Obradović, Dositej - BASNE
Dobro se je malo u knjizi i prošaliti, jer bi inače moja dečica zadremala čitajući, a knjizi malo atara nad kojom se drema. Navlastito prosvešten vladjetelj dobro gleda kakvi su oni koji službe i dostojinstva od njega ištu.
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
I dok im se lobanje kuvaju, da budu ukusna hrana za rođenu grudu, dok trubač cedi pljuvačku iz trube, sito groblje drema čačkajući zube. 5.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— viknu jedan kelner uspremajući stolice po kafani. Đuko i Pajo odoše. Ostali gosti odavno se već razišli. Gazda drema u jednom kraju za stolom. Samo škilji još jedna lampa. Napolju zviždi vetar, i sićani prećavac zasiplje u prozore.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Sida nikad nije uštinula za obraz, nego je, šta više, često grdila i nazivala je lenom devojčurom što danju povazdan drema, a noću krade mast i peče kradom lukumiće kad svi po kući zaspe, i časti se sa sebi ravnima, da se poslužim sopstvenim
Pop Spira se namestio pored pop-Ćire, koji jednako kao bajagi drema uvučen u bundu. I jedan i drugi pop se pipaše: pop Ćira da vidi je l’ mu tu zub, a pop Spira da nije izgubio onaj
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Kao sova što drema u trulom drvetu stoje ona i ćute i žale za starim vremenima i onom mladošću. Gle, jauču ona, zlatni vek je prošao; to
Afrika
Sa vrha blešte nojeva jaja. Pod njima, milion džinovskih lešinara uzleće ili drema po ovom gradu–fosilu. u predelu Gornje Volte, i posle u Sudanu, staništa ljudska su vrlo udaljena jedna od drugih.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Božič neće da kaže da je jedini život, koji je uvek lep, život konjanika. Dok je mlad, jaše na jurišima, a kad ostari, drema u uspomenama, slavan kao Joan Božič, junak, koga on, Isakovič, poštuje, kao i drugi oficiri njegovog naciona. I pročaja.
Imao je lice čoveka koji stalno drema i fratri su ga, katkad, posmatrali začuđeno. Isakovič je znao da mu, sad, život zavisi od nekog oficira, koji će mu
Mnogo je lova u tom kraju. Pavle je tako, putujući, nastavio da drema, a u tom dremežu da gleda drveće, koje je gledao i kad je, sa gospožom Evdokijom, putovao.
A zatim dodade da je taj gospodin Volkov – lep čovek. Pavle je, s početka, sedeo, u toj areni, kao da drema. Di Ronkali se bio naselio, pred ložu, držeći u ruci crnu lepezu Božičkinu, a svaki čas je zvat, da pipa članke konja,
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Dvanaest sati udara, Tamnica se otvara, U tamnici nikog nema, Samo jedan popa drema; Hajmo, popo, napolje, Da vidimo kako je, Kako vojska maršira, Podigla se prašina, Kako vojska stupa, Podigla se
Radičević, Branko - PESME
Tambur, tambur, sitna tamburice, Udri, pobro, u sićane žice, Danas ima, a sutra nas nema, Ajd' u kolo, ko će tu da drema?
cveće, pa uveni brže, Kada nje tu, da te bere, nema; A ti, zoro, što se iz sna trže, Spavaj, dremaj, kad i ona drema; A ti, sunce, ne sjaj mojoj muci, Veće sedaj — moje j' sunce selo; Beži, danče, u crno s' obuci, Crna zemlja njeno
24. Još se biju teški boji, Al' onaki više nema; Još na polju Srbin stoji, Ali njemu srce drema; Ode, ode, zora bela, — Nama danka ne donela. 25. De si, Stevo, de si, oče? Kakve t' vile savladaše?
Oh da možeš, mati, mati, U srce mi pogledati, Da viš pakô što tu gori!“ Glenu gore kome zbori, Il' je dremâ, oli drema, Al ma kako, sad je nema.
Evo meni tebe sred ravnine... Gore ustaj, ko još junak drema, Nek' se vojska na dušmana sprema!“ Glas taj ode, sve na noge đipi, Celi oko u časak uskipi: Taj prianja konju i
Žubor svuda, sve se na boj sprema, A ni Srbu sada se ne drema, Na noge su i Srbinji mladi. Ali gleđi što Mileta radi: Ustao je junak pređe zore, Al' ga evo čudne misli more,
Kostić, Laza - PESME
Od suhoga stoji zlata salivena slika njena, na temenu slike zlatne krov od hrama mirno drema. U očima slike zlatne neka miso ko da seva gledajući ispod sebe kakva li se slava sprema.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Statue, kape, kipovi. Nigde se niko ne sprema. U snegu leže šipovi pod oknom koje ne drema. Prostire Bela smetove o crne kuće brestove, gde jeza s lučem gostuje.
- cvetaju joj bulke: po Tikvi bunca kỳkurek maslačka, kukỳta svira s bunikine bukve te tresem voćku, što pod rodom drema, u sklopljen bukvar biljnih uspomena. Šta sunča više Užarena tačka?
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
U trsci pusto, umukli žapci, tišina legla nema, tek u plićaku, u vodi mirnoj, čudnovat putnik drema. Dva su drugara u čudu stala. „Pogledaj, Žućo, visokog ždrala.“ „O zdravo, mirno, delije s mlina!
Nikoga nigde. A Toša ipak: „Osećam opet, miriše riba! Hajdmo na potok, druge nam nema, ribica možda na pesku drema.“ Do vode sišli drugari verni, kad li na pesku bojište krasno, repova ribljih lepeze sjajne.
Dosta će biti pola vagona i povrh svega jedna bombona.“ U maloj bari krokodil drema, oklopnik stari, naravi grube. Kad ujka priđe, on mu se žali: „Nešto me boli, pipni mi zube!
Sad mačak babi umilno prede, oči mu žute pospano glede, blistavih zvezda u njima nema, umro i mesec. Povazdan drema. A i kad gleda i zene širi iz oba oka — čanak mu viri.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
ćuti, I listak poslednji vene od zimskog studenog daha Veselo puckara plamen u skromnoj izbici našoj, I mačak na banku drema. Kroz tamu večeri blede Dugačke i svetle senke po zidu čudno se viju, A oko ognjišta sniskog ozebla dečica sede.
Na sniskom ognjištu starom Ogroman mačak drema kraj ogorelog pana, Kad vihor naleti jače on leno otvori oči, Pa zevne nemarno dvared i opet spokojno sanja.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
tamo negde na levom krilu, sa opuštenom donjom usnom i otvorenim ustima, kako ravnodušno gleda ispred sebe, kao da drema. Potporučnik se lagano približavao, odbacujući desnu nogu u stranu, da se ne zaplete o sablju.
Onda se brzo okrete, nasloni se na štit, pretvarajući se da drema. — Firija drakuluj! — mrmljao je Krsta kolutajući očima, i pođe lagano kao mačka, gledajući ispod oka, ne bi li ga
Vazduh je u kotlini treptao. Ptice su izbezumljeno lepršale u visini. — Neka vodnik drugoga voda ne drema! — viknu besno komandant. Onda se obrati komandiru: — Razornom! Drveta se poviše od silnoga treska i u ušima pisnu.
— Je li? — Kako se uzme... — Jesi li video konja za praznim jaslima kad zažmuri i drema? Ili, brajko moj, kada se nama naredi pokret u četiri časa, a evo sad je devet časova, i mi zajedno sa ovim konjima
A Krsta već pojahao, klacka se na konju i užario očima, kao da drema. I Lazarevac smo prešli, pa se zaustavismo tek ispred sela Burova. Sačekali smo najzad neprijatelja...
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
One vas vode u moje osmehe i grehe, za mnom daleko. NOVA SERENATA Draga, tenorista više nema. Na mesecu ne drema Don Huan više. Na glavi mi nije perjanica crna, ni ruka puna bisernih zrna, a noć ne miriše.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
Golgota spava u mraku. Crno je nebo, ni zvezde nema— U grozničavom bunilu drema Planeta stara: Greh na njoj teška krila odmara... Tama je pala...
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Žure se pevačice, žure se momci, rade i starci, al' ne drema ni — bardak... To vi je najvredniji i nerazdvojni drug srpskog radnika: on ga sreta još prvog dana, kad svet ugleda,
A mladeži se ne drema. Oni bi, da mogu, produžili noć u dvoje, u troje i sa zebnjom gledaju, kako nestaje ispod njih kukuruza...
On produži, a direktor, po svom običaju, pognuo nos, pa drema... Opisujući Teodorino junačko držanje, pade mu pogled na Danicu, koja seđaše u prvoj klupi i gledaše ga s čežnjom.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Koji li je sat u ovoj noćnoj memli? Starac drema, pogrbljen iza plota, S obema nogama na stvrdnutoj zemlji, A s dušom daleko, daleko izvan života.
karte, nijednog švercera nema, Najtužniji mesec na svetu sa Rtnja pozdrav šalje, U kupeu prve klase stara gospođa drema, I vozovi nemaju kud, moraju opet dalje. Noć je duža od zime, od ranjeničke kolone, Noć duža od života.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
krišom, da niko ne vidi, iza kuće uvela i tamo u kraju bašte za neko suvo drvo privezala, da uz naramak sena ili trave drema, čeka, dok njegov gazda posvršava određene poslove: dovoljno naseče drva, sa česme u velikim sudovima donese vodu; po
Ćosić, Dobrica - KORENI
Može posao naopako da mi pođe. Izgubiću sve što sam do sada stekao. dobro je što ova budala Tola ćuti. Pijan je, pa drema. dosadilo mu da me ujeda za srce. Aćim će me nadživeti. Simki, vrata su tesna. Loš im je život.
Adam! Izlazi. Na krevetu pored Adama, koji spava, sedi Đorđe, glavu naslonio na dasku kreveta i drema. Aćim priđe. U senci se vidi dečakovo lice, omršavelo i izmučeno. Dugo stoji, pa prisloni lice uz Adamov vrat.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Tambur, tambur, sitna tamburice Udri, pobro, u sićane žice! Danas ima, a sutra nas nema, Hajd' u kolo, ko će tu da drema......
Veselo puckara plamen u skromnoj izbici našoj, I mačak na banku drema. Kroz tamu večeri blede Dugačke i svetle senke po zidu čudno se viju, A oko ognjišta sniskog ozebla dečica sede.
Na sniskom ognjištu starom Ogroman mačak drema kraj ogorelog panja; Kad vihor naleti jače, on leno otvori oči, Pa zevne nemarno dvared, i opet spokojno sanja. V.
K'o težak uzdah šapće u travi Vetar. Golgota spava u mraku. Crno je nebo; ni zvezde nema; U grozničavom bunilu drema Planeta stara; Greh na njoj teška krila odmara. Tama je pala...
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Odjedanput razabra Pemberton tiho hrkanje, obazre se i vide kako Njutn drema na svome delu; njegova silna glava počivala je na njegovoj knjizi, zraci podnevnog sunca, prodrevši kroz maglu,
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Pa drema, klima glavom i mlatara nogama. A šegrti, ispred dućana, zadevaju ga: — Ej, Sekula, popiše ti bozu. — Sekula, daj dv
Sedi on u radnji, ili pred njom, pod lipom za hrastovim stolom, obično čita nešto, pevuši ili prekrsti ruke na trbuhu i drema; čeka mušterije, pa neka seljanka poviruje na vrata, ustručava se da prekorači prag. — Ene, da l’ će biti vodekana?
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Kao da nije ni kapi srknuo... Podiže glavu. Na jednoj postelji spava Mitar, na drugoj pandur. Za stolom sedi i drema Dobrosav... Noć!... »Već se smrklo !... Kad pre... i kako je to moglo biti?... Ko zna koje je doba...
Petković, Vladislav Dis - PESME
1904. POSETA Dremež pao na bol, misli — želja nema; Duša kao sva u telu; umor steže Noge, ruke, oči, glavu i sve drema; Apatija i klonulost miru teže.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Ali, kako je neko već primetio, u svakoj metafori drema katahreza, tj. mogućnost preterivanja i zloupotrebe metafore, što i samo za sebe u avangardnoj poeziji postaje – evo i
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
»Neven« 1881. LAKU NOĆ (Po nemačkom, uz sliku) Sunce seda, vetar drema, tama pada, A tišina molitvena morjem vlâda. Sitne vale zadnji zraci sunca zlate Kô pozdravi iz daljine nepoznate.
Voćko moja, voćko, granata, golema, Ja ti u hlad legnem, al’ mi se ne drema; Obuzmu me misli, da ih jedva smažem. Mislim, — a što mislim nikome ne kažem.
Al’ i poziv može ići U zapeć da drema, Ako zove i priziva — A odziva nema. Zato, braćo, držimo se Kad smo već počeli, Jer publika „Starmalome“ Smrt
Petrović, Rastko - AFRIKA
Sa vrha blešte nojeva jaja. Pod njima, milion džinovskih lešinara uzleće ili drema po ovom gradu–fosilu. u predelu Gornje Volte, i posle u Sudanu, staništa ljudska su vrlo udaljena jedna od drugih.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Nek pogine Za slobodu — Lepše smrti nema! — Vidiš samo Kako sluša, Sad neće da drema. LXX Hod’te, braćo, pevidruzi Našeg starog spleta, Dobio sam mila gosta, S nepoznata sveta.
Od kog bolnik ozdraviti mora; Nadolevah crnih misli tamu; Klečah nadom u božijem hramu; Zvah prirodu, koja jošte drema, A danaske, — svega toga nema.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Nailazimo na neke komore ukraj puta. Čuje se rzanje konja i nazire senka stražara koji drema. Sa podnožja Katunca skrenuli smo udesno, ka selu Donji Požar. Bateriju ćemo sačekati, ili je zateći tu, negde na putu.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Naposljedok vidjeh da nikogo nema, Son mja zovet spati, i oko mi drema. Ja, ostaviv sablju, u postelju legoh, Videći da nemam bojati se čego...
Tome služi sav svet — dobija, gubi; Svemu pričina on. Gde jači život, Tamo pobeda speši. Drema u miru i lav. 11. decembra 1818. Lukijan Mušicki ODA K SAMOM SEBI Teško meni bez mene!
Ilić, Vojislav J. - PESME
Al' šta ste stali? S vina tog Vrte se do i luzi Na tirs naslonjen drema bog, Kraj njega moji druzi; I svud se širi pokoj blag, Dubrava mirno spava; Ne trepti čisto lahor drag, I nigde živa
O, kakav umor! Milu sen Zaludu srce sniva, I zaman traži oblik njen Nju vreme maglom skriva. Tako je! Mirno drema bog, Prosuto leži vino, Pod gordom krunom carstva svog Nemirni dan je sinô I sve za blagi odmor zna O, meni bruji
Svet izumro. Nikog nema, Da me pozdravi, Kô da celi život drema, Život ubavi! Sanjalački gora bruju, A po stranama Narandža se stidno ruji Među granama.
2. Tamo kuda prošlost od iskoni drema, I junački klefta na pljačku se sprema, Gde se vite kule sa obala bele, I topovi strše s mračne citadele, Čudan neki
Ijono, on tebe čeka. Žagor je odavna stao, I evnuh umorni drema na mekom naslonu svom: Na stara njegova krila ugašen čibuk je pao, I fontan jasnije šumi u pustom dvorištu tvom.
Veselo puckara plamen u skromnoj izbici našoj, I mačak na banku drema. Kroz tamu večeri blede Dugačke i svetle senke po zidu čudno se viju, A oko ognjišta sniskog ozebla dečica sede.
Na sniskom ognjištu starom Ogroman mačak drema kraj ogorelog panja, Kad vihor naleti jače, on leno otvori oči, Pa zevne nemarno dvared i opet spokojno sanja. 1889.
Pod skromnom senkom doma mog Spokojstvo lenost pruža, Gde mirno drema mali bog U žbunu majskih ruža. Tu burnih želja silna moć Ne mori ljudske grudi Spokojno ovde pada noć, Spokojno zora
Ko će da forum štiti kad časnih građana nema? Kad hrabrost tiranu služi, a sjajni Kapitol drema? Kiparis grobnicu krije i gusta, zelena trava, Gde, s čistom ljubavlju k rodu, pravedni Tulije spava.
Blizu samoga sela gusta se šumica diže, Gde kravar obično drema kad sunce na zrenik stiže. Tu divlje cvetaju ruže i bistra rečica teče, I pesma slavujska zvoni u vedro zvezdano veče.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
Na kitnjastoj lipi našoj Žuto granje ćuti, drema; Pod strehom se gnezdo roni, Jer u njemu laste nema. „Kud je ot'šla ta crnojka?
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
— Čekajte, da ja još ono moje dovršim. Vozimo se, vozimo, a ona retko da reč progovori. Drema, vidi se da je uvek umorna. Ali će sutra opet poraniti.
Na uglu, kamen, pola u kuću pola u trotoar uzidan. S toga kamena danju deca skaču, a sada noćni stražar na njemu sedi i drema. Pored njega je pas i vreća u koju kupi sve što po ulicama naiđe ili kroz plot ubere.
Hvali se tim lekaru, a lekar ga teši i hrabri, ali zapaža da pacient, dok razgovaraju, neprestano drema. Doktor sprema injekciju. Pacient spava. Doktor opipa bilo, i diže Pavlu obe ruke uvis. Pavle spava.
Šantić, Aleksa - PESME
33 Bor usamljen na severu Stoji navrh gola brega. Drema mu se; belim plaštom Led sa snegom ogrće ga. On o jednoj palmi sanja Sred istočne daljne strane, Što samotna nemo