Obradović, Dositej - BASNE
Znajući ja koliko je nj e g o v o m milostivom i blagorodnom sercu prijatno i drago sve to što se na polzu i prosveštenije mladih ljudi učiniti može, ovi sasvim njegov dar t e b i, p r e d r a g a j u n o
razloži sve na tri jednaka tala, dozvoljavajući drugima da izaberu šta se kome ljubi, pridodajući da će on s kojim mu drago talom što ostane zadovoljan biti. „Je li, to li se zove pametno deliti? Počekaj malo, da te naučim pameti!
rad je i bolje znati, a ono što ne zna ne misli da zna; rado i veselo što je dobro i pametno i sluša i prima od kog mu drago, i tako od dan do dan pametniji i razumniji biva. No da dođemo k našej basni.
ga izleči; a kad vidi da sva ruka od njega bjedstvuje: „Reži brže bolje” viče, i za izbaviti svu ruku ne mari za koji mu drago prst.
je sve što vidimo stvorio i održava, on sve vidi, i vozdati će svakom po delu, ako to nasilnikom i ne|pravednim i nije drago. Ali može pomisliti ko: što će danas izedenom jagnjetu pomoći ako sutra kurjaku kožu zderu?
dokazati da smo mi i od labuda belji, — to je pamet, i ako baš niko to neće verovati; hoćemo mi jer nam je to drago; to je nami dosta, on nas vara kako mi zapevamo. Hoćemo li da nam on mnogo govori i da nas čini smejati se?
da ne može biti da se on usudi reći da to jest i da može biti, — on nije za nas, on neće da nas vara, nek' ide kud mu drago! .
sam iz detinjstva odnekud; lepi su, neka ih pridodam ovde: Čto libo djejem, zlo ili blago; Mnogocjeno li ili zjelo drago, Vsja djela naša, dobra i lukava, Vsjem budut javna, ne molčit bo slava.
” Naravoučenije Ništa ti nije ružnije nego kad ko, ili besposlen ili ako će i s poslom što mu drago, našpacira se po svetu (kaono ti naše prepodobije), pa kad se vratgi, a on hoće da zaguši ljude kazujući i šta jest i
” Naravoučenije I ovo je protiv zla obiknovenija, budi u piću, budi u kakvom mu drago zlu delu. Zato neka deca ovi stih Ovidijev dobro nauče i nek se bolje njim polzuju: „principiis obsta, sero medicina
Na to mu majmun odgovori: „Ako 'oćeš ti da si dobap, u žive ti ne diraj, a s mrtvima čini što ti drago.” Naravoučenije Na isti način može se ovo reći i onim sujevernim koji od živih s nepravdom uzimaju, a mrtvim za
Naravoučenije Po višoj časti, ljudma istina nije mila, zašto nisu takovi kakovi se čine. Ako nam nije drago da se govori o nami da smo kakvi smo, srdimo se na sebe zašto smo taki a ne onakovi za kakove bi radi da nas ljudi drže
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
velite, careva raja, a vi pošljite za mnom, a ja odo̓; ako niste careva raja, eto vam topova a eto i džebana, pa što vam drago!” Uzjaše na konje, i odu po snegu.
da svi knezovi moraju doći i od svakoga sela kmetovi da povedu one momke, kao: kapetane, tobčije, dobošare, i koji mu drago bio činovnik za serpskago vladanja; oni da svi moraju doći u Beograd.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
I ne bih uzeo da niste vi. Ali sad što mu drago... — izgovara se kapetan, a Đuku se samo smeši brk. — A nemoj što zameriti, gospodine — veli kmet.
je i to uobičajio da izjutra sedi na doksatu, da puši na dug čibuk, i da za što bilo viče na čeljad ili na koga mu drago. Već sam vam napomenuo da je gazda Milun jedan bogataš.
— Gotovo bi bolje za te bilo da ga ostaviš. — Ama kako ću?... — Nađi kaku mu drago zakačku, pa iziđi, eto kako! — Pa poćutavši malo, upita ga: — A vlada li se on kako se podvezao? — Aja!
Svaki »ćir«, makar se on zvao Trpko, Trajko, Stavre, Dine, ili kako mu drago, teče i ume da teče »sos račun«, i svaki »ćir« pod ovom reči »sos račun« razume svaki mogući način kojim do pare
Jes', tako mi svega na svetu — baš sam lepo poznao da je to njegovo maslo... — Čije mu drago, tek nije po nas, dobro! — reče pop kao zabrinut. — Nego dela, ljudi, da kako otarasimo tu bedu iz našeg potesa.
— Više mi slobodno ne pominji! — odgovori Živan odsečno. — Već ako hoćeš da se svadimo. — Kako ti drago! — reče Purko i sleže ramenima. — Samo da se ne pokaješ. Svakad je bolje milom nego silom. — Dete!
Hajde da vide još jednu jarugu. Istina, podaleko je, ali kad su već pošli — što mu drago. Prepentraše se preko jedne vrleti, pa se spustiše u neku široku, golemu jarugu. Činjaše im se dosta kriva.
« ili: »Može, pošo, zatrebati štogod, hitno, pa kad ću se onda oblačiti?« ili tako što... Ele, bilo kako mu drago, tek — neki đavo ne da čoveku da se uljudi, pa to ti je! — Ih, ala taj mili kao puž!
Popnem se polako na čardak, provirim... Nema ni popa ni onog drugog. Jamačno su otišli zorom. — Što mu drago — reče Boško i nasmehu se. Međutim su pop Mića i njegov Vuja već jezdili žabarskim drumom. Pol zvižduće, Vuja ćuti.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Evo mu i baza (platna) i makaza, pa neka reže kako mu je drago!... I pun zadovoljstva ode niz dubravu... 4. U KOLU Varnica je pala vrlo zgodno: i gde treba i kako treba.
Nešto vrelo, nešto strahovito prožma mu snagu... On ciknu, ciknu kao guja pod kamenom... I sve svoje milo i drago, ovu lepu sliku, složi na plamen i sažeže...
— A, to moraš učiniti!... Kad se djeca vole, neka se i uzmu. Nema većeg grijeha nego rastaviti milo i drago!... To moraš učiniti... I kad nijesi učinio ove jeseni... — Ta ja ću ovih mesojeđa — svejedno!... — reče Ivan.
A, posle, i oni se rado glede. — Ne branim... — reče Miloš. — Pa kad veliš da dođem? — Kad je tebi drago. — Onda eto me sutra s proscima. — Dobro mi došao svakad. — E, baš se radujem!...
Ali drugi glas zagrme: — Ja sam pravda božja! Nije sve lepo što je pravo; ali što je pravo i bogu je drago!... I ta grmljavina uguši onaj šapat. To ga malo razvedri.
A stari rekoše: što je pravo i bogu je drago!... Stanko mu uze zboranu ruku i poljubi. — Hvala ti, popo! — reče on. — I kako da mu to ne učinim!...
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
— Ala mi je i to lađa! Sanćim onda ide brže od kola! Da je čovek seo na kaku mu drago mrcinu — gde bi bio dosada! Piha! Šta velite, na dobrom konju?
O, kako mu tu beše drago sve: i stari orahov orman, i zarfovi oteti od nekog turskog paše još u prvom našem ustanku, i skrhani nogari za kacom
— Iz toga zidajte najprije školu, pa crkvu. Nemojte brukati sebe žive, ni mene mrtva, ni graditi šta mu drago. Ne počinjite dok dobro ne smislite i dok ne bude dosta novaca, da ne budete postidni pred svijetom.
Bilo kako mu drago, vladika dođe, i naš pop osokoli tuna. Vladika odmah činio ručak. Bilo je puno svijeta, a naš pop, vele, sjedio u
Ne plače, već zamišljenim očicama gleda u šta mu drago. Čupka rese na košulji i ne govori ništa. Ništa ne jede i ne pije.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— reče i rukova se, pa kuražan kao svaki bogoslovac u tom raspoloženju, dodade plašljivo i polako: »Laku noć, i milo i drago«. Melanija mu odgovori prijatnim stiskom ruke, i Pera sav sretan izađe praćen gđom Persom i Melanijom.
— Ta tek da nije bez komendije — reče pop Ćira, napuni lulu i izađe napolje. — A ti sad, drago dete moje, gledaj šta ćeš! A pošlo je samo kako može biti! Učinila si »eroberung«, pa sad ne puštaj ga ni za časak.
rečeno da se srcu ne dâ zapovedati, a u pesmaricama zapisano: »Nije blago ni srebro ni zlato, već je blago što je srcu drago«. Međutim dok je Jula silazila, i kao zvezda zalazila za horizonat, Melanija se sve više penjala.
Ta jeste l’ vi to, česnjejši? — Usput, onako usput — veli pop Ćira — a sutra ćemo dalje. — O, drago ni je, osobito drago, o, o, o! — Sutra rano zorom ćemo dalje, — veli i pop Spira, silazeći i prilazeći domaćinu.
Ta jeste l’ vi to, česnjejši? — Usput, onako usput — veli pop Ćira — a sutra ćemo dalje. — O, drago ni je, osobito drago, o, o, o! — Sutra rano zorom ćemo dalje, — veli i pop Spira, silazeći i prilazeći domaćinu. — O-o-o!
Tako će bar vratiti gđi Sidi milo za drago što je ona preuhitrila s proševinom i prstenom. Tako je i bilo. I sada nastade živo spremanje oprema i darova
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Dakle, naš Ljuba je bio u tim kolima, pa sišavši pozdravi: — Dobar dan, jeste l’ radi gostima? — O, drago nam je; izvolite unutra. Sad idu unutra. Ljuba neće prvi da ulazi u sobu, učtiv je. — Ta izvolite!
— Dobro došli! — Drago nam je! — Izvolite sesti. Kako ste? Eto i gospodara Pere. Malen, debeo, okrugao čovek oko pedeset.
Malen, debeo, okrugao čovek oko pedeset. — Dobro nam došli! — Oprostite što sam tako slobodan... — Drago nam je. Pa kako kod vas, pošto rana? — Skače. — Tako i ovde.
Čini se kao da je ne vidi. Ona ga viče. — Gospodar Čekmedžijić! — Izvolite — A, drago mi je! — Nemajte brige, daće hiljadu forinti, — šušne mu gospođa Jelka. — A vi izvolite k meni sa celom familijom.
— Nisam bio u stvari načisto. — Ja sam došao da prosim frajlicu Savku. — Drago mi je. — A je l' vam što poznato o našem ugovoru? — Nije mi ništa poznato.
— Oprostite što smo tako slobodni! Ja sam Ljuba Čekmedžijić. — A ja sam, opet, Gavra Cerić. — O, drago mi je osobito! Ovo je moja drugarica. Izvolite sesti. Sednu obojica, Ljuba vrlo pažljivo, da ne iskrši kaput.
Dođe gospođa Persa sa sinčićem. Slabo, čađavo dete od godine i po. — Evo mog sina. — Drago mi je! Koliko mu je godina? Nešto je slab. — Sad mu je druga godina.
Na to dođe i tata, gospodar Peršunović, solidan stariji čovek, kaput mu je do pete, a visok šešir. — Drago mi je, gospodo, dobro došli! Otkud tako, gospodar-Ceriću? — Nama je osobito drago!
— Drago mi je, gospodo, dobro došli! Otkud tako, gospodar-Ceriću? — Nama je osobito drago! Mi smo došli, upravo da kažem, da vidimo gospođu ćerku, pa ako je suđeno . . . — reče čika-Gavra.
Posle fruštuka započe se razgovor. — Sad se već možemo, mislim, malo dublje u stvar upuštati, — reče Peršunović. — Drago će nam biti, — odgovori čika-Gavra.
— E, baš dobro. — Sad se preporučujemo. — Drago nam je bilo. — Osobito s naše strane drago! Zbogom! — Službenica. Milo mi je bilo! — Zbogom! — Zbogom!
— E, baš dobro. — Sad se preporučujemo. — Drago nam je bilo. — Osobito s naše strane drago! Zbogom! — Službenica. Milo mi je bilo! — Zbogom! — Zbogom!
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
A ja? Gde srljam ja? Jurišiću, gde srljaš ti? Je si li mogao da ne budeš gladan, da imaš kako mu drago gledište na svet, mršavo, bedno, ali jedno gledište određeno i jasno?
Afrika
brat, ili drug, koji mi je otvorio svoju misao, kome sam poverio sve što sam smatrao tajnama svojih misli, jer je bilo drago nemati tajni pred njegovim sedim kosama, ostao je na drumu Afrike, usred ogromne prašume pune ptica, noći i zverstva, a
Ona, kao mnoge crne žene ovde, nosi oko grla pravo neizglačano drago kamenje: rubine, topaze i ametiste; njeni zubi su dobro zašiljeni, što znači da ih je od ranog detinjstva još počela
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
Oćiš da kažiš notariusu da sedi, kad čoveku ima svoja posla! Oćiš da mu kažiš: „Mene je drago, mene je čest!“ Da dođi opet? Prokleta! JUCA: Zaboga, ta to je učtivost. Tako svi, koji su najmanje vospitani, rade.
Vi ste i meni jedanput poklonili, ja moje pravo ne dam. JANjA: Ama oću da podignim na vas procesu. MIŠIĆ: Šta vam drago, mene neće proces ništa stati.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
u Ćesarevini, rečeno da će landmilicijski polkovi da se kasiraju, pa ako na to ne pristaju, da mogu ići kud im je drago.
A on, Trandafil, nabaviće mu, uz to, policijske papire, i pečate, koliko mu drago. Dabome, to košta. Kir Demetrios Kopša i kir Anastas Agagijanijan, u Beču, svršiće mu sve ostalo, što bude bilo
Neka mu kapetan, dakle, kao njenom ocu, kaže, je li mu pokvario ono što mu je još, jedino, ostalo, milo i drago, u životu.
Međutim, Filipovič se nije ni branio. Rekao je njegovom prevashodstvu da su se oni naplatili, i vratili milo za drago, pri prolazu kroz austrijsko carstvo. Eto. Začudo, Kostjurin je to razumeo, i na tome se svršilo.
Vide srebrnu jasiku. Vide lišće u zlatu. Vide kamenje, po vrhovima, kao da je drago kamenje, ustreptalo. A kad se magla razišla malo, vide sneg na jednom vrhu.
Mi stojimo pod putom, ja i moja žena. Sačekajte da iz Kijeva odemo, pa se igrajte fusa po Kijevu, koliko vam drago!“ Petar Isakovič beše, dok je Varvara poboljevala, uplašen da mu žena ne pobaci, pa je bio više mrtav nego živ.
„Ode ti, serce, daleko!“ šaputala je Ana. „Dovede nas ovamo, i ostavi, pa šta im drago, s nami.“ A imala bi da mu priča, i više, što nitko ne zna što e i kako e.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
I kad je mladić bolan od merak (od ljubavi) kaže, da bi mu bilo milo i drago na Struga dućan da imam, na Struga dućan da imam, na ćepencite da sedam i da se ubavica prošeta ispred njegova dućana.
Popa, Vasko - NEPOČIN-POLJE
postelja Strava moja uzglavlje Široko ti nepočin-polje Plameni ti zalogaji a voštani zubi Pa ti žvaći izelice Koliko ti drago žvaći Nem ti vetar nema voda nemo cveće Sve ti nemo samo škrgutanje moje glasno Moj ti jastreb na srce Manje te u
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
ali kad je Rašida htela da sedne na jednu od stolica, trgla se i muklim grlenim glasom upitala: - Zar ne vidite, drago dete? Zar ne vidite da tu sedi prečasni otac Lavrentije? Mi nismo videli ništa.
Rekoh mu da mi je drago što ne shvata, i hteo sam da mu kažem još nešto, ali je zvono zazvonilo dva minuta pre vremena i Bagricki me je
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Polaček baš iziđe sa sinom iz štale, pozna ga, odmah se uputi Šamiki. — Dobro došli, gospodin fiškal! Drago mi je, izvolite unutra. Ovo je moj sin.
Dobro mu stoji. Baš je sam u sobi stari Polaček. Kucne, uđe. — O, drago mi je, gospodine fiškale, izvol’te sesti. — Gospodar Polaček, ja već Od nekog doba dolazim u vašu kuću, i lepo sam
Ništa, bar je sebe i oca od nezgode oslobodio. XIX Šamika je neveseo. On je izgubio milo i drago, ali uspomena mu je ostala.
Ide upravo u sobu gospođe Sokolovićke. Lupne, uđe. Gospođa je sama. — Dobar dan, milostiva, činim podvorenje. — Drago mi je; jeste l’ bili već kod Juce? — Nisam, upravo k vama dolazim, u važnom poslu. — Šta to može biti?
— S drage volje, samo pre podne imam posla. — Molim da budete danas moj gost kod „Bele lađe”. — Drago će mi biti. Učini naklon, oprosti se. Šamika je u dvanaest sati već kod „Bele lađe”. U pola jedan dođe jurista.
— Ta jeste l’ vi, Herr von Kirić? Davno se nismo videli. Al’ smo se oboje promenili! — Drago mi je osobito. Gledaju se.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
saznala za kojeg će se „bećara“ udati, ona, uoči Đurđevdana, uzme tri češnja belog luka, pa dva od njih nazove kojim drago poznatim imenima, a treći nazove „neznani“.
koja su mrska, kako bi ga ostavile na miru veštice, babice i druga zla bića i uroci koji napadaju baš ono što je lepo, drago i milo. Iz istog razloga, piše Maretić, roditelji daju svojoj deci i ova imena: Mrkša, Zavid, Zloba.
pravdu kao najvišu svetinju: „Pravda drži zemlju i gradove“; „Blažena večera s pravdom stečena“; „Što je pravo i Bogu je drago“ i sl. Vršnjaci.
Za ove priče s pravom je rečeno da su uzor narodnog junaka u prozi. U njima se ne nalazi samo zakopano blago, drago kamenje i čisto zlato, već i najlepše jezičko blago: sočne, živopisne reči i izrazi, maštovita poređenja i ritmični
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Odlučio sam tog popodneva uoči Nove godine da se proslavim jednog dana i tako vratim svetu milo za drago, za one pantalone koje nisam imao. Odlučio sam da otkrijem, na primer, radio, ali radio je već bio otkriven.
se — uzmeš li ga više, opet ćeš se pokajati, pa taj čovek uze malo, a kada iziđe iz pećine viđe da u rukama drži drago kamenje i pokaja se što nije uzeo još!
Biće mi drago... — I meni — rekoh... 29. XI 1972. Dvadeset i osmog u podne, probijajući se kroz pripite činovnike puštene dva
Odlazi svakog dana na peron broj četiri i sačekuje voz iz svog rodnog kraja. Drago mu je nekako da jednom vidi onaj stari voz.
Zatim je razbio čašu. Zvanice, koje su se plašile da je slavni čovjek, možda, knjiški moljac, odahnuše i bi im drago što su se uverili da je kao i ostali.
Matavulj, Simo - USKOK
Od Crnogoraca najviše je privlačio poglede Primoraca onaj glavar na klupi. Šaptalo se: — Ono je drago Jokov, knez njeguški, onaj što je dosta jada zadao Vrancezima, što izgubi starijega sina u boju pod dubrovnikom, a
On poljubi kneza u grudi, a knez njega u čelo. Sa ostalima se pozdravi. — Poznade me, kneže Drago?! — pita Primorac, sjetnim izrazom i lica i glasa.
— A ko bi te poče? — pita Marko. — A ko, nâko đavo sâm! — reče drago. — Ko bi tome kraja uhvatio!? Nema plemena, a gotovo ni bratstva, da se ne pokrviše među sobom!
Što mu bi, te poluđe odjednom, cipan cio? Knez Drago njekako srdito poče nabrajati: — A, da-ti, te je svaki žučan te izgubismo Primorje, te nas carevi prevariše!
II Toga dana iza podne zastudi i nebo se naoblači. Tada se krenuše iz Kotora: knez Drago, njegov pristav, njegovih pet brastvenika i njihove tri ženske, a pridružiše im se tri njeguške žene iz drugih brastava.
Pop očekivaše da knez pripali, pa da zapodjene razgovor o tome. I započe: — A da kako ti se čini, kneže, sad dolje? Drago odbi njekoliko dimova, mrdnu gustijem obrvama i odgovori: — Vaistinu, na bolje ne navikoše!
— objasni Pero Purov. — Nije! — odsječe Krcun. — Odmah iza dubrovačkog je dalmacija, đe je hodio i striko drago, kad’no naši pođoše s Rusima na Korčulu! Dalmaciju od Like dijeli planina Velebit.
Knez drago, veoma iznenađen, usta i reče: — Šta je, braćo, za ime božje!? Što stojite gologlavi preda mnom, kao pred vladikom!?
ti u kući gosta, o kome će se graknuti kroza svu Crnu Goru i Brda, pa će nam dika biti, ako se u narodu raščuje: „Knez Drago, da bi dočekao gosta kako valja, prekinuo je domaću žalost.“ A ima i još jedan razlog.
Janko zapodjenu razgovor. Zapita kneza da li zbilja ima Mrgudu preko devedeset godina? — Ima — potvrdi Drago. — U našim krajevima dugo žive ljudi, koji imaju vijeka, kojima ne bi suđeno da poginu.
da su pobjede nad njima bile laka stvar; mlađi tvrđahu da Francuzi u hrabrosti i izdržljivosti ne izostaju Turcima. Drago, pop, Rako, Stevo, Stijepo, ispričaše svaki po njeki primjer, bilo vojne vještine, bilo junaštva.
Mrgud Šutov zagleda se značajno u kneza. Pošto ga je dugo tako posmatrao, zapita: — A da, boga ti, kneže Drago, šta ti misliš s ovijem čojkom? — Mislim ga odvesti gospodaru, na Vasiljev dan.
Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA
Najposle vidimo nije vajde; pet, šest stotina forinti više ili manje, što mu drago. MATI: Propada, bogme, gospodaru! Ako se nigdi ne pazi, to se pazi kod nas, i ja, i moj muž neprestano kod mlađi; a
UGLED 5. OTAC (stupi), PREĐAŠNjI OTAC: Sluga sam ponizan, gospodo moja, meni je drago da sam tu sreću polućčio. PROVODADžIJA: Mi smo slobodu uzeli vas posetiti. (Ustanu.) OTAC: Meni je osobito milo.
Gospodična, vi ćete viditi kako vas ja rado imam. DEVOJKA: To mi je vrlo drago. MLADOŽENjA: Jedva čekam dan venčanja. DEVOJKA: I taj će proći. MLADOŽENjA: Zar ste vi tako nečuvstvitelni?
Kakvi su to poslovi? Čoveku obećati, pa posle „što ti drago“. ŽENA: Koj je jošt taj muž na svetu, koji svojoj ženi kape ne kupuje? Muž ženi kapu!
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
” „To nije čaša, to je moj zečić”, odgovori devojčica. „Moram ga odvesti u ambulantu”. „Idi kud ti drago, a mene pusti na miru”, rekne otac. Devojčica je bila uporna, tražila je pomoć za ranjenog ljubimca.
Kakav je to način, zašto mi podmećete ono što nisam napisao? Pravo govoreći, bilo mi je donekle i drago što su me, makar i zabunom, umešali u zečja posla; a s druge strane, ne volim da se kitim tuđim perjem, pogotovo kad
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
NANČIKA: I nju moramo otpustiti. MILČIKA: dobra devojka. NANČIKA: Što mu drago. (Kucanje na vrata.) Hsrajn! z. ZELENIĆKA PREĐAŠNjI ZELENIĆKA: „Slobodno“, slatke moje, ili „izvolte, zapovedajte“,
GAVRILOVIĆ: Nije li griota da naša braća umiru od gladi? ŠERBULIĆ: Ee, što im drago, ja im pomoći ne mogu. GAVRILOVIĆ: Ljudi ostali bez kuća, bez marve, bez svega.
GAVRILOVIĆ: A donde da skapaju od gladi? SMRDIĆ: Što im drago! Eno kod patrijarha narodne kase. Nek ištu od njega. GAVRILOVIĆ: A gdi je naša opštinska kasa?
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
no širiti naučne istine, mudrim knjigama prosvećivati ljude: »Bolje je mnogo jednu pametnu i poleznu knjigu s kolikim mu drago troškom dati da se na naš jezik prevede i naštampa, nego dvanaest zvonara sazidati i u sve nji velika zvona poizvešati..
znaš srpski, metni slavenski; što ne znaš slavenski, metni srpski; a što ne znaš ni srpski ni slavenski, metni kako ti drago (što ti prije na um padne).« Karadžić najodlučnije ustaje protivu toga.
Od Trifkovića je ostao jošte izvestan broj prerađenih, mahom šaljivih igara: Milo za drago, 1870; Mila, Ni brigeša, 1872; Tera opoziciju i Pola vina pola vode.
I te prerade, mahom sa nemačkog, sem Milo za drago i Ni brigeša, izišle su u Zborniku pozorišnih dela. Posle Trifkovićeve smrti štampani su i njegovi dramski pokušaji,
Sremac, Stevan - PROZA
A ti žuljevi na rukama njegovim, veći su ukras i dika za njega nego sve drago kamenje na gospodskom prstenju, na rukama njihovim. Mi, deco, takve ljude nazivamo radenicima — mučenicima; a i jesu to.
Radičević, Branko - PESME
Oči joj veljau Da meneka čeka, I da je u strau Za mene daleka. I suze je lilo Drago u samoći: „O ti višnja silo, Kad ćeš mi pomoći!
Mila moja mene čeka — Čekaš i sad, zlato moje? Brže dole, sunce blago, Brže amo, noćne tame, Amo brže, moje drago Da ne čeka više na me. (1843, 25. nov.) CIC!
Eda li ga valovita Burna voda de zanela? Eda li je gromovita Udrila ga degod strela? Da li su mi de smetovi Drago moje zavejali? Da li su mu de zverovi Mlado telo pokidali?
Bože, Bože, dakle baš zanago Da ne vidim što je srcu drago! Šeta tamo, pa šeta i amo, Šeta desno, pa šeta i levo, Još jedanput, još jedanput samo, Amo, zlato, amo, divna
! Kratko je doba, eto ide veče, Zlaćano sunašce već zapadu teče, Tavna će nojca skoro ovde biti, Pa će mi drago sve tamom obviti.
Oj Karlovci, mesto moje drago, Kô detence došao sam amo, Igra beše jedino mi blago, Slatko zva ja med i smokvu samo.
— Laka pesmo, odi u pomoć, Jera ono već je blizu noć, De prigrli pesmo, moja snago, Pa ižljubi sve milo i drago! Sunce jarko, ta koliko reda Tako tebe ja sedati gleda, Gleda tvoje goleme krasote Pun radosti i velje milote,
Crna Goro, ponosito stenje, Krune srpske ti drago kamenje, Uspomeno prebeloga danka, Kog se seća Srbin kâno sanka! Kada glednem tvoje stene divne, Srce mlado u
okoline, pobro, Al' stajau stene ponosite, Lipe grane raširile vite, Nigde nikog, debelo zalađe, Blago dragu ko tu drago nađe! Tice poju: Blago li si nama!
grli, Pa još zbori reči ovakove: „O jerovi, moji sokolovi, Deco moja, moja velja snago, Sjajno moje vi kamenje drago, Kuda otac sa vama poiti, Beži nojca, a danak zasviti.
“ Zaman muči, zaman se otima, Sve ga većma slutnja obuzima: „Dakle nikad — dakle baš zanago Nikad više, kâ što reče drago — Nikad više —“ tu mu konjic rže, On iz misli preteških se trže, Te pogleda nebu ka istoku, Gleda bolje, ne veruje
poše, I podosta beše u nekome, Ponajviše u Arslanovome, Baš u njemu na gomile blago — Ali gde je Arslanovo drago, Gde mu sunce, gde Hajkuna bela, Blago stoji — kud se ona dela?
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
O, vidi ti njega. — Da, da. U po dana, u po noći, kad ti god drago, samo ga otvoriš, a on ti cak, cak! — toliko i toliko sati.
sve hoće i sve može, njegova je ruka na mom ramenu, a dolje, u toploj dolini, čeka me i misli na mene onaj drugi, dobri, drago gunđalo, koji će do kraja tugovati i pominjati me ako se izgubim u svom čudesnom pohodu. — Đede Petrače ...
pokriven i gunđa udobrovoljeno, sa zluradim prkosom: — Baš je nas briga i za Jovom i za Gnjatijem, neka melju kako im drago. Glavno je da ti svom đedu griješ leđa.
Ostrvio se čovjek, pa to ti je. — Nikola, sinko, pritrpi se dok makar ja ne sklopim oči, a onda kako ti drago — uzdiše djed i ne gledajući svog nemirnog sinovca.
Baš je njega briga što ću ja umrijeti. — Ehe-he, živjećeš ti nama još koliko ti drago, a bratu Savi šipak! — njaknu samardžija.
— A znao si ovoga uokviriti, a? — To je moj i brat i svetac, i ja druge ne pripoznajem, pa vi radite šta vam drago! — Aha, kažem li ja — novovjerac! — opet se iščakari Munižaba.
bez rada i lopova nema života — ote se jadnom djedu, pa se i on sam nasmija na tu svoju drvenu mudrost i bi mu nešto drago što, evo, ostadoše i veselo srce i lijepa riječ, pa se možeš razgovoriti u svakoj nevolji, makar i carstva propadala.
Sad sam ja njemu namirisao njegovu antidržavnu dušu. Deder, Đurajica, u podrum s njim, pa nek tamo smišlja što mu drago, a mi ćemo se ovdje potpregnuti da istjeramo ovo naše.
A da je rabota zaista onako nešto, neprilična koliko ti drago, jeste, brate, nema tu šta kriti. Optužilo našeg kićenog Panteliju da je u po božje noći napastvovao babu Trivunu i
— Iz Horozovića, dragi vojniče. Selo Horozovići. Valjda si tuda hodo. —Ma hoda sam ja, majko, kuda ti god drago, ali, vala, u te tvoje Orozoviće ...
Šta ja znam napamet ko je on. Nek on meni pokaže crno na bijelo da je taj i taj, pa nek ide kud mu drago. — E, e, žalosti moja — zaklima glavom seljak. — Evo mene moje rođeno kumče ne poznaje. Gleda, a ne poznaje.
Kostić, Laza - PESME
Ti nauč' nas tom! Al' ako misliš, silnih slava sit, da, lakomi na blaga tvoga mit, izneverimo drago ime Srb, u onaj narod de se prelije livena tolko dušanova krv, što tebi može zborit smelije, uglednije što te je
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
“ a gdjekoji: „Daj barem jedan da ponesem!“ Kad se vrate iz tame na svijet, a to ono sve bilo drago kamenje: onda oni koji nijesu ponijeli stanu se kajati što nijesu, a oni što su ponijeli, što nijesu više.
Onda carev sin zapovedi da svi izlaze jedan po jedan i da idu kud je kome drago, a on stane na vrata. Izlazeći tako jedan za drugim, eto ti i braće njegove; on se s njima zagrli i ižljubi.
— Eno ti je, — veli mu otac — pa je ubi kako ti god drago, kad ti srce i duša podnose, ja i onako ne bih mogao dići svoje ruke na tu našu hraniteljicu.
Zato pak što si mi poklonio život, evo ti blaga, srebra i zlata, pa ponesi koliko ti god drago i koliko ponijeti možeš, a povrh toga, izaberi djevojku koju ti srce tvoje obegeniše, pa idi svojoj kući ako hoćeš i
sa njom sve carstvo naše; mi smo mu na megdan slali zatočenike naše, ali ih on šale gubljaše; sad pomagaj pa išti što ti drago u carstvu.
na prijesto svojega oca, kao što i svaki božji sud mora najposlije da se zbude onako kako je rečen i kako je i pravo i drago.
se Sreća maši u džep, izvadi jednu poturu i reče starcu: — Evo ti, starče, uzmi ovu poturu, pa kupi za nju što ti je drago. Prihvati starac poturu i odnese je svojoj kući. Kad tamo, a baba mu se pobolela pa hoće ribe.
Bolje da se odelim, pa da za sebe radim a njemu što drago!“ I tako jedanput reče svome bratu: — Brate, nije pravo, ja sve radim a ti ni u čemu ne pomažeš nego samo gotovo
Makar i tetka, opet je tuđin, nije joj od srca otpalo, pa da ga žali kô svoja majka. Ele kako mu drago, ne šćede sestri ništa govoriti, već kad pođe, povede sa sobom i dijete.
Odgovoriće jazavac: — Imam tri vještine. — Ja imam sedamdeset i sedam vještina — reći će lisica. Elem, kako mu drago, pođu svojijem putem i naiđu na jednu strvinu, đe su bila i gvožđa lovačka zapeta.
— Bih li ja mogao tu malo samljeti? — Bi, zašto ne bi, evo će se moje sad izamljeti, pa onda melji koliko ti drago. Ali dijete pomisli šta mu je otac rekao, pa iziđe napolje i pođe uz potok u drugu vodenicu.
Ja ću s mojim magarcem da činim kako sam i najpre po mojoj volji činio; a ljudi neka govore šta im drago. Pa onda uzjaše na magarca a sin pored njega pješice; i tako otidu kući.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
DOKTOR: Valjda vam je poznato iz moga Zemljeopisanija, da se u Českoj nalazi mlin ili vodenica, gdi se drago kamenje uglađava i sastavlja. ŠALjIVAC: Srećna zemlja, kad i vodenice imaju posla s dragim kamenjem. No poslušajte!
PUTNIK: Takove vere nema. DOKTOR: Šta? Šta? ŠALjIVAC: U knjigi stoji. PUTNIK: Neka stoji koliko mu je drago. Tek ja kažem da bišofske vere nigdi nema. DOKTOR: dakle, vi ne verujete na Novi testament. PUTNIK: Kakav testament?
Čest i poštenje svakome, bio otkud mu drago, poštenom i česnog srca čoveku, a nečesnom i nevaljalom, bože daj bolju pamet i poštenije srce. POZORIJE 2.
DAMJAN: Volja ti je; ja bi se bogme strašio, u kući držati. KUZMAN: Što mu god drago. DAMJAN: Ta, na jednu ruku i bolje je, imaš nešto u zemlji; ako se na jednoj strani šteta učini, nije na drugoj.
LjUBA: Ništa, danas i tako nećemo moći učiti. (Pokazuje Staniju.) Moja baba. MILAN (pokloni se): Drago mi je. LjUBA: Majka, ovo je moj instruktor. STANIJA: A šta je on?
LjUBA: Pa nemojte mene radi da propustite. MILAN: Dakle, posle podne gledaću da se skupimo. LjUBA: Drago će mi biti. MILAN: Ja se preporučujem. LjUBA: Službenica. MILAN: Zbogom, majka! STANIJA: Zbogom pošo!
PREĐAŠNjE. PIJADA: Dobro jutro, Ljubo. Cula sam da si dosla. Je li ovo majka? Drago mi je. Kako vam se dopada u Beogradu? STANIJA: Kako kome, a mene bogme rđavo. LjUBA: Sedi, Pijada.
— Gle, dođe majka. VELIMIR (načini poklon sa strane): Drago mi je. (Skine sablju.) Na, boga ti, ovo (da Ljubi, posle otide k astalu, sedne i počne čelo i kosu trti).
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
Ali, zaboga, gdi mi je milostiva gospoja, evo već dan uveliko. Što mu drago, ja ću da se vozam, a ona kad dođe, neka obuče druge aljine; znam da nije spala samo na ove. Evo opet nekoga.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
“ što se njega tiče, mogli su na Sulencetu, kao mlađem alkoholičarskom pripravniku, da mere svetlo koliko mu drago: potpuno je ispustio iz vida zašto se tu nalazi.
Ni jednog jedinog krupnjaka! I uopšte, što jes, jes, radovao se kada me sretne na ulici, nije da mu ne bi bilo drago, ali nikada onako kao kad sretne nekoga ko mu nešto znači u životu i koga može tresnuti po ramenu i upitati: „Na čemu
godine u klubu „Sumaren?“ — E pa, drago dete ... reče bakuta — šta sam ono, tela da kažem ... — ... tvoji roditelji ... — podsetih je. — Jeste!
da vam se u džepu uvek i na svakom mestu nađu neke drage uspomene ili, ako slučajno nemate uspomena, onda nešto veoma drago — na primer, kokice!
Čarli, pa oni mogu da gaze svojim kolima po ulici koga hoće i koliko im drago, pa da im ništa ne bude! Čarli, pa oni šiju najsmešnija odela na svetu, a niko to ne primećuje, osim mene.
Tamo ljudi jednostavno izmene posetnice, porazgovaraju malo o vremenu, rukuju se i „rukoljub gospođi mami — drago nam je bilo“, pa svako na svoju stranu! A ovde? Ne razdvajaju se dok jedan ne padne mrtav! Stvar časti!
Baš će joj biti drago i ti sistemi. Tako nas ostane troje. — Dezerter... — reži matori, puneći rastreseno lulu isto tako istresenim
— Hteo bih da razgovaram s tobom ... — A o čemu? —Onako… — Dobro, razgovarali smo! Baš mi je drago što smo se upoznali i ti sistemi! Pozdravite vaše ... Tres. — Halo? Niko se ne javlja.
na šta je Amd-Sen-Bej-Čup odgovorio: ihnalahibanhumanhialilahlaihala što znači da mu je strašno drago što ima čast da upozna predstavnika naše daleke zemlje o kojoj je mnogo slušao i uzvratio gledaocima takođe srećnu novu
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
gledaj tvoju kuću i ekonomiju, pa kad stečeš, i tvoj muž bude iste pameti kao što si ti, onda možete ići kud vam je drago. 4.
JELICA: Nama će osobito drago biti. MARKO: Baron Golić? Otkuda je on? MITA: On je iz Volhinije; i sad pravi lustrajze.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Kraj bukve leži njivica prosa, po njemu, jutrom, sija se rosa kao da blista kamenje drago, pa vrapci Ćosi mira ne daju, od same zore podižu graju: „Uh, alaj imaš veliko blago!
Ej, godine, nemjerljive, skupe! Zbogom, mala, iz Bosanske Krupe! DRUGAR VJERNI Frkću konji, zbogom selo drago, krećem na put rastužena lica, a s brežuljka, sa pašnjaka znanog, gleda za mnom drugar čobanica.
Zlatno zrnce u šljunku se žari, nad njim trepte ribice stražari. Jurili smo pod čadorjem vrba, igrali se koliko ti drago, razgledali virove zelence, da pokažu sakriveno blago. Nigdje znaka, Vrbas hita žurno, i ribice trepte nesigurno.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Među čobanima podzemlja živim: kule su ovde visoke i vojske mnoge i drago kamenje zeleno i deca belozuba žarko u prsa majke svoje ljube. Sva carstva su ista i sunca, i vid bez sunca.
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
On vadi maramu i briše suze): Drago, drago dete moje! SIMKA: Slatka moja, rođena moja! AGATON: Bože moj!...(Plače.) Kako su velike božije naredbe!
On vadi maramu i briše suze): Drago, drago dete moje! SIMKA: Slatka moja, rođena moja! AGATON: Bože moj!...(Plače.) Kako su velike božije naredbe!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
A iz naših nepotpunih izveštaja više komande pisaće opet onako kako je njima milo i drago. I večito: „Na nadležnost“. Na kraju, „kola se slome“ na kaplaru Živulju, ili na nesrećnom Tanasiju.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
bola, a na duši mu ostavlja tiho, prijateljsko saučešće u tuzi svoga druga, i još nekakvo osećanje, veoma prijatno i drago, od koga mu i srce življe kuca, ali se on stara da ga zasad uguši, jer mu danas i u ovakim okolnostima nije mesto.
da je svršio osnovnu školu; i on sam vazda se iskazivao protiv škole i školovanih ljudi, ali tek beše mu neobično drago, što se u ovoj prilici našao svedok njegovog gimnaziskog školovanja.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
A Boga mi, moje drugarice! Nije blago ni srebro ni zlato, Već je blago, što je kome drago. 109 Oj na ove duge noći Ko ne ljubi crne oči, Ne pada mu san na oči, Već mu pada jad na srce. 110.
Ja bi znala, gdi bi izvirala: Ukraj Save, ukraj vode ladne, Kud prolaze žitarice lađe; Da ja vidim moje milo drago, Cvati li mu ruža na kormanu, Vene li mu karanfil u ruci, Što sam tužna u subotu brala, U nedelju mome dragu dala.
Puštaj grane do zelene trave, Da se penjem tebi u vrhove, Da ja gledam niz more galije; Sjedi l’ moje drago na galiji, Vije l’ mu se jagluk na ramenu, Kojino sam tri godine vezla, Uvezla sam tri dukata zlata, I četiri
“ “Oj Boga ti, Stojko kiridžija, Jest slobodno koliko ti drago!“ Tad zapjeva Stojko kiridžija: “Romanijo, puna li si vuka, Puna vuka i puna hajduka, A još više ljepih djevojaka!
175. Pokraj puta rodila jabuka: Sve biserje i drago kamenje. Sve visoko granje polomiše Gledajići na vrhu planine Gde dva brata lova poloviše, Uloviše srnu i košutu, I
A srednja je govorila: “Ja bi’ blago najvolela.“ A najmlađa govorila: “Ja bi’ drago najvolela — Čoja će se izmeniti, Blago će se potrošiti, Moje drago za doveka.“ 177.
“ A najmlađa govorila: “Ja bi’ drago najvolela — Čoja će se izmeniti, Blago će se potrošiti, Moje drago za doveka.“ 177.
na kamenu, Pa ostavih lepu Lenu Da mi čuva vitu jelu, A ne prođe ni godinu Meni Lenka poručuje: “Hodi meni, moje drago, Jela ti se razgranala, Grane svoje razbacala, Hladovinu ostavila, Lenka ti je već odrasla: U Lenke je belo lice,
Vojsku kupi Erceže Stevane, Prvo roka, na nedelju dana; Stevana je sjetovala majka: “Oj, Stevane, moje dijete drago! Pravo piši momke u soldate!
Treću dajte mojoj miloj seki, Nek kupuje svilu i kadifu, Nek s’ udaje kuda joj je drago, Jer je bratac udavati neće, Jer je bratac pogubio glavu! 230. Sunce mi se krajem vije, lado le, mile!
“ 234. “Tamna noći, tamna li si!“ “Oj devojko, bleda li si!“ “Nevolja je meni bledoj: Drago mi je kesedžija, Noću ’odi, noću dodi — Sa mnom jadnom ne govori. S buzdovanom progovara: ’Je l’ mi majka večerala’?
“ “Žen’ se, blago, žen’ se, drago, sretno nek ti je, Vrani konji popucali, nju ne doneli! Dvori tvoji opusteli, nju ne čekali!
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
One sve senče drago i nežno, i ljube sve što se gubi, u nebo mutno, beskrajno snežno, u sneg što sahranjiva, kad ljubi. Senka je njina kao
Daleko negde stoje vite jele, snežna lica, radi njih mi je, majko, drago da si potištena. Moje vruće usne ne žude više živa devojačka prebela tela.
I kad tada ostanete nasamo imaće tvoj mužić grdnih muka. DOSADA O, kako ti je ime gadno, al divna sudba, drago moje jadno. Plači samo od tuge i milja i ostani uvek draga nerodilja.
Probudimo se noću i smešimo, drago, na Mesec sa zapetim lukom. I milujemo daleka brda i ledene gore, blago, rukom. Beograd, Braće Nedića 29, 1920.
Da li tela, mili gradovi, ili seni, to drhte, u slabosti sna i žudi ruku grubih? Sve ono što videh drago, tužno, plemenito, zbog čega, gde sve, i šta sve, žarko, ne izljubih? Vratih Ti se!
Lirsku poeziju večnih, svakidašnjih metafora, ono drago cile‑mile stihova, slikova, hrizantema, koje su cvetale u našim, nedeljnim, dodacima.
Sve se ljuljalo nad nama, ostrva, brda, nebesa. Nema ničeg što je drago, što mi ostaje, sve se gubi. Moje usne, što su drhtale, i moje mokre, pomodrele ruke, zaronile su u zrak i vode, i
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
— Drago mi je! — rekoh iznenađen ovom neočekivanom visokom posetom. — Vi ste prvi put sada u našoj zemlji, gospodine?
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
bistrim kapljicama rose, i one, te bistre kapljice sad se samo pred tobom prelivaju i odsjajkuju, kao najčistije drago kamenje, praveći bezbroj varijacija fantastičnih, duginih boja...
!... Slavne naše pripevalice!.... — Je l' ti drago, Jovo? dirka ga Anđa. Jovo ćuti, pa samo lomi kukuruze. — Očiju mi, on se ljuti na me!...
— Možete sad izvoljevati što 'oćete; drago vi je. — Jok, more, 'nako, nema tu izvoljevanja, sam si mi prič'o, nego ćuti ti sad, da ja pričam.
Gospodin Milka pokloni se graciozno i reče: Drago mi je osobito. Ako je po volji, izvol’te. Nisam još sve namestila, ali ćete vi oprostiti.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
No naposletku, hajde što mu drago, da razumemo što se mržnja prenela na lepši pol u selu; jer ako još nemaju (na velju žalost Sretinu, a na sramotu ovoga
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
i džamiju, pa badnjake srpske nalagajte i šarajte uskrsova jaja, časne dvoje postah da postite; za ostalo kako vam je drago!
VUK MIĆUNOVIĆ Drž, ridžale, uzmi ovaj fišek, ponesi ga na poklon veziru i kaži mu da je to cijena koje drago glave crnogorske. RIDžAL OSMAN Kakav fišek na poklon veziru, samovoljni kavurski hajduče!
VUKOTA MRVALjEVIĆ Koje jade ti tobož mudruješ? A ti više u njima proričeš no koji mu drago desetinja. Ne daš nigda pleća oglodati, no ih grabiš iz ustah ljudima; meni si ih stotinu uzeo da đavola priđe u njih
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Nijedna nije bila srećna. Nijedna da je polazila za drago. Gotovo sve su ovako kao Sofka plakale, jadale se, ronile suze... Ali koja vajda!
neke valjda od bola i tuge što im se nikad one nade nisu ispunile, ne pošle za dragoga, niti će ikada osetiti šta je drago i milo — postaju toliko lude i besne.
sa takom nasladom, kao da se sada, posle ovoga, on nečega oslobađao, skidao sa sebe nešto što mu je, istina, bilo tako drago, milo, ali koje je njemu ipak nekako strano, tuđe, uvek se, pored sve naslade, sreće, | ipak ne osećao svoj, ne bio
Pandurović, Sima - PESME
zadovoljstva prozre, U duši tvojoj kad zastudi zima, Jedna će mis’o u tebi da dozre, Velika, tužna mis’o, moje drago: Da treba da nam sve bude svejedno, Da nam je ovde još jedino blago Kad za nas kuda bedno srde jedno.
I veo groba, — jednom, u noć čednu, Sa bolom duše što tuži i grca, Ja ću ti doći na postelju lednu, Ti, mrtvo drago slomljenoga srca.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
„A Martinoviću, krilo gospodarevo, ne stoj!“ opet će đakon. Drago Martinović, smijući se, uljeze. „A sokolovi od krvava Čeva na Krajini! Vojvoda Mićo, turska krvopijo!
Ti si slobodan da udaš đevojku, za koga tebi drago... Je li ovako pravo, Crnogorci?“ „Jest, Gospodaru! pravo, kao i sve što iz tvojijeh usta čujemo!“ rekoše ljudi.
Bilo ih je tu, kojima još ne zarastoše rane na srcu, kojima je kakva mu drago nesreća ojadila! Majaka obesinjenijeh, ljuba udovica, sestara bezbratnica, braće od skoro inokosne, ele bješe naroda u
Eto ne dade za Rajčevića. Ja ne znam, vjere mi, zamjerke mu nema, niti bi mu je našla čija mu drago šćer... Jučer je opet dodio čojak i govorio mi...“ „Koji je to, sa srećom?“ zapita serdar.
Da, na nas! Mi smo bliže grobu no domu, kao što poprijed rekoh. Da rečemo udajmo đevojku u Primorje, ili đe mu drago, svejedno, naša bila, tuđa se nazvala. Od nje nam već nikakve vajde. A i bez toga, ti znaš kako mi se s njom rastati.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
otud prešla u svakidašnji govor (Zlatu će se kujundžija naći; Nije blago ni srebro vi zlato, / već je blago što je srcu drago; Pravda drži zemlju i gradove, / A nepravda ruši obadvoje; itd).
— Nalepši cvet nikne na bunjištu. — Sve je lijepo do mjere. — Nije lijepo što je lijepo, nego što je (komu) drago (ugodno). — Za čim srce, za tim oči. — Kako je kom milo, tako i misli. — Umiljato janje dvije ovce doji.
— Kako je kom milo, tako i misli. — Umiljato janje dvije ovce doji. — Ubavo se brašno u komšiluk prodaje. — Na drago oči utječu. — Tuđe milo, ali svoje najmilije. — Što nije lijepo gledati, nije lijepo ni ljubiti.
— Istinu traži, pravicu uvaži. O PRAVU — Jȁ pravo, jȁ nikako. — Što je pravo i bogu je drago. — Što nije pravo nije ni pošteno. — Od kriva drva na stranu je sjena. — Prav dijel, dug mir.
— Krivo sjedi, a pravo besjedi (reci, sudi). — Zbori pravo, sjedi đe ti je drago. — Teško pravom, dok se kriv ne nađe. — Ko kriva žali, pravom griješi. — Pravo rijet’, (m)a umrijet.
— Bolji je dram sreće, nego sto oka pameti. — Daj meni sreću, a znanje komu ti drago. — Daj mi sreću, pak me baci u vreću. — Srednja je sreća najbolja. — Sreću moli da te isprati, a nek’ te ne pričeka.
Nije blago ni srebro ni zlato, Već je blago što je srcu drago. Nije đogat gori od dorata, Ali bâta doratova nema. Ni po babu ni po stričevima, Već po pravdi boga istinoga.
Džeferdare, moj po bogu brate! Nemoj mene s vatrom prevariti, Za oko te ni moliti neću. Što je pravo i bogu je drago. Što su telu dobra jela, To su duši dobra dela. V) DIJALOŠKE — Bako, vjeruješ li boga?
— Jesam, valaj. — Igra mečka pred čičinom kućom, — Doći će i pred našu. — Kako tamo, bako? — Kako kome drago. — Kako ti je ime? — Islam. — Tako sam ti i sam. (I meni je tako kao i tebi). — Kaluđere, da te oženimo?
O SVEŠTENIM LICIMA Ja ću, duhovniče, uzeti srebarce, a ti nosi rebarce kud ti drago. — Pripovijeda se da je nekakav kaluđer u nevolji donio trgovcu od nekakva sveca rebro okovano u srebro, i iskao da mu
Ostala su mi lagala u selu, nego daj mi kola i volove da ih donesem, pa ću ti onda lagati koliko ti drago (pripovijedaju da je nekakav laža odgovorio caru, kad mu je car rekao: kad se tako ljudi tuže da mnogo lažeš, da vidim
Hajte, uroci, uz more, likom se štapali, vratilom se opasali, ne urekli milo i drago, dok ne prebrojili u moru peska, na gori liska, na zemlji travice, na travi kapljice, amin!
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
“ — „Bili i ja mogao tu malo samljeti?“ — „Bi, zašto ne bi; evo će se moje sad izamljeti, pa onda melji koliko ti drago.“ — Ali dijete pomisli, šta mu je otac rekao, pa iziđe na polje, i pođe uz potok u drugu vodenicu.
Onda carev sin zapovedi da svi izlaze jedan po jedan i da idu kud je kome drago, a on stane na vrata. Izlazeći tako jedan za drugim, eto ti i braće njegove; on se s njima zagrli i ižljubi.
Bolje da se odelim, pa da za sebe radim, a njemu što drago!” I tako jedan put reče svome bratu: „Brate, nije pravo, ja sve radim a ti ni u čemu ne pomažeš, nego sa- | mo gotovo
bilo, umio bi kazati šta bi ti se dogodilo; nego kad ustaneš, prekrsti se kao što Bog zapovijeda; priđe no koju mu drago rabotu započneš, vazda valja da se najpriđe prekrstiš.
kuda znam s njima?” „Makar kuda,” odgovori žena, „odvedi ih u planinu, pa ih ostavi u planini, što im drago.” Najposle navrati muža te joj reče da će sutra odvesti decu u planinu i onamo ih ostaviti.
” — „Bih li ja mogao tu malo samljeti?” — „Bi, za što ne bi, evo će se moje sad izamljeti, pa onda melji koliko ti drago.” — Ali dijete pomisli šta mu je otac rekao, pa iziđe na polje i pođe uz potok u drugu vodenicu.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Ko bi hoteo znati šta bi[h] ja rad ovde opisati, a ne mogu, neka samo ode od proleća do jeseni, kad mu drago, u [H]opovo, pak kad se doma vrati, vidiće [h]oće li moći sve što je čuvstvovao iskazati.
Bio je zadovoljan mojim čitanjem. Kaže mi da će on spavati, a da ja mogu hodati po manastiru i okolo kud mi drago, ili, ako [h]oću, mogu uzeti koju knjigu s astala i što čitati. On pođe u kamaru spati, aja počnem | pregledati knjige.
Popogleda mej malo s vnimanijem, pak mi načne govoriti: „Nama[h] taj čas uzmi tvoju torbu, pak idi kud ti drago. Pravo je rekao Antonije da ti nećeš kod mene ni tri dni biti.” Ja sam bio izvan sebe. Mislim, kakvi su ovo ljudi!
Ime i vospominanije njegovo biće mi, dok sam god živ, drago i ljubezno. Nazivao se je Teodor Milutinović. ZAKLjUČENIJE PRVE ČASTI Pre nego dođem k ftorom periodu moji[h]
” Ja: „Nek reku što im drago. Ja se uzdam da će vreme pokazati da nisu pravo imali. A neće svi reći, ne boj se; na[h]odi se u današnji dan Srbalja
To ti ja jedva dočekam, otkrijem mu s podobnom poverenostiju moju želju da bi[h] i sam rad kud dalje poći i u koje mu drago mesto gdi se mladi ljudi uče doći, al’ ne znajući ni na koju stranu puta, zamolim ga da me povede s sobom do Horvatske,
Ja tamo idem gdi službu iskati, jer bi[h] rad nemecki dobro naučiti.” „Kad sam pošao, moram kudgod ići; ’ajde kud ti drago!” — otveštam ja.
„Za Gavrila je lakše. On nekoliko i nemački zna, a službu ’oće; to lasno može naći gdi mu drago. A za tebe“, veli mi, „najbolje bi bilo da gdi školu držiš; za dve ili tri godine možeš steći koju stotinu forintâ, pak
” „Što vam drago”, odgovorim ja, „meni je svejedno ta sad, ta posle. Jedva to izrečem, on učini znak staromu arhidijakonu Stefanu, a
U ovom ostrovu mirski protopop glava je svega sveštenstva. Koji mu drago episkop i patrijarh tu da dođe, mora njemu potčinjen biti, budući da je Sveti Spiridon patron Korfa, a ovi je bio mirski
Take vike i psovke u mojem životu nisam podneo ni pretrpio. „Idi kud ti drago, i čini šta ti drago. Zar ti misliš da ja nemam drugoga posla u Beču nego da sam tebe radi ovde došao?
Take vike i psovke u mojem životu nisam podneo ni pretrpio. „Idi kud ti drago, i čini šta ti drago. Zar ti misliš da ja nemam drugoga posla u Beču nego da sam tebe radi ovde došao?” I tako ti me otera.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Znaš, odma mu reci: „Rš! nisu tvoji posli!“ Tako učini. Ladaj se mudro, drago dite! Poslije jednog časa dovede knez Kenja.
— E, ovo je za pripovist! — veli opet Srdar, udarajući se rukom po stegnu. — da može vaki binjadžija biti ko mu drago, a ne smeteni Bukar! E, ovo je za pripovist! Svi se čuđahu. Domalo se vrati Bukar.
Bujas je čitao stricu Blitvaru dokle bi ga uspavao. Čitao je što mu drago, i napreskok, i naopačke, samo da se toroče, kao što njeki mlinari ne mogu zaspati, ako im se vitao ne obrće.
I on je detetu vraćao milo za drago i bio mu od koristi učeći ga svakoga dana, čim se učvrsti u milosti Tetkinoj. Kad Butre donese hladnu vodu, Bakonja mu
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Oj Karlovci mesto moje drago! K’o detence došao sam amo; Igra beše jedino mi blago; Slatko zvah ja med i smokvu samo.
mi, kakvo Ime da ti dam, Hoću li reći: „Diko“, ili „snago“, Ili ću „lane“, Ili „moje blago“; Hoću li „dušo“, Ili „moje drago“ Kaži mi, kakvo Ime da ti dam!
Jadno drago moje, znaš li gde su bili, I zašto umiru tužni i krvavi? D. Simić CXLVI RASKLAPA ZORA... Rasklapa zora trepavice
Danica Marković CLV GALIUM VERUM Kleknuh u polju široku pred cvetom Što nosi ime tvoje uvek drago; Vetrić je svojim donosio letom Mirisa šumskih jednodušje blago.
Oh jadno drago!... Večno tako, Kaj se, i kaj, i žali! I dok za senim' nadâ pali' Pogrebna bruji pesma, Spomene blede sreće hrani, Posl
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
Istina je, svi besmrtni dusi da svobode prava uživaju, svašto rade što je njima drago po lakome i svetom pravilu.“ „Svjetilniče, pravdom okrunjeni!
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Pitagora ga pomilova po crnoj kosi. „Drago moje dete! To ne beše tako lako i jednostavno kao što ti sad zamišljaš. Da bih mogao ući u Sais, tadašnju prestonicu
kralja: zlatne činije, ibrike, šolje, pehare, srebrne kondire sa zlatnim rukatkama, srebrne legene, bokale i vaze, razno drago kamenje, svakovrsni drugi nakit od bisera i slonove kosti, svilena tkiva, purpurne tkanine, šarene ćilime - sve se to
“ Suze mu udariše na oči. „Kremono, drago mesto moje! Zauzet svojim radom spasavanja, moram još ovde ostati, da bih se vratio u tvoje krilo kad osetim da mi se
„Izvanredno!“ „Rumford je umro 1814 godine. Posećujem često njegov grob i kitim ga cvećem. Kako bi mi drago bilo kada bih mogla da posećujem grob moga prvog muža; kitim ga cvećem i rosim suzama!
Opazih da joj je to pisamce bilo vrlo drago, jer lice joj se ozari materinskom srećom, a ona me pogleda zahvalnim pogledom.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Sve što me tištalo to je: da pronađem kakav bilo posao ili izmislim kakav mu drago razlog pa da ponova odem u Vujanovac.
Hej, ama čuješ, čoveče božiji, prvo ono mora biti, a posle spavaj koliko ti drago. — Hoću, sve — sipljivo je odgovorio Svilar, ali očne kapke nije mogao da podigne iako je baš naročito želeo da gleda
A vi, eto, govorite mi bratski i zato vam hvala. I spavaću, rekli ste, koliko mi god drago i sve kao čoveku daće mi se.
milu uspomenu na tome svetom zidu u kome kao da je, a ne u grobu — to sam sve više uobražavao — počivalo ono moje tako drago stvorenje koje sam toliko voleo.
Sve do smrti prvoga deteta mislilo se još o životu, posle su sagradili grobnicu da u nju spuste ono drago stvorenje, kad je ona stala misliti o mogućnosti smrti; a kad su se članovi porodice podelili između kuće i grobnice,
Smej se ti koliko ti drago! Ja sam čak uživao da gledam ćifte kad, okupljeni oko mesarnice, posmatraju krvavo meso ili se uz prve kafe ogovaraju
Takav bi zasluživao da mu se kaže ovako: E pa, čuj ti, prijatelju, druže, ili kako mu drago, ostavi se, molim te, pridike; mani se prazne slame i razgovora!
I kupuje tako bundeve od nekog seljaka, te izbira i odvaja jednu, koju mu drago, pa je raseca. Onda krišom, da seljak ne spazi, ostavlja unutra, među semenjem, dukat, pa se tek najedanput kao zgranjava
Uzme on tako novine, koje mu drago, i glasno čita neku neverovatnu političku senzaciju (o objavi rata, atentatu na neku poznatu viđenu ličnost,
važnoj i hitnoj stvari, imao da govori, pa ga umoli da se, na kratko vreme, odvoje nasamo i povuku negde, gde mu drago, ali zaklonjeno.
nepomične linije od Đevđelije, pa preko Kajmakčalana do Bitolja i Babe planine, i obijao pragove da dobije kakvu mu drago službicu od koje bi živeo (jer se za onu objavu o nesposobnosti ništa, bar u Grčkoj, nije moglo kupiti), ali sve
Pa posle, kad završim, ćaskaćemo koliko ti drago o tome: je li bolje ovako ili onako, umreti rano ili živeti dugo. Ne mogu da kažem: ranjava me ova uspomena, teško mi
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Oblaci duhanskog dima skupljali su se i lebdjeli pod stropom, s plavičastim opalskim prelivima. Oduvijek mi je bilo drago to šimerično opalsko prelijevanje, i oduvijek sam podlijegao njegovoj moći da nas preveze u sfere irealnoga.
Eto, i nekadašnja plava djevojčica sa suncem u kosi sada je postala samo jedno drago, ubogo, pregaženo ne-ja!) Detinjstvo — pregršt besmrtnosti!
Uostalom, donji put kojim su došli ipak je uglavnom pristojan, i zašto bi sad riskirali... a baš im je drago što bolesnik tako dobro izgleda, vjerujte, čisto dobro, raduju se, i nadaju se da će uskoro, sasvim uskoro, itakodalje..
He, dakle, još jednom, drago im je, raduju se, od sveg srca se raduju, ustaju, zakopčavaju ogrtače, baš se raduju, baš zakopčavaju ogrtače,
Ali, umjesto toga, odgovarao sam: „Hajde, neka! Hajde, drago mi je!” A nije mi bivalo baš nimalo drago. Bivalo mi je, naprotiv, tužno, dozlaboga tužno.
Ali, umjesto toga, odgovarao sam: „Hajde, neka! Hajde, drago mi je!” A nije mi bivalo baš nimalo drago. Bivalo mi je, naprotiv, tužno, dozlaboga tužno. A najtužnije od svega bila mi je ta njihova sreća sred te tuge.
Ali kasnije mi je dana puna satisfakcija, sad sam opet na čelu mog odeljenja”... „Hajde, hajde! Drago mi je! ”... Gledao sam i njihove bore i grimase, i iznad njihovih riječi, koje su mi šumjele mimo ušiju kao šuškanje
Sve je to jedna tvoja autoiluzija, koja nema stvarnijeg oslonca u realnosti. Drago dijete, to nisam ja, to je fantom, plod tvoje uobrazilje! Razmotrimo stvar trijezno i bez afekta. Što ja tebi pružam?
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Đurica napreže volju i, starajući se da izgleda što mirniji, progovori neodlučno: — Možete sad govoriti što vi je drago... Znam ja čije je to maslo... A za to što velite, za te stvari, ja ništa ne znam.
Još korak dva, i evo ga na čistoj kosi, sa koje mu se otvara pogled na selo i na sve, što mu je sad tako drago i tako poznato. Ne može sit da se nagleda poznatih mu mesta, kao da je godinama od njih bio odvojen...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Onda carev sin zapovedi da svi izlaze jedan po jedan i da idu kud je kome drago, a on stane na vrata. Izlazeći tako jedan za drugim, eto ti i braće njegove; on se s njima zagrli i ižljubi.
Pobratim se začudi kad viđe liju iza sebe nablizo, i bi mu vrlo milo i drago. Sad krenuše svi zajedno dalje. Išli oni išli, dok ugledali opet careve dvore.
On uzede jabuku u ruke, pa s njome pred cara. Čudi se car ljepoti jabukinoj, a drago mu što je došao do nje. Kad ne bi dugo, ali sluge careve nose veliki trs i dadu mu ga.
Kad dođoše kući, bože, otac veseo, veseo, grli sinove, ljubi ih, e drago mu, drago što vidi sinove, a žao mu, žao do boga, što mu najmlađeg i najmilijeg sina nema kući.
Kad dođoše kući, bože, otac veseo, veseo, grli sinove, ljubi ih, e drago mu, drago što vidi sinove, a žao mu, žao do boga, što mu najmlađeg i najmilijeg sina nema kući.
— I bi joj vrlo milo i drago. Sad iziđe sve djelo na vidjelo. Starom ocu bi drago kad vidje najmlađeg sina, i oženi ga sa zlatnom djevojkom, a ona
— I bi joj vrlo milo i drago. Sad iziđe sve djelo na vidjelo. Starom ocu bi drago kad vidje najmlađeg sina, i oženi ga sa zlatnom djevojkom, a ona dva sina pogubi.
— Eno ti je, — veli mu otac — pa je ubi kako ti god drago, kad ti srce i duša podnose, ja i onako ne bih mogao dići svoje ruke na tu našu hraniteljicu.
Za to pak što si mi poklonio život evo ti blaga, srebra i zlata, pa ponesi koliko ti god drago i koliko ponijeti možeš, a povrh toga, izaberi djevojku koju ti srce tvoje obegeniše, pa idi svojoj kući ako hoćeš, i
Bolje da se odelim, pa da za sebe radim, a njemu što drago!“ I tako jedanput reče svome bratu: — Brate, nije pravo, ja sve radim, a ti ni u čemu ne pomažeš, nego samo gotovo
A gdjekoji: — Daj barem jedan da ponesem! Kad se vrate iz tame na svijet, a to ono sve bilo drago kamenje. Onda oni koji nijesu ponijeli stanu se kajati što nijesu, a oni što su ponijeli što nijesu više.
Odgovoriće jazavac: — Imam tri vještine. — Ja imam sedamdeset i sedam vještina, — reći će lisica. Elem, kako mu drago, pođu svojijem putem, i naiđu na jednu strvinu, đe su bila i gvožđa lovačka zapeta.
Petković, Vladislav Dis - PESME
Kad za zlo ne zna. Tako njenu sobu, San sreće moje, predadoše grobu. O ljudi! ljudi!... Ao moje drago! Ovamo bura neće da se stiša. Je l' topla zemlja, grli li te blago Grobnica tvoja? Mene bije kiša, Oblaci, vidik.
i stege, Ti bi trunula: sa mislima novim, Poljupcem, suzom, tvoje lice snežno Ja bih pokriv'o: tu kraj moje nege, O drago moje, trunula bi nežno. I ja bih tada... Moj ljiljane beli, Što su mi tebe pakosno odneli? Što ti bar sama?...
Da l' ste s Juga rodom? Kad biste mi rekli, malenkost bi moja: — Kupajte se, gospo, često ladnom vodom. Ali šta mu drago — ja požare volim. — Vatru koji gasi, taj se i opeče; — Sad se klanjam, gospo; videću vas, molim?
O, kako je drago tu, pod vašim plaštom, Velikim i dobrim k'o moje stradanje. Moje noći crne, negujte me maštom, Da razumem mrtve i njino
U crnoj kosi crveni cvet. Crvenog traga po licu eno! Šta to učini s tobom svet, O moje drago, o moja ženo? Brzo priđoh bliže: bez pogleda oka oba, U dva oka leže deca k'o dva groba. II Ne javlja mi se.
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
“ Rekao sam mu da prvo želim da vidim šta će biti sa mojim izumima u Americi i tako smo završili razgovor. Ali, drago mi je da deluju neke sile iz mraka, pa kako vreme prolazi, održavanje stalne komunikacije biće sve teže.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
- Pođi sa mnom - reče ona - želim da čujem tvoj glas, da vidim to tvoje drago lice i da budemo sami. Išli smo sami, polako.
- Pođi sa mnom - reče ona - želim da čujem tvoj glas, da vidim to tvoje drago lice i da budemo sami. Išli smo sami, polako.
- Pročitaj ge ih - rekao mi je - i kada me opet posetite biće mi drago da porazgovaramo o nekim stvarima iz ove male knjige; ona će vam u potpunoš i razjasniti pismo predsednika Barnarda i
U to vreme uprava Kolumbija koledža organizovala je novi odsek u rudarskoj školi, Odsek za elektrotehniku. Bilo im je drago da sam tu i da se mogu posavetovati sa mnom.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Još nekoliko čeljadi uzastopce ukrcaju se. I Cveta s Markom odluči unići, pa dogodilo se što mu drago. Lepo priđe s njim preko daske, htede zgodno da zakrene među svet, ali je najednom ugleda onaj mornar i upita za biljet.
A kad bi ih pustili, požurili bi kud mu drago, ako će i u hajduke, da se travom i korijenjem hrane. Braća obgrljena dočekuju zoru; san im u dušu unosi malo pokoja, a
Mornara iz Levanta ne viđa već dugo... A počeše o njoj u selu što mu drago zucati; vele, puno je s tuđim svijetom milostiva. A Marko uvijek za njom pristaje, sam je u kući, a i ona je sama.
To su njegove vruće želje. Njemu nije drago omrknuti u polju, pa stoga požuri da prvo zapada sunca očisti put. I onako počeo je juče duvati vjetar i pomalo oblači
Stariji ljudi ipak nađoše mjesta da se ogreju, dok mlađi posedaše gde mu drago, nastojeći da barem iz daljega oči na plamenu pare; kad ga vide, kao da ih i grije.
Ne može ni on, a kamoli deca, stoka i sva kuća... Neka dođe, neka je kakova mu drago, neka je samo u kući!.... Čovek nema no jednu ženu, pa što mu beše palo na pamet te je otuđi od sebe.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
sa takom nasladom kao da se sada, posle ovoga, on nečega oslobađao, skidao sa sebe nešto što mu je, istina, bilo tako drago, milo, ali koje je njemu ipak nekako strano, tuđe, uvek se, pored sve naslade, sreće, ipak ne osećao svoj, ne bio
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
kao na poskurniku, te da se i na onom svetu zna ko je ovamo u čijem Toru bio, pa turčio se ili šokčio koliko mu god drago?...
je iz kuće sve izbezumljeno potrčalo, njoj pade na pamet da su dole oko njena mrtva sina Arnauti, kojima će možda biti drago da je vide slomljenu i neobučenu, pa da se posle svete ne toliko, svakako, njoj koliko njenom narodu: „E nema, međer,
Materinske usne njene nešto su progovarale ali se ništa ne čujaše. I opet laki osmesi. Budi Bog s nama! Kao da joj je drago što gleda mrtva sina. Pojavi se sablja– žnjiva slika za gledaoce. Rodbina odista umuče u čudu.
Govoraše sa njim samo arnautski da bi ga na taj način odobrovoljio i raspoložio. A Selim to osećaše i beše mu drago. Izgleda da je tek sad video i ljude i zavičaj.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
kako im god drago. »Starmali« 1883. NA GROBU ČOVEKA ALEKSANDRA Kad svi već suze isplakaše svoje, I one zbiljke kâ i krokodilske, I
Oblaci se sivi kupe, Smetovi će već da rupe, Navaliće sa svih strana — Sećajte se sirotana! Bogatstvo je milo, drago (No i tuđa ima znoja), A patnjama, nevoljama Nema kraja, nema broja. Zimom ide muka mnoga, Nema svako krova svoga.
— Verujemo, verujemo! E pa davor, zdravo! Davor zdravo, Sarajevo drago, U tebi je njegova kolevka. Davor zdravo ti, Cetinje dičio, Gde ’no pesnik odoji pesnika!
Vredan bio, siromaš pomagô, Svud prilagô što je Srbu drago. Ne tražio ni od koga hvale, Kâ da nisu tvoje ruke dale.
Na njojzi je biser, zlato, drago kamenje, Pred njom kleče i uzdišu mnogi robovi, A ona ih grdi, psuje, pa i čupa ih. Starac gledi iz daleka pa se
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
POZORIJE Z. SARA, PREĐAŠNjE SARA: Službenica, službenica, kako ste? Aa, tu i frajlica, drago mi je, drago mi je, hibšes ksihtl! Lepe očice, glatki obrazi, smeđa kosa, hipš, hipš! Vi kec frajlice, vi kec?
POZORIJE Z. SARA, PREĐAŠNjE SARA: Službenica, službenica, kako ste? Aa, tu i frajlica, drago mi je, drago mi je, hibšes ksihtl! Lepe očice, glatki obrazi, smeđa kosa, hipš, hipš! Vi kec frajlice, vi kec?
SARA: Aa, ništa, ništa, dosta su vospitani, jošt su mladi; prekrasno, prekrasno, to mi je drago. (Pokloni se.) Juče sam bila kod gospoje Mirkovičke na ručku, to je štogod prekrasno, od svega dosta, ali sarmu što je
Pak kako ste mi, kako ste vi ručali? FEMA: Miko fo! SARA: Drago mi je, bez društva to najbolje nije baš moglo biti. Društvo vam je osobito pri ručku nužno.
FEMA: To kod mene mora uvek biti miko fo! SARA: Drago mije, drago mije, to je za mene dosta. Jošt kad bi bilo malo sarme, to mi je ostalo u duši jošt od gospoje Mirkovičke,
FEMA: To kod mene mora uvek biti miko fo! SARA: Drago mije, drago mije, to je za mene dosta. Jošt kad bi bilo malo sarme, to mi je ostalo u duši jošt od gospoje Mirkovičke, a i
Petrović, Rastko - AFRIKA
brat, ili drug, koji mi je otvorio svoju misao, kome sam poverio sve što sam smatrao tajnama svojih misli, jer je bilo drago nemati tajni pred njegovim sedim kosama, ostao je na drumu Afrike, usred ogromne prašume pune ptica, noći i zverstva, a
Ona, kao mnoge crne žene ovde, nosi oko grla pravo neizglačano drago kamenje: rubine, topaze i ametiste; njeni zubi su dobro zašiljeni, što znači da ih je od ranog detinjstva još počela
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Mislio sam na daleke znance i prijatelje, na sve, što mi je milo i drago; na tebe, draga Srbijo, čija se sudba sada rešava, i dok mi ovde toliko zebemo za tobom, u turskom stanu sigurno, baš
Da si bar otišao da te kakav lekar previje, pa posle makar opet došao; što mu drago. — Ne, boža ti vjera, gospodine, nemo' mi kvariti ćeif sad na ovi vakat.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
kakvo Ime da ti dam, — Hoću li reći: Diko, ili snago, Ili ću: lane, Ili: moje blago, Hoću li: dušo, Ili: moje drago — Kaži mi kakvo Ime da ti dam Sve su to mila Imena i lepa, Kojima Srbin Svome zlatu tepa.
XXVII Svet će čitat’ pesme moje, Što u ovom nizu stoje, A ti, blago, Čedo drago, Ako imaš kad, Ako imaš za njih volje, — Jer za tebe imam bolje, Imam lepše i čistije, Mirisnije, rumenije,
Poljupci se boje, Da ih ko ne čuje, — Ja svojima ne dam, Da brzo prohuje. Drago moje, drago, Nema smrti leka, — Poljupci su vreli, — Al’ smrt ladna čeka; Kad nas jednom zgrabi, Pa u ništa maši,
Poljupci se boje, Da ih ko ne čuje, — Ja svojima ne dam, Da brzo prohuje. Drago moje, drago, Nema smrti leka, — Poljupci su vreli, — Al’ smrt ladna čeka; Kad nas jednom zgrabi, Pa u ništa maši, Poljupci će
LV Selo je sunce jarko, A noć se spušta tijo, Oh, blago onom, ko se Uz drago svoje svio. Gasi se žagor, tišma, Ni ptica ne poleta; — Još malo pak će za nas Nestati cela sveta.
Buji, paji, moja mila snago, Čuva majka svoje čedo drago, Čisto srce kâ zenicu gledi, Dušu pazi da se ne povredi, Da ostane kao rosa čista, Kao kaplja sred zelena lista.
Haj, kako je sunce toplo! Haj, kako je cveće slavno! Haj, kako je meni drago Milovanje vaše javno! Kako srpsko kolo igra, Kako srpske misli budi!
— Al’, gde mi je ta moć?.. I ispuni se slutnja Samrtnog časa tvog, Mezimče moje drago, I to mi uze Bog. Sad često u snu čujem Dečice moje glas: „Gde god je Srpče koje, Ljubi ga, radi nas!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Pridošlica na sebi nije imao oficirskih znakova. — Kapetan Stojanović... Drago mi je. Izvolte sesti — i pokaza mi na krevet. On dohvati jedan sanduk od municije, stavi ga na bok, i sede.
Jadna i žalosna... — Aj, do vraga! — upade Luka. — Obuzelo me je neko neprijatno osećanje. — Vrlo mi je drago što ste došli da me posetite — progovori na francuskom i pruži mi ruku. Lako sam se pridigao i prihvatio njenu šaku.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Dakle, mi pokaži visočajše blago, Krotko, nježno serce, serce sercu drago, Da ti kažem kako nježno ljube ljudi Svoju vjernu ljubu, kako njene grudi Jesu oltar ljubovi nježnome junaku Koji ume živiti
Pavle Solarić POSLANICA DRAGU TEODOROVIĆU TRŠĆANINU Čitaćete, kad me od vas dol' i gora d'jele, Ovaj Pavla, mili Drago, listak knjige b'jele; Čitaćete, neka znadu roda vašeg udi Da za njima i u dalji moje gore grudi, Da za serce sve spominje
U Trijestu vjekovati, šta bi draže bilo Razvje Drago, kog' se ime dikom preuzvilo? Vejrujete mi — ja znam da su vami gnusne laži —, Vrsnika vam među Srblji dangubi ko traži.
Sad nek' sudi tko mu drago i na koju stranu, Ljubov mora sve pobjede održati granu; Više ima koji ljube mlada i junaka Nego djece s drjahlih starci
Draga, o žalosna braćo! Ja već trpiti neću. Vratu mi s’ neće u gvozdeni jaram svirepa vraga. Ako je drago vam, čujte mi svetlu i veliku tajnu, Koja duboko u prsima mojima skriva se davno: Detetom kad sam Novkove čuvajuć
sve sile i strasti, Sve polze svoje, i život, i blago, Da žertvuje kad vidi da će spasti Kroz samog sebe otečestvo drago; I lične borbe moraju da ćute Kad hidre opštu propast naglo slute.
ili slano, Crno, plavo ili belo, Okrpano ili celo, Mnogo, više ili manje, Sve da kurjak tera janje Od koga mu drago stada, Da od muke na nos pada, Na hiljade ili jedno — Njemu je svejedno.
Dukat — ni to nije blago! Samo papi nije drago Što rad’ toga jednu više Čivutinu vekslu piše, I to sve na hipoteku, Dok se igrom novci steku; Al’ šta ćete —
Da svaki svoju dužnost čini Koj’ uživa i koj’ se kini, U svakom činu, gdi mu drago, Da pored svoga opšte blago Pred očima u duši ima, I da se svoga svojski prima Olakšati mu svako breme — Znam da
bi našlo svoga Druga, sebi spodobnoga, Take cene blago, Kad i muška ćud zahteva Da sujetom žena seva, Bilo šta mu drago! 1858.
Čuvaj se, ne daj se Lasno prevariti, Nevjerno, nestalno Jeste vrieme sada. Dakle, drago srdašce, Sa mnom ti uživaj, Rak u zdravlju u vieke Vazda mi pribivaj.
36. str. 32—6, u nizu drugih stihova, bez naslova; naslov pesmi sam dao ja. — Drago Teodorović (zapravo Jovan) i njegova žena Sofija su poznati prijatelji i mecene Dositeja Obradovića, Pavla Solarića,
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
— Jabo, bate, što me nijesi probudio? Jablan je rano, vrlo rano ustao i dobro se napasao. Drago bijaše Luji kad vidje kako su u Jablana trbusi zabrekli.
Ja nijesam čojek, ja sam blentavi Krstan, a blentavom Krstanu to je, ako ćeš, blentavi Krstane, i drago. Zar nije tako? — Jest, brate Krstane, tako je — mijenja glas i odgovara sam sebi...
On drukčije ne zna. Ubi ga, Asan-beže, posijeci, on drukčije ne umije. A baš bi mu drago bilo kad bi i drukčije znao, ali šta ćeš kad ne zna! Sjaši, uzjaši!
Svi ste vi jednaki. David (unosi se pisarčiću u oči): Ko?! Ko, bolan? Zar da se ja dignem u bunu?! Drago moje dijete, vidim, pametan si i učevan si, ali nemoj me, tako ti carskog kruva, musavediti i bijediti kod ovog
Jakšić, Đura - PESME
Po golemom svetu mlađan se potucam — Što gromovnik nisam, da na sudbu pucam?... Sve što mi je bilo nedrago i drago, Ostavljat sam morô ravno, podjednako! Pa gde sad počivam?... O, da divna mesta! Lepša nikad nije s uresom nevesta!
Nastasijević, Momčilo - PESME
Il’ prisojkinja se u kotur savija, sunce na uranku. Zore joj oči prozirom u ruj, drago na san dohodilo, rumena kap. Lagana nono, milje niz travku, gazi san zajutarjem.
Nina mi nina, spi, Bela, Spi, ne budi se, vrebaju. PESMA ODONUD BRDA Ne tuži, neljubljeno, drago ti brode brodi, Tugo le tugo. Do devet broda brodio, Gorama ni broj se ne zna, Tugo le tugo!
PESMA VEZILjA Ni brodi bez prebroda, Ni gore bez prohoda, Ne žali dobra konja, drago le drago. Zarukavlje ti vezla Tri leta bez počinka. Gde iglom prodenula, Usnama celivala, Drago le drago.
PESMA VEZILjA Ni brodi bez prebroda, Ni gore bez prohoda, Ne žali dobra konja, drago le drago. Zarukavlje ti vezla Tri leta bez počinka. Gde iglom prodenula, Usnama celivala, Drago le drago.
Zarukavlje ti vezla Tri leta bez počinka. Gde iglom prodenula, Usnama celivala, Drago le drago. PESMA NEZNANCA (ІІ) San li je nečisto li, šta mari, Ne žali, Bože, moju dušu, ne budi me, Briznulo,
Zarukavlje ti vezla Tri leta bez počinka. Gde iglom prodenula, Usnama celivala, Drago le drago. PESMA NEZNANCA (ІІ) San li je nečisto li, šta mari, Ne žali, Bože, moju dušu, ne budi me, Briznulo, briznulo, ja
Ćipiko, Ivo - Pauci
Ali, eto ide, opazi Rade Božicu sa jednom drugom u društvu i veselo pođe joj u susret. — Drago mi je što te nađoh, — veli joj razdijelivši je od druge i povukavši je za sobom na stranu. —A što?
Neki dan vratio se iz planine prije određena vremena, našao je za to koju mu drago izliku, a vratit se razdragan mišlju da će u kući naći muško čedo; predoseća da će biti sin.
Ščepa je i grize je po vratu, i položi gdje mu je drago na zemlju, miluje je i ruke joj meće u njedra; i cura pušta, i tek se trgne kad mu zagleda divlji plamen u očima i kad
Pa bilo je i dosada, ako i rijetko, toga kod nas... A Vojkan, udovčina, nakresan, pa... bi što mu drago! ..... Udovčina, sreće mi! Ha, ha! — A može biti da se otac sveti sinu, — uozbiljivši se, veli Pavle. —Čuj i ovu!
Radu od njegove tužbe radi suložništva, ali on se neće sigurno na tome ustaviti: osvetiće se i naći će za to koju mu drago izliku; nisu utaman stari ljudi govorili: „ čuvaj se turske globe i popovske zlobe”.
boga te izdravih od teške bolesti; pa osobito mi je milo što sam uhvatio zgodu te mogu da vam uzvratim „milo za drago”...
— Neću ja tamo, — odgovori Petar. — Ko veli da si davao dvije kvarte? Pusti, bolan, — milo za drago! Drukčije što hoćeš, ali ovaj put valja da ide po zakonu; i ti si tražio štetu po zakonu, je li pošteno?
—Drago mi je što znaš... Eto, vidi sam!... —i uzevši knjigu u ruke donese je Radi pred oči. — Ne znam ja u tu knjigu ništa!
Kad se osvijesti, prva misao bijaše da zlu što ga snađe na put stane, pod koju mu drago cijenu, i namah odluči da sve rasproda što se može prodati, samo da zemlju spase: nju nikako iz ruke neće dati!
Ona se diže. Pruži mu ruku i, uz stidljivi drhtaj trepavica, obori oči. —Gospodin je Dalmatinac, — reče joj brat. —Drago mi je! — čisto veselo odazove se ona, pogleda u Ivu i upita: — Jeste li blizu mora? —Ni sto koračaja od njeg'.
—Zdravo, Jure! — prihvati Ivo i čisto mu bi jaše drago što ga je vidio. Mladić ustavi mazgu i htjede sjašiti. Ivo ga zadrži i pridrža se mazgina vrata. — Gonim je iz paše...
Javljao se život, pa bi mu se on u kojem mu drago obliku podao, da u njemu utoli svoju nerazložnu bol. Trzavica živaca jenjala je i popustila, a mjesto nje nastupila laka
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Ponekad sam odlazila na Mrtvaja vir, na to divno drago mesto, sklonjeno od ljudi, kupala se naga i ogledala potom svoje lice u bistroj vodi. Sada to više ne radim.
Nije odnosio zlato, nakit, drago kamenje, skupocene tkanine i ukrašeno oružje. Za njega su to bile beskorisne drangulije koje su izmislili lukavi Grci da
Dimitrije me pogleda i osmehnu se. Kao da je to i sam hteo da kaže, ali se plašio da nas ne obeshrabri. Bilo mi je drago što smo bez muke našli odgovor.
Ilić, Vojislav J. - PESME
i s travnog svoga puta Tuđinac hitam bled. Gle, na tom surom stablu njezino drago ime Još vreme štedi zar? Srce se moje budi, i moja prošlost s njime, I mog proleća čar Ali nje nema više.
Al' oprostite, gospođice, Što dirnuh rukom žicu tu. Meni je drago njeno lice, Ja još jednako volim nju. Kao sumornog Algijeri Njenog me lika vodi sjaj Kroz osvećene rajske dveri, Gde
Nek te, dakle, briga i tuga ne guši, No slobodno išti što ti drago duši.“ A Srbin će njemu: „O Gospode jaki! Ja bih željno iskô novina ma kaki', U kojima piše šta li dole rade, Kakve
“ Zasmeja se nestašnica, Nasmeja se i on blago, I prošapta, ljubeći je: „Pa, najposle, što mu drago.“ 1887. PLAČ AFRODITE NAD ADONIDOM O zvezde na visini. Čujete l' moju tugu? Ja plačem u tišini...
U toploj njegovoj duši Zvuk tajne, nejasne sreće zazvoni bolno i drago, I vajar, nesvesno čisto, u staru kapelu uđe, Iz koje molitva bruji uz pratnju orgulja blago. Bilo je večernje sveto.
Sad što mu drago. Ja baš slabo marim Hoće l' je kogod čitati il' neće... Zaneta silno uzorima starim, I moja muza starinski uzleće Uzleć
13. Sed i uzvišen, kô patrijarh stari, Sa blagim licem, u tihoj samoći On mi je pričô čudnovate stvari, Sve drago veče i vascele noći.
Kmet, čovek pobožan jako, pogleda Amora blago. „Čij' si“, reče mu najzad, „kaži mi, detence drago, Imaš li oca i majke, il' barem tutora svoga, Kad golo i nago skitaš?
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
Natošević izdaje prerađene moralno-religiozne priče Biserje i drago kamenje na ukrašenje detinje duše i srca 1860; pokreće Školski list 1858.
Oči joj veljau Da menena čeka, I da je u strau Za mene daleka. I suze je lilo Drago u samoći: „O ti višnja silo, Kad ćeš mi pomoći!
Đorđe Natošević: Biserje i drago kamenje. Moralističko-poučni tekstovi (prevodi i prerade) 1862. Rođen Vojislav Ilić Branko Radičević: Pesme III U
Stanković, Borisav - TAŠANA
(Uzima decu u naručje): Oho, oho, ha! Sad mi je ovako milo, drago. Sad možemo da idemo. (Mironu ponizno): Ti, dedo, pošto idemo kroz čaršiju, nećeš s nama?
MIRON (ustaje, potresen): I ja, i ja, Tašana. I hvala ti na tome. Hvala, tako mi je sada to drago. (Odbija da jede): Ali, da jedem, to ne mogu, neću. TAŠANA (mazeći se, kao ljutito): A zašto?
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
U majstor Kosti poraste sujeta oca. Počeo je bogme i da se hvasta, pa i da vraća milo za drago. „Hvala velikom Bogu, bi kako on reče, a ne kako šor hoće. Šta će tebi deca dvoja — je l' tako beše? Troja su tu!
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
Dalje mojim g. kriticima, antikriticama, momusima, zoilima i svim kojeg mu drago čina i dostojinstva recenzentima javiti imam da je glavnija čerta moga temperamenta melanholija i da je delo ovo
Neka diogenizira on koliko mu je drago, kaže G. — Srpska poslovica: »Dok se mudri namudrovaše, ludi se naživovaše« temeljnija je nego njegovo japundže.
pak izučivši odavno pravila dobrog tona, zaključi ne kvariti mu sanak, i čekati dok se ne probudi; bilo to do kog mu drago doba.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Nešto me smlati!... Sad ne možemo ni napred ni nazad. Zarobljeni!... Strašno i bolno saznanje. A ono, drago i milo, izraženo u pojmu: porodica, zemlja, drugovi, kao da se otkide sa moje duše, i ostade samo skelet.
— Eh, znak dostojanstva... Zaustavih jednog oficira, da zapitam za stan. — More uljezi, čoče, gde ti je drago... Ipak ga zamolih da mi da jednoga vojnika. — Đurašine, viđide bogati tamo za stan — reče jednom vojniku.
Pritisnuti ličnom nevoljom, dugo se nisu sećali svojih kuća i starih običaja. Ovo im je sećanje sada drago. Ali govore samo o prijatnim doživljajima.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
Sama ću ga razbuditi: Otići ću u ćul-baštu, Uzabraću struk zumbula, Šinuću ga po obrazu: — Ustaj, ago, ustaj, drago! TOMA (strese se): Ah, sinko! Zar ovakav Božji, mili, sveti dan, i ja ovako da ga dočekujem. Ne, sinko!
Takva je moja svirka i pesma bila kad ja pođoh da se venčam: — da više u zelenu baštu ne idem, mesečinu ne gledam, drago ne čekam i milujem — da mladost zakopam! I zakopah je! Sad? Staro drvo.
Šantić, Aleksa - PESME
1908. POD JEDRIMA Jedra crvene. Sjaj večernji pao, I more pljuska po hridima golim. O drago more moje, ja te volim I sve lepote ja bih za te dao. Od tebe ništa milije mi nije!
No ja sam ga naučio I pamtiću njega trajno; Gramatika za nj mi beše Moje drago lice sjajno. 9 Na kril'ma pesme ove Na dalek hajdemo put, Na žale Gangesove, Gde divni ja znadem kut.
''U bašti čarobnoj sámo Boravi drago dvoje; Sjaj mesečine blista, Sa grana slavuj poje. Kao kip moma stoji. A kleči vitez plavi.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
To je njen meterijal. Ali ne ma koju mitologiju, tj. ne koju mu drago nesvesno umetničku preradu prirode (uključivši tu i sve predmete, tj. i društvo).
mermer-kamena, izvadila bele dojke svoje, pa udara kamen po kamenu i zaklinje Kraljevića Marka: „Sine Marko, moje čedo drago, tako mi te kamen ne ubio, i tako ti rane materine, idi, Marko, te iskupi bega!
Ja sam, Dore draga, drago tvoje, drago tvoje, Perazović kneže. Al' ne luduj, draga dušo moja, od Udbine da ti kažem glase!
Ja sam, Dore draga, drago tvoje, drago tvoje, Perazović kneže. Al' ne luduj, draga dušo moja, od Udbine da ti kažem glase!
I puške i sablje su ukrašavane. Mnoge kubure i puške imale su okove i vezove od zlata i srebra, u koje je umetano drago kamenje, sedef i merdžani.
(Ženidba Maksima Crnojevića) Jô Kajica, moje čedo drago! Diko moja svagda na divanu! Sabljo britka svagda na majdanu! I kreposti među vojvodama! Suva zlata smederevski ključi!
Jest slobodno, moje drago d'jete! Jest slobodno, moj rođeni sinko! U Zidanju Skadra ponavljaju se stihovi koji izražavaju osnovne momente —
Takve su, između mnogih drugih, sledeće rime: Povadiće to drago kamenje, udarat ga sabljam' u balčake i kadama u zlatno prstenje. Miloš peva, vila mu otpeva.
Tada reče Mijailo kralju: „Prijatelju, Todore vezire, što me care za svatove pita, neka kupi koliko mu drago, po đevojku kada njemu drago; nego ćeš mi cara pozdraviti: nek ne vodi svoja dva sestrića, dva sestrića, dva
Mijailo kralju: „Prijatelju, Todore vezire, što me care za svatove pita, neka kupi koliko mu drago, po đevojku kada njemu drago; nego ćeš mi cara pozdraviti: nek ne vodi svoja dva sestrića, dva sestrića, dva Vojinovića, Vukašina i s njim
Da kakva je Roksanda đevojka, onakove u Srbina nema! Dobro zbori kralju Mijailo: po đevojku kada tebe drago, svata kupi koliko ti drago; samo te je kralju pozdravio: da ne vodiš dva sestrića tvoja, dva sestrića, dva
Dobro zbori kralju Mijailo: po đevojku kada tebe drago, svata kupi koliko ti drago; samo te je kralju pozdravio: da ne vodiš dva sestrića tvoja, dva sestrića, dva Vojinovića; u liću su teške pijanice, a
Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE
Nemam pojma OTKUD MENI OVA SNAGA Otkud meni ova snaga Gde bih steko te mišiće Da mi hrana nije draga Da mi nije drago piće Volim brate lepo sesti Volim brate dobro jesti Volim se sa šniclom sresti Il za stolom il na cesti Otkud
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Ako isto tek razagne je i pogleda, taki i smotri unutra, ka drago svetlakasto se lepo kamenje, vrle reči za prosvetljavanje se s dušom svojom!
Pouzaimlji od Jegiptena bezbožnih ljudi blago i lepe agijare, skupe stvari što je srebro i zlato, biser i drago kamenje, te s otim probegni da ti bude putnina za trošak s tuđega miraza.
valja i nizašto neće biti, jedanput ga se mahne, otisne ga od sebe i iz kuće ga istera: nek se skita i bitanguje kud mu drago. Mnogi i od sinovstva im odreku se i svega očina im dobra odrinu ih.
— ciglo u jednoj haljinici da izađete svi zdravo iz grada napolje koji neće ostati pod mojom rukom, pak id’te kud vam je drago. Tako, znajte, više vam ništa ne govorim.
A sakato i bolestljivo što je za to i ne mariti nikad s pogledanjem. Ako samo ozdravilo, imanjče. Ako lipsalo, što mu drago: tamo nek se topi!
To mu je milo i drago prirađivanje gde će pronaći vrlo gusto lisnato drvo s velikom senkom i frula za svirnju, lepo meka trava kod hladne vode
KANO S BREGOVA MUTNA VODA... Jedni hvale i diče mnogo zlato, srebro, drago kamenje, biser, lepe ađijare, gizdavo odelo, hubave i visoke polate, mnoge milkove, konje, stoku, tafru i pompu,
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
mastike, zbaci plitke kondurice s nogu, sedne i uzme tamburu, pa zapeva onu svoju najmiliju pesmu: Zelen zekir, drago moje! Što mi, dragi, ne dolaziš? Sinoć sam ti dolazija, po azbašče pošetaja, alov jaglak izgubija.
Ako mi ga, draga, nađeš, operi ga, prati mi ga po čiraka Spiridona! — Oprala bi, drago moje! Rakli-sapun nestanjuje, bistra voda presa’njuje, jasno slunce na zapadu! — Operi ga, draga moja!
rade u kući, u nedelju u svilenim fustanima u kolo, a u ponedeljak zavrgnu motike preko ramena, pevajući ,,Zelen zekir, drago moje“, idu u polje, u njivu ili u vinograd... Sve su to bile lepe prilike za Manču.