Jakšić, Đura - PROZA
Kad je bilo pred zoru, on dođe, spusti jednu punu vreću na zemlju, pa me onda poljubi. Glas mu drhtaše od razdraženosti: „Grlice, evo jela!...“ Dalje nije mogao ni reči progovoriti.
To beste vi! U rukama vam drhtaše jedan previjen listić ispisane hartije, taman pogled vaših ispijenih očiju beše na nj upravljen.
Grom ih spalio! — I on ljutito stiskivaše pesnicu, a od jeda mu drhtaše usnice. — Al’ neka, čedo moje! Još za koji dan, pa ću biti sam svoj tutor, i onda neću njih, nego ću tvoga oca moliti
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Jelicu lednu nešto u srce. Najedared joj proleteše i polja, i šume, i bojišta ispred očiju. Glas joj drhtaše kad zapita: — Da nisi sanjala njega? — Jesam. — Pa?... — Upravo nisam sanjala njega nego Surepa.
Matavulj, Simo - USKOK
— Junak, đetić — reče medik, okrenuv se Milici, koja stojaše podalje i sva drhtaše!... — Čuh od vašega pristava kako se podnio u četi i sve. A kud ode pristav? — Da-ti, ode na pogreb — odgovori Milica.
— zapita Stane bojažljivo. — Ljutim, vaistinu, što mi to prije ne reče! — odgovori knez, a glas mu drhtaše... — Je li to moguće? Vjeruješ li ti da bi to moglo biti? — Vjerujem, vjere mi!
Milićević, Vuk - Bespuće
da će se to sve svršiti onako kako ona želi, da će njezinu sreću povećati jedna kazana riječ u posljednjem času, i ona drhtaše pri pomisli na to. „Zna li taj čovjek šta se zbiva u meni?“ pitala se ona. Trenuci bijahu dugi, a vremena sve manje.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Čekaću te. Ti drhtaše. Lice ti pobledelo, u usnama ni kapi krvi ne beše. Gledaše me pogledom kojim htede u dno moje duše da prodreš.
— Ne, Stanojo! — viknusmo mu mi iz našeg skloništa. — ’Ajd vi! — oseče on na nas, a glas mu drhtaše. I uđe u sobu, stade između strine i strica. Ovoga uhvati za ruku, te se strina oslobodi i uteče.
Ja mu pružih torbicu. — Tu da skupiš — rekoh, a i meni glas drhtaše. — Ako, sad! ... — poče on pokorno. Pa uze torbicu, saže se polako, prekrsti se, i kao najveću svetinju otpoče
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
On se povede, povede i sroza se u prašinu, a ona protrča kroz vratnice i odmah zakači ključaonicu. Drhtaše kao u strahovitoj groznici, srce joj lupaše živo, mahnito, jedva se stade pribirati.
Ne znaš ti, bratiću, ove... Ljubica mahnu glavom odlučno, ljutito, i čiča iziđe pokunjene glave. Ona drhtaše sva, kao u groznici, ne znajući ni sama da li je to iz straha, ili ljutnje, ili jakog uzbuđenja.
oboje veoma uzbuđeni, ona disaše brzo, plahovito, grcaše od nekakvog neobična i jaka uzbuđenja, a on, bled od potresa, drhtaše celim telom, osećajući da će sad da se svrši nešto strašno i neobično važno, da se približuje ostvarene njegovih
pod onom kruškom na sredini... Znaš njivu Đokićevu... čim se iziđe iz sela, odmah desno... — Znam... znam... drhtaše ona od zime, koja je odjednom obuze, pa se odvoji od stolice i pođe. — Nemoj samo da zna ko za mene!
— Kakvoj njivi ?!... uzviknu on začuđeno, ali mu glas drhtaše od ljutine. — Šta si tamo radila? — Pod kruškom onde... Gledala šta moj muž radi sa...
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
Car ne odgovaraše ništa. samo drhtaše kao u groznici. — Sad kaži sam, — nastavi starac — da li bi Duh Božji mogao prebivati u hramu koji je podignut na
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Ajde brže naredi što triba — reče, davši mu ključ od crkve. Bakonja se nješto pribra, ali mu drhtaše trska u ruci, kad je palio svijeće. Muvajući se po crkvi, moljaše se: — Moj lipi sveti Vrane!
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
o mila seni! O majko moja! o blago meni! Mnogo je dana, mnogo godina, Mnogo je gorkih bilo istina; Mnogo mi puta drhtaše grudi, Mnogo mi srca cepaše ljudi; Mnogo sam kaj'o, mnogo grešio, I hladnom smrću sebe tešio; Mnogu sam gorku čašu
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Bacaj pare! Mehandžija izvuče novčanik, metnu ga na dlan i pruži preda se, ali mu ruka toliko drhtaše, da novčanik pade u prašinu, a on zamuca: — Tako mi dece!... Živa mi deca!... Braćo moja!... — Diži to!
Grudi mu se još silno nadimahu, i svaki mu mišić igraše i drhtaše od umora i uzbuđenja. U glavi mu beše takva zbrka, da se u njoj nijedna misao ne mogaše javiti, osim ovog opštega
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
— trže se opet starac iz misli, a u riječima mu, očima i licu drhtaše nešto bolno i očajno. Sve se više smračava i kao da se nešto iz daleka potajno i podmuklo sprema i prigušeno huji.
Čama, zebnja i grozničava, duboka jeza drhtaše na obrazima njegovim i na obrazima čeljadi njegove. Svako je čeljade strepilo i osjećalo da se nešto nevidovno uvlači i
Jakšić, Đura - PESME
O, majko moja! O, blago meni! Mnogo je dana, mnogo godina, Mnogo je gorkih bilo istina; Mnogo mi puta drhtaše grudi, Mnogo mi srca cepaše ljudi; Mnogo sam kajô, mnogo grešio I hladnom smrću sebe tešio; Mnogu sam gorku čašu