa ne reče drugo, nego: „S Bogom, kume!

“ Kad žena njegova ugleda ministra, povikne od radosti svekru svome i svekrvi: „Jest istina, dragi oče, ovo je ministar oca moga, a moj nesuđeni zaručnik.“ Oni onda prodadu sve svoje imanje, i otisnu se ploviti.

Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU

IKONIJA: Trifunu Tripkoviću? Dok ti, dragi moj, truneš po robijama, ta cvećka farba brkove! ANĐELKO: Moglo bi i da mu prisedne farbanje brkova!

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

upravljati da budu s vremenom dobronaravni i pošteni ljudi, roditeljem pokorni i poslušni, ljudma s kojima živu mili i dragi, otečestvu i sami sebi polezni i blagopotrebni.

izmišljenja raspoznati, imajući vsegda na pameti da nije sve što se žuti zlato, niti sve što se sija i blista — dragi kamen.

A da pravo ispovedam, nisam nikakva uzroka imao plašiti se, jer su moji| dragi [H]opovci, osim svi[h] Fruškogoraca najpitomiji; blagoskloni i blagoprijatni, vesela obraza i pogleda, pristojno i

mi i[h] ne poznajemo razve samo po imenu, a one kojima su oni dobro činili, ni po imenu, ništa manje oni su nami mili i dragi baš kako da smo mi u nji[h]ovo vreme živili i kao da su nami sva ona dobra učinili koja su oni, sam bog zna kome i

A kad su nami tuđi blagodetelji tako prijatni i dragi, koliko većma moraju nam biti naši? I, zato, s tim nami ništa nije zadovljesotvoreno ni pomoženo da i[h] mi sami

Uljezemo. Kad — ali tu svadba i veselje. Na naše iskanje vode mati ženihova reče nam: „Dragi putnici, ovde se danas ne pije voda nego vino; i ako [h]oćete, ’odite unutra.” Uljezemo.

Ako li se vami više nego dosta učini, iz toga želim da ništa drugo ne zaključavate, nego da ste vi srcu mojemu vesma dragi kad vam ja toliko pišem. U Rigi, 3-go avgusta 1788. VІ DRAŽAJŠI LjUBIMI MOJ!

London, 27 mau 1785 Henry Turnbull.” Prevod ovoga pisma „Ja, uveravam vas, moj dragi gospodine, da sam ja o tom u sebi razmišljavao na koji bi[h] način (bez najmanjega povreždenija vaše nežnosti) mogao

Verujte mi, dragi goslodine, da s velikim strahom idem kojekud lekcije davati, kao da sam svemu Beču dužan, i sve pogledam, kad na

veoma ljubazan ljubeznejši — najljubazniji ljubeznik — ljubazan čovek ljubezno — lepo ljubimejši — voljeni ljubimi — dragi, ljubljeni ljuboznanje — radoznalost ljuboistinost — istinoljublje ljubomudrije — filosofija ljubočestije — čežnja za

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

A potom i potom, naš dragi i blagosloveni, slavni, virni i mirni, kâ što si nosija, posija, prosija, raznosija, dolika do vode, gorika do brda,

Daklen, vidiš da je stvar nerazumljiva! A njemu će Tetka: — Moj dragi Brne, od dobra ića jača je krv, pa je jača i bolest. Zato tebika osobito udi spavanje posli ručka.

Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA

Postajem pustinja bez hlada i hrane. Gle: iz mene beže i kuljaju znanci. Neki, mnogo dragi, što ih vežu lanci, Zure iz mog tela kao iz apsane. Ko mi sprži travu: njen zeleni smiso?

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

od kojih su ostala samo imena: Petar Sremac (o kome se zna da je trebalo sekirom da razvali katanac na Sava-kapiji), Dragi Stevanović i Nikola Stambolija (o kojima se, izgleda, zna samo kako su se zvali) i još dvojica (kojima se, čak, ne

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

„I ti pade, brate dragi!“ - „Nisam, deco, vas dok traje!“ „Je l' ti borba bila teška?“ - „Pokušajte, milina je!“ „Šta si hteo? kud si poš'o?

Trpi i živi!... Prijatelju dragi, O mnogom čemu mislio sam ja O, blago onom ko ne misli ništa! Taj manje tuži, manje jada zna.

D. Simić CXLVI RASKLAPA ZORA... Rasklapa zora trepavice sene, I budi danak sa svojega krila: „Ustani, dragi, noć je veće bila!“ I danak sluša, i pokorno svane, I krvav istok svom silinom plane. U sobi tama.

Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA

S. MILUTINOVIĆU (Na Cetinju 1. maja 1845) Da, svagda mi dragi nastavniče, srpski pjevče nebom osijani, zadatak je sm'ješni ljudska sudba, ljudski život snovidjenje strašno!

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

„Ali vidite, dragi moji, baš taj, na prvi pogled najjednostavniji slučaj doveo me je do neočekivanih saznanja, jer sam uvideo da se

„Jesi li, dragi Satire, baš sasvim siguran da je tako kao što veliš?“ „Siguran kao grad!“ „Pa da vidimo! - Radi jednostavnijeg

“ Satiros obori ćuteći glavu, a učenici udariše u glasan smeh. „Ja ću ti sada, dragi moj Satire, rastumačiti gde si pri svojim rasuđivanjima skrenuo sa pravog puta“, reče mu dobroćudno Pitagora.

„Kojem srećnom slučaju ili proviđenju imam da zahvalim za tvoju posetu?“, upita Demokritos Hipokrata. „Ti znaš, dragi moj, da ja već po svom lekarskom pozivu mnogo putujem. Nedavno sam bio poduže u Ateni.

Zato sam smatrao za dužnost da ti dođem u pomoć i tvoje sugrađane urazumim“. „Dragi moj! Moji sugrađani nisu atenjani, iako bi to hteli da budu. Oni nisu sposobni da me pošalju na onaj svet.

On se smejaše tako slatko da mu suze udariše na oči. „Zapamti, dragi Hipokrate! Na taj način nastali su svi spomenici što si ih viđao po raznim varošima Grčke.

Diagnozu vrše po nebeskim znacima, a ne po lekarskom pregledu“. „Šta ćeš, dragi moj?“, reče mu Demokritos, smešeći se. „U natprirodne stvari se veruje radije no u prirodne pojave.

„U ovom čanku vidiš, dragi Hipokrate, jednu određenu količinu materije; bakalin je meri kantarom kad je prodaje i izračunava prema njenoj težini

“ „O, kad bi hteo, moj dragi, da večno ostaneš ovde kod mene!“ „To, nažalost, ne mogu. Ja sam ti večiti putnik, od jednog bolesnika do drugog.

Smem li ti to reći?“ „Kako da ne, dragi moj! Tvoje mišljenje me naročito zanima, baš zbog toga što se sa mojim ne poklapa.

“ ,,Pričaću ti. Demokritos me dočeka vrlo ljubazno i, kad mu saopŠTIH svoju želju da mu budem đak, on mi reče: Sinko dragi! Nisam više onaj što sam nekad bio!

No ja ne bih želelo da budem toliki mudrac“. „Dragi moj Aristotele“, reče mu jedan stariji drug, „i naš učitelj ne beše nekad, u svojim mladim godinama, mudrac te vrste.

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

Ja se sećam dobro da sam ovako otpočeo razgovor. „A sad, dragi pobratime, pričaj mi kako se reši da se oženiš i sve drugo što imaš da mi poveriš, ali pravo mi kaži, pre svega, koja

Ostavljajući ih, verovao sam da je sa njima svršeno, da naša ognjišta više ne postoje i da su naši dragi izgoreli u zemaljskom paklu.

„Dragi moj pobratime — pisao mi je između ostaloga — izgibosmo pijući po ovoj Bačkoj. Pijane zemlje, ako ko Boga zna! Ti znaš d

malo više zadrža na meni, svakako iznenađen što me tu vidi, pa se obrati čičici kome je još samo brada drhtala: — Dragi ujače, — reče on — Ti si blagovremeno izvešten o dolasku visokog gosta (i tu se ubode palcem u grudi) pa si ipak kuću

— Ne čini ništa — rekoh. — Kako su ti kod kuće? On mi opet pruži čašu: — Dede, nismo svaki dan. — Dragi pobratime, baš zato što nismo svaki dan... — E kod nas je tako. Palanka kao palanka...

— Ne razumem šta o sebi imam da govorim. — Zbilja ne znaš? E onda ću ti ja reći, ja ću te objasniti... Dragi moj, ono što je sad iz tebe govorilo, to je... pazi dobro... to je ljubomora, i ništa drugo. Razumeš li me sad?

Ti si mislio da je to neka duša, neka dubina; ti si se varao. Jer ovo veselo, bujno stvorenje, to je jedna čela, dragi moj. Jest jedna čela što bi svaki cvet htela da oproba.

Meni se učini da u onoj užasnoj, najcrnjoj provaliji vidim svoju neizbežnu smrt. „Bože moj, dragi Bože moj, gde sam? Šta je ovo? Da li još živim? Ili sam zapao u đavolsko kolo? Tonem u ponor. Kraj. Zbogom!

I privijajući se sve poverljivije i maznije nastavljala je brzo, ne dišući: — Eto, mili, dragi, ti, mili moj dragi ... kad sam bila mala ... ovako ...

I privijajući se sve poverljivije i maznije nastavljala je brzo, ne dišući: — Eto, mili, dragi, ti, mili moj dragi ... kad sam bila mala ... ovako ...

sa velom ja uživam da te vidim sa tim velom i tako te naj više volim, i svaki čas me pitaš: „Je li, gde smo sad, dragi? Gle onaj pejzaž, ono divno parče!“ Pa ćemo sedeti na travi kraj jezera.

— Dajem, evo ti dajem reč. Ti imaš potpuno pravo. Zaista, knjiga je sve. I posle toga vazduh, vazduh, dragi moj; a ovaj Beograd tako je svetao, širok, sjajan.

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

Znalo mi je izazvati podsmjeh kad bi za kakvu krasoticu pitali da li je, pored toga, i umna. Ta što će joj to, brate dragi! Zar joj nije dovoljan onaj jedan talenat, i zar nije u njemu cjelokupna ona?

— Ne mari! Hoću da pišem testament! Pa neka se poslije moje smrti pošalje. — Ali kome, brate dragi, kome da se pošalje? Malko je pošutio. Slijepe oči poigravale su uprte u treperenje topoline krošnje pred prozorom.

A u trećem redu, iza leđa te replike, mutno se ocrtava još nešto: slutnja protureplike: „Da dragi moj, ali Ibzen je Ibzen!

— Ne, dragi — odgovarao sam pokajnički. — Sad se opet pišem Ivan Galeb, jednostavno, po našku! Štoviše, Ivan Galeb pokojnog Frana..

), odmah bi se pozlijedio: — Ti zijevaš, naravno. Tebe to ne interesira. Ali, dragi moj Iwan Galébe, eto to su problemi, realni problemi!

— Ne, nije to realističnost, nije to smisao za stvarnost, dragi moj! To je najobičniji vulgarni empirizam, naprosto tvoja nesposobnost da ma koji problem teoretski shvatiš !

Nastavio je miješati batićem u porcelanskom avanu. — Ti bi morao pisati priče za djecu, dragi moj! Jesi li ikad na to pomišljao. Govorim sasvim ozbiljno. Ne bi li se uposlio u redakciji kakvih dječjih novina?

“, „Ja ću poginuti”! Dakako, tu sam ja onaj koji nešto čini, tu sam ja glavno lice, gospodar situacije! Ne, dragi gospodine! Ovdje se ne umire tako! Hećeš ništa ti, nego će nešto tebe.

Gdje bismo svršili da su tako postupali Eshil, Sofoklo, Šekspir i slični velmože!... Ne, dragi moj. Narru end je jeftina stvar, stvar za sitne duše i mala vremena. Nedostojna našeg dramatičnog doba.

— Bolesnik mora imati volju, razumijete li me, volju da ozdravi! Bez toga nema ništa, dragi moj! Bez toga je zaludu sva medicina, svi lijekovi, sve injekcije! — bodri me moj mladi doktor. Ima potpuno pravo.

Takvi su ljudi za mene više-manje monomani. Gledam ga. Dragi moj, fiksna misao je fiksna misao ne po svojoj apsurdnosti već po svojoj upornosti i tiraniji: ponavljao ti od jutra do

Tako, naprosto čovjek. Čovjek po zanimanju. Iz pasije, ako hoćete. Nije odgovorio. Umukli smo. Pa dobro, brate dragi! Na čast ti tvoj sindikalni pokret, tvoje batine!

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

To mu behu jedini glasnici dana, koji vladaše na polju srećnome svetu. Kako su mili i dragi sužnju ovi retki i neobični za tamnicu darovi sjajna sunca!...

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

ispijem krv, jer sam ti jako glađana, pa ti ondar uzjaši na me, i ja ću te začas prevesti u drugu carevinu i ti ćeš, dragi moj, doći do očevog trsa. — Je li vjera, teto?

Kad ga stiže, reći će mu: — E moj dragi pobratime, mi smo sad gotovi. Bolje si prošao nego što si i mislio. Dobio si sad očev trs, zlatnu jabuku, zlatnog konja

Evo ja dolazim svaki dan te čitam dovu, ama ga ne mogu nikako vidjeti. — E, moj dragi veziroviću, da se ti napiješ ove čudotvorne vode, kao ovo i ja, vidio bi i ti tvoga!

Jednom dođe nekakav valija, velik jaspreša, pa što je god sultan slao, sve je on sebi ustavljao. Ali dragi alah, koji o svakom misli, a najviše o onome ko ga hak vjeruje, pobrinu se i o ovoj medresi, te se održa i ne zatvori.

U toj medresi bijaše jedan Bošnjo, dosta bogat, a nikog od svoga roda ne imadijaše. Njemu dragi alah krenu u srce, te ti on poče čitluk po čitluk prodavati i sa svojim drugovima živukati.

tako i učiniše, pa kad biše blizu dedina dućana, reče Bošnjo „ono je“, pa se ukloNi, a hadžinica uprav pa na dućan: — Dragi dedo, — kaže mu ona — otišao mi hadžija na ćabu, a kuća mi na osami, pa se bojim da me ko ne pokrade, stoga te molim da

Taman oni u tome razgovoru, bahnu Bošnjo kao iz rukavice na dućan, pa će dedi: — Dragi dedo, došao sam da mi dadeš ono para što na amanet kod tebe ostavih.

— stoka, marva ajluk — plata akšam — veče, četvrta muslimanska molitva alah rahmetile — s božjom milošću almaz — dragi kamen anaišeš li? — shvataš li?

Petković, Vladislav Dis - PESME

Oni spavaju, nesebični, blagi, S ranama živim i mrtvim očima, Velike duše kao kamen dragi, Večita pesma koju im otima.

Tesla, Nikola - MOJI IZUMI

sklapao prijateljstva i poznanstva i ma koliko to bilo neverovatno, činjenica je da su oni bili za mene isto tako dragi kao i oni iz stvarnog života i nimalo bleđi u svojoj pojavi.

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

Vole nas, dragi moj, ali čuvaj se da te to ne odvede u neku glupost. Ugledaj se na mene. Ja uvek lepo s njima već dvadeset godina i kao

Prilaz kući vodio je preko zelene poljane gde su nas dočekala širom otvorena vrata, znak da se očekuje dragi gost. Moja majka je sedela sama ispred kuće na klupi ispod drveta i gledala u pravcu odakle je očekivala da dođemo.

Prilaz kući vodio je preko zelene poljane gde su nas dočekala širom otvorena vrata, znak da se očekuje dragi gost. Moja majka je sedela sama ispred kuće na klupi ispod drveta i gledala u pravcu odakle je očekivala da dođemo.

- Da, dragi moj prijatelju - rekao je na to on - ja sam Vam već predložio da uradite to. Ne zaboravite samo da Tindalov stipendista

Helmholc i dragi mali Kenig, bili su prvi ljudi u Evropi koji su mi pomogli da zaboravim da je Evropa sačinjena od mnogo naroda koji su

oktobar 1922. Moj dragi doktore Pupin, Sa žaljenjem primam vašu ostavku u Nacionalnom savetodavnom odboru za aeronautiku.

Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA

ŽIVKA: Čekaj, čekaj da ja prvo tebi kažem šta sam ja rešila. Ja sam, vidiš, dragi moj zete, rešila da uzmem moju ćerku natrag. ČEDA: Kako da je uzmete natrag?

Ja sam se dakle rešio: onome zubnom lekaru, provodadžiji da saspem zube u grlo; Nikaragui da odrežem uši, a vama, dragi ujače, da razbijem nos!

VASA: Ja ih, bome, ne shvatam, pa to ti je! ČEDA: Pa zato i ne vredi više o tome govoriti. Dakle, dragi i figurativni rođače, najbolje je metnite vi taj rukopis u džep i otidite u čaršiju, ili zađite po kafanama pa se

Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE

— Bićeš opet, bićeš. Evo, molim te, kumim te. Smiluj se! Dođi k sebi! Kakav si mi ti Turčin!.. Moj dragi, moj mili, po Bogu brat, kum. otac n majka!.. Poslušaj me, kad zora zarudi... preko Ibra, preko planina, u... u...

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

Kralj je gledô i ne nagledô se, Umetniku tapše, odobrava: „Evala ti, umetniče dragi, Ja anđela danas videh prava; Nego skidaj sad i drugi preves, I đavola deder nam obnaži, Da vidimo šta još ne

Sve što imam tebi dajem Žuljne ruke dlanom grubim — Ne rad’ slave: samo zato Što te ljubim.“ — E pa hvala, dragi Petre, Ti fukaro dična soja; Na tvom daru alemi su Skupa znoja.

Rodio se Hristos, koj’ se raspet’ daje Ali ne ustupa, nit’ se ponižava. O, Hristos se rodi, srpski rode dragi, Sa hramova svetih pozdravlja te zvono; Hristos će te naći, ako se ne skrivaš: Hristos će te spasti, ako nisi klonô.

Zbogom, Jovo, prijatelju dragi, Mnoge rane u grob si poneo, Jer si Srpstvo ti ljubiti žarko Umeo i smeo. »Starmali« 1887. Dr.

Prođe l’ i Mart ludo, a srećica tvoja Još se ne pojavlja, osta gde i bila, Tada, brate dragi, — ono čudno jeste, Ali šta ćeš — tad’ se nadaj od Aprila.

Ni s Avgustom nisi baš ugovor stegô, I on može reći: čekaj, brate dragi! A ti moraš čekat’, ne smeš očajavat’ — Za Avgustom ide Septembarac blagi.

već tvoje boje (Nije baš sa svim snegovno stanje, Al’ na to ide njeno grušanje) — Pa nek nas oda još bolje sveže, Moj dragi sneže!

Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA

) POZORIJE 2. VASILIJE, PREĐAŠNjE VASILIJE: Dobro jutro želim, majstorice. FEMA: Kakva je ovo svinja? (Čepeći se.) dragi moj, gde si ti taj epiket naučio da u sobu noblesa uđeš bez kucanja, bez komplamenta?

FEMA: Riftik, riftik, on neku majstoricu traži. VASILIJE: Šta je to? Evice, šta je tvojoj materi? FEMA: Dragi moj, ovo nije Evica, ovo je frajla mamzel. Kod noblesa se ne govori ti, nego milostiva gospođa.

Kod noblesa se ne govori ti, nego milostiva gospođa. VASILIJE: Zaboga, gdi sam ja? FEMA: Ti si kuću pomeo, dragi moj. Ti si može biti tražio proste ljude, pak si došao kod noblesa.

SARA: To je veliko grubijanstvo! FEMA: Došao da mi vodi devojku; na čast mu, nije ni ona bolja od njega. O, moj dragi! Lako ću ja bez vas živiti, ali kako ćete vi bez mene? Doći će vreme, ljubićete vi mene u ruku i molićete da vas poznam.

Petrović, Rastko - AFRIKA

čak bez i jednog sluge, i utoliko više sam što Sikaso nije u nekome jedinstvenome predelu, gde bi šume i reke bile dragi prijatelji.

Njino vrlo tamno a ipak prozirno zelenilo izgleda, u opštem žutilu savane, kao skupocen dragi kamen. Pokoje usamljeno, u ogromnom prostranstvu, nežno drvce kapoke pokriveno crvenim cvetovima. Crni prolaze.

Kažem vam, dragi gospodine, da je Martinik ne samo lep, već i stvarno lep. Kako ćete se vi osećati divno tamo sa onom mladežju koja je

Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI

„Čuj ih, čuj ih, zlato moje!“ — „Čuj ih, čuj ih, dragi moj!“ — Slušamo ih, zanosi nas Taj nebesko-zemski poj. Opojeni, razdragani Pitamo se šapćuć’ mi: „Mili Bože, ko

LIV „Znaš li, dragi, onaj sanak, Što se zimi rascvetao? Znaš li, dragi, onaj danak, Što je divno mirisao?“ Ne znam, draga, onaj

LIV „Znaš li, dragi, onaj sanak, Što se zimi rascvetao? Znaš li, dragi, onaj danak, Što je divno mirisao?“ Ne znam, draga, onaj sanak, Sećati se nemam kad, Ne znam, jane, onaj danak,

zrelosti na ostvaru želja Kad se staza boljoj sreći prti, Imao sam dobrih prijatelja, — Nije svako umro pre samrti. Dragi časi, — mili zagrljaji — Reči pesme, — uzdisaji, nadi, Ljubav, vera — a vera se sjaji — Kad’jonica mladosti ih kadi.

Dođoše mi sa limunom, Da me njime starosvate. Ostav’te me, moji dragi, Nisu više za me svati! Oni mole, tako svojski, — Ja moradoh obećati.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

— Ja mislim... četiri dana i četiri noći. — Ha-ha-ha! — nasmeja se slatko Kosta. — Dragi moj... šest godina, četiri meseca i četrnaest časova. Rajko ga pogleda u nedoumici. — Da, da — potvrđuje Kosta.

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

58 PROĐE MNOGO SVETLIH NOĆNIH MESECA... 62 HOJ DEVOJKO... 64 VIDIŠ, MOJ CVET LjUBEZNI... 66 PJESN 68 NATRAG, DRAGI, NATRAG, KUD HITAŠ TAMO... 71 DA VIDIŠ OVO DETE, DRUŽE!

od tebe svi ljudi; be:geniše te sve živo dru Že; k'o da znaju da si ti sve:tlo ogledalo sviju dobro Ta; sablazan, dragi moj, nig:di ti ne seješ; nit pak, Da za mir na svetu ti ne mariš; jest istina!

Nepoznati pesnik NATRAG, DRAGI, NATRAG, KUD HITAŠ TAMO... Natrag, dragi, natrag, kud hitaš tamo? A gdi ti je Čenej, promisli samo!

Natrag, dragi, natrag, kud hitaš tamo? A gdi ti je Čenej, promisli samo! Nema lepše ot Novoga Sada — zemlji raj; Ukorno je kuda ideš,

Nema lepše ot Novoga Sada — zemlji raj; Ukorno je kuda ideš, bliz čenejski kraj. Stan', promisli, postoj, dragi, ne hitaj! Pustinja je tamo, trava i polje, Gdi poete vele, ti znaš bolje.

Za marvu je samo polje, bunar, izvori, Gde padaju s hukom u tavnoj gori, Gdi ptičice poju, eho govori. Eno, dragi, gradska carska palata, Eno na sve strane kule ot zlata, Prama gradu ravni Šanac pri samoj vodi, Slavni Grad sa

Ah, možeš li, dragi, što zaželiti Što te neće ovde razveseliti? Di ćeš suvim, po kamenu, dragi, hoditi, S društvom tvojim lepe dame pod

Ah, možeš li, dragi, što zaželiti Što te neće ovde razveseliti? Di ćeš suvim, po kamenu, dragi, hoditi, S društvom tvojim lepe dame pod noć loviti, Bal, muziku, špacir preprovoditi?

Krošto, dragi tamo često odhodiš, Ah, i mene ovde često ostaljaš? Liću suze, ah, žalosna, dok ja ne vidim Da se s tobom i ja ovde

Seti se da najveća sreća te ovde čeka: Roba roditi nećeš, već čoveka, obraz božestva. To je zlato! To je srebro i dragi kamen! 1826.

Sakrij blede tvoje zrake, O svetilo meseca! Tiha noći, primi tajnu Ucveljenog mog serca. I ti, vetre, nosi dragi Gorki ovaj uzdisaj, Nosi reči i potajno U serce joj ulivaj.

Milo ljudma čut i vidit Da su drugim mili, dragi, A san mio širi prsi, Smej i rumen licu daje. Trglo s’ od sna Cvet-devojče, U njoj srce igra, skače, A usta se

Jakšić, Đura - JELISAVETA

JELISAVETA: Oh, nemoj tako, dragi vojvodo, Sva krv se sledi tebe slušajuć... KATUNOVIĆ: Još crnje priče, još užasnije, Od kojih će se i nerazumu Kao

Kočić, Petar - IZABRANA DELA

Rucaj, bate, koliko ti dusa podnosi... Samo šjutra! Rođeni moj, mili moj, dragi Moj Jabo — samo šjutra! U Lujinom promuklom glasiću drhtalo je meko, nježno preklinjanje.

Ja nijesam kriv što me dragi Bog tak'og stvorio da u jednom satu dvadeset govora započnem, a nijednog ne dovršim. Muka, živa muka je mene, glavati

Nastasijević, Momčilo - PESME

Vidim pala tela i krv ranjenika. Tvoj mač, Saule, uvek je mahao. Saul i Jonatan! Dragi, dok beste živi, Ni smrt vas nije mogla rastaviti, Orli brzoga leta, a lavovi čvrstog srca.

Sav narod što se rodi tad Zvaće te Učitelju. PESMA SLUŽAVKE Vodi me, mili moj, Niz brežuljak za ruku Da vidimo, dragi, je li nam loza u cvetu. Dragano moja, loza nam nije cvetala. No udahni mandragore, kô celov opija.

Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA

, 467; Schneeweiѕ, 137). Na Božić ujutru baci devojka j. u bunar, i očekuje da joj se otuda odazove jekom dragi (ZNŽOJS, 1, 142). Na dan Svete Lucije devojke odaberu po jednu j.

, u kojoj su zabodeni novci (GZM, 6, 1894, 381). O Badnjem večeru domaćin deli ukućanima n. (GZM, b, 385). Dragi dragu od milosti gađa narančom (narodna pesma, BV, 1 1, 277 — isto znači što i μηλα βάλλειν, v. gore pod Jabuka).

U snu »kupus brati — obogatićeš se« (SEZ, 65, 1952, 264, Popovci). Lala. Prema jednoj narodnoj pesmi, u kojoj je dragi dragoj zadenuo lale za glavu (Vuk, Pjesme, 1, 315), reklo bi se da ovaj cvet ima ulogu u ljubavnom vračanju. Lan.

Ćipiko, Ivo - Pauci

Naravno da oni ne biraju sredstva. A ko ih u životu bira, kad mu je do toga da postigne ono za čim teži? — Oprosti, dragi kolego, ali ipak, za postići pošteni cilj trebaju poštena sredstva... Moral treba da caruje nada svim i svugdje...

— Moral? — prekida ga Ilijin odvjetnik. — Jedna lijepa riječ! —Moral, dakako, moj dragi doktore, — potvrdi sazda Jovo i posegne za novinama. — Čujte, molim vas ....

A koliko je zdravih, mladih, željnih života uništio on dosada! — I dođoše mu na pamet raskućeni komšije: — Kud su, dragi bože, sinovi Vojkanovi?...Gdje li je on?...

Dok je trajala ta blagodjet, trgovci zanuđali: „Uzmi, prijatelju... dragi moj, uzmi koliko hoćeš, platićeš, u jamatvi, u mastu! Lako za te...

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

Dadara, to je nešto drugo — mislio je. Dadara je seljačka pošušnjara, smlata, priplodnjak. Kakva to beše greška, dragi moj izlapeli jarče! Dadara se rodio da bude vođa i on je to i postao čim mu se pružila prilika.

Ja bih možda i poželeo da budem kao on, ali on nikada ne bi pristao da bude kao ja. Srećom, dragi Gospod Bog je ovaj svet sazdao dovoljno prostranim da bi na njemu imalo mesta i za njega i za mene.

Kosti su mu već potamnele, vlaga se uvukla u njih i lagano ih razjeda. I od Prohora sam dakle nepokretniji. Bože dragi, dokle seže moja oblapornost! Teram jednog mrtvaca da se gica po Vratimlju samo da bih dokazao da sam mrtviji od njega.

Da mu bacim na glavu splet zmija? Da mu saspem pod guzicu košnicu pčela? I tako će, ipak, moj dragi brat Dimitrije ostati onde u svojoj zasedi, odakle mu se svakako pruža lep vidik na prizor koji se dešava na steni.

Ilić, Vojislav J. - PESME

1882. SLUTNjA Što se muti zora sjajna? Zatšo tuži cura bajna? Sunce zori ne izlazi, Dragoj dragi ne dolazi. Kao odziv bojnoj trubi, Momče jedno samrt ljubi. I dok mrtav junak leži, Vranac konjic poljem beži.

Trpi i živi!... Prijatelju dragi, O mnogom čemu mislio sam ja O blago onom ko ne misli ništa, Taj manje tuži, manje jada zna!

ruke, I bokor proletnjeg cveća pažljivo poče da ređa; A kad je svršio posô, on reče spokojno tada: „No, sada, sinovče dragi, penji se na moja leđa.

1889. ČEKANjE U tavno zelenom sâdu, gde mirta slađano miri, Zavetni čeka te časak i dragi čeka tvoj; On diše svežinu noći, i nebo nad njime širi Zvezdani veo svoj. Ijono, on tebe čeka.

nekada Sever podigô tvrdi stan, Da s gordih bedema gradskih varvarske gomile briše, Ja sanjam beskrajno mračan il' ipak dragi san: Sanjam o večnom miru. O drevni Severov grade!

I ja, kô mirni, dobri đak Žukovskog i Puškina, Čim tihi, tajni padne mrak, Spremiću dosta vina. I s mudrim zborom, dragi moj, Običaj to je stari Izmenićemo pogled svoj Na mnoge važne stvari.

I kruna tvoja s čela tvog Talijom, dragi, samom Prezrena biće dana tog, Zajedno s našom dramom. A njena mila, gola grud, S barjakom sramne strasti, Pozvaće k

Jer prvo pogled, posle nâd, Zatim se poljub daje A najzad... dragi, to je jad, Najzad se sve prodaje. 1883. SPOMEN Vremena mrkog minu vid, I nemir prođe vojni, Na mirnog doma tvrdi

Parnasa našeg Tirtej sêd, Glavaša pesnik dragi, Uvelih dana tavni rêd U sanak prima blagi. I samo vetra burni huk, Nad grobom koji huji, Kô zvučne lire gromki

“ 1888. PRIJATELjU 1. Da sumorne misli i tugu odstranim, Hoću, dragi druže, s tobom da divanim. Zgoda mi se dala da te, putem ovim, Kao divlju zverku ili zeca lovim. Badava se moliš...

Glas njegove čudne sreće Do cara je stigô veće, I željan ga uze plam Da abata vidi sam. „No moj dragi,“ on mu reče, „Ko toliko blaga steče, Nepoštenjem on je, znaj, Zaslužio ceo sjaj!

O, istočniče živi Srebrne gorske struje! U žarko podne tu je Tražio odmor blagi Moj neljubljeni dragi. Tu sam, u tavne noći, Mamila pesmom njega, I tužna, u samoći, Spustivši ruke svoje Na svoja bela krila, U tvoje bistre

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

Osluškujemo. - „Jesi li, dragi Teofrasto, dobro zaključao sva vrata i kapije? Ti znaš da me Atinjani ne mare što sam metoik, došljak, i podozrevaju što

A to zato što se za njihov dnevni red brine od sveg srca naš dragi kolega, slavni matematičar i prvi ribar u celoj našoj zemlji.

„Ispričajte mi, dragi moji listići, vaše doživljaje, oni me vrlo zanimaju.“ To rekoh, ali ne dobih odgovora. Tek kad sam svoje uvo prislonio

“ Ohrabren time, on pređe u ofenzivu: „Vi biste, dragi prijatelju, trebali da znate šta je predmet filozofije pre no što se usudite otpočeti naučne dispute.

Koliko bi ogromna morala biti brzina tih zvezda da sve, bez izuzetka za jedan dan optrče oko Zemlje?“ - „Ti si, dragi moj, iako protestant, pobožan hrišćanin.

sretosmo sa našim domaćinom, u razgovoru sa grofom Švarcenbergom i čusmo kako mu ovaj reče: „Učinićete mi veliku čast, dragi markiže, da večerate danas kod mene. I Tiho Brahe mi je obećao da će doći.

“ Mi se nasmejasmo. Kepler potapša govornika po ramenu. Ovaj mu se obrati svojetljivo: „I ti si, izgleda, dragi susede i druže, u istom položaju.“ Kepler klimnu glavom, čovečina diže svoju čašu u vis: „Pa da se pobratimo!

Domaćin je osetio nelagodnost takvog raspoloženja, pa pokušava da ga odagna: „Čuli ste, dragi moji gosti! Budućnost je kako nas opomenu visokoučeni astrolog Njegovog Veličanstva, tmurna.

I moj dragi kolega Petronijević, iako po struci filozof, posetio je oba slavna kostura, spremajući baš u to doba svoje delo o Opšto

no, dobro, za koje stoleće, prekoračiće ona i svih jedanaest kilometara.“ - „Ali, dragi prijatelju,“ usprotivih se ja, „poleteti tom brzinom znači smrviti i spržiti se, pretvoriti se, u neku ruku, u sadržinu

Stvarna temperatura sigurno je niža. Koliko - to nisam mogao da dokučim, no dragi Vog će besumnje znati. Za nas je, za sada, dovoljno da znamo ovo.

Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA

me, Oj ti goro, što no gajiš Mile pesme, mile tice, Oj livado, što se sjajiš, Puna rose i travice- Dolo, stado, janjci dragi, Vrulo, cveće mirisavo Mili vetre, vetre blagi Oj izvore, zdravo zdravo!

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

” — i niko u groznijim brigama za opstanak ne živi od mojih Jevreja! Ti to ne znaš, Milane dragi! Drugi narodi žive u svojoj državi, na svom tlu, sa svojim jezikom, i za rasu ne brinu.

Samo, baš kad nešto lepo dobijem ili steknem, stane preda me nesrećni naš Milan... Dragi Pavle, veruješ li ti sasvim da Milana nigde na zemlji nema!...

Zašto ih onda gone, preziru, mrze... — Ja, dragi Kaleniću, ne mogu još da se konvertiram... Znate, nisu svi Jevreji Pavle, a nije sav Pavle Jevrejin...

— Navikavate se, dragi Kaleniću? Moći će se i tako? Malo će sporije ići s vašim radom, ali vi ćete stići. — Kako bih vam rekao.

Rimljanka je, s njom sam obišao okolinu Rima. Od nje naučio talijanski... Ali, dragi Pavle, sad je po svemu tome opet palo nešto setno. Kako, zaboga, da se tako razboliš?

Gospodin Joksim ne može da smiri Branka, vodi ga pred doktora: — Evo neka vam kaže naš dragi doktor Jovanović koji uvek govori samo ono što zbilja jeste.

Kako vi mislite, dragi gospodin Joksime, o ovome: da je rodna zemlja ponekad malo kriva za sudbine svojih dobrih sinova...

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

Beograd: Kafana „Ruski car“. Postrestante. Karta je bila njena i ona mu je pisala: „Dragi Čiča, ono što si video nije istina“ itd.

smrtonosna sredstva, jer poznata su već đačka samoubistva zbog latinskog jezika, sa oproštajnim pismom koje glasi: „Dragi roditelji, Voleo sam život, ali me latinski jezik otera u grob.

— Razume se da ću vam je dati i to odmah. — Ona poćuta malo, a zatim nastavi: — Vidite, dragi prijatelju, ja i moj muž smo u rđavim odnosima. O, više nego to, mi smo pred brakorazvodnom parnicom.

“ — „Da!“ — „Ja velim, dragi prijatelju, — nastavi doktor prijateljski — što će biti jesenas, neka bude večeras. Naš narod je mudar i njegova

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

Priču njegovu prekide podnarednik Svetozar: — Gospodine kapetane, pitaju vojnici, hoće li da čekaju? — Dragi Svetozare, ja o tome ne odlučujem već komandant. Dokle ne vidim sa njim, vi ćete, razume se, ostati sa mnom.

Priča se da je crnogorski general prostosrdačno uzviknuo, kada je video jednoga našeg književnika: — O, dragi prijatelju, ako vama neću dati samar, ja kome ću! — i potapšao ga po ramenu. Ono malo robe po dućanima rasprodano je.

Zadovoljan kao dečak koji čita ljubavni roman, seo sam na poljsku stolicu i počeo čitati. 1. avgusta 1916. Dragi i jedini druže, Mnogo vremena proteklo je od onoga dana kada nas je život izvukao iz naše studentske sobe i kao neka

— Po njegovom diktatu pisaću Vam sada o sledećem danu, 11. avgustu, kada je kao teški ranjenik prenesen u bolnicu.“ „Dragi druže, Pročitao si i saznao. Ti će dani ostati kao najbolniji u mome sećanju.

Petrović, Rastko - PESME

I vrbljaci i potoci hode, A krasno pada veče, I trube lovačke ječe: Aj, sa Dvine, čuj, dragi, trube ječe, Čuj, dragi! Moje grudi travom opore, travom okvašene tvoje hlače; Kao rosa pašće moja misao po tebi I na

I vrbljaci i potoci hode, A krasno pada veče, I trube lovačke ječe: Aj, sa Dvine, čuj, dragi, trube ječe, Čuj, dragi! Moje grudi travom opore, travom okvašene tvoje hlače; Kao rosa pašće moja misao po tebi I na usta crvena ljubiću

na usta crvena ljubiću te, Sve dok pijana gori odbegla ne bi: Gde uz hrastova srca tvoja moje srce zalistaće; Čuj, dragi, sa Dvine trube ječe, Ribari se spremaju, Čuj, dragi!

ne bi: Gde uz hrastova srca tvoja moje srce zalistaće; Čuj, dragi, sa Dvine trube ječe, Ribari se spremaju, Čuj, dragi! Kupalo, Kupalo, Proleće, Ubavi derane Velesa, Moj dragi: obnovljeno ljubljenje, Rascvetano voće, nasmejano stenje.

Kupalo, Kupalo, Proleće, Ubavi derane Velesa, Moj dragi: obnovljeno ljubljenje, Rascvetano voće, nasmejano stenje. U mislima sad svuda pozdravljaju junake, A noge u žena

Kupalo, prekrasni nestaško proleće. Sa zvekom ratnom i smehom u naša srca sleće. Čuj, dragi, s Kosmaja trube ječe! Kupalo, prekrasni deran proleće.

Prosjak prosi: daj mi paru, Tako ti očnjeg vida i ljubljene ti dečice! Veruj dragi, užasno je - manometar - srce moje Zatreptalo; i plakalo, tako dugo u fabrici.

bedan, sićušan, izgubljen, Skoro bez misli, skoro bez čuvstva i bez užitaka, Bez veze, skoro glup, skoro idiot, Dragi kamen ispali sa nebeskog prstena, Otkotrljan po ovim prostranstvima Bitinije, Po ovoj Maloj Aziji i Olimpu, Kao da je

Šantić, Aleksa - PESME

O moj dragi, ti mi pod pendžere dođi! Pa put neba često mili pogled pusti, Ko da jedva čeka da se veče spusti... Pa još, bolan

Bog zna gdje si sada i da l' živiš jošte! Ali dragi spomen negdanje milošte Kao mlado sunce svu mu dušu grije, I ja snova čujem zveket tvojih grivna, Po licu me tiče

'' Ja ne mogu ustat, draga, Slep sam jošte svako doba; Od plača se ugasiše Posve moja oka oba. ''Ja ću, dragi, poljupcima Zbrisat s veđa noć ti slepu, Pa anđele gledaj zlatne I nebesnu svetlost lepu.

'' Ja ne mogu ustat, draga, Još mlaz bije krvi vrele Iz mog srca, gde zgodiše Reči tvoje oštre strele. ''Ja ću, dragi, tiho spustit Ruku povrh rana tijeh, I krv neće više teći, I nestaće bola svijeh.

'' Ja ne mogu ustat, draga, Krv iz glave teče moje; Kad mi tebe ukradoše, Sâm sam zrnom probio je. ''Ja ću, dragi, uvojcima Zatvoriti rane ti'o; Bujica će krvi stati, Pa ćeš biti zdrav i čio.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

Tiranin se ne zadovoljava samo delom, iako uzima deo po deo. Ako su ti dragi sloboda i dostojanstvo, odupri se čim pruži ruku na tebe.

Nekad bi na balčak đorde izrezali oko kao amajliju protiv uroka od zlih očiju; zenice tih očiju ponekad su bile dragi kamenovi“. Pesme o uskocima, kao i pesme o hajducima, u stvari su „hronika u stihu“.

pojasa, i za pojas dvije danickinje, obadvije u čistome zlatu; a pokraj njih noža plamenita, — međ' kamzama alem, dragi kamen; dade njemu sablju okovanu, na kojoj su tri balčaka zlatna: na svakome alem, dragi kamen, — vanja sablja tri careva

plamenita, — međ' kamzama alem, dragi kamen; dade njemu sablju okovanu, na kojoj su tri balčaka zlatna: na svakome alem, dragi kamen, — vanja sablja tri careva grada.

Tadijin odgovor, koji otkriva gledanje na junačko i kukavičko držanje — gledanje koje je u osnovi ove pesme: Neka bježe, dragi pobratime!

Veli njemu Todore vezire: „Hoću, care, dragi gospodine“; pak s' opremi, ode u Latine. Kada dođe bijelu Leđanu, lijepo ga kralju dočekao: vino piše neđeljicu dana.

Kada viđe što mu knjiga kaže, ud'riše mu suze od očiju, pa je onda Marko besjedio: „Avaj mene, dragi pobratime! Tu li si mi, bolan, dopanuo!

“ Već ušeta u čardake gornje, pa probudi gospodara svoga: „Ustanite, dragi gospodaru, jeste nama putovati vreme“. Usta Steva na noge junačke, i umiva svoje lice belo, i oblači gospodsko

Koga tražiš po razboju mlada: ili brata, ili bratučeda, al̓ po greku stara roditelja?“ Progovara Kosovka devojka: „Dragi brato, delijo neznana, ja od roda nikoga ne tražim: niti brata, niti bratučeda, ni po greku stara roditelja.

od čista zlata saljevani; i daću ti od zlata siniju, — na siniji opletena guja, povisoko glavu izdignula, u zubima drži dragi kamen, pored kog se vidi večerati u po noći kao u po dana; i daću ti sablju okovanu, na kojoj su tri balčaka zlatna i u

čista zlata saljevani; poslaše mu od zlata siniju, — na siniji ispletena guja, povisoko glavu izdignula, u zubima drži dragi kamen, kod koga se vidi večerati u po noći kao u po dana; poslaše mu sablju okovanu, na kojoj su tri balčaka zlatna, i

Il’ sa sebe, il’ sa svoje majke, ili sa svog stara roditelja?“ Proli suze Kosovka devojka, pa govori Kraljeviću Marku: „Dragi brato, delijo neznana, s sebe sreću izgubila nisam, ni sa sebe, ni sa svoje majke, ni sa svoga stara roditelja; već sam

Ćopić, Branko - Orlovi rano lete

— Ih, nos mu, kao paprika. Gospodin Paprika! Stric je ponovo zažmurio i počeo u sebi da čita nešto kao molitvu: — Dragi bože, i sveti Nikola, i sveti Pankracije, i sveti Akakije, dovedite u razred našu staru učiteljicu, gospojicu Lanu, a

— Pa ovo je Stričev magarac Sivac! U dva skoka bio je kod magareta i oduševljeno stao da ga grli. — Dragi moj, rođeni, pametni! Baš mi je milo što si to ti, a nije vuk! Volim te više nego deset vukova!

Ja bih sad pojeo čitavu pogaču i četrdeset pečenih krompira. — I ja bih, dragi Striče. Prošlo je već bogzna koliko vremena otkad su se dječaci sklonili u pećinu, a još uvijek ne mogu da iziđu

— graknu poljar Lijan. — Kako šta!— radosno povika čiča. — Ispraćam unuka u vojsku, valja to proslaviti. — He-he, moj dragi, ipak si nešto zaboravio — zavreča poljar. — Kamo ti rakija za nas, čestite starce. — Tu je i rakija — namignu djed.

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

Ta što je to, o dragi gospodine naš vladiko? Ti si samo jedan prav i istinit i prav je tvoj sud, te svakome po sebi izdaješ poslove svoje i

« te ulovite popre sebi človekoljubca Boga, a u njemu ćete pronaći veći dragi biser nego li što ga je Petar s božijim manovenjem s udicom u moru u ribi našao, te ga je za Hrista i za se caru u

SAMFIR DRAGI Jest Hristos samfirom dragim. Samfir kamel je očolekovit: bistri oči i gled čini očima. A e da Hristos ne daje li vid

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

Što mi, dragi, ne dolaziš? Sinoć sam ti dolazija, po azbašče pošetaja, alov jaglak izgubija. Ako mi ga, draga, nađeš, operi ga,