Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
U Homolju pupčanu vrpcu seku preko „drenove palice pa samom jarmu, da bi dete bilo zdravo kao dren i izdržljivo kao jaram“.
majku za sise“, zatim paprika, koja je „neizostavna pri magičnom isterivanju babica iz porodilje“, kao i bosiljak, pelin, dren, zdravac itd.¹³² Najzad, kao vrlo rasprostranjen i efikasan metod lečenja od babica koristi se bajanje.
korito s vodom prvo se stavi „trava podubica (da dete produbi, da može stajati u detinjem dupku što pre), zatim: morač, dren i zdravac, da je dete zdravo i napredno“.
njima kitile i opasivale, zatim su se uzajamno šibali s mladićima vrbovim grančicama i izgovarali: ’da si zdrav(a) kao dren, da si brz(a) kao jelen i da rasteš kao vrba’.“²⁴ Ovim obredima inicijacije podsticana je plodnost devojaka i mladića.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Tu, među cvećem, ispod ruža, stoji voda, a po njoj pliva crveno jaje, zdravac, dren i druge lekovite trave. Svlačim se i kupam. Pucnji i veseli glasi prolamaju jutro.
Jer ko se tada — na Đurđev-dan, ujutru, pre sunčeva izlaska — okupa, biće cele godine zdrav kô dren, čije lišće, tada nabacano, pliva na vodi...
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
se hvata, a tu i tamo veselo sine zlaćano oko jagorčevine, padinom brega, skroman i snen, dukatom žutim osu se dren.
Proleća jednog, u jutro tiho, dok zlatan dren je na suncu cvao, mlin je tri puta uzdahnȏ tužno, pljusnuo vodom, a zatim — stao.
“ Polako ide dedica Triša, prostire kožuh pod prvi dren, pa glasno zevnu, a onda leže s rukom pod glavom, setan i snen.
U snu je Žuća svu noć vijao zečevu senku svetom, a u sam osvit dren se smejao okićen prvim cvetom. MAJKA Već mornar Mesec pučinom jedri, nakraj mu noći luka.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Bila je to neka kota 278. Pred nama su bili ćuvici, neke provalije, a levo se dizao visoki masiv Dren. Dan oblačan. Smrče se ranije. Tada se vratiše kare, koje su išle za popunu municije.
Kažu, udarila ga jedna kuglica u rame. Magla se naglo odiže i sa leve strane nam se ukaza visoki Dren, obasjan suncem. Pešadija traži pomoć jer se neprijatelj priprema da povrati položaje.
“, ceo stroj trčećim korakom nastupa, posluga mitraljeza pada, neki dižu ruke i naši dohvatiše mitraljez. Dren je bio u našim rukama... Sunce je zašlo, ali njegov krvavi odblesak još zrači iza vrhova Drena. Borba posustaje.
— A, vala, sutra, kada im se mi popnemo na Dren, i stanemo da ih čukamo u glavu, neće se zaustaviti do Save... — govore vojnici. Suton se spustio.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Vitak kao jela. Drkće kao prut. Žuti se kao smilje. Zarumenio se kô jabuka. Zdrav kao dren. Ispucale mu ruke kao borova kora. Leže kao snoplje. Leti kao kunina. Nagizdala se kao livada o Petrovu-dne.
(Kukuruz) 200 — Svi sinovi u kapi, otac bez kape? (Žir i hrast) 201 — Svi carići u crvenu, a sam care u zelenu? (Dren i drenjine) 202 — Sto orla na jednu nogu sede? (Kupina) 203 — Uže vola rodilo?
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
onako izakana, izdrndana, i matora, može da ima na svakom prstu po deset, a ja, ovako mlada i očuvana, zdrava ko dren, rumena kao jabuka, ne mogu ni jednog na deset prstiju!
A ujtru? Ujtru svi ustali zdravi kao dren! Niko ni jedne ogrebotine! Mrtvi, a ustajemo kao da smo živi! PROSJAK: To sam ja sve u moje telo primio!
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Kad je završio i projekat bornih kola, dotada zdrav kao dren, kapetan se razboleo od sušice. Putovao je po Evropi i tražio leka.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Opat se rado odazvao tom pozivu svoga druga i obradovao mladom naučniku. Po prirodi zdrav kao dren, opat je patio od bolova u nogama, pa često pitao lekare za savet, a i uživao je da se razgovara i zabavlja sa učenim
Krakov, Stanislav - KRILA
On se pokrenuo, i bol je žignuo kroz smrskane kosti kuka i kroz ranu iz koje je gumeni dren bacao gnoj i vodu. Plamen mu je liznuo kroz glavu, i on je zastenjao bolno.
Baronica mu je za utehu spremila novu šarenu pidžamu. Rekla je da će mu obući, čim mu dren iz rane izvuku. Te je večeri umro u krajnjoj baraci Turčin nosač sa odsečenom nogom.
Nastasijević, Momčilo - PESME
2 I videh, u rodnom kraju, prisojem na zelen-bregu, gde leska listava i dren, prvence đurđevke bela ruka traži.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
I NOĆ 36 DAFINA 37 DETELINA 37 DIVIZMA 38 DIVLjAKA 38 DIVLjA LOZA 38 DIVLjA RUŽA 39 DIVLjI KESTEN 39 DRAGUMIĆ 39 DREN 39 DUD 41 ĐUMBIR 42 ĐURĐEVAK 42 ENDIVIJA 42 ŽALOSNA
U jednoj lekaruši XV veka preporučuje se d. u vinu kao lek od vodene bolesti (ZNŽOJS, 14, 95). DREN Hartrіegel (cornuѕ maѕ). Dren. Reč je praslovenska. D.
u vinu kao lek od vodene bolesti (ZNŽOJS, 14, 95). DREN Hartrіegel (cornuѕ maѕ). Dren. Reč je praslovenska. D. ima izvanrednu spasonosnu snagu; on je inkarnacija zdravlja (ko u česnici nađe parče d.
, biće cele godine zdrav, SEZ, 14, 93; »zdrav kao dren«, vrlo raširena poslovica, takođe i klauzula u basmama, npr. ŽSS, 283; 286; 287; 293; kad se jagnje, čim se okoti,
To je jedan od razloga što se njime kiše (npr. GZM, b, 1894, 371), naročito o Đurđevdanu (»da bi bili zdravi kao dren«, Karadžić, 2, 1900, 99; Sofrić, 86), i opasuju (»da budu zdravi kao dren« Karadžić, 3, 124), ili se o nemu ljuljaju (radi
naročito o Đurđevdanu (»da bi bili zdravi kao dren«, Karadžić, 2, 1900, 99; Sofrić, 86), i opasuju (»da budu zdravi kao dren« Karadžić, 3, 124), ili se o nemu ljuljaju (radi zdravlja, ili »da ne bi bolela leđa«, Sofrić, 86; GZM, 6, 371; ZNŽOJS, 6,
SEZ, 14, 89; 17 534), o Mladencima (SEZ, 16, 131), o Uskrsu (SEZ, 14, 50; TRĐ, KNR, 53) O Mladencima je »idenje u dren« (da bi se nabralo pupoljaka za pričešće) vršeno »sa najvećom svečanošću« (SEZ, 16, 131).
Svakako u cilju divinizacije, dren se daje i porodilji, odmah posle porođaja (SEZ, 13, 1909, 395), i meće (pupoljci) u magično jelo prilikom vađena »žive
ga kroz šip rasečen odozgo do korena, »pa zatim sastave šip i uvežu ga alevim vunenim koncem« (SEZ, 70, 1958, 569). Dren. I u kasnije objavljenim verovanjima često se pominje i ima istu veliku moć.