Teodosije - ŽITIJA
udima, dok isprva u pustinji ležahu, hristoljubivi ljudi sa velikom ljubavlju i verom, neki u Konstantinov grad a drugi drugamo razgrabiše i odnesoše, i svaki u svom otačastvu razdeliše na ukras n lepotu crkvama.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
nanesene od noćašnje oluje, — eto se primirila i ne može da misli na njegovu nesreću, već joj misli i nehotice skreću drugamo.
pa dalje nedogledno more. .. sve jasno, veselo, živo, — zanese Božicu, pa se često boji svrnuti pogledom drugamo, otraga, otkuda su oni jutros došli onoga pustoga i gladnoga krša...
—Pitomšta, da, a ti si mi pitoma! — nadoveza Marko i pogleda je u oči. Devojka svrne pogledom drugamo. Činjaše joj se kao da se probudila iza sna i sada gleda ono što je u snu negde gledala.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Samo još u crkvi mali žižak tinja. Kud ćeš, momo, kud ćeš u pustinju ovu? Tice, cveće, sunce drugamo te zovu; Kud ćeš ovom groblju sahranjena nada, Tu je hladno, grozno, kud ćeš tako mlada!
Ćipiko, Ivo - Pauci
A Ivo bijaše svojom dušom tako blizu nje da osjećaji i misao nijesu mogli ni časom drugamo skrenuti. — Tvoje su oči iste boje k'o dozrela višnja, — reče joj čisto neusiljeno, gledajući u nju.