Jakšić, Đura - PROZA
Nepravda!...“ Kao što vidite, gospodine, njega nema!... Ah!... Živi ga ne mogu više drugom nazivati, on se sad sa mrtvima druži...
Nije mi kazao da će doći, a ja ga čekam!... To je čudno!... Aleksina je kuća daleko od naše, na drugom kraju Kikinde, a ja čujem kako vrata na njegovoj avliji škripe!...
mi ništa nije prebacila, nego onako tiho onim staračkim glasom reče: „Lepo, lepo, deco, kad se vi zavoleste i jedno drugom omileste. neka vam je srećno i ajir!
Obradović, Dositej - BASNE
i, što bi to bilo vsegdašnje i postojano, uogovorili su se i soglasili da živu u komšiluku da bi u potrebi jedan drugom mogli pomoć dati.
No o ovom smo i na drugom mestu opominjali, koje za dovoljno nahodim. 29 Lisica i vran Vran nađe negde komad mesa i držaše ga u kljunu stojeći
” Naravoučenije Kakvi smo mi ljudi na ovoj našoj zemlji? Hajde da se pravo jedan drugom ispovedimo i da već ne tajimo da smo svakojaki i čudnovati! Kako to? Evo ovako, slušajmo samo.
Ko sebe mnogo hvali, nije nam nimalo ugodan: ne hvalimo se dakle. Ko hoće sam da govori, a drugom ne da ili ne sluša, dosadan je drugima. Meru, dakle, u govorenju.
Al' se je to dosad razumevalo da će se samo na drugom svetu iskati, pak su se mlogi pri tom esapu dobro nahodili. Ćuteći mislili su u sebi: „Nek' je nami dobro ovde, a
” Naravoučenije Ljudi koji jedan drugom veliko zlo učine, ako se kad i pomire, opet nek se jedan drugoga čuvaju. Ovo je zmijino mudrovanje.
Ali je (hvala bogu) malo takovih, jer niko ne može reći: nisam znao da ne valja ukrasti i drugom zlo želiti. I istu istinu govoriti s namjerenijem za učiniti drugome pakost i zlo, to znači: istinu zloupotrebljavati i
A onom drugom šta veli? „Vosprijal jesi blagaja tvoja v životje tvojem”. A da što mi radimo? Mi, koji nismo kadri ni ljude često
No o ovom smo na više mesta govorili. Nek vidimo čemu nas drugom ova basna uči. Sad se narodi počinju kao iza sna buditi, i među sobom se razgovaraju: kako se je to dogodilo da za
87 Čovek i dva psa Čovek dâ gotoviti veliku čast za svoje prijatelje, a njegov pas kaže to drugom psu, svom poznancu, i zovne ga na čast.
” I na drugom mestu: „έμμορε τιμής ος τ΄έμμορε γετονος εσθλού: Polučio je čest ko je polučio komšiju dobra”. U Atini to bi se najpre
Mi smo ovde jedan drugom u nevolji i otac i majka. Ostavimo mi unapredak svu vraždu i inat, i budimo dobri komšije i prijatelji!
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Gde god da otvorim ovaj rečnik: riba! Od albaluka do šarana i štuke, jedna za drugom, grgeč, deverika, ko u posne dane, petak ili sredu, plivaju ribe, po azbučnom redu!
sneg, ključ i katanac: sneg, Povlen, Maljen, Suvobor, sve pobelelo, u krevetu se budim ko u snegu, kao da sam u nekom drugom vilajetu!
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
” To mi priča otac, a i ja jošt pamtim, kako sam onaj dan iz planine Posova izlazio i s drugom decom kako sam se na vinogradske plotove penjao, da možemo bolje viditi kako Valjevo gori.
Premda su siromasi đaci morali i na jednom i na drugom mestu služiti i popine i igumanove konje sedlati i rasedlavati, opet je svaki rado snosio, koji je želio što naučiti i
Ako li jedna nad drugom neko preimućstvo traži, to su obe kod prostog naroda slabe, i ili kasno ili skoro obe propale.
pre našeg božićnjega posta s mojim ocem u Beogradu stajala, i grad čuvala, do naši̓ uskršnji̓ posta, dok se Birčanin s drugom vojskom od Vidina vratio, pak su onda kućama svi došli.
— — —” O tom pismu koje su Turci u̓vatili, na drugom mestu kazaću prostranije. Kad se to pismo pročita, rekne Fočić skupljenom narodu: „Eto, ova pisma seče Aleksu, koji s
Kako vezir i vojska njegova među parade uđe, naši topovi počeše pucati, jedan na jednom a drugi na drugom kraju; u jadni̓ Bošnjaka i u vezira kapi krvi u obrazi nema, tako su se utrašili. Prođu i odu u donji grad.
Steva se obeća poslati nam. Jošte kaže: „I ja ću na drugom čamcu poterati nešto olova da prodam u Adakale, i tako ćemo kroz Đerdap zajedno proći”.
Tako sastavimo čamce jedan drugom ublizo i ručamo onako putujući i veseleći se. (Živković vozaše dva muzikanta u čamcu te mu sviraju.
Kola su već gotova bila, zovnemo našeg ljubeznog domaćina da nam trošak pokaže, no fon-Benković kaže: „Svakom drugom naplaćujem na personu po rublju, a vama kao mojoj braći Srbima po pola rublje”.
I opet kažem ti, napiši knjigu, pa ne nosi sam, no po drugom šalji”. Ovo je za mene pripovetka da ne budem drugi put knjigonoša. To je dosta od Turčina soveta.
Mi kako smo došli u Bogovađu, odma smo poslali na zaorešku i šabačke skele, da skeledžije drže čiste račune i da nikom drugom no sinodu svakog meseca donose račune, i što bude gotovi̓ novaca donesu.
se put k Valjevu, i u sunčevo rođenje dođemo na koceljevačku ćupriju, tu se s Jovicom oprostimo i isplačemo jedan drugom, aki poslednje celovanije odamo.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
grmnu opet jedno opšte »mnogaja ljeta«; Đuko pali iz pištolja, a virauni udariše tako goropadno »zort« i tuš da se čak u drugom selu trgoše kvočke sa smetlišta, u kome se behu bezbrižno razlepršale i zakokotaše poplašeno, a pilići se samo pribiše
Tamo, opet, za jednim okruglim stolom pometali jedan drugom ruke na rame, pa pocupkuju onako sedeći na stolicama, kao da igraju kolo.
Čak iz daljih krajeva traže ga ljudi i pogađaju da im svira na svadbi, slavi ili kakom drugom veselju. A kad je već sabor on i sâm dođe da zaradi koju paru. Osim toga, Sreten je u neku ruku i majstor.
Oni pitaju jedan drugoga za savet, dogovaraju se u svakom poduzetku i pomažu jedan drugom u svakoj prilici. Pa i sad mu je Vidak došao na neki dogovor, jer mu je Milun još juče na saboru napomenuo da se
Dugo su još sedeli ova dva spekulanta i skrajali planove kako će koji gde zakačiti ćara i kako će jedan drugom biti u ovom ili u onom poslu na ruci. Naposletku, gotovo pred podne, ustadoše.
Pristajiš li na ovo, Milune? — Ta pristajem, ono samo neka mu se ispuni vormalno, a mi već kao ljudi, nećemo tu jedan drugom... 3nam ja šta je služba i muka najamnikova. — Ama jes', gazda, tako je!
— Valja mi pohitati kući da me ljudi ne čekaju. — Čuvaj mi, kume, konja!... — naručuje Živan, pa pođe u kuću. — Drugom ga ne bih dao za živu glavu. — Baš ti hvala, kume! U zdravlju!... Pamti što ti rekoh!
Konj malo stane, pa opet kopa đa jednom đa drugom nogom; njuši onu zemlju i frče. Purko ga trže za ular i umiruje, neće da se smiri! — Ama šta mu je sad!
« Njegova Miona ostade samohrana s troje siročadi. Dva sinčića i jedna kći. Sve jedno drugom do uveta. Najstarijem, Ognjanu, beše tek sedam godina.
dram — 1/400 od oke (2,5 g) drombulja — vrsta malog metalnog instrumenta koji se jednom rukom nasloni na zube a drugom udara u njega, te tako zvuči Đa...đa — čas...
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Prilaze mirno i ozbiljno jedan drugom i zdrave se. Onda posedaju i razgovaraju. Razgovor im pametan, šala uljudna. Nikad kavge ni inata, nikad vike ni
Obe kuće pune naroda i berićeta. Od vajkada bili su u pozajmenici. Letinu su sabirali jedan drugom zajednički. Nije hteo Ivan gutljaja rakije bez Alekse popiti, niti Aleksa bez njega.
Mladež zametnula igru, odskaču jedan drugom. Lazar se uputi Stanku. — Stani-de, Lazo! — reče Stanko Jurišić. — Odskoči Šokčaniću, tako ti krsnog imena!...
Lazar skoči i doskoči mu. Pera skoči opet na belegu. Otpoče nadmetanje. Ali nabrzo ubarabariše. Jedan drugom ne mogoše odskočiti... Svi stali i glede. I devojke dođoše; čak i Stanka prenuše iz njegovog raja.
A oni se nose... Obe strane jednake. Koliko ko vlada snagom, toliko i veštinom; jedan drugom paze na svaki pokret... — Ne mogu se oboriti! - veli Šokčanić. — Oboriće Stanko! — Neće! — Hoće! — Neće!...
Otpočeše junačke igre... Nasta prava graja: nadskaču se Stanko i Zeka. Ali im se srca razigrala, pa ne daju jedan drugom preda se. Skokovi su bili užasni, ali skaču jedan drugom u stopu... — Ljudi... ovo je slota! — reče Latković.
Ali im se srca razigrala, pa ne daju jedan drugom preda se. Skokovi su bili užasni, ali skaču jedan drugom u stopu... — Ljudi... ovo je slota! — reče Latković. — Slota, bogami! — I ja htedoh skakati, ali...
— Ja mislim da nema veće slasti ni sreće od osvete! — I primaš bratstvo?! — Primam pobratime! Stiskoše ruke jedan drugom i poljubiše se, pa onda digoše oči k nebu... Ni čuli nisu šale Zavrzanove, koji je goru zasmejavao...
— Po Devi? — Jest, po njemu. A on ti je i onako ponajzgodniji za te stvari!... Njemu je to dok drugom dlan o dlan. Onda se opet okrete Stanku: — Dakle, ti si Stanko?... O, brate, loma si načinio!
Boga mi!... A sad... sad ću ja drukčije i drugom kazati. Kruški je igralo srce od radosti, ali se on savlada. — Nećemo o tom govoriti!... Nego...
i to više u njegovoj kući nego u svojoj... I tako je išla reč čas o jednom čas o drugom. Kruška je raspitivao, a Ivan u prostodušnosti svojoj pričao je i ono što je za kazivanje i ono što nije.
Ne pitajte zašto; dosta je kad vam kažem da mora! Nego, uzmite ovaj štap i podajte ga kome drugom. — Kome ćemo? — stade se pitati narod. I nasta žagor. Dok najedared iz toga žagora izbi glas Marinkov.
Dučić, Jovan - PESME
nemi; ali mi se čini To veče da smo u ćutanju dugom, Sami i tužni u hladnoj tišini, Svu povest srca rekli jedno drugom. I tajne misli bolne i zloslutne, I strah od patnja kojih nema više...
ČEKANjE Doći će i trenut poslednji i sveti, Kada ćemo jednom, mirno čekajući, Reći jedno drugom: već je vreme mreti, Kao što se kaže: već je vreme kući.
Dosta, jadna ženo, sve je zalud! Dosta! Mi smo jedno drugom davno sve već dali. Pogasimo lampe pira! Kao vali, Sve je već proteklo, i ničeg ne osta...
Motreći u kobni simvol što se diže, Duša nam se mrzla i trovala tugom; I držeć sve čvršće ruku jedno drugom, Mi smo koračali raskršću, sve bliže.
ljubav koju srce naše Sad kune u svome očajanju dugom, Beše možda mržnja koja nas vraćaše Uvek u zagrljaj kobni jedno drugom. Mi smo se ljubili mržnjom u to doba, Čežnjivom i tamnom mržnjom. Vaj!
Kako vreme teče tromo i bezlično, I bolna se slutnja počinje da budi: Da i osećaji stare, kao ljudi, I sve jedno drugom da je tako slično.
Zastave vihore mrakom, kao kletve; Daleki putnici idu drug za drugom U polja gde nekad car vođaše plugom, I naše carice pevahu uz žetve.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
o doktoru koji ubija zdravog čoveka samo zato da vidi kako je mogao ozdraviti od nekake teške bolesti; i o nekom drugom doktoru koji se dao iseckati na parčeta i zakopati u đubre, i koga su posle našli zdravog i čitavog, ali, stoga što su
Ajaoh! Strašne slike! Uđosmo u jednu malu sobu. Bila su samo dva kreveta. Jedan prazan, a na drugom jedan čovek. On je sedeo licem okrenut nama i gledao je u nas. Oh, bože, kakav je to pogled?!
— Ima, bogami, i više! — Ima, hvala bogu! Pa da ako se ona jedina povede za drugom decom! — Daj bože! Na nekoliko dana posle toga kazala je Anoka jednoj svojoj drugarici: „Znala sam ja da sve mora
Žene, jedna po jedna, njega u ruku pa kao guske jedna za drugom na kapiju. I mlađi svijet ode. Ikonija sama osta u sobi s djetetom.
— A kako će to ići? — zapita Aksentije Smiljanić učitelja. — Lijepo, kažem, dijete će u školu kod mene s drugom djecom naučiti čitati i pisati, pa neće pod svoju starost moliti drugoga da joj čita pisma.
Ona je radila. Ja sam gledao u knjigu i mislio na nju. Na jednom prozoru beleo se spušten rouleau16 na drugom nije bilo zavese. Ja, da bih počeo razgovor, dignem se. — Da spustim i na drugom prozoru zavesu, a?
Ja, da bih počeo razgovor, dignem se. — Da spustim i na drugom prozoru zavesu, a? Govorili smo vrlo tiho, ne znam zašto, pa ipak mi se učini da sam i suviše glasno govorio.
On probaše da iščupa ruku koju sam mu ja tako bio stegao da je se sve uvijao. Drugom rukom opre se meni o prsi. — Hoću ja tebi pokazati — rekoh mu — s kime ti misliš da se šališ — i još krepče ga
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
ženidbu i lepih devojaka na udaju, a rogljeva u selu dosta baš k’o praznika u godini, pa svakog praznika ili nedelje na drugom roglju igra kolo, pa se sve pozaljubljivalo jedno u drugo sve 40 ušiju.
A i samo srce drukčije se ražđipa kad Sovra svira. A u kolu je sve bilo zaljubljeno; svak ima svoju pa ne dâ drugom do nje, nego se kolju k’o kere svake nedelje. A što se zaljubljivalo, to se ponajčešće i uzimalo.
« A da se putnik prekrstio nekoliko puta, potvrdila je i druga jedna baba, u drugom kraju, što sedi na raskršću prekoputa od Velikog krsta.
Pop-Spirina kuća nije bila daleko od crkve, odmah u drugom sokaku. Lepa, velika kuća, a na njoj ni krajcare duga. Pet prozora sa sokaka, a prozori puni cveća, a među cvećem dva
A šta vam radi da ga sekirate tako!? Jao, naopako, a kaka ste u drugom šoru i šta tek radite s drugim paorskim ćýrkovima kad ste take aramije pred gospodin-popinom kućom?!
Jer čim bi čuo reč »lopov«, pa ma to i o nekom drugom, o nekom konjokradici reč bila, odmah bi, budući uvek nečiste savesti i svestan svoje krivice i grehova, begao iz kujne
« A ja je pitam: »Šta ti je, ’rano? Ti si opet nazebla«, a ona opet u snu govori: »Mene je nemilosrdna sudba, kaže, drugom opredjelila!« Al’ sve to govori na nemecki, pa dođe mnogo lepše!
Bože, baš k’o da su živi! — veli Jula i gleda slatko i nasmejano na cveće, na rodin kljun i ružu, kako se jedno drugom klanja i približuje i pada u naručje, pa k’o da se ljube.
pa ćute k’o da osluškuju da ih kogod ne gleda i vreba; pa se onda opet, kao kradom od sveta, zanihaju i padnu jedno drugom u naručje, pa se opet ljube. »O, o!« čudi se Jula.
Pred drugom kućom opet pripovedali o Rusima. Jedan pripoveda kako su Rusi najveće carstvo, i kako sa svakim ratuju i svakoga tuku
Uf, uf. Baš vam fala! Sreća te mi je taj maler pasirao pred vašom a ne pred kakvom drugom kućom! To mi je uteha bar, jerbo vas znam da ste žena na svom mestu! A kud bi znala! Jao naopako!
Svi su bili saglasni da treba da tuži pop-Spiru, ne proti ili kome drugom, nego samom njegovom preosveštenstvu vladici. I on sede i napisa tužbu.
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Ljuba je sasvim zadovoljan, a i Peršunović zadovoljan je sa licem, samo rad je znati kako u drugom akcije stoje? Dođe večera.
On je mislio da će Julka, ako može biti, dobra biti za njega i u proleće, a, međutim, potajno može i na drugom mestu sreću pokušati. Šušnuo mu je čika-Gavra da u varoši M.
Julka čuje da se Čekmedžijić sa Ružičićem u V. sastao i da su jedan drugom njena pisma pokazivali. Plače, tuži se materi.
Što god jedna ili druga ponese u školu, parče pite ili pogače, podeli jedna s drugom. Kad već dorastoše za udadbu, i onda su bile dobre drugarice, zajedno su s materama na bal išle.
Ćirković je dobričina, pa će mu samo to spomenuti da on to činiti mora; a inače mogao bi Marko stvar drugom predati, pa još gore; ovako će on gledati da povlači stvar u korist Alke. Ćirković će mu verovati.
Milivoj, kako stupi u sobu, kao da je zanemeo, u magnovenju ne može da proslovi; tako isto ni Alka, već jedno drugom u naručje padnu. — Slatki Milivoje, diko moja! — Prosti mi sagrešenija, Alka, nije moglo drukčije biti!
Po varoši se govori da će Alka, kako crninu skine, venčati se sa Milivojem. Mica od žalosti bolesna. Ona se drugom čemu nadala. Doktor joj odavno kazao da Marko neće živeti.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
i mutnih misli što su ovo posle podne u najživljem vrenju uznemirene mašte kuljale jedna za drugom pa se tako upućivale same nekim neznanim putevima.
A možda je opet sve to prosto i pojmljivo. Ovaj čovek tu, u drugom šatoru, voli svoju ženu. Lepo. Voleti znači: imati za cilj sreću onoga koji se voli, tuđu sreću.
” A tamo u drugom šatoru očajno i ludo kidao se Hristić. Ranije, u prošlim ratovima, on nije poznavao ove borbe, pa nije čak ni slutio
Ali brze, smetene misli navreše jedna za drugom i sve se zbrka očajno u glavi Hristićevoj: i one dužnosti i brige i onaj strah, pa se usred onog mučnog haosa pojavi
„Jest, kuća, samo kuća, o drugom čemu ja ne umem da mislim.“ I njegova desna ruka grčevito steže karabin položen na travi, pored njega.
A mi pijemo u logorima za srećne rezultate, igramo besno, delimo ordenje, zavodimo jedan drugom žene, pretimo i pevamo u onom ludilu osuđenika pred vešalima, a te rezultate vidim ja lepo ovde pred mojim očima, i
sve uzbuđenje one grozne žeđi, i ponudila mi svoje piće To je slučaj da sam nju sreo mogao sam sresti drugu I pred tom drugom, onako isto, otvoriti svoja žedna usta da prime njezin napitak.
'' — Gospođo — reče on kad su stali jedno prema drugom do prozora — ja neznam da li vam je muž ikad govorio o meni. Ako jeste, onda vam je morao reći da od mene nema
Na vašega muža, je l' te? — Da na njega. — Vi mu se, dakle, prosto podsmevate, pred jednim njegovom dobrim drugom? — I čega tu ima strašnog? Ja ću vam govoriti prosto i otvoreno, kao i vi meni.
Jer sva ona, nežna je i mora da pripada meni i pogled jedan poklonjen drugom nije drugo nego zločin. Ništa tu, drugom ne sme da pripadne, jer je ona žena, te kad pripadne malo onda je pripalo sve
Jer sva ona, nežna je i mora da pripada meni i pogled jedan poklonjen drugom nije drugo nego zločin. Ništa tu, drugom ne sme da pripadne, jer je ona žena, te kad pripadne malo onda je pripalo sve i to ponižava onoga čije je.
panično pojurila napred, vukući za sobom svoga voću što je jednom utrnulom rukom čvrsto držao podbradak ulara, a drugom se oslanjao za zemlju.
Afrika
Kad se ritam ubrza oni se okrenu jedno drugom, obuhvate i ponesu taj pokret u krug. Ove proste figure, koje bi raščlanjene predstavljale igranje dva koraka s jedne i
Plaćam cvsta pedeset franaka više za svu šalupu, samo da bih jedan dan dalji upotrebio u kome drugom kraju. I napuštam ovaj kraj, koji je svakako najdivniji na svetu, o kome kao da sam sanjao od svojih prvih snova;
Inače su Baule u svemu drugom u dekadenciji. Njina tela, neobično lepa, postala su skoro filigranska u svojoj mišićnosti i plastici; njini likovi su
Odvodi nas u kolibu, na drugom kraju dvorišta, gde ći biti naš stan i gde nam momci odmah rasklapaju postelje, stolove, stolice, komarnike.
Do kafe izgleda da smo jedan drugom sve već kazali; i još pijući kafu društvo se žurno deli u dve grupe. Švajcarac će sa mnom u selo na tam–tam, a
Tam–tam, koji je na visokim štulama igrao radi nas, razilazio se: kažu nam da u drugom kraju uspavanoga sela Baule ipak igraju pod maskama: večeras je njihovo veče.
Ona, je izvrsna igračica, puna groteski i šala. Čas je sasvim na jednom, čas na drugom kraju; čas visoko nad zemljom, čas polegla po njoj.
To su oni što su se, pobegavši od nas, vraćali kućama u sasvim drugom pravcu, ali se odjednom uplašili od kazne i onda se u galopu vratili.
Provesti ovako celu noć, na ovoj niskoj postelji, pod vedrim nebom! Uskoro se pojaviše žene, jedna za drugom u redu, pridržavajući na glavama kalbase sa večerom za naše crnce.
Ljudi i žene prolaze po ceo dan i celu noć, i u jednom i u drugom pravcu. Crnci su stalno u kretanju; oni nisu vezani ni za kakvu ličnu svojinu a nikakvi ih pravilnici ni pasoši ne drže
Mnoge jednom rukom punom grivni pridržavaju kotaricu na temenu, a drugom se poštapaju na vrlo dugi štap. Njina mramorna brada i prava ramena čine ih sličnim onome arhaičnome Apolonu koga su
Devojke trče jedna za drugom, previjajući se, mašući rukama kao krilima; korakom koji savršeno drži ritam. Kada se već brže ne može, naglo se
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Pošto se Engelshofen činio nevešt na svu tu dreku, on se obrte jednom drugom oficiru, iz pratnje, koja ga je pratila. „Grof Gajsruk, grof Gajsruk“, derao se kao dželebdžija, „eto Vam napoličara za
i virio je kroz pukotine dasaka, dok je Petar sedeo na klupi, naslonivši glavu o direk, sa jednom nogom na podu, a drugom na klupi. Gledao je uvis, kao da, na danu, zvezde broji.
Jedan za sebe, a jedan za taj svet svojih, isluženih, vojnika. Oni su, sad, sa pola Mahale bili u srodstvu, a sa drugom polovinom, kumovi.
Kako im tada zaista nije ni bilo do razgovora. Sedeli su tako i gledali se. Gledali su jedno drugom u oči, pa bi se nasmešio on, ili ona. Ona bi se katkad i glasno nasmejala.
Taj isti čovek ih posmatra, bira, pa ih i menja, kao da se događaju nekom drugom čoveku. A on korača i dalje, onamo, kud ga želje vuku. Tada je već bilo sasvim svanulo.
ali je Isakovič, kraj sve ljubaznosti majora, čuvenog junaka, osećao da su, čovek čoveku, čak i sunarodnici, jedan drugom, zagonetka, i pustinja.
Šmerc je Božiču, i njegovoj ženi, ustupio svoju odaju, a gospožici sobu na drugom spratu. Kapetan je bio smešten u prizemlju.
Otac će joj izgubiti službu. A ona će pasti šaka, prvo jednom, pa drugom, pa trećem sluzi grofa Para. Za dušu bi bilo zadužbina, kad bi Isakovič poveo sa sobom to devojče, da mu čisti čizme i
Taj momak se zvao Sep Ruč, a imao je samo jedno oko. Nosio je crnu krpu, na drugom oku, kojim je gledao u svet, strašno. Obično se cerekao, kad bi koga u traktiru susreo. Reče kapetanu da je bio tražen!
Bio je zgrabio njenu ruku i htede da je prisili da ode. Pokušavao je, drugom rukom, da otvori vrata na doksatu. Kao što je to, međutim, bio slučaj, u Isakovičevom životu – kad su žene bile u
novi rosijski posol, u Beču, svojom verskom politikom, u sporazumu sa rosijskim Dvorom, bio je pravi Bestušev, u drugom smislu, ali ne manje tvrdoglav. Uoči svog polaska iz Vijene, Isakovič je imao dva susreta o kojima nije pričao.
Bili su ostali bez dece u traktiru, pa im se činilo, kao da brak tek počinje. Ana je bila ostala u drugom stanju. Jedina žalost njena bilo je to, da joj je otac odveo, u goste, decu.
Teodosije - ŽITIJA
I u jednom i u drugom slučaju žitija služe na korist: slušateljima su već sama po sebi korisna, a spisateljima sleduje nagrada zbog koristi
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
jasnim granicama: prelaze jedan u drugi prelaznim zonama čije se stanovništvo često može dodeliti jednom kao i drugom tipu. Mi ćemo redom proučiti ova četiri tipa.
pojas sa sporadičnim karstom i za goli, kršni, potpuno karsni južni pojas; osim toga u prvom bogatstvo vode, a u drugom oskudica i pijaće i tekuće vode.
Ere su uopšte najtipskiji predstavnici dinarskih osobina i patrijarhalnog života. Suprotno drugom dinarskom stanovništvu, ovo brđansko stanovništvo nije bilo prožeto drugim migracionim strujama.
Najviše pada u oči izdvojenost porodica i kuća po iskrčenom zemljištu. Najbliži sused je skoro uvek na drugom vrhu. Ova osamljenost, još potpunija zimi (a zima je ovde duža nego u Šumadiji) i za vreme nepogoda, utiče na razvitak
Da Lika nije bila u Austro-Ugarskoj, bez sumnje bi po psihičkim osobinama svoga naroda postala drugom Crnom Gorom. Izvršio se unekoliko razvitak istih dinarskih osobina, sličan onome u Crnoj Gori, samo, razume se, u
Već u drugom naraštaju oni su se potpuno izjednačili sa Dubrovčanima. Dubrovčani su se počeli oporavljati od udara koje su im pričin
Zbog toga se ovde više no u ma kome drugom delu Balkanskog poluostrva nailazi na veliko etničko šarenilo, na vanrednu raznovrsnost dijalekata, nošnje i običaja.
Gotovo svi Mavrovci kad ostare dobiju tipske cincarske crte. Osim po jeziku, ni po čemu se drugom ne mogu razlikovati od starih cincarskih mehadžija, koje nalazimo po varošima i selima pored glavnih balkanskih drumova.
U ovom drugom periodu pečalba, koja se i dalje nastavila po Balkanskom poluostrvu, širi se po mediteranskim azijskim i afričkim zemljam
Neke od osobina ovog stanovništva neosporno su u vezi sa geografskim položajem i reljefom oblasti. Više nego i u kome drugom varijetetu prevlađuje staro stanovništvo, i pored njega srpski doseljenici iz Arbanije, koji su se u ovu oblast doselili
U građanskim redovima nisam zapazio pravog častoljublja, ali često, i mnogo više no u ma kome drugom južnoslovenskom varijetetu, ima sujete koja ide do krajnosti.
Stanovnici ove oblasti, starinci ili doseljenici, vrlo su mnogo prelazili od jednog bega drugom, iz jednog sela u drugo, iz gornje Morave u Izmornik i obratno, a u obe ove oblasti još i iz Krive Reke.
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
Bio je tu oglas jednog čiče koji je javljao da je negdje u rakiji izgubio pamet, pa potjernica za nekom vranom koja je drugom čiči popila mozak, pa oglas nekog pijanice koji traži dane izgubljene u krčmi, pa onda opomena gostima krčme da ne idu
“ — Pa dobro, hajdmo do toga psa — pristade mačak Tošo, i njih dvojica žurno se uputiše prema drugom kraju njive. Tek što mačak i miš stigoše na desetak metara od jedne velike kruške na ivici njive, otud se začu plašljivo
Onako nespretan i truntav, on trkom pojuri prema planini, ali kako se bio isuviše zahuktao, zaustavi se tek na drugom kraju šume, proviri iza posljednjeg drveta, pa kad pred sobom ugleda čistu poljanu, on začuđeno izbeči oči: — Gle, pa ja
Tek sam uletio u nju, a već mi na drugom kraju viri glava! Vrlo zabrinut, Kruškotres baci pogled na zvjezdano nebo, ali kako je mjesec već bio zašao, on se
Popa, Vasko - NEPOČIN-POLJE
pojedu seme Na mestu ostanu mrtvi U praznoj se glavi vetar nastani I koti šarene vetriće TRULE KOBILE Jedan drugom budu kamen na srcu Kamen ko kuća Nijedan da se pod kamenom makne I jedan i drugi se polome Da bar prst podignu Da bar
li će roditi kamen Da li zver da li munju Pitaj ga do mile volje Ne nadaj se odgovoru Nadaj se samo čvoruzi Ili drugom nosu ili trećem oku Ili ko zna čemu DVA BELUTKA Gledaju se tupo Gledaju se dva belutka Dve bonbone juče Na jeziku
Nušić, Branislav - POKOJNIK
PROTIĆ (Spasoju): Ja vas, molim, oče, ne govorite više o tome; govorite o čem drugom. SPASOJE: Hteo sam da mu objasnim. ANTA: A kakve veze sve to ima sa tobom?
Šta ti je nažao učinila? VUKICA: Nesnosna mi je. Hoćeš li mi verovati, tata, da ni o čemu drugom ne razgovara, kad joj odem, do o prvoj bračnoj noći. Samo o tome, samo o tome; a uz to se još prenemaže i uzdiše.
NOVAKOVIĆ: Ne umem da se priberem, verujte, ne umem da se priberem. LjUBOMIR: Odista, svemu se drugom čovek pre mogao nadati.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
- Ataman to ispusti iz sebe u jednom dahu, a ja pomislih da sam za dva trena u vodi, pogrešno kao i uvek. Bio sam na drugom kraju skele, iako su se gaće na meni tresle.
Nešto kao: „Šta mislim kad kažem reč majka”, „Moj najveći doživljaj” itd. Stari predaje u prvom i drugom razredu gimnazije, osmoletki, a honorarno još i u ekonomskoj školi, tako da su zadaci koje on donosi, s večitom pričom
- Rašida me gurnu prema reci i ja se jedva zadržah na ogradi. Ona uze ježa i stavi ga pored sebe. Na drugom kraju skele Baronica je pevala, a seterka, ostatkom njuha osetivši ježa, lajala kao raštimovani džez-orkestar.
Upitah se šta je mogao biti taj čovek pre nego što je postao ovo čudo u ormanu. Na drugom kraju hodnika oko nečijeg tranzistora jedan od mlađih razreda organizovao je takmičenje u igri.
Misliš li time da sam to ja, to misliš? - jednom rukom podiže moju bradu, a drugom me pljesnu preko lica. Za trenutak videh jaku crvenu svetlost, a onda sam već bio na njemu.
joj da je to izvan mojih moći, rekoh joj da oprosti za sve, i izađoh na ulicu na neki način zadovoljan što se i to sa drugom direktorom već jednom završilo.
Pušeći cigarete u WC-y svakog bogovetnog odmora, mi smo se hvalili jedan drugom koliko je ko uspeo mačaka da prevrne. Ja sam bio negde na repu liste, ali to nije važno.
šine kako idu još dalje, do Holandije i Danske, do Norveške i Švedske, u susret Eskimima i polarnoj plavoj svetlosti na drugom kraju sveta.
To me nije preterano privlačilo, jer nisam voleo hladnoću, pa sam ponovo okrenuo pogled prema drugom kraju šina, onim koji je išao za Atinu, Istambul, zatim preko Arapskog poluotoka prema Indiji i još dalje do Indonezije
Sedeći na kauču, potpuno odevena ona je, očigledno, čekala oca. Rekoh joj da sam učio sa jednim drugom. Ona progunđa da je to svakako istina: ja sam zaista jedan od onih koji uče do ponoći. - Možda si i učio!
Kreveljili su sejedno drugom kao poslednja dva idiota, a onda sam ja rešio da zbrišem. Skupio sam pecaljke, strpao u džep komad hleba i pošao ka
- I ti misliš da čitav taj sat presedimo ovde, Rašida? - Zašto da ne? Tu ili na nekom drugom mestu. Važno je samo da budemo na takvom mestu na koje moj otac neće imati hrabrosti da dođe!
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Lenka već prešla petnaest godina, rekao bi da je već sedamnaest, tako je razvijena. Stvor, stas divan, jedno prema drugom sve srazmerno. Lenka ima lice ovalno, pravi rimski tip, obrve kanda hoće da se sastave.
Kotiljon se preobrazi u polku. Tu se opet jure Pera i mlađi Polaček, sad jedan, sad drugi stiže, i tek što jedan drugom na petu ne skoči. Sad će biti mađarski „solo” i „čardaš”. Tu je Pera remek načinio, nema mu para.
vrlo pazili; i kad je gospodar Sofra tabakluk ostavio i postao trgovac, nisu bili protivnici, no štaviše išli su jedno drugom na ruku.
— To ništ’ ne čini. — To ti kažeš. Pitaj tvog strica šta će on kazati. Stric taj, brat starog Polačeka, u drugom selu je svećenik i bogat. — Dalo bi se sve to izgladiti.
Da se uda, šta je stalo Matildi; kad Polaček ima još pet puta toliko, koliko bi pokraj Lujze dao, daće to i drugom. Gospođa Matilda poruči Šamiki da dođe u B. da se s njom na izvesnom mestu sastane. Opredelila je mesto, dan i sat.
Ne škodi mu; štaviše, može se dičiti. Ali kod tolikih na izbor, ne zna kojoj će pre. Zapodene na jednom mestu, na drugom, na trećem i tako dalje; svud je rad zadosta učiniti. Boji se da se gde ne zameri.
Frajle sve zbunjene: jedna drži da je Šamika već njen, druga tako isto, pa i treća, pa tako dalje. Kad se jedna s drugom sastane otkrivaju tajne, pa se ispovedi jedna da voli Šamiku i Šamika nju, a druga to isto kaže, pa tako uhvaćene posle
Dug, s trudom skopčan život velika je škola. Pred smrt čovek filozofsko lice dobije. Pred smrt čovek jedan drugom najvećma naliči. A Šamika? Ni Šamika nije više negdašnji Šamika.
— Jesmo, i ostaćemo do groba. — Bili smo uvek verni drugovi. — Tako je. — Jedan drugom smo potpomagali. — Tako je. — Nismo se nikad uvredili. — Tako je. Gospodar Sofra briše suze.
Jedan fijaker stoji u Šamikinoj avliji spreman, a na drugom ide Šamika po Jucu. Šamika je u paradnoj haljini, sa sabljom. Danas je za njega u životu svečan dan. Susrete se s bratom.
Pruži mu ruku, pa se dugo gledaju, ne mogu da započnu. Učinilo im se kanda sanjaju. Kada se razberu, počne jedno drugom pripovedati od početka do kraja sve, ukratko. Sad je Šamika tek doznao kako je zbog luckastog kočijaša izgubio Lujzu.
) — leđa u leđa; jedan drugom okrenuti leđima Draj Musketire (nem. Dreі Musketіre) — „Tri musketara“, roman od francuskog pisca Aleksandra Dime-Oca
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Kiša sitna padala je i, za trenut, u svitanju, video je pse što pojuriše prema njemu, konje i sluge pod dudovima, a na drugom kraju utrine, kod obora, čitavu onu gomilu što se sinoć tu bila razmestila.
nabijača, škljocala, igala, nalivača, cevčica i svih drugih prokletih, zarđalih sitnica, koje su dodavali jedan drugom, uz grozne psovke, opet pevači zalelekaše ej... ej, što se posle razli po čitavom logoru, kao kukanje i zapevanje.
Još neobučen, Komesar, otvorivši prozor na prvom spratu, pojavi se, vičući. Na drugom prozoru starog zdanja video se Vuk Isakovič, u košulji, i vojnik koji ga je zalivao vodom i prao mu glavu.
Činjaše joj se svejedno da li pripada jednom bratu, ili drugom, a što se nje tiče, učini joj se, to poslepodne, da bi pristala da pripada obojici. Štaviše, i drugome, ma kome.
svoj smeh iza lepeze, a trepćući očima, jer su je oni primali kao od bede, stiskajući grčevito jednom rukom karte, drugom svoje kese, dovikujući pri tome jedno drugome, srpski, dosetke na račun ostalih, spokojni što ih niko razumeti ne može
prelaska preko brda i reka, kroz bare i plotove, zaseoke i voćnjake, dvorišta i guvna, njima se učini sad da su u nekom drugom svetu, gde se povijen u svilu sedi, nepomičan, stolećima, pa samo gleda večeri i vrtove, divne česme i vanredne
Pri odstupanju, sva ona gomila francuskih vojnika pokuša da se dohvati izlaza, na drugom kraju varoši, kod utvrđenja, na bregu, bežeći prema šumama, gde se nadaše da će naći spasa, i ne sanjajući da ih tamo
brdima, u ovoj praznoj ulici, po kojoj su ubijeni ležali kao lutke šarene, a ranjeni jaukali u mukama, ali i u onom drugom svetu, u tišini, meću mrtvima.
i da ga je onaj tešio, s njim pio, primivši i kesu dukata za opravku manastira, to mu se činilo da se događalo na nekom drugom svetu.
Len, len, toliko da je spavao pri hodu, Arkadije je, te noći, zbilja, ulazio u selo, na drugom kraju, govoreći, kroz nos, pokatkad, ponešto, svojoj krmači, koju je bio poterao još od Pečuja.
Kiša je padala, u tišini, pred kućom, u mraku, na utrini, pod dudovima, kod obora, na drugom kraju poljane. Oseti opet nedoglednu vlagu ritina, baruština i trske.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
postupak u kojem nije osnovno prebrojavanje, već vršenje izvesne reverzibilne operacije — prvo u jednom, a onda u drugom smeru.
venčanja prođe između ključa i katanca, pa posle zaključa katanac i kaže: „Kad ovaj katanac otključam, tada da ostanem u drugom stanju!“ Kada želi da rodi dete, ona otključa katanac. (2) Privremena kontracepcija posle porođaja.
obrvaču (s jakim obrvama) pa i onoga, kome je lice mestimice jako dlakavo, osobito rovašenog — s jednom jakom obrvom a drugom slabijom.
dete koje se razvija u utrobi od negativnih uticaja i opasnosti koje ga vrebaju sa raznih strana, te otuda u ovom drugom slučaju znatno preteže negativna magija (tabui) nad vradžbinama.
lažnim predstavljanjem deteta kao ništavnog, malog, nevrednog stvorenja i na taj način odbijaju se od deteta, a u ovom drugom slučaju zli duhovi se zastrašuju tako što se detetu daju imena bića ili stvari kojih se demoni plaše.
Po sasvim drugom principu koristi se bela boja, koja se vezuje za svetlost i stvaralačku snagu. U ovom slučaju veruje se da se magijska
Kad se neko začudi detetu ili čemu drugom što je napredno, treba reći: „Luk ti u oči!“ ili „Oči u kamen!“, da ne bi urekao to čemu se zavidio.
se, kao i kletve, zasnivaju na verovanju u magijsku snagu reči, ali su po svom smeru suprotni od kletvi: umesto zla, drugom licu žele se sreća i blagostanje.
Kada ostari, on predaje starešinstvo drugom, mlađem i uglednom muškom članu. U slučaju da starešina loše obavlja svoj posao, da se karta, pije i da ne misli na
izgrađene su i sledeće brzalice: „Remen — uz bukvu te jemljem“, ili: „Dva mačka gredom grede, jednom ime Kundrac, drugom Makokundrac: šiš Kundrac, ćera te Makokundrac“.
Obredima inicijacije oni se uvode u krug reproduktivno, socijalno, psihološki i religijski odraslih, zrelih ljudi. U drugom delu brižljivo se, na velikom uzorku „sitnih folklornih tvorevina“ (reči i izrazi, poslovice, izreke, uzrečice,
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
seti, za groblja bez suza i bez hlada, sa gdekojim znakom tvoje pošte, gde spomenici jednoliki kao šinjeli stoje jedan drugom iza potiljka, gde pevačice nema da sleti, kuda zaljubljeni ne dolaze da sakriju od ljudi svoje milošte, kud put nanosi
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Reka je bila plitka i u njoj su živeli punoglavci. Saveznici su nas prevarili; iskrcali su se negde na sasvim drugom mestu, i tu sam se prvi put razočarao.
I opet se ponovi ista stvar: čim me je ugledala — sedeo sam i ovaj put u drugom redu partera desno — odmah mi se osmehnula.
Nastaviće da žive bez ljubavi dan, dva, tri nedelje, a onda će se ponovo naći u »Hungariji« da kažu jedno drugom da njihova veza ne vodi ničemu. Dok si izlazila, pogledala si me rasejano, Žuži. Sva ljubav bila je već potrošena.
pohranjen negde u kinoteci njihovih prizora, i jednoga dana kada ga postanu svesni, taj ptičiji oblak će ih odneti prema drugom gradu, u kome će biti toliko zaokupljeni sporednim stvarima da će im nedostajati blagosloveni dani dosade.
Za njim nagrnu čitava ciganska kapela, sa ženama i decom koja su vrištala otimajući jedno drugom kape od hartije. Orkestar raštimovano zagrme »Hoćemo li u Šabac na vašar?
Zbog dece, eto zašto! Inače, razvela bih se sutra, evo već sutra ujutru! – Dobro. Mislim da smo rekli sve jedno drugom! – Pazi kako voziš! Vidiš da onaj koči... – Baš ti hvala što si me upozorila. Sam ne bih video. – Naravno da ne bi!
Matavulj, Simo - USKOK
običaj smeli s uma, jer se bješe izobičajio ovih pošljednjih godina, u svakojakim mijenama i trzavicama, kad se ni o čem drugom nije moglo misliti do o odbrani! Eto šta je. dakle, slobodno možete narediti da se grad otvori. — Neću!
Građani, veseli što pretrpješe samo strah, idući kućama, počeše se šaliti i jedan drugom rugati, tvrdeći svaki za sebe da se nije ni najmanje prepao, da je znao e je njeka glupost tudeška, onoga goropadnog,
Na njekoliko koraka od njih stojahu dvije djevojke, iza njih momče jedno, držeći jednom rukom ugojeno june, a drugom osedlana konja; iza njega bješe gomilica Crnogoraka.
oči plijenila jedna od onih dviju djevojaka, stasita, prsata, ogrnuta crnom strukom, s jednom rukom za pojasom, s drugom spuštenom niz stegno. Ona se bješe nješto zamislila, te gledaše ka vrhovima bedema, nepomična kao kakav kip.
— pita pop. Bjegunac promrmlja nješto nerazumljivo. Krcun kresnu i drugom, te vidješe na njemu izlinjao građanski kaput. — Prerušio se, da-ti! — reče njeko. — Ama, ljuđi, ovo je on!
kreveta pri stijeni, dvije bogate oružnice, policu za stône sudove, dva velika šarena kovčega, u jednom uglu razboj, u drugom vratašca, kroz koja se doista išlo na kulu. Mireći glad, Janko bi rado namirio i svoju ispitljivost.
On ukrsti desnu nogu pred lijevom i na jednoj odskoči dva puta, a drugom, presumićenom, ukočenom, dodirnu samo zemlju, sve po mjeri. To isto, a složno s njim, učini i baba. Onda izmijeniše noge.
Odjednom potekoše jedno drugom, ali se na vrijeme odmakoše, jedno nadesno, drugo nalijevo, ne gubeći u tome mjeru igranja.
Mrgud i Krstinja izmijeniše mjesta četiri-pet puta, pa potekoše jedno drugom i poljubiše se ona njega još poljubi u ruku. Zamijeniše ih knez i snaha mu, udovica Joke.
bješe iskrcao u Boku; kako je prvi sukob bio blizu Cavtata, gdje su Francuzi i udruženi im dubrovčani zlo prošli; u drugom napadu pridruži ime se ruski major Zabjelin sa osam kompanjija jegera i mušketira, te Francuzi noću ostave Cavtat i
On s jednijem dijelom vojske uze Budvu; guvernadur Vuko Radonjić s drugom vojskom razori tvrdinju Trojicu i opkoli Kotor; serdar Savo Plamenac s trećom vojskom opkoli Novi i presječe vezu
Između kreveta bješe golem kovčeg, ozgo uglačan, sprijeda išaran rezovima; na bližem roglju ležahu njegove haljine, na drugom njeka guka pokrivena strukom.
Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA
LICA: U prvom odjeleniju MLADOŽENjA PROVODADžIJA DEVOJKA NjEN OTAC MATI KUMAČA U drugom odjeleniju MLADOŽENjA PROVODADžIJA DEVOJKA OTAC MATI TETKA U trećem odjeleniju MUŽ ŽENA NjEN
MATI: Takav je i moj muž; jedva i meni kaže, a kamoli kom drugom. Nego sve se teška, kanda nema ni prebijene krajcare. Ja sam se ljutila, no vidim da ima pravo, jer se ovako više čuva.
TETKA: Meni moj kaže „babo,“ a ja njega „Milo“, pa dobro. MATI: Ta lako je za to, samo neka je u drugom dobro. DEVOJKA (podskakuje): Baš imam jedno lepo ime za njega! ODJELENIJE TREĆE ŠEST NEDELjA POSLE VENČANjA UGLED 1.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Dostigli su majstorstvo na tom nivou; na jednom drugom, koji se, s pravom ili bez prava, smatra višim, majstorstva ne bi bilo.
pesnik u „pravim pesmama” a jeste nekakav pesnik u dečjim pesmama, nije pesnik gde se to od njega očekuje, a jeste na drugom mestu i na nižem nivou, i to još u naknadu, to Nediću, a ni mnogima posle njega, nije izgledalo vredno pažljivijeg
Za njim skoči drugi, treći A za trećim i četvrti. Po ćilimu belom skaču Jedan drugom na krkaču; Premetnu se preko njuške, Valjaju se poleđuške.
Na francuskom, razume se: na kojem se drugom jeziku uopšte može pisati i govoriti? Da bih izbegao zamorno obrazlaganje svog odnosa prema stranim jezicima, da ih ne
U vezi s drugom i trećom polovinom neizbežno se javlja asocijacija na „bolju polovinu”, a kako je poema, pored ostalog, i rasprava o
ustrojstvu života, koja se smestila na nevidljivoj granici između dečje i nedečje poezije, posežući sad u jednom, sad u drugom pravcu. Ono što je uzeto sa dečje strane, što se nastavlja na Petit i Koču, bez sumnje je dragocenije.
fikcija, drugo ime književnog posla — izgleda suvišno. On je, davno, u nekom prethodnom životu, u drugom svetu, bio pesnik; književno stvaranje se svodi na prisećanje i prizivanje okončanih pustolovina imaginacije.
jazavce iz kukuruza, i ta vatra se, u dečjoj svesti, već razgara do ushićenja: Na jednom kraju buginja vatra, a na drugom laje kuja, u tami brblja nevidljiv potok, a jazavci silaze iz prastare šume i šunjaju se prema kukuruzima.
dečjeg pesnika, više nego jedan razlog uputiće nas ka ovom drugom. U vreme krize vrednosti, kad se jedan deo čitalačke publike osetio obeshrabren i zbunjen pred tokovima kojima je
dečji pesnik parodira u drugom pravcu; cilj mu je drugi. Dečja pesma dodaje neophodno zrnce soli kakvom preteranom zanosu popravlja nerazumno povišenu
U oba postupka izdvaja se ono što je neobično, ljupko, nefunkcionalno; i u jednom i u drugom slučaju imamo „nerazumevanje” pravih uzroka nekih pojava; humoristička vizija, kao i čista pesnička slika, postoje tako
postupcima postoje plodne mogućnosti iskazivanja kojih često nismo ni svesni, i da, u svakom pesniku, na jednom ili na drugom nivou ceo narod ispituje i potvrđuje zračeću energiju reči.
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
SMRDIĆ: Pravo kažete. ŠERBULIĆ: Isterati ga iz odbora, to nije ništa; no treba mu dobro konfiscirati, kao svakom drugom buntovniku. SMRDIĆ: Ništa nego pravo. GAVRILOVIĆ: Ali, molim vas, to nije iz moje glave izašlo. Evo pisma.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
37 To je niz pobožno-poučnih razmiljanja o životu i ljudskim strastima, u drugom su delu prigodne i kitnjaste pohvale važnijim Srbima iz sviju staleža.
U Pešti je počeo učiti medicinu, i nastavio je u Beču. Tu je, sa svojim školskim drugom, Dimitrijem Frušićem, 1813. pokrenuo Novine serbske, koje je sa velikim teškoćama izdavao do 1821.
On ima sasvim svetovno i filozofsko obrazovanje. On je u prvom redu svetovnjak, vladar, Srbin, mislilac, pa tek, u drugom redu i formalno, crkveni čovek.
Početkom dvadesetih godina ova dva, docnije ljuta protivnika bili su tako bliski jedan drugom da mu je u jednom pismu Karadžić govorio »o našoj partiji«.
zove se više gospodine, gospođo, gospođice — no brate Srbine, sestro Srpkinjo; mesto vi ceo svet počinje govoriti jedno drugom ti. Narodna imena, koja je crkva ranije progonila namećući kalendarska, počinju se davati deci.
Treće izdanje, umnoženo (od 50 pripovedaka u drugom izdanju ovde se popelo na 111), izišlo je u Beču 1870, a četvrto, opet umnoženo (70 pripovedaka i 50 »šaljivih priča«,
(1810) i pisao da u njenih dvaestak stranica ima više »lingvističke filozofije no u drugoj debeloj gramatici«. Drugom prilikom je pisao: »Srbi očekuju još svoga Herkula-Koraisa koji će očistiti ovu Augijasovu štalu, i koji će i starom
J. Hadžića — M. Svetića, gde je oštro napao svog protivnika, upućujući ga da pre no što otpočne davati savete drugom sam dobro nauči srpski.
Odmah zatim, jedna za drugom, izišle su njegove glavne stvari Školske ikona u Slovіncu, 1880, u dobri čas hajduci, Na bunaru, Verter i Sve će to
otrovanog života na selu, padajući iz velikog mladićkog optimizma u crn starački pesimizam, preterujući i u jednom i u drugom smislu. ETNOGRAFSKI KARAKTER. — Još ranije Janko Veselinović je upoređen sa Vukom Karadžićem, i to sa dosta razloga.
Ono što je najlepše u njegovim pripovetkama, to je obilje poezije, toplota osećanja, i tek u drugom redu verno prikazivanje seoskog života. Iako je bio vrlo plodan, obim njegova rada nije veliki.
Misli, koje su se prvo pojavile u Srpskom književnom glasniku 1901, i odštampane u zasebnu knjigu [najpre] 1902, [pa u drugom izdanju, dopunjenom, u Beogradu 1914].
Milićević, Vuk - Bespuće
Vazda, kad je otvarao oči, vidio je, u drugom, najudaljenijem ćošku kola, u prljavoj svjetlosti napola zastrte svjetiljke, jednog čovječuljka, mršavog i kržljavog, s
I zadrijemali su, sjedeći oko vatre; u drugom ćošku se micale dvije-trije ovce, i cijelu noć ječalo jedno bolesno dijete.
on se ljutio što je primio ove došljake u kuću, što su baš našli ovdje da stanuju; zar nije bilo za njih stana nigdje na drugom mjestu?
kaže, i oni se vraćahu ćuteći preko djeteline, podaleko jedno od drugoga, kao nečim razdvojeni, još više tuđi jedno drugom nego što su bili prvog dana kada su se sreli. I oni se rukovaše bez riječi; njegova ruka bila je hladna kao usred zime.
Sremac, Stevan - PROZA
Kao Herakle na raskrsnici, razmišljaše Jova: hoće li trnovitom stazom dobrodjetelji, ili drugom, onom utrvenom i cvećem posutom stazom, i naposletku se reši da udari ovom poslednjom.
Ali Švaba se nije ljutio. Po nekim nama nepoznatim zakonima koji u vasioni vladaju, nekako se jedan drugom vanredno dopao: srodne duše, pa se dopunjavale.
Pitaju jedan drugoga: »Pošto prase?« — i jedan drugom odgovara, svaki kaže pošto je kupio, ali svaki slaže, bar za jedan dinar kaže da je manje platio, a odlazeći jedan na
drugi na drugu stranu osvrću se jedan za drugim i gleda jedan drugome prase, kao ono naše gospoje što moraju jedna za drugom da se osvrnu i da jedna drugoj vidi šešir, i uopšte sve od glave do pete kako joj stoji.
Kolaj rabota za to! Pa ako mi jedan drugom nećemo da pomognemo, a da ko će. — Eh, za to Moša Kalderon ne da ni prebijene pare! — veli Jova.
mu predaje u ruke pero, a gđa Kaja se naslonila iza leđa na polaženika, pa mu jednom rukom meće »puslicu« u usta, a drugom ga blago pomilova po kosi.
Radičević, Branko - PESME
“ „Seko, sele, divna li si, Oko tvoje krasno li je, Al' za mene, dušo, nisi, Kad za drugom srce bije.“ Evo sada godinica Otkako mu ne glam lica, I nojca se veće sprema, Njega jošte ovde nema, Niza lice
slavlja ubave slušali, Cveće leži u artiji suvo, Pesme slavlja vetar je oduvô, Al' mi ćemo kao što smo bili Jedan drugom svagda biti mili.
Zbogom, žitku, moj prelepi sanče, Zbogom, zoro, zbogom, beli danče, Zbogom, svete, nekadanji raju, Ja sad moram drugom ići kraju.
i veštica, Oni deči izelica, A suviše ti psoglava, Pa i uze grdna strava; Od strâ im se kosa diže — Deca jedno drugom bliže. (Šuma svu)da sve tavnija, (Sve t)avnija, sve strašnija; Nigde puta, nigde staze: Sve to većma zailaze.
Oboje se skameniše A od čuda što spaziše, Od stra im se kosa diže — Deca jedno drugom bliže. Svud oko nji ko kujina, Svud popala garotina, Oganj gori baš na sredi, Kraj njeg' jedan mačak sedi; Veći
31. Sa sviju strana druga vrela lete, Zajedno s njim da stignu reke šir, Kristalna s' voda jedna s drugom plete I pravi jedan pozamašan vir; Duboke reke njim na susret glete, Odonuda umiljato gledi mir I svoje plavo njima
Al' zašto ćuti, da l' zborit ne ume? Il' ako ume, valjda ne razume? Pa jednu rečicu za drugom laća, Al' sluga njima ni na što ne vraća. To beše svima, što bijau, žao. Al' jad je grdni deklice spopao!
Na jednom konju tu jedan jaaše, Ma na tom drugom nji dvoje bijaše. Još žensko beše jedno od to dvoje, Već ako oči svaraše me moje.
Ona stiže, ma tek glenu, U dvorove nazad krenu. Jednom samo glenu bela, Ali drugom nije smela. Prvi put je strašan bio, Drugi bi je i ubio. U dvori je. „Pomoz', Bože!
I već celi dom uzbuni, I sva s' izba već napuni. Prva nesvest veće prođe, Ali eto druga dođe, A za drugom dođe treća, Ta bejaše jošte veća, Kô mrtav je, silan Bože!
“ I napred leti — već je blizu sene — Sad se okreće ona — skače gore — U naručju sad jedan drugom leže. O, ne bi mogô sad opisat rečma Što srce njemu sada oseća; I sam on ne zna šta mu sada biva.
Kad sutra sunca kras izađe, Usamljene će nas da nađe, Na svome svaki biće putu, Al svaki vodi drugom kutu. Itd. do 30 redi. On gleda sve, i opominje se utopljenoga Arse (Putnika) itd.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
— Kako samo ovako spretnom konjčiću možeš reći da je paripina ...Ugađaću mu, jašta neg ugađati. Kom bi drugom ako njemu neću. Načiniću mu nešto, ima da vidiš. — Ih, ti kao da čovjeku praviš samar, tako govoriš.
Zato, valjda, djed u prvi mah nije ni povjerovao u te priče i obratio se za savjet — kom će drugom nego bratu Vuku“, svom rođaku.
samo djeda i sjetno uzdahnu: — Bogme, kad proljeće dođe, a u čemernog Save nestane žita, nema on da se umoli nijednom drugom svecu osim Radi Ćopiću. Molio se, ne molio, nijedan drugi ne pomaže. Je l tako, brate Rade?
Poslije toga prvog brijanja u životu, kad iziđoše na pašnjak, izgrebani i krvavi, odjednom osjetiše da su oni jedan drugom nešto više nego poznanici i komšije. — Kamarate, kuda ćemo sad?
Svak je umio nabrojati šta jedna ugledna kuća ima i šta se u selu računa njezino. Manje se znalo o drugom, nevidljivom dijelu nečijeg bogatstva. Bio je to posjed u dukatima, novac u banci i pomoć od rođaka iz Amerike.
— Propada svijet, brzo će kraj svemu. Maštajući uz put o smrti i o drugom životu, kalajdžija je zaključivao da je i sȃmo nebo po svoj prilici načinjeno od čistog bakra.
— Hajde ga sad stigni. Prima to Mane u svoju četu, i ne pita odakle je burazer dopirio. Na drugom konaku dezertira iz brigade još više boraca.
To veliko E, s njegovim prasećim repom, nijesam trpio ni u osnovnoj školi, zbog njega sam i do danas ostao u drugom razredu. Kao da sam slutio da će mi jednoga dana glave doći.
Umro, sestro, oplakala sam ga i sahranila kako sam najljepše znala i umjela. — Pa kako se s tom drugom raspravi, bako? Da nije bilo boja? — Nije, mjeseče moj, nije.
Doklipsao Spase jednog dana na odsustvo, ravno svojoj baki, kom će drugom. Istina je, poručnik je, zakopčan, utegnut, oči mu samo iste ostale, šarene, veseličaste.
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
Stranom okrenutom publici, kuća nema zida. To omogućava da se prati razgovor koji će se, u drugom delu ove slike, odvijati u Hasanaginoj sobi. u početku, askeri su odvojeni u dve grupe.
Poslušaj je, kao da ti se radi o glavi! Ne vredi da objašnjavaš, ona je ko na drugom svetu... BEG PINTOROVIĆ: Sve mi je ovim dovedeno u pitanje...
Nego da mirno i razborito, ko ljudi... Pa i jedan drugom da izađemo u susret... (Zastane, očekujući da Hasanaga nešto kaže. Kako Hasanaga ćuti, beg nastavlja.
HASANAGINICA: Pa ono što ti se ovde nikako ne da daje ti se na nekom drugom svetu! MAJKA PINTOROVIĆA: u ovom svetu počinje da prokapljuje! HASANAGINICA: Je l me to kapljicom kiše dotako bog?
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
A i drugi su ga nakarađivali. Uzmu pa mu pola glave obriju, ucrne ga čađu ili drugom kojom bojom, prikače mu ostrag neku krpu, rep od životinje, ili nešto drugo.
Jednom rukom držaše ga za podbradak, a drugom poče maramicom brisati mu lice, vrat i grudi iz kojih je bila silna jara...
Podvila ona noge pod šalvare, kolenima pritisla platno, jednom ga rukom drži zategnuto i palcem pritisla šav, a drugom šije brzo, silno... Njene suve ruke samo lete, a oko nje razbacano po pet, šest parova gotovih košulja.
Mati mu, sirota, da presvisne od tuge i srama. Molila ga, preklinjala, da bar njoj, ako ocu ili kome drugom neće, kaže zašto beži od kuće i žene, ali uzalud...
se pognu, jednom rukom pridržavaju se za samar da ne padnu, laktovima i trbusima stiskaju bošče što su im u krilu, a drugom zaustavljaju konje. Ovi se brzo stišaju i pođu običnim sitnim koracima.
Jednu ruku podvukao ispod kaputa na leđima, a drugom se šiba prutićem po pantalonama i zvera, gleda na sve strane, traži kamen, grudvu kreča, izvaljen kolac ili koju trulu
— Došô si? — Zaradova mi se on. — Eto dođoh. — Ako. Sedi, ponudi me. Pošto sam se rukovao s tim njegovim drugom, Aritonom, sedoh na stoličicu sproću Mite, do zida.
Puštala bi da joj poigravaju prsa, snaga, da je obuzimlje i da se podaje onom, izvan pokojnikove kuće, zidova, kapije i drugom, novom, životu. A taj je život bio: Ita.
Obradović, Dositej - PISMO HARALAMPIJU
Na drugom mestu neću izostaviti priliku za opisati na šire ovoga slvanoga muža; ovde samo toliko naznačujem da on episkopom buduć
Kostić, Laza - PESME
GOSPOĐICI L. D. (Lenki Dunđerskoj) U SPOMENICU Svet je svakog pun stvorenja, jednom cveća, drugom stenja, jednom žetve i košenja, drugom žela i prošenja, Tebi mladoj mladoženja.
D. (Lenki Dunđerskoj) U SPOMENICU Svet je svakog pun stvorenja, jednom cveća, drugom stenja, jednom žetve i košenja, drugom žela i prošenja, Tebi mladoj mladoženja. Ali koga majka rodi, te mu sudba tako godi da je vredan toj divoti?
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Svako od tih dela ima svoju posebnu vrednost, uporedivu jedino sa nekom drugom u istom rodu. Narodne pesme i narodne pripovetke ne daju se meriti istim metrom, niti se njihove osobine mogu porediti;
Sve su to elementi koje ne treba ni potcenjivati ni odbacivati, ali elementi koji danas stoje u drugom planu. Na prvom mestu svakako se nalazi književna vrednost njihova.
— pa izvadi uši i na sto ih baci. Kad to ču onaj srednji brat, i on reče: — Ja sam, kad sam čuvao stražu na drugom konaku, posjekao aždahu od dvije glave: ako se ne vjerujete, evo uveta od obje glave! — pa izvadi uši i njima ih pokaže.
Čovek zgrabi vedro s mlekom, ispi ga, pa ga baci nasred kuće, i iziđe na vrata psujući. Za onom drugom sofrom svi su se najeli, pa je i preteklo mleka.
Potom otide anđeo odande i dođe k onome drugom što su mu ovce polje prekrilile i zamoli se da mu udeli jednu krišku sira, a on ga odbije govoreći: — Da ja delim
sin cara od one zemlje njegovu kćer, koja je bila vrlo lijepa i već dorasla do udaje, pa kaže svom ocu i majci da se drugom nikakom đevojkom neće oženiti do kćeri govedara iz toga i toga sela!
Onda sveti Sava rekne: — Dajde, ortače, da vidim valja li. A ovaj mu natoči u čašu. Sad sveti Sava srkne jednom, drugom, pa treći put blagoslovi i prekrsti se, a đavo pobjegne i reče: — Vala, baš to je staru lijek a mladome bijes!
MAJKA Bile dvije sestre djevojke, pa im ispane sreća i nekako se brzo udaju jedna za drugom. Po zemanu u starije se izrodi lijep porod, a mlađoj se nešto, zar božjom voljom, nije dalo.
Najstariji vuk reče drugom jednom takođe starom a iskusnom vuku, da ide da uhodi pasju vojsku, te da dobro razgleda i vidi koliko ih je i kakvi
Ja sam to i tražila! Jazavac će opet: — Nemoj tako, moja lijo! Znaš kako smo uvatili vjeru da jedno drugom u nevolji pomažemo; pokaži mi i tvoju koju vještinu, da ako mi pomože!
Ostalo mi je šestero djece sve jedno drugom do uha; kod kuće mi jauk i vriska, ja ne znadoh što ću ni kako ću, već evo dolećeh ovdi, ko jadan, ko žalostan, nemam
TAMNI VILAET: Prvi put objavljen pod rečju „tama“ u drugom izdanju Srpskog rječnika Vuka St. Karadžića, 1852. Zatim ga je Vuk uvrstio i u rukopis svoje knjige Život i običaji
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
KUM: E da mije ovakova žena! NIKOLA: I meni. SOFIJA: Ko nije s jednom zadovoljan, neće biti ni s drugom. To dobro upamtite! (Zavjesa) DEJSTVO TREĆE 1. MAKSIM MAKSIM (sam): Svi me zovu džandrljivim, a ne znaju zašto.
Jer žena udata nema se nikom drugom dopasti, nego svojemu mužu. KUM: To je tako. SVETOZAR: No ni ona nije dobra žena, ili, što je sve jedno, dobra
čerez razumnu dušu“ i zato treba da se razum bori u pribavljanju umne i duševne rane, i to samo pri prvom početku, a pri drugom i trećem početku biće mu mnogo lakše. MANOJLO: O, da lepi reči! Kad bi samo smisao njiov znao.
Ako ne budete jednom po volji, bićete drugom, trećem. Ništa nije bolje nego kad čovek više oceva ima. Ja da imam samo dva, pa bi mi dosta i mnogo bilo.
Na to dođe jedna pikljenica (a šta je pikljenica, može vaša knjiga kazati) i rekne da će s jednim drugom iz marvelekarnog učilišta kupe, ali ne kupe od vina, nego kupe na kuli skinuti i doktorov razum spasti.
Pravo valja reći, da se i u pritvaranju kao i pri svakom drugom zanatu, upražnjenje zakteva. Ali ono drvo, ono, šta je imalo s njime posla? Jesen nije, da nadgleda voće. (Približi se.
Žena krije svoje tajne od muža, muž od žene; a kad se proračunadu, vidi se, da su malo — jedno drugom dužni. — No kanda moj komša opet dolazi. Da se brže uklonim, jer bn inače sumnjati mogao. (Udali se.) POZORIJE 6.
— Jedan veli: da sam se ja samo učio; a u sebn misli, da i bez nauke više zna nego svi koji su učili. Drugom je žao što nije učio školu, da može više govoriti, a ne zna, da bi se tek onda naučio ćutati i koješta ne bulazniti.
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
(Tuče ga.) STEVAN: Je l’ tako? (Uvati je jednom rukom za prsi, a drugom je lupa.) Pelo, oćeš ti biti pametna ili nećeš? SULTANA: Orjatine! (Trči mu rukom u oči.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
blagosloveno stanje, dok su ti ostali izrazi bili gadni: kao da se odnose na krave ili žirafe: gravidna, trudna i u drugom stanju, u kom to stanju, keve ti? Evo ti sad predmeta „Poznavanje društva“! Evo ti ga sad!
“ Trave čekanja! Opa, bato! Glagolske imenice i ti sistemi! Pa ume li ona uopšte da piše i o čem drugom, sem o sebi? Znate li na šta me to podseća?
Tri starca koji nisu uspeli da srede ni sopstvene familije, a kamoli nešto drugo! Jednom od njih ćerka pijandura drugom sin lokator, treći ukokao rođenu ženu i još ne sanja da će mu čak i rođeno dete zbrisati u Ameriku i tamo ga na mrtvo
„Ja sam ga prvi video“ (to, zeca) — reče prvi vuk drugom vuku. „Nisi, nego ja!“ reče drugi veliki vuk. I tako, reč po reč, tu ti se oni pomakljaju: padne jedna tučnjava u
muzika, a televizija vrši direktan prenos porođaja, obično zakmečimo u sumornim sobetinama gradske bolnice, zajedno sa drugom nižerazrednom dečurlijom od zla oca i od gore majke.
Najpre, to me golica — kažem — a onda, erogene zone mi se nalaze na sasvim drugom mestu! Taj udžbenik iz koga si se sinoć preslišavao jako je zastareo, kažem.
masni, prljavi i, uopšte, nikakvi, kako im pokazuju goli dupinger, kako se vataju, kako dva muškarca uvaljuju jedan drugom jezik, kako se svlače i pokušavaju da rade ono pred svima...
Ali šta? Onaj fini gospodin me nije više slušao, već prilazio nekom drugom finom gospodinu i rukovao se s njim i bogzna kako, a zatim je, pokazavši glavom u mom pravcu, kazao da sam „slatka mala
— Pa dobro — reče Mišelino, pošto sam mu uz kafu te večeri istrkeljisala dajdžestiran prikaz susreta s drugom Topom — pa dobro, Anči, jesi li ti tela posao ili da ispravljaš svet? Šta si tela? Znate li šta sam mu odgovorila?
od kineskog porcelana iz kojih se stvarno, ali stvarno,a ne kobajagi, pio čaj u pet sati — sve je to pripadalo nekom drugom, nekom pravom, sve to danas ćuti kao zaliveno u našim rukama i seća se nekih soba u kojima je bilo toplo i zašuškano;
Svi dobro znamo koliko je sati, kada to društvo solo-drinkera iz „Tri grozda“ počne jedno drugom da uvaljuje karanfile!
Samo jedna stvar zagorčavala mu je život: nije imao telefon! Predavao je molbe jednu za drugom, ali sve bez uspeha! Je l' slušaš? Dobro! Sačekaj samo da popijem jedno sveže jaje, zbog glasa! Tandara broć!
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Uskliknimo s ljubavlju Drugom svecu, Partiji! PRETRES KUĆE Šljivom behar - proleće. S proplanaka, s gajeva djevojči se priroda.
drugi je život iza crnine: sa drugom družbom onde svanjujem i sinem, sinem uvrh strmine sa druge bulke grejem, žarujem.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
“ Vrlo daleko, uz odjek lak, škljocara stara opali: tak! To Mačak lovi dalekim lugom, a i ne sluti šta mu je s drugom. I opet Pijetlić nadade viku iz torbe stare: „Kukuriku!
Žurim se kući, baš mi se drijema, a mama za me večeru sprema.“ Tako se Sunce pozdravi s drugom, u kola skoči, zavi se dugom, za goru krenu četiri hata, rumena magla za njim se hvata.
Uzalud Žuću na putu dugom iz trnja svakog mamile zeke. Išȏ je vjerno za svojim drugom, gazio gore, plivao rijeke. Često ih moćne oluje biše uz bljesak munja i vjetra huk, peklo ih sunce, kvasile kiše,
“ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Od toga dana, za Mačkom drugom, plakao starac dugo i dugo ...
U mlinu tako svakoga dana džumbus je neki, odmora nema, tu su ti Triša, mačak i Žuća, sve jedan drugom podvalu sprema. Prevare nekog, uvodu svuku, nekog istuku . . .
“ „To vetar šapće! — Žuća mu viče — Ne boj se ništa, već pričaj priče.“ Zaljubljen Žuća u bajke stare, jednu za drugom ište, a Toša stane: „Prolazi neko našim kukuruzištem!“ A Žuća nato: „To vetar njiše zeleno perje i — ništa više.
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
— Šteta je da ne vidite zamak. Mogli biste ipak da govorite sa majordomom. — Mislim da ću ga videti kojom drugom prilikom. — Doviđenja, onda, gospodine. — Doviđenja. Kažete trideset litara? — O, vrlo često i više. — Doviđenja.
— Čim dobije službu. Možda samo mesec ili dva. — Takođe iz Saragose? — Iz Saragose. Sinoć je došao sa jednim drugom i ostaju do sutra. Možda ste ih videli pred kafanom. — O, kao da ih nisam ni video. Bio je savršen mrak.
— O, ne biste nam smetali Ni najmanje. Viđamo se često; i posle, mi smo stari verenici, rekli smo dakle sve jedno drugom. Uđe deran što poslužuje u kafani: — Gospođice, večera samo što nije gotova a male Ferere nigde nema.
Zaboravio sam njegovo ime. — To bi mogao biti takođe tvoj otac! — reče jedan od njih onome drugom. — Sigurno; on je odmah sa gostima. Samo nije tako debeo. Je li vas vozio?
— Želim najiskrenije da imate mnogo sreće. — Da sam živela u nekom drugom mestu gde bih videla još drugih ljudi, možda bi neko od njih učinio da na njega zaboravim.
Šta je taj gradić? To je sasvim daleko, u levo od Mont Palankinosa. Kako da ga nisam video za vreme dana, negde, u drugom planu iza prvih bregova!
Ja sam znao ceo predeo a ipak mi je samo munja pokazala onaj gradić u drugom planu, iza jezera. Video sam toliko ljudi u obom mestu, ali je bilo nužno da bude potpuna noć, tišina, pa da mi jedan
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
zadivljeno gleda tog azijskog pastira mišica dvostrukih i kože ko pečena zemlja: tu se prepoznaju dva junaka i jedan drugom u zagrljaj padnu, jedan bez glave, drugi bez stomaka.
hrama I peva neko večan Pođoh uzbrdo od ruske Lavre ka malom srpskom manastiru u brdu, u sumrak, da prespavam na drugom mestu, kao oni što uzimaju za svoj podvig pešačenje, i čitavog života idu od jednog manastira do drugog, da nešto
se prirodi pokaže da priroda nije odgonetka sama sebi, kao što ni tama u tami nije tamna – svetlost je svetla samo drugom u tebi.
*** I prvi put se videlo da žene mru jedna za drugom kao stare munje gasila se lica lepa na postelji na livadi na tavanu i u cveću na početku šume nisu se više ni kopala
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
POJAVA II DANICA, PREĐAŠNjI DANICA (pri njenoj pojavi svi zaćute, razmenjuju samo poglede i daju jedno drugom znak da se pred njom ne govori. Danica donosi na služavniku žito i služi ih).
Meni je baš pao u oči njen nos, isti pokojnikov nos. SARKA: E, baš si potrefila, prija-Vido, ako je počemu drugom, a po nosu... Pre svega, pokojnik nije ni imao nos. GINA: Ju, Sarka, kako da nije imao nos?
POJAVA I PORODICA, bez AGATONA i SARKE (Opšta utučenost i potištenost. Sede raštrkano svako zasebno i jedno drugom okrenulo leđa.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Ipak se nešto događalo. Čobanin ne umede da mi kaže da li je to uvek tako. A šta i on zna?... Kao da živi na nekom drugom svetu.
da se sustižu, zatim vratolomnom brzinom zaošinuše iznad naših glava i sa gromovitim treskom rinuše u zemlju jedna za drugom. Prva prebaci... druga se ne vidi... treća posred rova...
— viče Tanasije relej, koji se nalazi u jednoj rupi između osmatračnice i baterije. Zatim je komandir I drugom vodu dao elemente, ali izvršna komanda još nije pala. Ona pešačka kolona nastupa, već je čelom svojim na ivici šume.
Nad glavama nešto zatutnja, i iza leđa naših prolomiše se užasne eksplozije, jedna za drugom. Ogromni komadi zemlje leteli su u visinu i naposletku ostadoše četiri crna stuba dima. — Haubica! — Po tri razornom!
Dvojicu su već odneli kod prvog topa. Jednome je raznesen ceo list na nozi, a drugom je prelomljena ruka. Tempirač je izdahnuo. Komandir skide kapu, a i mi ostali.
Ova zajednička nevolja i gotovo isti uslovi života približili su jedno drugom narod i vojsku. Kažu da isto pravilo vlada i u prirodi.
Varoši padaju bez borbe jedna za drugom, kiša jesenja lije, a prozebao narod umire pokraj puta. Bilo je to jedne mračne noći negde na putu, kada je sipila
s konja, prikrije se iza vrzine i, kada je vepar bio prema njemu, iskoči, jednom rukom ga ščepa za njušku da ne ciči, a drugom mu zabije kamu u vrat. Drugi prihvate odmah vepra i bace ga na prednjak... Sve se svršilo za deset sekundi.
Zadah vina i rakije izmešan sa dimom duvana prosto guši... Pred drugom kafanom povezani konji za drveta na trotoaru, a iznutra dopire pesma pijanih ljudi.
Drži ovo! To ti dajem da mi nadoknađuješ štetu, koju činiš. A što ti pretekne, nosi kući. Onda se okrene drugom: — Drži i ti. Dajem ti da odeš u kafanu, da se najedeš i napiješ, jer si me dosta noći čekao gladan i žedan...
Ugledah i svetlost u bivaku, i u nekoliko skokova stigosmo pred kuću. — A komandir? — Padoše jedno drugom u zagrljaj... jedva se odlepiše. Sav je srećan.
Drugovi su iz detinjstva, i večito jedan drugom oponiraju. A ne mogu jedan bez drugoga. Tako smo razgovarali iz duga vremena sedeći na kamenju pored železničke pruge,
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Učiteljica zastade u nedoumici: valjalo je prozboriti još koju reč sa novim drugom, ali se on suviše revnosno zaneo oko svojih stvari, te i ona ode.
On beše sav, sa celom svojom dušom, u drugom, lepšem svetu, u sjajnijem položaju, koji potpuno odgovaraše njegovim najtajnijim željama i pomislima...
Svaki ima po nekog starijeg, koga sluša, pa tako i ja... Nego nije to. Opet oni misle o nečem drugom, o čemu neće da govore preda mnom... opazila sam to. Ali šta?... Svejedno, ma šta bilo, nije tako strašno...
Ipak osećaše neku prijatnost od ovih smelih reči, i ako je dobro znala da su to samo reči, da se to govori u drugom smislu. Ko će razumeti žensku dušu!... Posle pređe razgovor na platu.
I zašto, zašto?... Šta hoće on... šta mu to ostade neiskazano, nedovršeno ? A znam, osećam da će se to drugom ili trećom prilikom sve iskazati. Pa onda?... O, ta valjda i Bog gleda sa neba na sirotinju !...
Ljubica i Gojko produžiše put ćuteći. Beše im nezgodno nastavljati dosadašnji razgovor, a o drugom čemu nisu hteli govoriti. Siđoše u rečicu, pored koje se zelene podotavljene livade.
I opet ona ni o čem drugom ne misli: nema više ni brige ni zebnje: oseća da je sve u redu i dobro, ali ne misli o tom; zna da u džepu ima dosta
Beše ga sramota, teška ga sramota obuze... Kakav će izgledati pred ovim iskrenim drugom ovako sa masnicom na obrazu!... Ali se osećaše usamljen, bez igde ikoga, bez pomoći i saučešća...
Hi-hi-hi... A Gojko samo ide, pognute glave i namrštena čela, ne osvrćući se na zajedanja. Drugom prilikom opet uvreba i ako se ovaj neprestano krio od nje, pa će mu uzviknuti: — Svaka ti se muka brine o svetinji
Razgovori se vođahu ili o školskom poslu, ili o kući, ni o čem drugom. — Da li da pošljemo na stanicu za meso ? zapitala bi ga ona jutrom. — Kako hoćeš, ali gotovo ...
Jedne večeri sedi ona u dvorištu i čeka muža na večeru, i ako on u poslednje vreme i ručava i večerava negde na drugom mestu. Odjednom škripnuše vratnice i kroz njih uđe seljak u belim košuljama.
Jedna se čudi novom naraštaju, kako to sve prima k srcu i ne ume da se zadovolji malim... Živi s drugom! Pa neka ga, kad mu se to svidi... Neka on ne zaboravlja kuću, a onako... što?...
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Na tvojoj ruci spavala!“ 104. Dva se grada vrlo bijeljahu, U jednom je Kranfile Jovo, U drugom je šećerli djevojka. Poručuje Karanfile Jovo, Poručuje šećerli djevojci: “Oj Boga ti, šećerli djevojko!
rasrdio ljuto, Da je za što, ne bih ni žalila, Već za jednu granu ruzmarina; Zašto sam je u subotu brala, U neđelju drugom poviđela, Pak se za to rasrdio na me. A Boga mi, moje drugarice!
“ 120. Alipaša na Hercegovini, L’jepa Mara na Bišću bijaše. Aj, koliko su nadaleko bili, jedno drugom jade zadavali. Knjigu piše paša Alipaša: “L’jepa Maro, bi li pošla za me?
Na te mi je dragi dolazio, A sada se drugom oženio.“ Dragi joj se sa pendžera javlja: “Evo mene, draga dušo moja! Nijesam se junak oženio, Veće ’oću s tobom o
Jedno drugom u rastanku govori: “Ostaj zbogom, moja ružo rumena!“ — “Pojdi zbogom, moj nevoljen sokole!“ Prid tobom je jedno polje
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
Sita sam slepaca! DRUGA GRAĐANKA: Nemoj da ti ja pokažem ko je slepac! DARA: Glumite na nekom drugom mestu, a ne ovde! TREĆA GRAĐANKA: Gazimo po krvi kao po kišnici!
Ko zna na šta možemo da naletimo! A ti, Gino, ti ćeš nas čekati ovde! GINA: Komanduj ti nekom drugom, a ne meni! Moje je dete u pitanju! TOMANIJA: Postoji nešto što je iznad toga! GINA: Za mene ne postoji!
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
U bilju, ili nečem drugom, moćnom, nad proplankom jedne šume mlade, naći ćemo opet svoje nade. U mirisnom nebu noćnom. Nade svih koji se bolno
Toma je, u drugom braku, bio oženjen ćerkom graničarskog oficira, varoškog kapetana Pančeva, Pante Vujića. Taj Panta je bio čuveni
u oficirskom odelu i hranim se sa nekoliko stotina oficira u oficirskoj menzi, mi smo kao ispali iz rata, i na nekom drugom svetu. Do nas stižu prve vesti o katastrofi austrijskoj na Balkanu, ali mi na to više i ne mislimo.
Ne, neće ljubav, ni mladost, više pomilovati nam grudi; Ime će, dah će, suza će naša drugom da zamiriše. Daleko, negde, oko sveta, gde sneg i led i nebo cveta sve će se sliti, i od svega biti: Mir, mir, mir...
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
— Svakojake — odgovori ovaj s nekom dosadom, i zenu ravnodušno. — dakle, svinje i budalaštine?! Ni o čemu drugom nisi više slušao?...
nisu tako razumni, dosetljiva soja, kao narod u zemlji Stradiji, koji ume izmisliti nešto toliko pametno što bi u drugom svetu važilo čak za čudo. — Dakle, ne možete da se setite?! — reče s osmehom i pogleda me ispod oka, ispitujući.
Ja u prvo vreme pomislih da sam pogrešio i došao drugom kome, ali me uniforma višeg oficira, što je gospodin ministar imaše na sebi, ipak protivnome uveravaše.
Predsednik Gl. prosvetnog saveta (Potpis)” Takve sadržine pismo upućeno je i drugom referentu. Posle dva meseca tek stiže Prosvetnom savetu iscrpan referat o direktorovom aktu, na kome su zajednički
i treba da se naviknu na muke i nevolje, pa nije zgoreg da i glad junački trpe; liferantima, preduzimačima i svakom drugom dobrom građaninu srećne Stradije lako je reći da isplata njihovih računa nije ušla u ovogodišnji državni budžet.
Ni o čemu se drugom i ne govori i ne misli do o tom Horiju. Pronese se glas da je prispeo i odseo u tom i tom hotelu, i masa radoznala
Pojavi se na ulici kakav stranac, putnik, i tek neko rekne drugom: — Gle, stranac neki! — i pogleda druga značajno, licem i pogledom kao da ga pita: „Da nije to Horije?” — Da nije on?
se počeše odvajati u grupice; svaka šuška nešto za se, pa i grupice prskoše i uzeše se za ruke sve dva i dva, te jedan drugom govori i dokazuje, vuče jedan drugog za rukave i meće ruku na usta. Opet se sastanu svi, i opet svi govore. — Braćo!
Ali, eto tako, što se mora, mora, ko te, opet, pita šta ima veze i smisla. Bar kod nas je, hvala bogu, ako nigde na drugom mestu, pametan običaj da se sve radi naopačke, kako ne treba, bez smisla i pameti, pa kud bih ja onda mogao i
” Ostavim ga i htedoh prići drugom, ali me njegovo lice bez ikakva izraza odvrati od tog ludog, bezuspešnog pokušaja. Odjednom, čuh neki ljutit glas: —
Čas posla, a toga, ako niste znali, ima u drugom svetu. Za vođu krajnje i oštre opozicije protiv današnjeg režima postavlja se taj i taj, s godišnjom platom od petnaest
mi odgovarali u osnovnoj školi i prepričavali poučne pričice: — Bila tako dva građanina: jednome bilo ime Milan, a drugom Ilija. Milan je bio dobar i poslušan građanin, a Ilija opak i nevaljao.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
A tamo, preko puta u zobištu, stoji dobar bik. Odvojio se od svog društva, jer vidi u drugom čoporu dosta lepih i gojaznih krava.
Radovao sam se što ću biti na čaMarkovom komišanju. To je najbolji gazda u drugom selu, koje spada u našu opštinu. Kod njega je svakad najbolje komišanje, jer se slegne više od po sela, pa plane sav
Nagne, brate moj, jedna krnju bardačinu, a drugom rukom drž' konđu, pa istresaj dok duša hoće... napije se, brate moj, tako, pa mucni prvoj do sebe: hm!
slave mi, nije!.. — Jaoj!... začu se iz pomrčine. Na drugom slogu reč se prekide, k'o kad bi na nekog, iznenada, sručio punu vidricu hladne vode... Jedna je ruka već zalutala...
Pa zasedneš tako sa svojim drugom: sve pripravno, namešteno, čisto, udešeno za negu i odmor — samo te čeka da uživaš...
Poplavi ga svega sumor i dosada, a misli mu se najedared razvedriše i navališe čitavim potokom jedna za drugom... Behu to jasne, ali tužne misli: »I šta mogu ja njoj dati?...
Dosadi im ovo uzaludno traganje i strahovanje; oni se upravo nastrahovaše, te i to osećanje morade ustupiti mesto drugom — ljutnji.
Ne govoreći ništa jedan drugom, raziđosmo se. Za nekoliko minuta sva je varoš znala šta se sad zbiva u zasedanju. U nas uđe nekakav demon iskušenja i
Danas je, moj gospodine, cela naša zemljina kugla u drugom stanju. No da počnemo od nas samih, od one vaše stare devetnaestovekovne metode: od poznatog k nepoznatome.
Ona je sedela kraj njega i pričala mu, a iz očiju joj kapahu bistre suze i padahu jedna za drugom na grudi, na krilo, utapajući se u šarenoj kašmirskoj haljini...
— Znaš, ja imam još da naredim sa šefom — reče on i udalji se brzo. Opet dugo i usamljeno hodaše, opet misli jedna za drugom kao rojevi. »A ona baš ljuta ode odavde!... I ja sam bio lud...
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
JEVREM: More, drugom ti taj kurs, nemoj meni! Bajagi nisi mogao u čaršiji da se pripitaš, nego potegao ovamo da me nađeš, kao da ja svaki
JEVREM: Ako ih je i pojeo, akta je jeo, a nije crknuto meso. I u drugom svetu može činovnik da pojede akta, ali nigde u svetu nema da vojska jede crknuto meso.
JEVREM: Jesi li ti o tome govorio sa gospodinom načelnikom? JOVICA: Nisam! JEVREM: A jesi li govorio drugom nekom? JOVICA: Nisam, rekoh prvo da razgovaram s tobom, pa onda... JEVREM: ...Pa onda nikom više i da ne govoriš!
SPIRINICA (uvređeno): Pa mi možemo ići. Možemo se mi i na drugom mestu svađati, ne moramo baš ovde! JEVREM: Ama, ne kažem to.
Znaš kako je, uoči izbora svi smo braća. Jednom plati kafu, drugom rakiju; jednom obećaj državnu službu, drugom da će mu se skinuti stečaj; trećem da će dobiti zajam kod okružne
Znaš kako je, uoči izbora svi smo braća. Jednom plati kafu, drugom rakiju; jednom obećaj državnu službu, drugom da će mu se skinuti stečaj; trećem da će dobiti zajam kod okružne štedionice, četvrtom da će mu se rođak pustiti s
Ostavi što mi se od kuće napravi kafana i što već niko u kući ni o čemu drugom ne govori nego o tome — nego i ova opozicija u kući. JEVREM: Koja opozicija, Ivković?
jedan kraj... jedan kraj naše otadžbine ima i šumu i rasadnik i strugaru i... okružnu komandu, na primer, dotle se u drugom kraju ne primenjuje pravilno zakon o naknadi štete pričinjene gradom, na primer... SRETA: Tako je!
MARINA: Pa, molim vas lepo, kad bi, recimo, s vaše strane postojala iskrenost, kome bi drugom vi dali te glasove nego svome zetu? Eto, kažite sami! JEVREM: Gle sad! Na šta pa ona računa!
(Pogledaju se, pa, kao ustupajući jedan drugom, sva se trojica povuku natrag.) SRETA (upadne u gomilu, grdi ih i izgura jednog). ČETVRTI GRAĐANIN: Dra...
IVKOVIĆ: Hvala! Piši ti sa tvojim ljudima paškvile. JEVREM: Drugom to da kažeš, jesi čuo... IVKOVIĆ: Ja tebi kažem, a ti reci onom kome treba!
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
a i što ne postoji — tvrdile da ćir Đorđe već ima na vilajetu jednu ženu i petoro dece, pa sve, vele žene, jedno drugom do uveta, pa svi, vele, u dugačkim anterijama i u jemenijicama sa zakovrčenim vrhom naviše i sa ružom od vunice na
Stanu obojica hrkati, i tako lepo jedan drugom odgovarati kao da jedan drži jednu a drugi drugu pevnicu. Noć je uveliko.
! — veli ljutito Sreta, koji je ustao iz kreveta i prišao Maksi, pa ga jednom rukom drma, a drugom uzeo zvonce pa mu iz sve snage zvoni kraj ušiju. — Aj... zar već svanulo! A ja, vi’š, ka’ čovek uspav’o se!
GLAVA DESETA U ovoj će se glavi kao u nekoj panorami, još bolje, kao u kaleidoskopu nekom, ređati jedna za drugom slike iz sela koje je prenulo iz dremeža, jer se u njemu probudila veštački (a i nasilno) uspavljivana i dugo uspavana
— A što me, rđa nijedna, rezili! — veli Milisav. — Šta mu ja činim te da me pod moju starost pravi drugom verom i da mi kumuje šokačko ime!
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
džambas setio da, eto, ima sina, Pa iz kuhinje, gde su jela raznih vrsta, Doneo, u jednoj ruci, mleka i mandarina, A drugom rukom (onom na kojoj nema dva prsta), Pažljivo, kao kad vetar dune u obrve travi, Pomilovao bolesnog dečaka po glavi.
U ŠKRIPCU Jedan dripac Upao u škripac. Drugom jamu kopao, Pa sam u nju propao. Al je škripac gadan! Al je dripac jadan! Sad, kada je pao, Dođe mi ga žao.
S trpeza, posle ručka, potkradali su mrve. Na sve strane dizali lukove i strele, I još, za pecanja, jedan drugom Iz drvenih zdela kraduckali su crve. Svakakve ljude ova zemlja rađa.
Kad ogladni, najede se pasulja i kavurme I sluša pse dok laju do na kraj Karaburme. Jednom rukom zahvata hranu, drugom drži makaze Koje i same, po novinama, sagrešenja nalaze, Skupio je dva miliona primera: od njih su prekipele Ostave,
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
publikovao je više zapaženih naučnih radova o plovnim mikroskopskim algama za koje je, u saradnji sa svojim drugom i prijateljem profesorom Ostenfeldom, sastavio vrlo potpun katalog.
po tim rekama i u ponekim slatkim vodama što su sa njima u vezi; u prvo vreme su ih ribari dosta često imali među drugom ulovljenom ribom, ali su one u toku vremena postajale sve ređe i danas su vrlo retke. Prošloga leta 1938.
iz kojih je sastavljena i koji i sami budu na isti način apsorpcijom slabljeni silazeći u dubine, ali svaka boja sa drugom brzinom slabljenja. Na velikim dubinama nestaje svih zrakova i nastaje mrak. Ali ipak i tu nije potpun mrak.
toliko slične jedna drugoj, i pored svega toga što su im plodišta tako blizu jedno drugome, nikad ne mešaju jedna sa drugom.
Napredovanje i odstupanje atlantskih voda automatski povlači sobom kretanje organizama u jednom ili drugom pravcu, i to je tako vezano jedno sa drugim, da su, na primer, pojedine vrste riba pravi i pouzdani »biološki
pokreta, za tim je polako seo, uhvatio se za kolena i tako ostao kao da radoznalo posmatra šta će se desiti sa njegovim drugom.
Rakić, Milan - PESME
Jer tu je spas, i uteha, i nada, Mi ćemo, slabi, prevrnuti verom, Idolu drugom, bez suza i jada, Predaćemo se i rečju i perom; A ona biće ista, uvek mlada Priroda, taj spas, i uteha, i nada.
I bežao sam iz našega stana Tražeći mira u poljskoj samoći. No to je bilo samo kratko vreme, Ne postadosmo tuđi jedno drugom, I gledasmo se u ćutanju dugom Tupo, ko sito dete šećerleme.
A sad polako teče ovo vreme, Postasmo tako tuđi jedno drugom, I gledamo se u ćutanju dugom Tupo, ko sito dete šećerleme.
Ko raskinut đerdan, snizali se moji Dani, razbacani, tuđi jedan drugom, I u lutalačkom mom životu dugom Nigde jedan spomen uz drugi ne stoji.
Treperi samo, o jasiko! Gledam te s čežnjom i sa tugom Na bolove sam davno svik̓o, Sa jadom živim kao s drugom. I kad na život mislim ceo, Koji je bio što je sada, Na moju dušu ko crn veo Ogromna, teška senka pada.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Naši cari zakon pogaziše, počeše se krvnički goniti, jedan drugom vadit oči žive; zabaciše vladu i državu, za pravilo ludost izabraše.
— BIJU SE DVA KOKOTA KOD SKUPŠTINE. KNEZ ROGAN Vidite li ova dva đavola! Oko šta se oni dva poklaše, jedan drugom oči pokopaše? Za njima su tridest kokošakah, mogu živjet kao dva sultana da im dádê nekakva nesreća.
“ Kad pogledaj onoga kokota, ali šljeme za nogu poteže. Kad onaj čas, nije nego slamka! Drugom vikni: „Poslušaj narode, svak će sada grozd u ruku imat, grozdu ćete britve prinijeti, al' čuvajte, da vas jad ne
VUK TOMANOVIĆ Ne, serdare; ali što za fajdu? Ostalo je dvoje đece muško, jedno drugom vode dat ne može; i zgodna su kâ dvije jabuke. Nego ko će đecu dočekati? KNEZ JANKO Kolika mu brata ostadoše?
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Ispod čela su bile njegove uvek umorne, uvek upola otvorene oči. Onom drugom rukom držao bi Sofku na kolenu, a ona bi bila tada okićena i obučena kao već velika devojka.
bar sada ugoste, počaste, dok se ta nesreća nije dogodila, da, kada tom nesrećom budu rastavljeni i nemajući kada o čem drugom da misle, bar ih ona, ovako mala, ima onda u dobroj uspomeni po njihovom dobru, po ovom njihovom gošćenju, čašćenju, i kao
Poče da se čuje ono njeno umereno, u dubokom snu pućkanje na usta. Sofka, pošto uvi drugom starom šamijom svoju tešku kosu, da joj se ne bi u spavanju umrsila i sutra je morala ponovo da češlja, leže pored
— Hvala, dedo! Srećan ti dan i praznik, dedo! I pošto ga poljubi u ruku, a drugom rukom držeći ga ispod pazuha, produži da ga ona vodi.
— Možeš, možeš, dedo. I njima dvema pridržavan, poče se peti. Prvu bi nogu lakše digao na stepenicu, ali je sa drugom teško išlo, dok bi je digao i metnuo do one prve na stepenici.
već na stočiću, primaknuvši mu ga do kolena, poređala pet, šest čašica, a mati takođe, čim popuši jednu, ona već drugom gotovom, zapaljenom ga nudila, on sav blažen, srećan, razgrnuvši mantiju i raskomoćavajući se, poče da ih blagosilja i
ga do kapije, i odgledaše kako poštapajući se, presamićen, ide sâm, ne dajući da ga dete vodi, već zamahujući onom drugom rukom čak iza leđa. U tom i ostali tetini, stričevi, komšije počeše da dolaze. Dođoše i svirači.
da je taj kupac, kada dođe, ne vidi kao kakvu krntiju, olupanicu, kao kod prostog sveta, koji, kad nešto prodaje drugom, pre no što se iseli, sve izbuši, iskvari, same grede, tavanice, pa čak i pragove, povadi i ponese sa sobom.
Jednom rukom držeći više sebe čirak sa svećom, da se gazdi što bolje vidi, a drugom rukom otvarajući kapiju, zamandaljenu, gurajući uvučen ne šip nego čitav direk, nije gledao ni kako mu je bila kolija
što ne bi kazao ni samoj smrti — njoj mora da ispovedi i kaže, a to je: da se nema ni hleba a kamo li što drugo i o čem drugom da se misli, drugo što želi...
Upaljene sveće videle su se iz pojedinih soba i štala. Rubovi dolina ocrtavali su se na nebu i gubili jedno u drugom. Marko ulete na otvorenu kapiju, koja je, kao uvek kad bi on bio u varoši, a ne bio kod kuće, nekud noću otišao,
— Srećno, babo! I predade joj sito, puno šećera, leblebija i ostalih šećerlema, koje će ona uz igru drugom rukom oko sebe prosipati i bacati, da bi tako pun, sladak i raskošan bio novi bračni život njenoga deteta.
Pandurović, Sima - PESME
moja, jedino ne vrede Časovi kad smo bivali nas dvoje Sami, pod nebom il’ međ četir zida, Predani uvek voljno jedno drugom, Predani bez greha, bez sumnje i stida, Srećni u brbljanju i ćutanju dugom?
Ali uvek, kada bol il’ radost stiže, Kad nas sreća mami il’ nas se jad kosn’o, Mi smo, s dana u dan, jedno drugom bliže Neotstupno, stalno, jače sudbonosno.
— I treba. — To je ljubazno. — O, bože, I tačno. — Da l’ vam se verovati može? — Više no drugom. — Uostalom, zna se, Pesnici laskaju... to je slabost njina. — Uvek manja no što zamišlja „sredina“.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Sunce (i ono, gle!) povirje iza brda, te mlaznu svojim zracima kontu u oči. Starac kihnu jednom, drugom i trećom; zatijem nakašlja se toliko puta, pa najzad: „Čujte vi dolje, pod bedemom! Zapov...“ „Šjor konte ’bro jutro!
Starac (po sjedinama, a ni po čem drugom) trenu očima, pa opet viknu kao i poprijed: „A ha! doma naši, doma!“ ali još jače no prijed tako da se svi nasmijaše.
“ Grof im ni rekao nije kud ih vodi, no im je pričao o drugom koječemu. Pšenelov dvorac nalikovaše Vencelovu, samo što manji bješe; bašta, avlija, prigrade — sve to bješe u boljemu
Vira pak čekala ga je i dočekala kao ozebao sunce. Tako mu protekoše jedna za drugom, četir godine. Jednolični njegov život i dosadu mu, prekidahu jedino grofova pisma, koji ga je sokolio i tješio
„Pejo!“ zovnu ona i drugom. Pejo izvuče ruku ispod struke, pa je previ pod glavom. U isti mah uzdahnu duboko i zatvori oči.
A, bogami, i smetenila ima svud! Pričajte o čem drugom!“ zvoni!“ „Prekinite vi sad svako pričanje, pa ajte k crkvi. Eno već „Hoćemo s pomoću Božijom. Ajtemo sokolovi!
Cura ga je izbjegavala, a i on nju, i kako su jednako jedno o drugom mislili. Kad bi se slučajno na samo zatekli, spleli bi se i jedva čekali da se rastanu.
Što učinjeh, učineh po tvome nagovoru. Da te čujem i sad. Ko zna! Ako ne ušćeneš sad zboriti, ja te drugom neću slušati, znadi lijepo... Prošao me ijed. Zbori slobodno, samo ne sramoti. Svaku ću ti čuti.
Pastiri se dozivahu. U toj vrevi, ču se i Jokin glas. „Oo-o Stane!“ Niko joj se ne odazva. „O-o-o Stake!“ Ni drugom. „O-o-o Stake srećo!“ najzad će Joka. „Eto me mati, eto!“ odgovori cura i do malo stiže.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
I kletve i zakletve i blagoslovi izriču se neposredno (u prvom i drugom) i posredno (u trećem) licu, uslovno i ublaženo, — uvek sa kakvim optativnim smerom: da se ono što se kome nagoveštava
na postavljeno pitanje, razotkrivajući pravi smisao ukriven u njega, — bilo zavođenjem izgovorom, igrom reči, ili kakvom drugom govornom smicalicom, bilo i samim prerušavanjem ukrivenog značenja u analognu, obično alegorijsku sliku.
Hraniti zmiju u njedrima. Cepati dlaku na četvoro. Čekati da s neba padnu pečene ševe. Činiti drugom za volju, a sebi za nevolju. V) NIKAKAV ROD Devete pećke žarilo. Desete vurune žarilo.
— Brat mi nije kog mi mati rodi, nego koji mi dobra čini. — Sebi pomoć krati, tko je drugom niječe. — Ako mi ne možeš pomoći, nemoj mi odmagati. — Tko zlo čini, dobru se ne nada.
— Bolji je pametan dušmanin, nego lud prijatelj. — Ko je sebi dušmanin, kako će drugom biti prijatelj. — Sačuvaj me, bože, od prijatelja, a od neprijatelja ću se sam sačuvati.
— Vjeran je drug najbolji brat. — Čuvaj druga kao brata. — Teško drugu bez druga i slavuju bez luga. — S dobrijem drugom priko svijeta, a sa zlijem ni na pir. — Bolje je imati rđavu godinu nego rđava susjeda.
— Ko s vukom druguje, nauči se vijati. — Uz krivo se drvo i pravo iskrivi. — Ko je sebi zao, kako će drugom biti dobar? — Ne ortači se s onim s kojim ćeš se gologlav hesapiti. — Zadružna kuća teče imuća.
“ — „Na jarca“ — odgovoriše mu. — „Kakav jarac, kad je ovo hat? Hiljadu groša plaća globu to selo“. U drugom selu odgovoriše mu da jaše na hatu, al’ opet platiše hiljadu groša globe, jer Turčin reče da nije hat no jarac.
Sad se reče kad ko dvije vrlo različne stvari poredi jednu s drugom. Jaoh, za sitom jeseni, a gladan cvijeće ne miriše! — Rekao neko nekome kad mu je hvalio lijepo i veselo proljeće.
Jednom se dogovore dva Bukumira da prenoće u stanu i da vide šta će s njima biti, ali kad legnu, ture jedan drugom noge u nogavice od pelengira.
Na dnu toga sela, pod samijem brdom, ima jedan okrugao brijeg, obrastao rabićima, i drugom kojekakvom šumom, i na vrh njega nalaze se nekake zidine u zemlji, a niže toga brijega izvire u polju smrdljiva bara.
KLIMENTA Pripoveda se da su sveti Naum i sveti Kliment došli na Ohridsko jezero, da na njegovoj obali, jedan prema drugom, sagrade svoje manastire.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
sin cara od one zemlje njegovu kćer, koja je bila vrlo lijepa i već dorasla do udaje, pa kaže svom ocu i majci, da se drugom nikakom đevojkom ne će oženiti, do kćeri govedara iz toga i iz toga sela!
U mrtvoj kobili drob govori. 132. U nas jarac čudan jarac, u njega su rozi čudni rozi: na jednome zmaj kuje, a na drugom vran graje; ni čuje vran, kad zmaj kuje, ni čuje zmaj, kad vran graje. 133.
Po tom najmlađi brat spusti najprije sestru svoju braći, pa onda sve tri đevojke svaku s njezinijem radom, jednu za drugom; spuštajući đevojke braći, svaku je namjenjivao čija će koja biti, a kad spusti treću, i to onu s kvočkom i pilićima,
” Po tom otide anđeo odande i dođe k onome drugom što su mu ovce polje prekrilile, i zamoli se da mu udeli krišku sira, a on ga odbije govoreći: „Da ja delim svakome po
30. ČUDOTVORNI NOŽ. Nekakav mladić učini kletvu da se ne će oženiti drugom no carevom đevojkom, te jedan dan stopice krene u cara i zaprosi đevojku.
Teke se sastanu, uhvate jedno drugo za ruku dok se poznadu i jedno drugom dokaže da se ljube, i zakunu se da ih ne će drugo ništa razdvojiti vako crna zemlja.
I tako posle dugoga cenjkanja pogode se da onaj što je imao šešarice da onome drugom dva novca prida, ali ne imajući ni njih kod sebe ostane mu ih dužan, i kao za bolju tvrđu da će mu ih za celo vratiti
sin cara od one zemlje njegovu kćer, koja je bila vrlo lijepa i već dorasla do udaje, pa kaže svom ocu i majci da se drugom nikakom đevojkom ne će oženiti do kćeri govedara iz toga i iz toga sela!
svakoga prijatelja i rodoljuba, kome ovaj oglas u ruke dođe, bilo da sam mu ga ja sama poslala, bilo da ga je kakvom drugom prilikom u ruke dobio, bilo da ga je u kakvijem novinama čitao da bi skupio što više prenumeranta, i da bi se svojski
Kad to ču onaj srednji brat, i on reče: „Ja sam kad sam čuvao stražu na drugom konaku posjekao aždahu od dvije glave: ako se ne vjerujete, evo uveta od obje glave“, pa izvadi uši i njima ih pokaže.
Išle su vojske sve jedna za drugom pred neprijatelja, a glasovi caru jednako nesretni dolaze da vojska propada. Najposle podigne se car sam sobom da vidi,
i posestrima, toliko da im broja ne bješe, te počeše po gori brati nekake ljekovite trave, pa dadoše mladiću da pije, a drugom mu opet namazaše oči, te u oni isti čas steče vid očinji i razgovor deset puta ljepši i bolji nego li je prijed imao.
Sveti Sava - SABRANA DELA
se svoje volje, koljući se nožem svojevoljnim, onome koji se zaklao nas radi ostavivši sve što je u svetu, govoreći jedan drugom: „Ko voli svet i što je u svetu, neprijateljem Božijim naziva se, jer svet ovaj prolazi, a onaj koji čini volju Božiju
I zbiše se knjige koje vele: „Verova Avraam Bogu i uračuna mu se u pravdu i drugom Božijim nazva se. Vidite li, dakle, da se čovek opravda delima, a ne samo verom?“ (Jak.
Žureći se kroz uska vrata i tesnim putem koji vodi u život večni, (Mt. 7, 13) jedan drugoga voleći, jedan drugom pokoravajući se, jedan drugom teret nosite, (Gal. 6, 2) pokoravajte se jednomisleno svom starešini igumanu.
7, 13) jedan drugoga voleći, jedan drugom pokoravajući se, jedan drugom teret nosite, (Gal. 6, 2) pokoravajte se jednomisleno svom starešini igumanu.
A veliko i prvo ispovedanje onih koji odlažu svetovne vlasi jeste da se ispovedaju samo ocu, a ne kome drugom ili igumanu, kao što naviše pisasmo, da bi znao otac svih dati svakome potrebno isceljenje. I ovo treba da bude ovako.
s Bogom ovo rekli o duši njegovoj, lepo je da kažemo i o onom što je najbolje za telo njegovo, i o hrani uzakonimo i o drugom životu u sastavu manastira, o čemu treba ne manje da misli onaj ko hoće da umnoži svoj manastir.
klonulost i sva trpeza izvoljevala, da ne bude onih koji ne razlikuju nevaspitano i nepobožno, koji, kada piju jedan drugom nazdravljaju naglašavajući pre pića i otpića.
I ako bude ponešto radio, dozvoljeno mu je davati nekom drugom od monaha da mu radi. Neka vam je i ovo znano: Bilo iguman, bilo ekonom ako šta stekne živeći u manastiru, i kaže:
(Jevr. 13, 17) No i jedan prema drugom jedinstvo i ljubav u miru čuvajući provedite, jedni druge raspaljujući srdačnom voljom, jedni druge utvrđujući,
Ova je zapovest svima: dohijaru, ekonomu i paraekonomu ili spoljašnjem ekonomu, ili drugom kome koji bilo koju rabotu drži. Ovome vas učim da zapisujete, da budete besprekorni i bez pogovora.
Pri tom može u dosađivanje jedan drugom upasti, ili u gnev. Jer, ko ovo čini, da se odluči, ako se ne kaje i oproštaj ne moli skrušenim srcem.
Toliko da vas bude koliko je dovoljno da imate hrane, i koji pobožnost, ljubav i jedinstvo svemu drugom pretpostavljate, koji se svojim igumanima u svakom strpljenju i smernosti srca povinuju, i njima zapovedam da požure na
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
(Hramljući, ulazi Anđelko. Go je do pojasa, istetoviran, jednom rukom se oslanja o tojagu, drugom se briše.) ANĐELKO: Strašno kolko nam smrde vozovi! Preporodilo me ovo umivanje!
VILOTIJEVIĆ (s pauzama, kao gore): Kako? U čemu je čovekov identitet? Pa u lektimaciji, u čemu će drugom da bude? Aaa, mislite moralni? Pa za to služi karakteristika, to je bar jasno!
Pričo i za nju! I za muža u Nemačkoj! I za tu ekonomiju! I kuvanje! I da je ostala u drugom stanju! I da ne kaže: šišmiš, nego: šišmiš! Ja moram da sednem! Posle ga nađemo tamo iako pretučenog!
Stanković, Borisav - JOVČA
VLADIKA (zagleda mu se duboko u oči, približivši se): Nećeš, jer ti ne treba. Ne daš je... drugom! JOVČA (razume sumnju, plane, uplaši se od pomisli da svet, i vladika, sumnjaju da on sam, otac, nema što s Vaskom;
) JOVČA (ostaje zanesen, uzrujan, u polusvesti, savija cigaru i pali, pije žurno rakiju. Gotovo šapatom): »Ne daš je drugom!« VASKA (izlazi iz svoje sobe, unezverena; kad vidi Jovču pođe brže k njemu s bolnim osmehom): Oh, tato, gde si?
JOVČA (gleda za njom; sav trepti od groze sećajući se reči vladičinih, koje ponavlja): »Ne daš je drugom!« (S osećajem mržnje na tog neznanog još mladoženju, raskopčavajući mintan i ogrlicu, besno, siteći se sebi samom):
STARIJI SIN De, znamo to i mi. I mi smo ga pratili. Ali to nikom drugom da nisi!... Pa, to ništa i nije, ne košta kuću; ama, on rasipa, čujemo, ovde i daje Cigankama, hoće da proda čivluk?
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
No, o ovoj materiji govoriće se na drugom mestu više; ovde Toliko javljam, da u ovom mojem spisaniju blagim i milim roditeljem u vospitaniju nji[h]ove dece želiću
kakvi smo god, moramo jedan s drugim život provoditi, kako valja, dakle, da postupamo i da se ophodimo da nismo jedan drugom tegotni, dosadni i vredoviti?
Može jedan isti čovek u jednom poslu pravo misliti, a u drugom — vrlo krivo; na priliku, Turčin veli da od boga ne valja čovek da beži, jer ne može uteći ni sakriti se.
Ako li ti mene ne poslušaš, ja se neću kajati za dobro što sam ti učinio; meni će bog platiti na drugom svetu, no ja tebe žalim.
ni prologa i koji iz preizlišne mirske i plotske ljubavi protivi se mome spaseniju, i sam, ne budući svet, ne da ni drugom da se posveti.
Često, dajući drugom život, svoj polaže. Za ova sva stradanija hoteo je milostivi tvorac učiniti i neko nagraždenije človeku i ženi, davši
O, sveta i bogoljubezna molitva dobrodeteljne matere koja jedno čado svoje doji, a drugom jesti daje i u školu ga opravlja! No, valja trpiti dok narod tako [h]oće.
govoriti, no zaludu; zapovedio bi mi da se ne mičem s mesta; dok sam i ja kao oguglao, pak bi[h] slušao kao da se o drugom kom govori.
mi čisto da on toga više neće trpiti da pri njemu na[h]odeći se sam sebi ubica budem, no svaki dan u vreme urečeno da s drugom bratijom jedem; ako li neću, da na drugo mesto gdi idem lipsavati od gladi, a ne kod njega.
Otkako smo se god poznali, ljubimo se kako da smo rođena braća; naše se naravi tako slažu da se nikad jedan drugom omraziti ne možemo.
Sutradan nađemo se u jednom velikom no pustom pristaništu ostrova Mitiline. Svi iziđemo na breg i sradujemo se jedan drugom o blagopolučnom izbavljeniju, kako da smo jedna jedina familija.
da mi ta haljina ne trebuje i da bi[h] je za polu cene prodao, nama[h], aki bi zadugo o tom domišljavao se: „Što ćeš je drugom prodavati, kad ću je ja kupiti? Evo ti novci.” Blagorodna duša! Lepo, prekrasno slatko srce Andreje mojega!
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Najposlije vesla udariše i lađa se otisnu. Stipan stao nasred nje, držeći jednom rukom konja za uzdu, a drugom zaklanjajući oči od sunca. Fratar osta na obali, ogradio objema rukama usta pa im dovikuju: „Po-lako! po-la-kooo!
od tijeh slika od velike vrijednosti, a to bijahu: sveti Frane, suh i bezbrk, drži njeku tičicu na dlanu, a miluje ju drugom rukom; sveti Lovre, mršav, visok, mlad čovjek, drži roštilj na kome su ga krvnici pekli; sveti Jeronim („naš zemjak“),
Svi graju. Balegan otkrio mrtvaca, pa ga kuca prstima po utonulu želucu, a drugom rukom maha i govori nješto. Dundak stade otvarati sklenice ljekarija i svaku mirisaše.
— Vidi se, da su imali rišpeta, jer je bradat, kâ kakav njiov kaluđer! — reče Vrtirep. Na drugom i na trećem oltaru svete Vićentija Perejra i Roka bijahu bezbožnici isprorešetali.
Ali čim se stric pridiže, prvi mu je posao bio da pošlje čovjeka pod Velebit ka Pjevalici. Seljak se vratio s drugom gukom masti i s porukom od vidara da Brne ipak hoda i da pije surutku što više može. Brne poče tako činiti.
Ta, sjašite, pa svratite, ima ko konja pridržati! Odmah se promoliše druge — bijaše lijepih — te vikahu jedna za drugom: — Kud tako, lipi mladiću? Stanite, lipi gospodine! Bakonja pogna kasom.
Poslije polak časa, kad Maša donese kafu, zateče sama Bakonju, tužna. Oni se jedno drugom dobro zagledaše u oči. Mašine oči govorahu: „Ludo dite!
Ćosić, Dobrica - KORENI
Beše to druge zime njihovog braka. On se vratio s puta i, kad su ušli u sobu, kroz tanak osmeh kao nekome drugom a ne njoj namenjen, dugo su mu se beleli zubi. Obazrivo ga je posmatrala.
Aćim se ne bi dvoumio da li da napiše testament. Trebalo je da je pre pet, pre deset godina istera i drugom se oženi. Devojku je mogao da uzme. Može i sada. Već bi imao veliku decu.
Brda su se primicala jedno drugom; nad manastirskim kubetom smanjivalo se nebo, dok. nije postalo veliko, čudno oko, koje mirno gleda u nju.
Gori je od Đorđa. Gori je i od Mijata što je pobegao čim je čuo zvona. Onda se seti kad su jedan prema drugom sedeli u Aćimovoj sobi i gledali se u b rade. Koliko je vremena prošlo od te večeri?
Zar ja ne mogu da budem ništa drugo do ono što sam po rođenju? Hajdučki sin. To sam ja. Ledeno huči česma. Na drugom kraju Palanke tri petla isto pevaju. Oseća pismo u džepu. Želi, a ne može da ga iscepa.
— Vidiš da je bole što ti nisam dao Aleksu. Šta bi sad radio s njim? ...Dečaci su pod guberom činili jedan drugom poslednje pakosti pred spavanje. On je seo na tronožac izgovarajući se pred sobom da radi sutrašnjih poslova čeka Tolu.
Gleda u žuto da ni o čemu drugom ne bi mislio. Broji dukate. Debeli, dugi prsti umrljani su belom krvlju, on neće da misli na onu krv kojom je ova noć u
Vrisak je zamukao negde u korenu dojki. Jednom rukom susretao je kratke zamahe njene srdžbe što je jači, a drugom jurio po toploj i kosoj udolini njenih butina. Oboje su škrgutali: „Neću.“ „Moraš.“ „Neću.“ „Moraš.
— Daj mi ruku! — Đorđe više ne može da sluša. Sav je obamro u malaksalosti i nema snage da iziđe iz groba, drugom namenjenog. Komšija ga uhvati za mišice i izvuče na gomilicu zemlje. — Takvo je vreme došlo, Đorđe. A tebe pustiše.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Istoga trena ovome niče repina! Drugom i rogovi i rep. Joj! Joj! Među ludima planu smeh. — Gle, kakav si! — nasmeja se prijatelju prijatelju.
To ne može biti Tataga! Devojčica zaviri još jednom. Iza okna joj neko prijateljski klimnu glavom. Devojčica priđe drugom prozoru. »Sanjam li ja to?« pomisli. »Tataga nema nikog! Otkuda ova deca?« Devojčica se ponovo vrati prvom prozoru.
— nagovarali su starca. — Ovo ti nije ni za strašilo! — Znam da nije! — odgovarao je starac. — Ali u nekom drugom ne bi me poznali moj pas i mačka, pa ni seljaci, ako naiđu! — Prodaj ga, pa pođi u svet. Mnogo je drugih gradova...
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Knez Miloš je, zar ne, govorio je Vučić drugom Obrenoviću i pogodio skrivenu gospodar Jevremovu misao, bio na putu da potre sopstvene ogromne zasluge ali i zasluge
jako, jer su Turci i slabe nišandžije i slabo naoružani: bombe su praštale, istina u razmacima, ali ipak jedna za drugom (nije to još ni 1915, ni 1941, ni 1944.
oseti zadovoljstvo što je nestao pre no što su vođi prvog ustanka, oboleli od vlasti i od zlosti, stali da rade jedan drugom o glavi, iako je u početku izgledalo da su složni koliko i hrabri a iznad svega da su odani jedan drugome.
onaj dar koje u doba ratovanja manje koristi a više šteti: dar da začudi odstojanjem koje je često imao ne samo prema drugom nego i prema sebi, a koje mu je omogućavalo da ni druge ni sebe ne uzima odviše ozbiljno.
To je, obično, izgledalo ovako: na konjima a pod oružjem, Stojan i njegov protivnik idu u susret jedan drugom. Scena je, dakle, poznata.
Megdan počinje i Čupić već deluje kao pribran mada ne i sasvim pripravan; u onom drugom, samouverenost buja i više je ništa ne može obuzdati: pobeda je, čini mu se, već njegova.
Pomalo rasejan, Dobrača koji je u istoriji ostao zabeležen kao vojvoda u drugom srpskom ustanku, zastaje ispred samoposluge na uglu Vasine i svoje ulice, ali ne gleda u izlog.
Od novih nevolja najgora je bila ta što je među Srbima sasvim nestalo sloge i što su poglavari počeli jedan drugom da rade o glavi. Kada je Sinđelić odleteo u vazduh, o tome više nije bilo sumnje.
Dok su ga vodili Voždu, u Višnjiću su nadošle reči. Ako nikom drugom, Crnom je Đorđu mogao da iskaže saznanje što se taložilo u njemu. Bilo je vreme.
Jedno od najvećih je nailazilo čim bi Ljubica čula kako, u razgovoru sa drugom ženom, iz Miloša izbija onaj izazovan smeh. Tada je u sebi osećala mah nekog gneva pred kojim je sve drugo iščezavalo.
Gledali su se, Vučić i Ljubica, pod otvorenim svetlostima podneva i pokušavali jedno drugom da otkriju skrivenu misao, u potpunosti. Otkrivali su, ali ne u potpunosti.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Zbogom žitku, moj prelepi sanče! Zbogom zoro, zbogom beli danče! Zbogom svete, nekadanji raju, Ja sad moram drugom ići kraju!
stara, I potoci što žubore tudi, Mrtvo srce još za vama žudi, Za potokom, za zelenim lugom, Za slavujem, mojim starim drugom, I za poljem rosnim i zelenim, I za lipom, za mirisom njenim, Za pesmama što se tuda ore, Što se ore od gore do gore!
No to je bilo samo kratko vreme; Pa postadosmo tuđi jedno drugom; I gledasmo se u ćutanju dugom, Tupo, k'o sito dete šećerleme.
A sad polako teče ovo vreme; Postasmo tako tuđi jedno drugom; I gledamo se u ćutanju dugom Tupo, k'o sito dete šećerleme. M.
Dosta, jadna ženo, sve je zalud! Dosta! Mi smo jedno drugom davno sve već dali. Pogasimo lampe pira! Kao vali, Sve je već proteklo, i ničeg ne osta...
Ko te voli Danas, taj te boli. Jer zna da si mati; Jer pre nas ni polja ni krševi goli Ne mogoše drugom svesnu ljubav dati.
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
Bi mirovah čislo, neponjatno nikom drugom do meni samomu, pod haosne ostalo oblake zakopano u njedra mračnosti. Koliko sam ja posla imao dok sam vreme oteo
sa plačem će na zemlju padati, sa plačem će na zemlji živiti, sa plačem se u vječnost vraćati, mučitelj će jedan drugom biti, svaki sebe poosob najveći.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
On ućuta. Učenici upreše pogled na more i uveriše se o istinitosti reči svoga učitelja. „Tako je“, rekoše oni jedan drugom, „on je mudriji od Talesa i Anaksimandra!“ Posle kratkog zastoja nastavi Pitagora svoju priču.
Ispitao sam i u drugom jednom pravcu sistem brojeva i našao u njemu divne harmonije, sa kojima ću vas postepeno upoznati.
prodaji i odabra najleše grlo; jedan od robova položi ga popreko svojih ramena i povuče jednom rukom njegove prednje, a drugom rukom njegove stražnje noge na svoje široke grudi. U to im se pridruži i Hipokrates.
Nedavno sam bio poduže u Ateni. Onde se ne govoraše skoro ni o čemu drugom no o pogubljenju Sokrata, o tom zločinu atenjana i nepravdi koja vapije do neba.
„Znanja“, odgovorih im ja. Oni se pogledaše međusobno i počeše da jedan drugom šapuću: „On ume da pravi zlato“. „U stanju je da čini proročanstva“. „Postao je mađioničar“.
„Ovde vidite“, nastavi Aristarhos, „Sunce, Mesec i Zemlju u drugom jednom međusobnom položaju. To je onaj slučaj u kojem je Mesec osvetljen Sunčevim zracima tačno do svoje polovine.
ću vam odmah reći, no pre toga hoću da vam pokažem kako se ta otstojanja mogu pretstaviti ne samo u odnosu jedno prema drugom, već kako se mogu premeriti prečnikom Zemljine lopte. To se može izvršiti na ovaj način.
Aristarhos odluči da ne misli više ni o čemu drugom do o svom velikom kosmičkom problemu. To beše najjača duhovna koncentracija najvećeg astronoma Staroga veka.
povučena po tlu, spaja ta dva stabla, njihovo međusobno otstojanje postaje sve manje, ona se prividno približavaju jedno drugom da se, u trenutku kada onu pravu prekoračimo, međusobno pokriju i da, odmah iza toga, promene svoj međusobni položaj,
videlo da se Sunce kreće, relativno prema Zemlji, po krugu S, S1, Ѕ2 kojega centar leži u Zemlji T, a Venera po jednom drugom manjem krugu oko toga pokretnog Sunca.
“ „Daću vam ih, bogami, jeftino, jer je to prvi pazar koji sa vama pravim“. On uze knjige, jednu za drugom, u ruku, upozori me na njihove materijalne odlike i na njihovu težinu, pa im reče cene.
Onda mu rekoh: „Ne prepucavajte, dragoviću, od uobraženog bola, ili pričajte o njemu kome drugom a ne meni! Ovaj primerak nije vas koštao ni četiri stotine forinta“. „Šta kažete? - Nije koštao četiristo forinta.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
prilika, kao utvara, poviri na vrata našeg kupea, pa se povuče, da malo docnije sa još dve prilike, jednom muškom a drugom ženskom ošišane kose, prodre u naš kupe. — Mi se tamo ugušismo, izvinite. I paketi pokuljaše.
pogleda i podsmevačkog izgleda, čije mi se drsko ponašanje, iako i na moju štetu, ipak svidelo, obrati se onome drugom, sa fiNim, otmeno umornim i bolešljivo bledim izgledom, a na čijim kolenima behu dve knjige što ih tek beše uzeo iz
Ona naže nekoliko gutljaja pa je pruži drugom studentu, ali on odbi. — Druže, — nagnu se ona prema njemu i govoraše sasvim tiho — i sama nalazim da je to dobra
I ja, niti mogu, niti hoću da skrstim ruke. Ja sam polomio zube škripeći, sad hoću drugom da polomim rebra. Eto takav sam, besan, sagorevam, ne mogu dalje da gledam šta se radi na naše oči.
— Moja karta treće klase do Vujanovca — reče on opraštajući se sa drugovima — dovde me je pošteno vozila drugom. Pravo je sad da je odvedem na njeno mesto. Pa uze stvari i pređe u treću klasu.
I celoga toga dana na putu ništa drugo i ni o kom drugom nisam ni mislio. Od venčanja njegovog mi smo se retko dopisivali.
Zaista vam kažem: Ne svađajte se, praštajte jedan drugom. Pardonnez, op vouѕ pardonnera! Pa, savršeno tačno podražavajući Nikolu, dreknu: — Tačka!
do crkve, devojčica, veli videću je sutra na prozoru, okopilila se i ceo svet zna da je apotekarovo; i on se sad ženi drugom; a kad je policija došla da traži dete što je negde bačeno ona lično služi policiju kafom, smeje se i zanima s
5 Sjajno sam se proveo u gostima, moje mi časti. Prošlo je od tada nekoliko dugih meseca, a ja ni o čemu drugom i ne mislim.
Komandant, miran, zamišljen, priđe drugom vojniku, kome se strogo zagleda u oči: — Gospodine pukovniče, mi smo oduzeli konja jednom bugarašu... — Vi?
na raportu po zapovesti komandanta četvrtog batalijona, zato što sam oduzeo konja jednom Bugarinu, pa sam ga prodao drugom... seljaku. — Aha, aha!
i izgovara jednu jedinu reč, gadnu i nepoznatu van ove varoši, a na koju se ne ljuti niko, jer se svaki njome služi da drugom zatvori usta. — Porav... — Cide. — Ciminajca. — Drž'se, drž'se, Sekula — pariraju šegrti.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
suditi o dobroti i zlu neke pojave, neke misli, odluke, događaja, doli po tome da li se oni javljaju u jednome ili u drugom osvjetljenju.
A treća, nadodatna ali nipošto neznačajna, ležala je u tome što je ona prva korist bila uspješno maskirana ovom drugom; to su u neku ruku bile kao kamate na moralnim, nematerijalnim dobrima, koje se takođe isplaćuju u istovrsnoj valuti,
Valjda smo jedno drugom već sve rekli. Osjećam pouzdano da će sutra opet biti sunčan i vedar dan. I radujem mu se, kao seosko dijete nedjelji
To je možda jedna od najbolnijih strana braka. Između usnulog i budnog supružnika, jedno drugom nadohvat ruke, legne udaljenost od čitavih eona, od čitavih geoloških doba.
ni religijskih, ni bilo kakvih drugih, niti su se oni ikad svrstavali u redove, slojeve, stepenove po bilo kojem drugom kriteriju doli isključivo po kriteriju svog talenta, svoje ljepote.
Prolaznost i vječnost, konačnost i beskonačnost, ispoređene i ravnopravne, počivaju mu jedna na jednom, druga na drugom dlanu, kao dvije ptice. XXI Nikad nisam mnogo vjerovao u realnost realnoga.
isto tako realan i historičan fakat kao i fakat što je u datom povijesnom momentu Cezar prešao Rubikon ili što je u drugom povijesnom momentu zemljotres prodrmao Zemljinu koru?
realnoga, toliko na drugoj strani utvrđujem realnost irealnoga: koliko god jednom rukom oduzimao od stvarnosti, toliko drugom privodim u njeno krilo. I time mirim savjest: mislim da, sve u svemu, stvarnost time nije na šteti.
Čvrsto sam mu se uhvatio skuta. Izmolili smo da nas stave u istu klupu. Ali nas je u drugom semestru ponovni razmještaj opet razdvojio. Čežnjivo sam se osvrtao za njim, do obamrlosti vratnih žila.
Čežnjivo sam se osvrtao za njim, do obamrlosti vratnih žila. Vidio sam ga u dnu razreda, u maglici daljine, kao na drugom kontinentu: čvrsto vizuelno došao mi je umanjen.
A što ona praktično ničemu ne vodi i više-manje ničem drugom ne služi doli svojoj samospoznaji — to je druga stvar. Ali eto, jednako kao i ona vrsta slobode, i ova vrsta snage
Ako smo i često govorili o mom učitelju i o njegovoj učiteljici, to je bilo više u vezi s onom drugom, „nestručnom” stranom njihovih ličnosti, o njegovom trzanju ramenom i namještanju violine, ili o njenom staromodnom fichu-y
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— odgovori bunovan i začuđen Marko. — Ja, vala, jednog ucoljah, pa ako ti treba koža, odi oderi ga... Drugom prilikom razgovarahu se devojke o drekavcu. Behu izišle da beru lešnjike, pa ih pri povratku zastade prvi suton.
« — Hej, kmete, ovamo svi! — viknu pisar. Iziđoše svi iz kuće. — Nema tamo ništa. Na drugom je to mestu; sad će nam sam Đurica dohvatiti — reče on smešeći se. Đurica oborio glavu, pa, čini se, i ne diše.
Behu se obojica tako primakli, da su mogli čuti jedan drugom disanje. — Kamo se, po Bogu si ?... poludeh od muke — reče on. — E, sinovče, na muci se poznaju junaci...
— Šta ćeš je pregledati sad — odgovori Radisav. On je već u drugom okrugu. — Zar vi niste zagledali u apsu? — Viknu kapetan. — Šta je vajde...
Tamo već zna sve; kuću će naći sam. — Dobro je. Ovi će sad, znam, odmah u poteru, a njemu je bolje da bude u drugom okrugu. — Hoćemo li imati skoro posla ? — Moraćemo, ja kako. Svi smo se dobro istanjili.
Prokleto derište!...« I ona već ne mogaše ni o čemu drugom misliti; sve joj misli behu zauzete ovom čudnom pojavom, koja joj se tako duboko ureza u dušu.
Istoga časa zagrmeše puške iza leđa mu, ali on utrča u šumu, sjuri se niz duboku strmen, i, kad potrča drugom stranom potoka, vide da je spasen. Za njim se nije moglo na konjima, i on okrete niz potok običnim korakom.
— Koliko ih beše? — Petorica. Pajo Stanojčin, Jevto, Petar ... — U zdravlju! — prekide ga Đurica, obrte se i ode s drugom. U Lokvi su gazdinske velike livade, sa kojih se diže po nekoliko stotina plastova.
u sobi ostadoše Đurica i Stanka. Pogledaše se oboje, i dok im se pogledi ne sastaše, mišljahu da će poleteti jedno k drugom, a kad sagledaše svoja uplašena i zabrinuta lica, oboriše glave i zaćutaše oboje. — Đuro, šta je ovo? Ja ću poludeti!.
— Sve jedno, hoću da idem, pa šta bude. On je privuče k sebi, pa joj stade drugom rukom gladiti glavu, a u njemu samom rađahu se čudne misli. »Što li je to tako ?« — mišljaše on.
guste klenovičke šume, koja se pružila do blizu Kačera i požuriše da se što pre dohvate rudničkih ogranaka, koji su u drugom okrugu, gde će, bez sumnje, biti izvan svake opasnosti.
— Kako ga je gajila, tako je i prošao — odgovori učitelj. Ljudi nastaviše da iskazuju jedan drugom svoje utiske, a kapetan stade da saslušava građane, koji su poznavali Pantovca.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Potom najmlađi brat spusti najprije sestru svoju braći pa onda sve tri đevojke svaku s njezinijem radom, jednu za drugom; spuštajući đevojke braći, svaku je namjenjivao čija će koja biti, a kad spusti treću, i to onu s kvočkom i pilićima,
Čovek zgrabi vedro s mlekom, ispi ga, pa ga baci nasred kuće, i iziđe na vrata pcyjyći. Za onom drugom sofrom svi su se najeli, pa je i preteklo mleka.
— pa izvadi uši i na sto ih baci. Kad to ču onaj srednji brat, i on reče: — Ja sam, kad sam čuvao stražu na drugom konaku, posjekao aždahu od dvije glave: ako se ne vjerujete, evo uveta od obje glave! — pa izvadi uši i njima ih pokaže.
Žena govori: — Nema, čoeče! — Pa po drugom razgovoru ona mu veli: — Bi li ti mojoj braći štogođ, kad bi koji došao? Car veli: — Ja bih najstarijeg i srednjeg
— te ih dovede do one jame i otvori kapak, kad ima se šta vidjeti: trideset pustahija jedan na drugom mrtav leži, a kraj njih blago na gomile. — Kupite — reče sluga — što se može natovariti u ove vreće.
Onda sveti Sava rekne: — Dajde, ortače, da vidim valja li. A ovaj mu natoči u čašu. Sad sveti Sava srkne jednom, drugom, pa treći put blagoslovi i prekrsti se, a đavo pobjegne i reče: — Vala, baš to je staru lijek, a mladome bijes!
uši i sve mu pokaže, i onda će: — Vidite: žito, voće, trava, svi imaju mista, svi žive srićno i pivaju, niko ne lomi drugom vrat, i čim su došla dva čovika, oma je svemu kraj. Među ljudima uvik ide pravda sa nepravdom, dobro sa rđavim.
Ja sam to i tražila! Jazavac će opet: — Nemoj tako, moja lijo! Znaš kako smo uhvatili vjeru da jedan drugom u nevolji pomožemo; pokaži mi i tvoju koju vještinu, da ako mi pomože.
— zapita đed i otac. — Bogme, kad sam na vrh brda ižljegao, vrćući se doma, jednom sam rukom načinio roge a drugom njake, pa vikao što sam više mogao: ovo, kadija, tebe, a ovo ti sudu, a ovo ti hodži, a ovo ti duši, a ovo ti imenu.
Rekoše rišćani: — Mi ćemo po ciglu jednu, pa ako nam umre, da se možemo i drugom i trećom ženiti, a bogme i četvrtom ako nam vladika dopusti i ako nas zubovi ne izdadu.
Car odmah zapovjedi te se to sve donese, i zdjela se s mlijekom metne pred kuvara i pred derviša, koji su jedan prema drugom bili sjeli, a po simit i kašika dade im se u ruke.
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
“ Drugom prilikom povezao je u šetnju nekog svog prijatelja, koji je iz nemara dozvolio da mu se skupocena bunda tare o točak kola
One sigurno nisu bile halucinacije koje se javljaju kod bolesnih i namučenih ljudi, pošto sam ja u svakom drugom pogledu bio normalan i staložen.
U drugom razredu iste škole bio sam opsednut idejom da pomoću stalnog vazdušnog pritiska stvorim kretanje. Događaj s pumpom koji
Prema jednom drugom projektu, mnogo važnijem i privlačnijem, trebalo bi da se dobije snaga iz rotacione energije zemaljskih tela.
Mahinalno se vraćam drugom poslu i iznenadim se krepkošću uma i lakoćom kojim savladavam prepreke koje ranije nisam mogao da savladam.
U prvom slučaju, zvuk je bio jak u telefonu, u drugom je on nestao, kao što se i očekivalo dve antene su neutralizovale jedna drugu ali su se statičke smetnje javljale u oba
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
sam tek razumeo zašto je moja majka toliko polagala na čitanje i pisanje pa sam se zarekao da ću se posvetiti i jednom i drugom, makar i po cenu da zanemarim svoje drugove.
I ujednom i u drugom bio je iskren. Njegove pohvale oslanjale su se na retko poznavanje klasične literature, a njegove kritike bile su
Razmišljao sam i o Maksvelu, drugom velikom profesoru ovoga Koledža. Njega su, pre samo pet godina, taj isti hor i te iste orgulje koje sada slušam,
mnogo molekula u grupi, povinjava se, matematičkom zakonitošću, osnovnim zakonima transformacije toplote, takozvanom drugom zakonu termodinamike koji je otkrio veliki francuski inženjer Sadi Karno.
rasa,” - pomišljao sam u sebi, posmatrajući igrače koji su se gubili u ritmičkim pokretima, jednom rukom na boku, a drugom visoko podignutom iznad glave.
na padinama planine Gout Fel Mauntin, shvatio mnogo dublje Faradejeva otkrića nego što bih to postigao na bilo kom drugom mestu Kad god mi padnu napamet imena Faradeja i Maksvela, uvek se u sećanju vratim na divno ostrvo Aran i skromnu
Ja sam mu priznao da nisam. - Onda prestani da govoriš o pruskoj nadmenosti! - uzviknuo je Nikola. Drugom prilikom vodio me je kroz park i pokazao mi Bizmarka koji je u društvu sa prijateljem i ađutantom jahao na konju.
vazdušnog procepa koji tada postaje provodan i to omogućava električnim opterećenjima na sferama da polete jedno drugom u susret. Čim vazduh u procepu postane provodan, električna mašina prestaje da deluje.
opterećenja na sferama, sa odgovarajućim rasporedom linija sila, naglo se stavljaju u pokret i kreću se jedno prema drugom kroz provodni vazdušni procep.
One se skupljaju, i njihov pozitivan kraj na jednoj sferi, i negativni na drugoj, prilaze jedan drugom. Kretanje napregnutih linija sila sa njihovim završecima na opterećenjima na sferama ima svoj moment.
Okrenuo sam se drugom polju istraživanja. Moram pomenuti, međutim, jedan rezultat koji se nije nalazio u radovima Tomsona, a koji je
Okrenuo sam se drugom problemu i moj bi rad bio okončan da se opet nije pojavilo jedno novo, fantastično otkriće načinjeno u Nemačkoj.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Mladiću je žao što se ona ne ljuti, i stade se bacati u kovrljak gnjilim maslinama. Učestao jednu za drugom. Cveti dotuži: — Govori jezičinom što te volja, no ne diraj rukama! . — Ostavi se ti nje. Nije ona za sprdnju!
Ali meni mukte dohodi? —Imate ga u kući. A ono je za potrebu. Gospodar se naljuti, pa joj dobaci još peticu. —Eto, drugom ga mećem po šesnaest, a tebi jedanaest... Jesi li zadovoljna?
Ilija već odavno sumnja na ženu, opaža kako Pavle, pogdekad, krišom razgovara s njome, a gdekad i pred njim dobace jedno drugom pokoju reč, obzirno, polako, a on, nagluh, ne može da je ulovi, ali vreba i na poglede i kretanje i — domišljat je.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Ono što lingivistička analiza može samo da nagovesti kao ritmički potencijal u vezniku da, to je u Matićevom drugom stihu praktično pokazano kao trojno penjanje deklarativne intonacije: da ostaje da nedovršena da bajka Ovde
kako je ruski pesnik Osip Mandeljštam opevao pčele, i setićete se da jedna njegova pesma počinje prvom i završava se drugom od ovih dveju strofa: Uzmi na radost sa mojih dlanova Malčice sunca i malčice meda, Kao što Persefonine naložiše
Pa ipak, ta razlika nije po svojoj prirodi čisto lingvistička. Ništa nas ni u jednom ni u drugom jezičkom sistemu ne navodi da kažemo upravo četrdeset ili upravo sto nogu. Ali nas zato navodi kultura.
U drugom slučaju pred nama su samo stilski ukrasi: sunce, mesec i zvezde figurativno se, u metonimijskoj zameni, imenuju umesto
U drugom izdanju prva knjiga pesama, iz 1841. godine, „Anđa kapidžija“ nalazi se pod brojem 468, a odmah iza nje, pod brojem 469, do
Ono je izuzetak, koji se u nekom drugom, analognom obliku u narodnoj lirici uopšte ne pojavljuje. O mitološkim pesmama Vido Latković između ostalog kaže:
Recimo u pesmi „Devojka na gradskim vratima“, u drugom izdanju prve Vukove knjige pod brojem 571: Soko leti visoko, Krila nosi široko, Na desno se okrenu, Gradu vrata
Ono što je i u jednom i u drugom slučaju zajedničko, jeste da uvođenje stvarne ličnosti jednog pesnika služi kao motivacija za iznošenje sopstvene
A što je najvažnije, i u jednom i u drugom slučaju san preseže u iskonsko, u devičansko – u ono što pesnik naziva „nedirnuto“.
Ima u tome nešto od ranoga, infantilnog iskustva, ali i nešto od staroga, arhaičnog kulturnog pamćenja. I u jednom i u drugom, uostalom, telo je imalo izvanredan značaj, na koji se kasnije zaboravlja.
I u jednom, književnom, i u drugom, naučnom, području naporedo se ide nazad sve do prednjeg praga čovekovog života, sve do najranije uhvatljive granice
U istoriji, odnosno u razvoju poezije, težište se pomera čas ka jednome, čas ka drugom polu. U evropskim je nacionalnim poezijama početkom XX veka takvo jedno pomeranje težišta nagovestila pojava književne
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
I uopšte, recite mu da je to naš narodni običaj da psujemo oca jedno drugom. Pa dabome! 'Ajde, molim vas, pa otidite odmah a dođite zatim da mi javite šta ste uradili. Kako?... A... pa-pa?
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
To su dve formotvorne silnice o kojima pisac - kao i o mnogo čemu drugom - nije morao sebi polagati računa, ali koje su saodlučivale u njegovome izboru jednih i odbacivanju drugih pripovednih
A što je najzanimljivije, one su istorodne: i u jednom i u drugom slučaju ističe se da je celina neuravnotežena, sa neusklađenim i nesrazmernim delovima, ali i sa nedovoljno logično
52 I evo o čemu se ovaj romanopisac i u isti mah značajan teoretičar ispoveda u pismu upućenom drugom takođe značajnom teoretičaru književnosti - Borisu Tomaševskom.
U drugom slučaju pred jer (kauzalnim) isti usek signalizuje povlaka. Obe rečenice, što osobito pokazuje prozodija, imaju na obe
Pa i kad je kapiju otvorila, jednim krajičkom gleda na došljaka a drugim i dalje na majku. U drugom delu opisa, koji je naveden, to se ne vidi, ali se zato vidi u prvom, koji sada dajemo zajedno sa izostavljenim komadom
Ona prvo glasi „gost, gazda Marko”, da bi odmah zatim postala i „gost, kupac”. Nakon obavljene analize (u drugom poglavlju) prirode Stankovićeve metabole, jasno je da u njenoj promeni valja očekivati odraženu promenu u junakinjinoj
U drugom slučaju prostor se opaža subjektivno, što odgovara imaginiranom mestu (položaju) koje zauzima neki lik (njegovo telo); o
Od takve je čisto psihološke motivacije Borisav Stanković odustao, zamenivši je jednom drugom: nepomirljivom razlikom - mržnjom i osvetom - između dva sveta sa gotovo obrnutim poretkom vrednosti i ponašanja.
Ne treba, uostalom, zaboraviti da se na događaje u Nečistoj krvi uglavnom i gleda iz Sofkine svesti. Tako isto i u drugom romanu, Gazda-Mladenu, čisto ekonomski činilac - strah od siromašenja posle prerane očeve smrti, pa ulaganje velikog
A i u jednom i u drugom slučaju postoji nešto neobično, možda čak protivrečno u tome kako ga junakinjina uobrazilja oblikuje.
Tako, na primer, u pripoveci U noći Cveta voli Stojana, ali roditelji žene Stojana drugom i Cvetu udaju za Jovana; u Pokojnikovoj ženi Anica voli Itu, ali je braća daju Miti; u pripoveci Oni Mita voli Maru,
170 Tako isto i usvemu drugom što se oko nje dešava, pa i u onim čestim dvostrukim odražavanjima svesti s majkom, junakinja redovno nalazi senku
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Kod njih su naročiti Ludi koji govore turski i arnautski i koji se staraju za nihovo ugošćenje. Na drugom su tremu knezovi, prvaci iz gradova i nahija, sveštenstvo i manastirski vojvoda Omer Džanković, koji neprestano srče
leđa, klanja se još strašljivo nasmejanu Muratu, držeći u ruci punu torbu kosovskoga ječma šestoredna za njegova hata, a drugom pokazujući na krcate žitnice i pune torove: zapovedaj, care, dao je Bog za junake piva i jestiva, a za konje sena i
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Jednom slikom anđela prikaži, U kome se rajsko milje skriva; Drugom slikom đavola obnaži, Kako tvoja mašta ga primniva.
VII Štuka sa renom, Ja sa mojom ženom. Kroz nos me dere... Suzno je gledam, Al’ za to ipak Drugom je ne dam. VII „S glave riba smrdi“ Poslovica šiba — Jer s glave može smrdet I što nije riba. »Starmali« 1887.
— Al’ ako vaše oči (Bistrije nego moje) Silom i zbiljom vide Da stvari drukče stoje, Nemojte jedan drugom Lupati glave hudo: Udrite mene što sam Snevao tako ludo. »Starmali« 1889.
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
) FEMA: Riftik, riftik, Ančice, ovaj prokleti francuski jezik zabunio mi je glavu. Sve o njemu mislim, pak u drugom moram da falim. (Pridene sat.) Ančicken, može i ovako podneti, dok se onaj pozlati, je li, Ančicema?
Treba da znate, mon frer, da su udovice kao zeleno šiblje; što više s jedne strane gore, to većma sok na drugom kraju puštaju. Tako i žene, što više godina imadu, to jače i silnije ljube.
RUŽIČIĆ: Nesmislene, da pril’pnet jazik gortani tvojemu. FEMA: Šta je tebi za to što sam ja to drugom poklonila? MITAR: Poklonila, nesrećo, a jesi li stekla? Šta traže ove stvari kod mene za deset forinti?
Miljković, Branko - PESME
cveta u vrtu — kada naučite Da govorite biće kraj pesmi CRNA VATRA Noći o noći trostruka vatro Jednom vatrom ubijaš Drugom vatrom lečiš Trećom se vatrom šališ (Treća vatra je crna) Glad vari mrak Priroda avaj još nije stvorena Pesmo mani
Krakov, Stanislav - KRILA
— Drugom ti to, brajko... Lupaju točkovi i kopite. Odilazi baterija, i odnosi od svakog po komad pouzdanja. U duši je tamno kao
Posrće se. Pada. Neko se diže. Opet pada. Svako gleda da se izdvoji, da beži u drugom pravcu. Kuršumi riju suncem ispečenu zemlju, i bacaju oblačke prašine uvis. Uzaman vapiju i ječe ostavljeni ranjenici.
Baterije, koje se branile kartečom, bajonetom su osvajane, i padale jedna za drugom. Samo se jedan budni deo drži čvrsto i uporno. Vatreni obruč se steže oko njih sve više. Oni se brane sve upornije.
Potom jedna za drugom vatre bi se gasile, i ”Ploča” se obvijala mrakom. Gore tamo kod rovova praštale bi uplašene puške, i zviznuo pokoji
zakliktaše odjednom glasovi vojnika. A gore pod vrhom jedva vidljive tamne prilike iskaču iz zemlje jedna za drugom i hrle u oganj. Oganj i dim se izmiču, prenose, idu unapred kao paklena zavesa pred njima.
Telefoniste su otkačinjale i nameštale svoje aparate, a po rovovima su oficiri dugo jedan drugom predavali dužnost. BOMBE Sa vatrom ne prilazi napisao je neko olovkom na daščici.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Kad se ritam ubrza oni se okrenu jedno drugom, obuhvate i ponesu taj pokret u krug. Ove proste figure, koje bi raščlanjene predstavljale igranje dva koraka s jedne i
Plaćam cvsta pedeset franaka više za svu šalupu, samo da bih jedan dan dalji upotrebio u kome drugom kraju. I napuštam ovaj kraj, koji je svakako najdivniji na svetu, o kome kao da sam sanjao od svojih prvih snova;
Inače su Baule u svemu drugom u dekadenciji. Njina tela, neobično lepa, postala su skoro filigranska u svojoj mišićnosti i plastici; njini likovi su
Odvodi nas u kolibu, na drugom kraju dvorišta, gde ći biti naš stan i gde nam momci odmah rasklapaju postelje, stolove, stolice, komarnike.
Do kafe izgleda da smo jedan drugom sve već kazali; i još pijući kafu društvo se žurno deli u dve grupe. Švajcarac će sa mnom u selo na tam–tam, a
Tam–tam, koji je na visokim štulama igrao radi nas, razilazio se: kažu nam da u drugom kraju uspavanoga sela Baule ipak igraju pod maskama: večeras je njihovo veče.
Ona, je izvrsna igračica, puna groteski i šala. Čas je sasvim na jednom, čas na drugom kraju; čas visoko nad zemljom, čas polegla po njoj.
To su oni što su se, pobegavši od nas, vraćali kućama u sasvim drugom pravcu, ali se odjednom uplašili od kazne i onda se u galopu vratili.
Provesti ovako celu noć, na ovoj niskoj postelji, pod vedrim nebom! Uskoro se pojaviše žene, jedna za drugom u redu, pridržavajući na glavama kalbase sa večerom za naše crnce.
Ljudi i žene prolaze po ceo dan i celu noć, i u jednom i u drugom pravcu. Crnci su stalno u kretanju; oni nisu vezani ni za kakvu ličnu svojinu a nikakvi ih pravilnici ni pasoši ne drže
Mnoge jednom rukom punom grivni pridržavaju kotaricu na temenu, a drugom se poštapaju na vrlo dugi štap. Njina mramorna brada i prava ramena čine ih sličnim onome arhaičnome Apolonu koga su
Devojke trče jedna za drugom, previjajući se, mašući rukama kao krilima; korakom koji savršeno drži ritam. Kada se već brže ne može, naglo se
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
Eno, zastaše!... Kô da se dele u dve gomile? Pred jednom ide stari Koleban, Sa drugom onaj Ćerim mršavi Što mu je sunce vrele Azije Triest godina kožu pržilo Te amo dođe da je vetrovi Planina srpskih
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Tu se jasno pokazalo koliko vredi koncentrisati jedan artiljeriski puk pa njime dejstvovati. Kazao sam već da je pri drugom jurišu naša artiljerija sa Rujevice izbavila Šumatovac od pobočnoga juriša koji bi se morao završiti padom šanca.
Beži dalje, beži dalje. Gle, ovde desetorica na jednoj gomili, ubile ih dve granate što su jedna za drugom udarile. Pogledajte ovoga jadnika kako sedi, pred njim stoji poboden u zemlju ašov.
On pritište šakom polovinu usana, da mu ne mrda ranjen obraz, pa mi onom drugom polovinom usta prošušketa: — Ogrebali me Turci po obrazu, a ko mi u obraz dirne moramo se naplaćivati.
Ona gomilica što beše sa mnom žaljaše se da nema metaka, a komordžija nigde ni od čuda. Šta da radimo? U ovom drugom nastupanju mi upravo nismo imali komandanta.
U glavnome pri ovom drugom nastupanju radio je svaki kako je sam najbolje znao i umeo. Predložim (jep o zapovedanju ovde ne može ni biti reč) da
milus... milus... I ova mala prilika nasloni glavu na moje grudi, jednom me rukom strasno zagrli i steže, a drugom me milovaše po obrazu.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
U mojoj blizini nalazio se jedan student dobrovoljac i čujem gde razgovara sa svojim drugom. — Jesi li čuo za zmiju naočarku? — Čuo sam... To je neka otrovna zmija. — Vrlo opasna. A znaš li kako je hvataju?
Pitam se sada, zašto se taj seljački narod kolje, evo već četvrta godina? Zašto se ubijaju ljudi, iako jedan drugom nisu ništa nažao učinili... Šta je meni skrivio taj Boris Želčev, koga sam mrtva upoznao.
A njemu sve upali. Lekari su tako zakidali Branku jednu bolest za drugom. Izračunao je on da će pred istek bolovanja biti potpuno zdrav.
— I samaja užasnaja vojna, imejet v sebe nječto prekrasnoje. Vot sejčas mnje udalos uvidjećsja s mojim drugom i ostaljnimi bratjami Serbami. Kafedžija prinese vino i neke ogromne čaše. „Fikus“ se diže.
Njihove oči su mutne, jezik kao da je podaduo, svaki govori za sebe, i smeju se glasno jedan drugom. Misli se trenutno ukrste, onda svaki peva uglas, tapšu se po ramenu i ljube sa Rusima.
Ali, kao stokraki odjek, neprestano bruji u našim dušama: dokle ovako... dokle? Dugo godina čestitali smo jedan drugom Uskrs, sa željom da sledeći dočekamo u miru. Naše su želje ostajale puste.
Nemaju oružja... Prilaze jedan drugom. Rukuju se. Dvojica se zagrlili. Sad se izmešali... Dotrča i potpukovnik Petar.
To je prisna uviđavnost jednog člana prema drugom, ili prema društvenoj zajednici. I zato ja smatram da je pogrešno mišljenje mnogih, koji veruju da smo mi po rođenju
Ostaj zdravo. — Zdravo se vratili! — poželi mu posilni. — Daj Bože! — i komandir odlučno pođe. Jedna za drugom, raketle su bleštale. Treperava svetlost zasenjivala je oči. Zvezde su tamnele. Sve što je živo prileglo je na zemlju.
— Čekam svoga prijatelja. — Nemamo potrebe za njim... Nas dvoje dovoljni smo jedno drugom. — Oprostite, gospođice, vi ste svakako u zabludi. — Tada sam je pogledao izbliza, u ono staklasto, nepomično oko.
A ja nikoga ne poznajem. Ali slučaj mi je pomogao. To poslepodne sreo sam se sa jednim svojim drugom, koji je takođe rezervni oficir, i nalazio se na bolovanju u Grenoblu, kao i ja. Sve mi je svršio za jedno poslepodne.
Sedeli smo jedno prema drugom. — Arleta, pogledajte me. Pogledala me je iznenađeno, široko otvorenih očiju. — Recite mi nešto prijatno.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
PESMU 386 NA SMRT 388 PAVLE POPOVIĆ ŠAPČANIN 390 PUTNICI 391 POGOVOR 407 POGOVOR PRVOM IZDANjU 502 POGOVOR DRUGOM IZDANjU 504 STARIJA SRPSKA POEZIJA OD M.
vremja sada: Zavist, gordost carstvujet, krotka ljubov strada; Čuvaj se, ne daj se lako prevariti, Hrani se, nemoj ti drugom poveriti. Pita l' tebe tko za mnje: „Znaš li ono tko je?
Pred očima vrata jednom zatvori, Dokle treneš okom, drugom otvori, Zuje vrata, šarke škripe, pucaju brave, Ovaj gore, onaj dole idu kao mrave, Il' fabriku novu gdigod kad prave.
Sve što mene okružava, sve to sa mnom tuži: Niti ptica ptici poje, nit' se s drugom druži. Odziv meni iz gorice s plačem odgovara, Zefir mi se među lišćem na žalost pretvara.
Sad bradati Rusi dvižut svoje lopate, Jedan drugom viču: „Gledaj sade, zlopate!“ Sn'jeg so dvora čiste, na ulicu vuku, Krestom sebe po persiju i po čelu tuku.
stvaranju slaže Tako da je, vseljubezna, i u našej vlasti Samo sušte sozdateljstvo črez ljubovi slasti; Mi smo dosta jedno drugom, dosta za potomstvo, U nami sva sokrovišta, tu naše lakomstvo; Svako naše vnušenije, svaki podvig t'jela, Dvolična su
Ljubi, terpi, serce moje, To je jadno stanje tvoje; Drugom se ruža rumeni, Meni s' tavni pelen, ah, zeleni. 1817. Mihailo Vitković SIMA MILUTINOVIĆ
Sad k’o pčelice lete od jednog cvetića k drugom; Sad k’o na krili ptice s dola odleću na breg. Sad se skriju u lug i beru jagode rosne: Svaki im prati korak šala,
Nikad ne bjaše tako lišena volje ona. Kad pogledi oko u oko, srce topi se; Oko vrata smesta pali bi jedno drugom. Kad li ruka ruku dodirne, sve stresa se telo, Svaka zadršće žila, noge s’ odseku taki.
Da bi radost vjaštša bila, To priroda ustrojila Každoj tvari s drugom biti; Ljubve strast v serca vlila, Žizi jeju osladila, Poveljela v ljubvi žiti.
Novakovićevu Istoriju srpske književnosti, Bgd 1867, 151): znak da pesmu tada još nije čitao; u drugom izdanju svoje Istorije međutim (1871, 205) Novaković nije ponovio svoju čudnu brzopletost.
nađena u ovakvim pesmaricama ne mora, mislim, već značiti da je pesma i pevana: jer u pesmarice su unošene pesme i po drugom — estetskom, nacionalnom, vaspitno-moralnom itd.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
JELISAVETA: U svetu, kneže, Gde svetlost vlada umom čovečjim — Nežnost je ženska mužu svetinja!... KNEZ ĐURĐE: Drugom adetu Ovde ćeš mi se, sunce, učiti.
RADOŠ: Nemoj se posle ni meni čudit, — A mislim da se ne bi mogô Kad bi mi znao mudre razloge U drugom veku što sam pribrao Mereć lukavstvo iste tazbine, Koja nas za nos vuče varljivo... Al’ evo ide knez!...
KNEZ ĐURĐE: Nisu zlikovci — Samo ih silna ljubav zanosi Za starim drugom svoje mladosti; Al’ sada zbogom! Sa mitropolitom Danas se jošte moram videti.
Il’ možda ropstva lanci teretni Vitkoga stasa ponos ispravljen Težinom svojom vuku prašini Da Arslan-paši, il’ onom drugom — Kome ni ime ne smem spominjat — Sa mekom svilom mlade bradice Podnožja njinog čisti prašinu?
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
ruke, pa sam za se krupno, duboko govori, kao da mu glas dolazi iz mračnih dubina: — Dok jednom ne smrkne, ne more drugom svanuti. Doduše ono ne bi trebalo da tako bude, ali ljudi tako 'oće, pa nek im tako i bude.
(Jazavac se zaoštrljio, nakostriješio, pa trči kroz sudnicu. Sad poleti jednom prozoru, sad drugom, sad se zatrči pod jedan sto, sad pod drugi; sad opet poleti vratima, sad opet među noge.)... Eto ga uprav među krake!
svijetu i narodu, na svašto sam pazio i ovo sam uverčio: Pođeš li dolje kroz Lijevče, ispod Banje Luke, svakom je gotovo drugom čojeku ime Ćetoje ili Nedo. Pođeš li gore Glamoču, pa sretneš čojeka, viči: „Pomozi Bog, Sava!
Bojić, Milutin - PESME
I kad grešnom usnom Vrh svog roga tače, Na jednome kraju zvuk se Sreće izli, Krik Greha na drugom tutnjaše sve jače. Car stade. Do noža prsti su mu sklizli. ''Greh je otac Sreće, Bol sin Veličine!
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
Pa kako drukčije da se ubije vreme ako se stariji sa mlađima i drug sa drugom ne pošali? Ali zato, brate, ne moraš da se gađaš državnim stvarima.
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Uvek u sprezi s nekom drugom umetnošću - muzikom, igrom, pokretom, mimikom, ali sa svim tim umetnostima zajedno, narodna lirska pesma deo je
). U drugom periodu života (od odlaska u Beč 1771) Dositej se sasvim okreće Zapadu: upoznaje zemlje srednje Evrope, sluša predavanja
(1904) odlazak glavnog junaka, obrazovanje u tuđem gradu i povratak u zavičaj, na koji se već gleda drugim očima, a u drugom Pauci (1909) razvijena je slika socijalnog raslojavanja.
Jakšić, Đura - PESME
koji je blizu Gornjaka u gori postio, pa kako je Mlava onuda tekla sa velikom hukom, da nisu mogli reči jedan drugom razumeti, to je svetitelji prokunu i ono se mesto danas zove Tišina, jer odonda uvek ćuti tamo Mlava.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Sa Mladenom se zdrave kao sa drugom, ravnim sebi. Svaki, prolazeći i zdraveći se, u isto vreme i Mladena zove sa sobom: — Hajde, Mladene!
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
BOGIŠA Schwertlіlіe (іrіѕ germanіca). Bogiša, perunika, kaluđer, v. SEZ, 17, 117. Prema jednom i drugom penom imenu moglo bi se pomisliti da stoji u vezi sa bogom (ѕummuѕ deuѕ), gromovnikom Perunom.
Žena kojoj se deca ne drže, treba — kad oseti da je u drugom stanju — da se okupa u vodi u kojoj je potopljena vučja jabučica i v. l. (SEZ, 13, 290). Pepeo od v. l.
Po drugom, uglavnom suprotnom verovanju, na t. vole sedati vile, »jer na to drveće vragovi ne smiju« (ZNŽOJS, 7, 116; 167).
Pošto se i u tekstu javlja samo čičak (a u drugom članku nemački i latinski naziv označavaju bocu, v. rečnike Šulekov i Simonovićev), članci su spojeni u jedan.
1958, 383), a u Sretečkoj župi krst od vrbe je obavezan ukras na mladinoj kapi (GEI, 1, 1952, 154) — i u jednom i u drugom slučaju radi zaštite i radi obilja.
drvo«, pod kojim se ne sme sedeti, ni pljuvati, ni spavati: ako bi ko zaspao, ukočio bi se ili bi se probudio »na nekom drugom mestu« (GEI, 9—10, 115, Sretečka župa). O j.
kore«: »ako kora nije dobro potkisla, onda usječeni prut dijete stavi na koleno i jednom rukom ga drži i okreće, a drugom udara drškom od noža ili od britve po njemu, i tom prilikom govori kao da pjeva: ,Kisni, goro, potkisni, Svi ti konji
»Domaćin podigne kolač uvis, da bude visoka pšenica, poljubi ga i preda drugom gostu«, a ovaj mu ga vrati pošto ga »unakrst nožem« zaseče. Zatim domaćin i najstariji gost tri puta okrenu k.
Ćipiko, Ivo - Pauci
je velika, otvorena, trgovačka knjiga, u njoj nešto traži, a sigurno nekog od dužnika nije mogao da nađe, jer posegne za drugom, manjom, u kojoj su dužnici pobilježeni alfabetskim redom.
Ali, eto ide, opazi Rade Božicu sa jednom drugom u društvu i veselo pođe joj u susret. — Drago mi je što te nađoh, — veli joj razdijelivši je od druge i povukavši je
Radivoj drži je čvrsto jednom rukom, a drugom se noža maša. —Evo joj brata! — zavika neko iz gomile. —Rade, brate! — jedva izgovori cura. —Što vam je, ljudi?. ..
—Ha, ha, sa maćuhom, a dakako! — jedva dočeka Pavle. — Ma vele da nije bio kriv Radivoj. —To sa svojom maćuhom, drugom očevom ženom? —priupita onaj vremešan, da društvo bolje razumije. —A da, sa svojom maćuhom, — nastavi Pavle.
Rade izvadi sklenicu varenike i veli mu: — Metni, Marko, u kuću, a drugom zgodom biće bolje... nijesmo sada u zemanu .... Marko se diže, dohvati sklenicu i pita: —A što si htjeo, Rade?
Pratio je u svojoj duši taj pjev, a u pameti jedna za drugom ređahu se svakojake misli, s kojima je bolno i slatko čuvstvovao.
Na zidu uokolo sjedio je mlađi svijet. Razgovarahu o rubaču i porezu i o koječem drugom, dok najposle nadvlada mladićko veselje i nekoliko ih u po grla zapjeva...
— Evala, čaušu! — primjeti neki seljak iz gomile. — Ala još jednu! Čauš posluša i nanovu pusti dvije, jednu za drugom, u istom pravcu. — Navlaš bacaju na kuću Ridića, — sjeti se Ivo, jer nije s načelnikom — opozicionalac je!
mjesec izišao, nije pomrka — vedro je; zvijezle sjaju nad pučinom koja se nadaleko nazire, i po kojoj su se rasule pri drugom kraju arke—svjećarice... Pažljivo osluškuje, i dok nešto šušne, obazire se i gleda pravce otkud bi imala djevojka doći.
— Pustite vi, — reče ravnodušno gonjač, — dok je u mojim rukama, nimajte straha! Gonjač mazgu umiri i s drugom dvojicom gospode pomože presvijetlome gospodinu da sjaše, i tako njegova presvijetlost sa svom pomnjom stupi na zemlju.
da pazi sa zvonika kad se gospoda pomole, svečano zaslavi u oba zvona, a u isti čas puče i nekoliko prangija, jedna za drugom. — Nije trebalo! — opazi vladin dostojanstvenik.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
svojim očima video životinju s dugom surlom toliko veliku da nadvišuje dva čoveka kad se jedan popne na ramena onom drugom, da je u Konstantinopolju video potpuno crne lude, crne, kaže, kao ugarak, i da su takvi rođeni, i da su im samo zubi
Kirča i Pipac su se žestili i paridžali zato što nas ne poziva. Govorili su mnogo i zbrkano, upadali jedan drugom u reč, pa se počeše i međusobno svađati kad već nisu imali smelosti da bes iskale na Laušu.
Znojave obojke oprali i izvešali po žbunju da se suše. I odela, i košulje i raće. Goli điskaju po vodi, skaču jedan drugom na leđa, prskaju se, ludiraju. Konji brste lišće kupine i otkidaju vrškove mladih travki.
Gospode, prizovi k sebi tu nesrećnu ženu, utoli u njoj glad i požudu, ili je bar upravi ka drugom muškarcu, ali molim te, Svevišnji, samo dalje od njega, Doroteja, tvoga sluge.
Počeše da ćule uši i da osluškuju. Mrmljali su nešto, šaputali jedan drugom na uvo, pokazivali rukama na bedeme i kule. Zagrizli su dakle.
Dao sam mu samo dva. Lično je video Dadaru kako odapinje tri strele, jednu za drugom, na Doroteja. Šta da dodam svemu ovome? Sve što bih rekao bilo bi suvišno.
Trudim se da ne mislim ni o čemu, proganjam jednu za drugom nametljive slike što mi uporno promiču kroz glavu. Jedna ipak ostaje toliko otporna na moj trud da moram pristati da je
Nas dvojica, avaj, pripadamo različitim svetovima koji se tiskaju u pretesnom prostoru, svaki s težnjom da onom drugom ostavi samo mračni, vlažni ćošak, tek toliko da preživi sa dušom u nosu.
Što god sam se više uzdržavao da ostanem pribran i miran, sve sam više drhtao. Govorili su sada o nečem drugom. Osluškivao sam samo zato da bih čuo glas moga zlotvora. Govorili su ostali.
Pitao sam se kako se taj blesan uopšte usudio da mene, monaha, uvredi i ponizi. Da li je to smeo učiniti i svakom drugom, ili sam ja izuzetak samo zato što sam bogalj?
O čemu su razgovarali, šta su sve jedno drugom rekli, da li ga je ona barem ovlaš dodirnula, o tome ne znam ništa. Slao sam u nekoliko mahova psara Aleksu da
i tovarna stoka uputi prema istoku, da se tamo negde u Boraču, Breznici, Čestinu, Grabovcu, Magliču ili u nekom drugom mestu nakupuje dovoljno žita i stoke kako bi ovaj narod preturio zimu. Artemije Ustali smo u ponoć, ili nešto kasnije.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Kako je i prvo srpsko izdanje rasprodato, spremio sam ovo drugo srpsko izdanje. Ono je izrađeno prema drugom nemačkom izdanju i tom prilikom je još i prošireno.
Nisam se prevario, - novo penjanje pokazuje da se nad drugom kulom nalazi treća. Mi produžujemo naše penjanje, a naša radoznalost se očajno bori sa umorom, koji nas savlađuje.
Pored svega toga, Vi hitate napred, a ja prebrojavam zavijutke i nove kule koje se nižu, sve gorostasnije, jedna za drugom.
“ - „Sigurno! Ponavljam: Iz večite knjige neba pročitana je, kao što ću Vam to drugom prilikom saopštiti, buduća sudbina Zemlje, Sunca i dalekih svetova.
U svom prvom vidu, ona je služila novim pronalascima, a u drugom onim naučnim tekovinama koje su bile predmet školske nastave.
Meletius IV podigao se sa svoje stolice, držeći se jednom rukom još za nju, a dajući drugom rukom znak da hoće da govori. Nasta tišina.
No obojica volimo svoj očinski dom toliko ljubomorno da ga nikom drugom ne dajemo ni na upotrebu, a sami ga posećujemo tek s vremena na vreme.
Prateći Veneru iz dana u dan, on je uvideo da ona ima mene kao i Mesec, koje se ređaju jedna za drugom, prema međusobnom položaju planete i Sunca.
Čim je taj momenat dobro uhvatio, on je dao drugom jednom pomoćniku koji je oštro posmatrao časovnike, nameštene kod instrumenta, ugovoreni znak.
Na svakom od tih crteža dobio je opet za putanju Zemlje kružnu liniju, ali tih deset krugova ne behu jedan drugom jednaki. - „Johane!
Na ovom jednom kraju svoje velike ose, Merkurova putanja približila se Suncu najviše, a na drugom kraju ose najjače se udaljila.
Zbog toga će one međusobno uplivisati svoja kretanja. Tako će se, na primer, Jupiter i Saturn, kada dođu jedan drugom blizu, dakle u doba njihove konjunkcije, međusobno malo privući i poremetiti svoja kretanja.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
/ Upravo je skrojen za te,/ obuci ga, a što ne bi?/ U pola ga cene dajem,/ nikom drugom - samo tebi./ Rukavi su, veliš, kratki,/ a već nema mane druge;/ rukavi su, brajko, dobri,/ no su tvoje ruke duge“.
Pogle tamo koliko ih – Svaki mrvu vuče, Jedan drugom s puta svrće, Niko se ne tuče. Ta radnja je mravu mila Pa ma kako teška bila, Lenjo dete nek se stidi Kada vredna mrava
Stanković, Borisav - TAŠANA
Svi smo zemlja. I svi ćemo biti zemlja. DRUGI ČIN Dok je u prvom činu sve tužno, dotle je sve u drugom veselo, svetlo, puno života. Soba ista, ali raskošno nameštena.
U crnoj dugačkoj koliji. Oko vrata povezana belom, čistom maramicom. Jednom rukom nosi poslužavnik a drugom zagrće rukave na prvoj ruci, da joj se ne prljaju od poslužavnika.
Sad raspremi Paraputino sopče pa ode gore. Idem da je zovem. MIRON (vadi čibuk iza vrata i pruža ga Arseniju. Drugom rukom barata po masnom, širokom džepu na mantiji i vadi duvan celom šakom, drhteći i prosipajući ga proz prste): Puni,
TAŠANA (jednom rukom grleći ga, pridržava Paraputu, drugom ga prska vodom po čelu i licu): Napij se malo. (Uzima od Jovana testijicu i meće na usta Paraputi da pije.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Nas dve, njegove kćeri, izneverismo obadve. Ja po visini, kao nešto malo i sećam na oca, a po svemu drugom ni na oca, ni na majku. Rodih se u nekoj debeloj koži, i ona mi sve kosti poravnala, i došla sam trupac.
Bik trpeo i trpeo, pa odjedared muknu kao grom, izdiže kola, prebaci ih na leđa, obori ih opet i napola smrvi, a s drugom polovinom stade da juri uokrug po avliji kao u cirkusu.
Prošao je kroz celu varošicu noseći zembilj, i u njemu vazdan travaka po koje je išao u obližnje nemačko selo s jednim drugom. — To je melem za glavu, Neno. Evo jedan gotov za previjanje, a naučili su me u selu kako se sprema.
takvo rešenje primila, prvo, uz ironičan osmeh, sa ovim dodatkom: „Naravno da ti razlozi duhovnom sudu ne bi valjali u drugom slučaju bračnog spora; ali valjao je gospa Nolin poklon crkvama, kažu, vrlo galantan!
— Ajde ti, ženska glavo! Zejtina bi! Zejtin je za prženje somova! — Svi se smeju. A opet tamo na drugom kraju varošice, na udarcu druma, u lepoj i naprednoj ulici, stajale su jedna drugoj prekoputa: napredna srpska
I za taj suvišak, eto, zakačio se, valjda po Božjoj volji, narod jedan koji Todor moj na drugom svetu neće poznati, i možda će mene pitati što sam tako radila. Šta ću reći?
Mati moja je savesna, neguje ga, ali oni su jedno drugom tuđinci. A ja živim između njih dvoje. Ne znam zapravo šta je to porodica...
Đaci se raduju da se otkinu od onih osam jednolikih godina, i maštaju da je život na studijama u drugom gradu, i svetu, nešto osobito prijatno.
Oko samih sebe se obavijaju! Idu dva ogranka jedno drugom u susret, omotaju se jedan oko drugog, usprave čvrsto, i odmah se za njih hvataju nove, slabije zelene grančice.
Mladost je, naravno, sve ponela. Profesori su jedan o drugom pričali anegdote, bivši đaci čitali odlomke iz svojih dnevnika.
Palanka se smirila. Sagledala novu stranu stvari, i opseda tajne s nove strane i sa drugom strategijom. U kući kod Pavla oseća se neki osobit mah. Uglavnom između majke i sina.
Vratio se tek koliko da se vidi s Pavlom, da porazgovaraju, i opet se raziđu. Kad stadoše jedan prema drugom, pogledaše se, zagrliše se, pa se opet pogledaše. Malo tragova od nekadašnjih sasvim mladih mladića.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
Kakvi su lepi ogrižaji kad ko drugom čest zagrize, ili kad drugog umešno ogovara, ili prijatelja s prijateljem omrazi? — Kakav je lep krpež kad čovek uzima
u mojoj prvoj ljubovi tako nesrećna bila, neverstvo moga ljubimca — za koga bi ja polak tela moga rado žertvovala, i s drugom polovinom sovršeno zadovoljna bila — tako me je porazilo, da su moja čuvstva sasvim oladnila, i da je meni sada
No ja sam zaboravio na predmet moje povesti, sirječ na magarca Muamedovog. Zato ovde povtoravam da ću ovo opisanije drugom prilikom, kad sirječ osobito objavlenije izdam i cenu povisim, produžiti, a sad pridodajem da je isti ovaj znatan
Dođu kod astala gdi se igra, sve se nešto muvaju, sve se kao u poslu nalaze, čas jednom, čas drugom u karte zavirkuju, dok na pozivanije igrajući lica i oni ne zasednu i najedanput sebe u klopki ne nađu.
Zažmuri, pak kako ti je, tako ti je. Evo ovako rečma mažu oni koji glede da drugom oči zamažu, nimalo ne obzirući se što će momak buduštu suprugu svoju dokle gođ bude živa za ovo mazati, a ona će
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
dve decenije od onoga doba kada sam se izvukao iz suknjice, sreo sam se sa onim malim stvorenjem Lulu, nekadanjim mojim drugom u srednjem rodu, i, uvidevši da je Lulu lepa i prijatna dama, sa ushićenjem sam joj uzviknuo: — Vama imam da zahvalim
podmetnuće vam je pod nos i zahtevaće od vas da govorite o njegovim cipelama i samo o njegovim cipelama, i ni o čemu drugom do samo o njegovim cipelama.
— Pa onda i frizura; zar ne nalazite da je protagonistkinja imala u drugom činu suviše sređenu, zalizanu, nekako domaćičku frizuru?
Četvrti je u tome društvu bio jedan bajaco sa šiljatom kapom na glavi, jednom žutom a drugom crvenom nogavicom i raširenim rukama koje drže male, metalne tasove.
To nije bilo bez izvesnih razloga. Na taj način hteli smo, najpre, da izbegnemo svaku mogućnost da zaratimo sa kojom drugom stranom državom, a drugo, da bi svome drugu Davidu dali neposredne prilike da učestvuje u licitacijama koje raspisuje
je uostalom sitnica, koju uzgred pominjem, koliko da konstatujem da sam jedanput u životu i batinama zaslužio honorar. Drugom jednom prilikom, a to je bilo već u trećem razredu, do kojega sam se ipak nekako dokoturao, saopštio sam ocu da mi je
plakatima bi mogao biti nacrtan mlad čovek, ispivena lica, ugaslih očiju i povijene grbače; jednom rukom čupa kosu, a drugom drži revolver. Pod slikom bi se moglo krupnim i uočljivim slovima napisati: „Ne uči latinski!
pesmom čestitao sedamdesetogodišnji rođendan jednoj svojoj vrlo bogatoj tetki i poželeo joj još „mnogo, mnogo leta“, a drugom pesmom čestitao je jednome ministru naimenovanje, završujući stihove sa „takvi sinci ponos su roda svoga“.
suze i, na takvoj jednoj strani, nađoh odista puno ljubavnih reči i, što je još mnogo zgodnije, govorili su ih jedno drugom dvoje zaljubljenih koji su se sastali na groblju.
A šteta je velika što nisam mogao otići na sastanak, jer u ovoj drugoj lekciji, koju smo imali da izgovorimo jedno drugom prilikom sastanka, bilo je mnogo slađih ljubavnih reči.
bila neka vrsta pismene ljubavi, jer mi nikad nismo ni reči progovorili, već smo, posle prvih izmenjenih osmeha, jedno drugom pisali, neprestano pisali.
Znam da sam je voleo i znam da je ona mene volela, znam da smo se jedno drugom zaklinjali da ćemo se i iza groba voleti, pa ipak, eto, ne mogu da se setim koja je to bila.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Neprijatelju je u ogromnim masama nadirao sa svih strana. Proboj je vršen čas na jednom, čas na drugom delu fronta, a u našoj pozadini nije bilo nikakvih rezervi. Odstupali smo bez borbe sa jednog položaja na drugi.
Taman kad smo pred zoru stigli na vrh stiže naređenje da se vratimo hitno nazad, jer su Bugari probili na drugom mestu, i sad je naš položaj u pitanju. Mogu nam još zaći iza leđa.
To su slike i u svesti neprijatne, a tek kako mora biti strašna stvarnost. Planine su se izdigle jedna nad drugom, kao da je zemlja nekada bila uzburkana pučina, pa je promisao nečija namah zaustavila. Razmeštali smo se pored vatri.
Priča se o nekim komandama u kojima se priređuju gozbe. Pronose se glasovi kako su danas u drugom divizionu imali za ručak sarmu od kupusa.
Začusmo hujanje aeroplanskih motora. Ama zar i ovde, na poslednjem pragu, posle tolikih muka i patnji? Na svakom drugom mestu gledali bismo ravnodušno. Ali se činilo užasno poginuti sada. Ludi strah obuze ljude. Zaklona nigde nema.
— Sad... šta nam Bog dâ! — začuh gde neko govori. Kratak i snažan urlik razleže se sa naše lađe. Najednom na onom drugom kraju palube nastade neka larma, vika i glasovi vojnika: — Udavi se... pomagaj... — U pomoć... — Ne daj...
Prišao je potpukovniku Petru i zamolio ga da na jednom topu rade francuski, a na drugom naši vojnici. On će komandovati na francuskom a jedan od naših oficira prevodiće njegovu komandu na srpski, za naše
Začu se opet onaj stari uzvik: — Primi!... Kod konja! — Ama oni samo „vrancuski“ govore! — dobacuju poslužioci. Na drugom kraju njaču mazge brdskog puka. Vojnici ih sa izvesnim nepoverenjem gledaju, jer sada prvi put upravljaju njima.
Brzo legem, prebacim jednu nogu preko donjeg krevetskog krila, gde oduprem mamuzom, a drugom nogom pritisnem o vrhove. Rukom obuhvatim ispod kolena i zapnem... Krevet poče da krcka.
Petrović, Rastko - PESME
Jednom sam rukom uzeo ručicu Perinu, drugom sam rukom uzeo ručicu Stevinu; Tako smo pošli put neba, daleko, hoj, hoj!
se da će sad sve nastati kao na šarenim slikama Poljoprivrednih kalendara, Gde na jednom kraju okopavaju vinograde a na drugom kraju Kotarice grožđa odnose. Ko ide? Novo vreme. Šta nosi? Ruke bez prstiju.
Kao i mnogo čemu drugom, i otkrovenju je nužna naročita atmosfera: atmosfera otkrovenja. Hoću da kažem da ono što se zove životom unutarnjim i
jednog istog nerazlučnog i besprimernog mehanizma u ovom životu, čiji je jedan deo, ili jedan rezultat, možda vezan u drugom.
nada mnom ona duboko zanosna linija, I senka linije poda mnom sve zanosnija, Kao da smo se hteli poštopoto jedno drugom prikučiti, Kao da je sav cilj bio jedno se u drugo uliti. RUKE RUKE KOJE SU LjUBILE!
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Zatim su jedna za drugom postajale neveste, pa mlade majke. Zlatokosa je prezrivo slegala ramenima: — Neka ih! Obične devojke, pa obična i
U poslednji časak se trže, zgrabi košuljicu, pa dobar gutljaj vode otpi: pola pod jezik stavi, drugom polovinom napuni usta, pa potrča nazad. Zraka se sunca još nije takla vode, a već je bio s druge strane zla.
Istoga časa otpoče rat između stene i vode. U jednom trenutku je voda stenu napadala, u drugom stena vodene vojnike nazad bacala. Kakav je to užas bio!
Radan je ne sme poveriti ni majci, niti bilo kome drugom. — Sad igraj! — šapnu Micko i poverljivo se naže ka dečaku. Pažljivo, kao da mu se radi o glavi, okrenu Radan kocku i
Poče dečak da zaboravlja strah od samoće. Postade neoprezan. — Micko, Micko! — vikao je, trčeći za malim drugom, smejao se i zaboravljao da zatvori vrata.
— Oj, oj, što je tvrda! — jauknu mišić polomivši prednji zub. — Nije ni za šta! — zaključi kada pri drugom zagrizaju polomi i drugi zub. — Zato su je ovde i bacili! — zaključi stara miši— ca, ali i ne pokuša da proba stolicu.
Ali, u istom tom času slikar kriknu i baci četkicu u stranu. Prekasno! Jedna za drugom nestajale su crte Caričina lika, a onda se, na očigled svih, Carica preobrati u cvet.
Zar je to moglo da ostane neprimećeno? Jedna za drugom uhodile su je sestre, ali je ona uspevala da se iskrade, da pobegne. — Na opasne si se staze, kćeri, uputila!
Šantić, Aleksa - PESME
Zbogom! Hljeba... hljeba...'' 1906. RIBARI Primite me tamo na ubogu lađu, I neznana stranca nazovite drugom. Na pučini sinjoj kad vas muke snađu, I kad munje planu potamnelim krugom, Ja ću da se patim i da s vama stradam, I
Lišće pada, muklo gavran graknu lugom, Mrzovoljno sunce U tamu se zavi; Mi rekosmo: ''Zbogom!'' hladno jedno drugom. I uz otmen naklon ti kolence savi.
39 Momak devojku ljubi, No ova drugom je sklona; Taj drugi voli drugu I s ovim venča se ona. Za inat devojka pođe Za prvog čoveka što ga Na putu
Prenuh se, a još niz lice Za suzom suza se lije. Ja sam plakao u snu, Ja sanjah ti ode drugom. Prenuh se, i jošte sam gorko U plaču jecao dugom. Ja sam plakao u snu, Ja sanjah da sam ti mio.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
naprotiv, vrlo često čini; ali to je samo formalna razlika: i u jednom i u drugom slučaju pred nama je individua koja je sva utonula u duhovnu sredinu svoga naroda.
nebesko carstvo). Lazar, u skladu sa svojim svetačkim karakterom, bira drugo. Ali odmah zatim, u drugom delu pesme, on ulazi u žestoku borbu, baš kao da se bori za zemaljsko carstvo, i bio bi pobednik da nije bilo Vukove
I, odista, nijednom drugom Turčinu, i uopšte nijednom čoveku, Marko, onakav kakav je u pesmama, nikad se nije pokorio.
Oroz na pušci se visoko kočoperio gledajući drugaricu na drugom kraju cevi. Sablje i mačevi bili su široki, sablje krive, a mačevi pravi.
je bogato i kićeno, kako se u pesmi opisuje, megdane su delili, zubima se klali, u četu hodili, bratimili se, jedan drugom sestre i kćeri otimali pa turčili ili pokrštavali, i uzimali za žene, kako je to u pesmi opevano“.
„U vreme austro-turskog rata 1593—1606. on se“ — kaže V. Čubrilović — „nadaleko pročuo sa svojim drugom Jurišom. Poslednjih godina XVI veka Ivan je jedan od najvećih senjskih vojvoda.
On je svoje srce slobodio rečima: Što si mi se, srce, uplašilo? Jednom si se od majke rodilo, a drugom ćeš, srce, umrijeti. On je rekao svome ujaku: No ja s tobom drugovati neću kad si tako strašljiv među društvom.
To su u prvom ustanku, od 1804. do 1813, pokazale mnoge bitke. To su pokazali i bojevi u drugom ustanku (1815). Skoro sve pesme o ovom vremenu ispevali su borci, učesnici u ratnim događajima ili očevici tih
I po drugom obrascu mogla se ispevati pesma velikih kvaliteta. Najbolji dokaz za to je Smrt Senjanina Iva, jedna, od najlepših naših
U drugom primeru, nizu stihova o tome kako je Marko rođen I negovan suprotstavljen je niz stihova o Musinom poreklu, tako da svak
Između raznih opštih mesta poseban značaj ima tzv. epsko ponavljanje. Ono epskom pesniku — ne samo našem nego i svakom drugom — služi ili kao gotova formula pomoću koje pravi pesmu, ili za to da proširi pesmu, ili za to da predahne ili — vrlo
i u odgovorima o tome da li je vreme da hajduci idu u šumu — sasvim prirodno — ističe se na kraju „janje za zaklanje“; u drugom slučaju stih „ne imao od srca poroda“ prenosi se s početka na kraj — zato što se ponavlja pred ženom koja tim delom
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
i Stric, kao što smo već čuli, dobio batine zbog rijeke Dunava i odmah odjurio u Prokin gaj, do Tepsije, da se nađe s drugom. Uz put, vraćajući se iz Gaja, dogovorili su se koga će, od bijenih đaka, primiti u družinu. — Curice nikako!
— A zašto? — Sve će izbrbljati, istorokati, znam ja njih. Sastanu se jedna s drugom, pa na uvo: hi-hi-hi, ho-ho-ho! — kažu i šta su ručale, i šta su vidjele, i šta su čule.
koji je smjelo prkosio svakoj sili i nepravdi, ovi nedorasli dječaci, istinski uzbuđeni, zarekoše se da će jedan drugom biti vjerni i da se meću njima neće naći izdajnik, koji će učitelju batinašu odati gdje se kriju mali odmetnici.
Deder, ko je taj ko ih smije dočekati ? — Ehej, gdje si sad, vuče, kad je tu Žuja?! Đoki Potrku, kao i mnogom drugom, ranije su se u mraku pričinjavala sve nekakva čudovišta: te nekakav div s glavom kao plast sijena, te strašan bradonja
E da vidiš kako ćeš sad htjeti. Deder, ispruži dlan, da ti ja pokažem kako nećeš batina. Prišao bi zatim drugom đaku, a kad bi ovaj, uplašen sudbinom svog druga, kazao da hoće batine, podozrivi učitelj bi se razgoropadio: — Aha, i
— grmnu Nikoletina kao iz kace. — Nemam o šta sablje krvaviti. — Bogme će uča imati po čemu drugom prašiti! — zlurado dočeka knez. — Ih, alaj će biti dreke!
Na bjeličastoj tankoj traci ceste u polju pod planinom jedva su se nazirale crne bube kako mile jedna za drugom. — Eno ih, ono su tenkovi! — I tamo se sad voze Nijemci? — priupita Jovanče.
Ako ih je bilo više, nekad bi se na raskršću i podijelili, pa jedni udarili na jedan kraj sela, a drugi u nekom drugom pravcu. Prvi je zadatak, dakle, bio opaziti ih kad se pojave od varoši i odmah obavijestiti čitavo selo.
— Deder, noge junačke, pokažite se! Potrčao je ukoso preko šumarka i tek što je dospio u rijetku nisku šikaru na drugom kraju, kad s druma grmnu oštar glas: — Stoj!
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Nego zapanti ono zlo mesto, te i drugom kaže da se čuva. RAAVA Tebe, ženo, našao sam u kurvarluku i u mehani kano lep, skupi biser u blatu zagažen, i kano
činiti drug drugu, i polako pak polako svoj zakon, nedelje, velike godove, svečane dne i post, za pleći staljati; jedan drugom sve uz nos hoditi, siromaš ne paziti, starijega i sveštenike ne počitovati, za crkve ne hatati, ocu i materi
Promotrimo se: što se iz nas po malu staje, Te sami sebe da ne varamo Gladeći kako nas skoro jednog po drugom nestaje...
Mani: izmerilo se je tvoje carstvo. Tekel: krivda je pretegla. Fares: prošlo te je već i drugom je izdato!« A one noći i ubiše ga sluge mu.
Jedemske vode neki književnici o sebi mudri, iznose da nisu to iste pravo reke ni vode što se za njih piše, nego o nečem drugom baju da se to govori.
Ti si to, človekoljubče, sam rekao svakome čoveku da za svoju mu krivicu stoji se umreti, a ne drugom za drugoga muke podnositi... Ali greh je, reče, golema paguba!
To je u vas; ako tuđe otimati, krasti, lagati, krivo se kleti, drug za drugom panjkati, ogovarati, na sudu krivo svedočiti, u poste na prazdnike vući se po sudovi.
Kad u crkvu dolazeći, da se je svakom prekovrha nagizdati i nakićenu doći, ne Boga i duše radi, nego jedno drugom da je u volji, ugodno i svidelo.
knjigu, on je zatvori u sanduk ili za policu je baci, kako neće videti beloga sveta (ni on Božija lica), da ni njemu ni drugom ne fajdiše!
dokle zanata se drži i sav svoj sersam ima k njemu, dotle i hlebac ima, može i zajmom naći, a kad se toga pometne, i o drugom ne zna raditi, ni se ima čim okretati — go prosjak ostaje! Ako bi mu što i uzajmio, vele ljudi, bezevija je k bitanga.
Takvo žaljenje je nevaljalo i dvoobrazno. Ama ti na samu, gde te niko ne vidi, teško se poplači za drugom ti i uzdahni od srdca.
I drugom dobitka ostaljaj! Jerno da ti dobiješ, a drugi štetuje, to si ti pravi haramija! Ni naše da je što imamo, a ni baš razme
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
je samo prosto prstenje, belenzuke, zvonca i medenice, i opravljao bataljene muštikle i olupane tabakere; a sada, u ovom drugom, izrađuje i bolje i skuplje stvari, kao: minđuše, zarfove, pafte, ukosnice, lančeve za sahate i muštikle i tabakere od
„Molila me da ti ništa o tome ne kažem!“ — „Ih, bolan brate!“ veli onaj i sada samo misli o tome i ni o čemu drugom. Nalazi da mu je život pust, da nema nege dovoljno.
jedared je pogleda, a pet puta prođe mimo nje kao da je i nema na svetu; jedared je pogleda i zagleda se u nju, a opet drugom nekom prilikom prođe preko nje tako ravnodušnim i umornim pogledom kao da je to neki nahereni direk od opštinskog
rekla bi Zona Vaski, sedeći tako često tužna na doksatu i, oturivši đerđef, naslonila bi se tada na belu svoju ruku, a drugom bi se igrala sa dugim i bujnim kurjukom svojim, gledajući svojim velikim sanjarskim očima preko niskih krovova okolnih
baš kad se umotana u bundu, pošivenu zelenim atlasom, vraćala Zona preko sokaka od sestre Kostadinke, koja je u drugom sokaku stanovala, iskrsne Mane iz mraka i stade pred nju. Vaska se izmače uplašeno u stranu. — Lele, Vaske, pazi si!
tako razglavljene, pa ne može da ih sastavi, nego mu priteče u pomoć majka, udari ga jednom pesnicom odozgo po glavi, a drugom odozdo po donjoj vilici, dok mu jedva sastavi. A on se dere: „Ua, ua!“ A Mana oblio mrtvački znoj.
sokak, druga devojka“, a što bi rekao, to bi i uradio, jer bi svud dočekan bio, i priča bi se, verovatno, nastavila sa drugom nekom junakinjom pripovetke.
oči, razgovetno čita brojeve i nikad se nije zabunio da kaže od 66 da je 99, ili obratno, kao što se to dešava onom drugom, nekom Micku, koji sem toga i šušljeta kad viče, pa zato ga i ne mare igrači tombole.
Nukali jedan drugog, prestajali, pa se opet naklapali, otirali svoje debele seljačke brke, pili i nazdravljali jedan drugom, baš kao da se ništa u toj kući nije ni desilo...
Ama, kresni mu, brate, reci: popu pop, bobu bob!... Nego umotavaju to, kriju u kučine, te: simpatišu jedno drugom, te brak na levu ruku, te morganatički, te divlji, te neki nedozvoljeni i nedopušteni odnosi — i sve tako nešto.
je Manu kao jednog dobrog zanatliju i pričao im kako je lepo živeo s ocem njegovim, pokojnim Đorđijem, kako su jedan drugom u pomoći bili — on Đorđiji kad je zbog nekog krijumčarenja mogao da povuče, a Đorđija opet njega odbranio od nekih