Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
NA MJESEC 18 MLIN POTOČAR 23 KONjSKA IKONA 29 RADE S BRDARA 34 MARIJANA 40 SVETI RADE LOPOVSKI 46 MUČENIK SAVA 53 DANE DRMOGAĆA 60 SLIJEPI KONj 69 DANI CRVENOG SLjEZA 76 DJEČAK S TAVANA 77 POSLjEDNjI KALAJDžIJA 80 SUĐENjE 86 DOBRI MOMAK
Nek bježi, vala, i onaj moj goljo sa sikirom. I bez njih nam je dosta naših mrtvouzlica i naše repate sirotinje. DANE DRMOGAĆA Još davno i davno, prije nekih četrdesetak godinica, dok je moj djed Rade momkovao u Lici, imao ti je on tamo
se povlačeći niz puteljak u strnjištu, zlurado je zavrečao kao da plaši čavke: — Ehi, ne zovu tebe džabe tamo u Lici „Drmogaća“. Drmogaća, Drmogaća!
niz puteljak u strnjištu, zlurado je zavrečao kao da plaši čavke: — Ehi, ne zovu tebe džabe tamo u Lici „Drmogaća“. Drmogaća, Drmogaća! Otkuda je poljar saznao za taj nadimak, neka ga svi đavoli znaju, ali se on začas proširi po čitavom selu.
Drmogaća, Drmogaća! Otkuda je poljar saznao za taj nadimak, neka ga svi đavoli znaju, ali se on začas proširi po čitavom selu.
Videći da od mog djeda nema nikakve vajde i da od njega nikad neće ispasti buntovnik, Drmogaća se sve češće stade obraćati meni: — Gle ga, pljunuti onaj moj nekadašnji Rade iz momačkih dana.
Prolunjali smo te jeseni uzduž i poprijeko kroz čitavo naše selo. Već se znalo, čim se iza okuke pojavi široki Drmogaća, evo ga, iza njegovih leđa, ukazujem se i ja kao ždrebence iza kobile.
Te večeri Drmogaća se kasno vratio našoj kući. Prespavao sam i njegov dolazak i rani odlazak, u samu zoru. Ujutru, kad sam se probudio,
Tamo se još poznavalo uvaljano mjesto u slami, Drmogaćina loga. — Ehej, striče Drmogaća, hajdemo nekud, evo tvoje ljudine!