Ćosić, Dobrica - KORENI
Simka je disanjem govorila o čemu misli. „Spavaj!“ „Ne mogu...“, punila je krevet, sobu i noć zimogrožljivom drhtavicom. „Spavaj, spavaj kad naređujem!
da ga miluje, zažele da sedne pored njega, da mu se požali, da mu kaže nešto i još nešto što joj se zaljulja u glavi i drhtavicom se sjuri niz nju, ne od zime, vide da je on odsutno gleda, daje ne vidi.