Jakšić, Đura - PROZA
Ja sam drktao od straha kad mi je kazao da tim putem misli svoju nevestu provoditi, ali se njemu protiviti beše uzalud; on je tako
U kraju šljivara nešto se zabele. „To je ona“, reče mi Živko, a glas mu je drktao. „Ona je, ona, pobratime! Poznao bih je po hodu, i po disanju bih znao da je ona“.
šta sam sumnjao i o čemu sam se onog dana uverio; kad sam svršio, a ja pogledam u mog pobratima: on je kao prut drktao, a lice mu dođe belo kao listak hartije. Ja sam mislio da ću da čujem njegovu kletvu, psovku, zaveru...