Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Uz trepet sveće, koja se gasila drhćući, kao srce ustreptalo od večnog mraka, gospoža Evdokija se trudila, pre nego što ode, da ga što više očara i zadovolji.
Konj pod njim je bio stao, drhćući, ustuknuvši. Pavle tek tad skliznu iz sedla i podiže svoj trikorn. Vide da ima oprljenu rupu.
običaj da, i u zagrljaju, traži da vidi oči Pavlove i otvarala ih je, prstima, nežno, i kad bi ih on sklopio, dremljiv. Drhćući od uživanja, međutim, nije dozvoljavala da i on njen pogled uhvati. Vikala je samo njegovo ime, bestidno.
Unet je na postelju, uz vrisak Varvarin, koja se beše uplašila, da ne ostane, pred porođajem, bez muža, i udovica. Drhćući nad životom Petrovim, njegova žena je priznavala Ani, jetrvi, da oseća da je sve to posledica kletve njenog oca.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Ležao je u mraku širom otvorenih očiju, začuđen, i drhćući od hladnoće. Nije više sanjao. Poj petlova i lavež pasa čuo je.
Ona je međutim drhćući sva, kao luda, kidala sa sebe srebrne pletenice, dugmad, svilene prišivene cvetove i čipke, vičući i ponavljajući, kroz
To nije bila ona divna žena sa malim detetom, koju je bio poljubio sav drhćući od grešne žudnje, zadivljen i tužan. Ova žena mu je bila prosto otužna.
se dohvati trske, zatim panja, na koji ga izvukoše, sveg ulepljenog blatom što mu je curilo sa očiju, iz ušiju, iz nosa. Drhćući kao u bunilu, pri prenosu kući, on je osećao, pobedonosno, kako se, u gužvi konjskih sapi, nogu i njuški, pojavila, nad
Zgrčena, razrogačenih očiju, drhćući sva, ona vide kako iz crnog velikog sanduka, u kome su bile njene haljine, kuljaju i gmižu miševi.
da bi se načinilo mesta drugoj, koju će isto tako milovati rečima, obasuti srebrnim novcima, moliti ponizno i ljubiti drhćući. Zažele zato da bude opet, što pre, bar venčana.
Nad glavom začu svraku i, odmah zatim, vrane. U istom trenutku konj, trzajući se, pođe natraške i stade kao ukopan, drhćući nogama.
U njegovoj kolibi proticala je voda. On je zaspao i to veče drhćući od zime pod kolima, u potpunoj tišini prokislog logora, u kom i psi behu zamukli.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
I padajući, valjajući se, dođe do njih. Sav uprljan, razdrljan, krvav, silno dahćući, nasloni se na kola, i drhćući celom snagom, ubezeknut nadnese se, zinu i upre u Todu širok, blesast pogled.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
— Aha, poneo sam ga... evo!... I pisar, drhćući rukama i tresući vilicama, stade vaditi iz džepa neku malu kuticu. Izvadi je, ali ne može da pritisne dugme, da je
a on se seti da je to bio Stojan, prisluškivao, pa ga preskoči i istrča iz škole, Ljubica stajaše na vratima učionice drhćući, sva preneražena. Stojan se dizaše, stenjući: — Ej, bratiću jadni... obojica stradasmo!... Ja zle napasti, majko moja !
Pisar, kako se bio zaleteo za Gojkom, istrča u hodnik i videvši Ljubicu, stade pred njom, drhćući sav od ljutine. Ona se namršti, videvši ga takva, što se ne izmače oku njegovu, pa odmah uze da joj objasni celu stvar.
Gojko se osvrtaše oko sebe unezvereno, drhćući od straha i uzbuđenja. Noge mu upadahu u nešto meko, sitno, on pogleda oko sebe, po podu beše samo stočno đubre.
— Hoćeš li da ideš ti, učitelju ? osvrte se pandur Gojku, koji stajaše bled, drhćući kao prut. — Doći ću sam... Kaži... gospodinu. — Nema tu sam, nego napred!
— Da prezirem?... uzviknu Gojko, drhćući od njena bliska prisustva, pa odjednom obavi svoju ruku oko njena stasa i priđe joj tako blizu, da se nisu mogli gledati
Čim iziđoše njih dvojica iz dvorišta, Ljubica mu se baci na grudi, obgrli ga i steže grčevito, drhćući sva i tresući se od uzbuđenja.
Sve bi je ’vako pesnicom, pa za vrat... — Kud je otišla? prošapta Gojko kao iz groba, gledajući i sad nesvesno i drhćući delim telom sve jače.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
— A-a-k-ko si ti? — zamuca žena drhćući od straha. — Ku-ku! — odgovori pekar. Žena poznade muža po onim njegovim zelenim, pakosnim očima.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Zato i on, kad se oseti na alatu, kad iziđe iz kapije, drhćući iz sve snage, pođe slobodno, srećno, što se ne prevari, što se ne ispuni njegova sumnja da nikada Sofka, i tolika i
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
„Ovo se već odavno presipa... prelijeva!“ — prošaptao bi, drhćući i ugušujući onu strašnu kobnu misao koja bi mu tada sinula kroz glavu.
— Ideš li, rode? Idem, idem — jedva je odgovaralo dijete, drhćući više od straha nego od studeni. — 'Ajde, rode, 'ajde...
— Neko mi i zvono skinô s avliskije' vrata! — vrisnu, uputi se, drhćući, vratima i stade snažno tegliti za debeo konopac, koji mi nismo ni opazili kad smo ušli.
s klina, prebaci je preko sebe, a dugačak nož zadjenu za pojas, pa nas oštro, sijekući očima pogleda i uznemireno, drhćući prošapta: — Djeco, crna je noć na zemlju pala. Svak sebi! Tražite konak!
Drag nam je. S onu stranu crkve čuše se promukli glasovi, odjeknuše potmulo kroz crkvu, razliše se i tihano, drhćući izumriješe u vrhovima četvrtastog zvonika i oblo svedenog kubeta. — Eto i', na moju dušu, kotlu!
Ćipiko, Ivo - Pauci
Dan bijaše pun. U vazduhu kao da se skanjivaše drhćući osmjeh problijeđela jesenjega sunca. Nad morem u vedrini povlačili se na orijetko svijetli, raščešljani oblačići kao
I ona dolazi, u mraku gleda joj stas. — Dođi k meni! — drhćući od uzbuđenja, šapće joj kad se primakla. Ali djevojka čini se nevješta, pa korača naprijed.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Ta njegova rika preplašila je do srži celu mnogobrojnu porodicu pitomih zečeva koja je stanovala blizu njega: drhćući celim telom i dižući svoje duge uši uvis, nisu ti sirotani te noći mogli okusiti ni najbednijeg zečjeg sna.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
) Svi beže. ARSA zaustavlja Grkljana, Salče. KOŠTANA i OSTALI (odlaze). SALČE i GRKLjAN (se zbiju uza zid drhćući preplašeno). ARSA (predišući od besa, unosi se u Mitku): A? Pa sad? A... a? Šta je ovo?
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
U tome svi se ljudi po svetu obneznaniše od straha drhćući. Svi već uznaše i to govoriše da je došao konac svetu i strašan sud Hristov nastao je.
A vide da upravo čovek ka njima ide. U tome pometnuše svu ostalu brigu i strah s toga dor preblenuše drhćući im od preplašena straha i preko mere se prepadoše što iz njih onim časom da bude!