Jakšić, Đura - PROZA
Moj predlog beše, naravno, za švajcarski sir. Nađemo na putu jednog đaka, koji beše nešto više uzrastom nego drugovi njegova razreda.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
negda alevi i sa plavom kićankom a sad ugasito mrk, od mnoge maščure i prošlih godina, fes, pa ga metne na kolac da ga drugovi gađaju.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Hvala vam, i... praštajte!... A ja ću pričati o vama onako kako mi drugovi i sinovi vaši pripovedahu; kitiću dela vaša kao što devojka kiti venac ivanjski; slaviću vas kao što vas gusle slave;
3. JARANI Aleksa Aleksić i Ivan Miraždžić bili su susedi. To su bili prvaci među seljacima. Iz mladosti dobri drugovi, pa su to ostali i pod starost kao domaćini u domovima svojim.
cucao, pa oni vedri i veseli dani, radni dani što su šalom začinjeni, pa oni lepi svečanici, pa kolo, pa prelo, pa drugovi... Svega, zar svega da se odreče?... Živi plamen goreo je u duši njegovoj...
kao on proleće kroz tursku ordiju, obarajući i povijajući kao oštra kosa zrelu šenicu, a naporedo s njim njegovi stari drugovi, Zeka, Surep, Krajčin, Zavrzan, Nogić, Jovan i Jovica — uzvikuju kao da vino piju i kose kao smrt...
Dučić, Jovan - PESME
PESMA 295 KAZNA 296 SVETLOST 297 SREĆA 298 PESMA O BOGU 299 DRUGOVI 300 PESMA O ŽENI 301 JEVREJSKA PESMA 302 SVETAC 303 ZIZEMA 304 SEME 305 STARI ZAPIS 306 PESMA HRISTU 307 NA
dva čoveka bili veliki kao dva božanstva: jer su bili jedini koji su u svom nespokojstvu nazreli dolazak novog Boga. DRUGOVI Kad se kroz huku noćnog planinskog vetra čulo da neko i po treći put zakuca na vrata, domaćin se diže da vidi ko je.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Jer ako ćemo pravo i objektivno, u čemu je Šaca umakao Timi? Obojica su bili školski drugovi, obojica učili latinsku školu, obojica isterani iz škole: Šaca iz četvrte, a Tima iz pete latinske.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
i kašljao pa kad je onu knjigu preveo on umro i nije ni dočekao da je vidi oštampanu i da mu kažu hvala, samo što su ga drugovi čestito ožalili. I četvrta, i peta stoji plakata i sve one ćute, gledaju ovamo u mene i opominju me.
„Uđite u one crvene magle, drugovi, što ste posle nas izdržali sve slomove od kojih su nam se kosti prevrtale, uđite vi, ali bez onih koji nas mrze“ I
“ I zajaukao bi glasno Jurišić da je sam u kući. Ali on tu nije sam, jer se u drugoj sobi skupili već drugovi unuka babinog Vladislava i skakavačka diskusija je započela, te on hteo ne hteo mora da je sluša.
„Danas, sutra, smesta... Dajte reč Aleksiju Jurišiću... čujmo... čujmo... čujmo... Drugovi... gospodo... čujmo... čujmo... čujmo... Danas... te crne tičurine reakcije... milioni... čujmo... čujmo... čujmo...
Afrika
On je nastavljao da ujednačeno i smotreno vesla dalje kao i njegovi drugovi, ali u stvari nekoliko dugih trenutaka ostade, jedini od nas u čamcu, fantastično i košmarski izdužen sve do zvezda.
Zatim, čučeći jedan pred drugim, braća, drugovi, ili mladić i devojka, ili mati i sin, oni plavičastim metalom okružuju svoje oči, senče lice, jačaju boju usana.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
A što je bilo najgore, posle se u garnizonu pričalo da mu to nisu namestili drugovi, oficiri, nego žene, da mu se osvete za neslane šale, koje je sa gospožicama i gospožama terao.
Pas će da trči, opet, veselo. Trčaće i ako mu jedne noge nema. Pacov živi i kad mu drugovi odgrizu jednu četvrtinu tela. Bika može da ubije jednom britvom u leđa. Traje tri sekunda.
Teodosije - ŽITIJA
A svi čuvši, umiliše se srcem i dušom. Uzevši reč, samodržac reče svima blagorodnima: — Drugovi i braćo i deco, poslušajte moju reč vama!
su izišli iz crkve, POŠTO su postavljene sjajne i bogate trpeze, samodržac otac reče svima blagorodnima: — Priđite, drugovi i braćo, i čeda vazljubljena, priđite sa mnom, da se poslednjim pirom sa vama razveselimo te da se rastanem od trpeze s
sveti arhiepiskop sede sa samodršcem bratom, i otvorivši bogorečita sveta svoja usta ka svima, reče: — Braćo i drugovi, i čeda u Bogu, saslušajte reč moju s pažnjom dostojnom vaše ljubavi, na vašu korist!
I odmah, kao da su ga posetili neki iz davnine mili drugovi, bio je veseo duhom, a ovim veseljem potvrđivaše se dolazak anđela Božjih k njemu i pokaza se neiskazano svetao u licu,
potok mutni stadoše ga vući, i po oštrom kamenju razdirahu telo njegovo, sami sebe podstičući i govoreći: „Požurite, drugovi, požurite!
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
I muškima služi kao žurnal: kako Šamika kakvu haljinu načini, to njegovi drugovi odmah po njegovom kroju naručuju. Nikad se neće sa kakvom ženskom usporečiti, i uvek će o svakoj lepo kazati, moderni
Znaš, Sofro, mi smo već od detinjstva prijatelji. — Jesmo, i ostaćemo do groba. — Bili smo uvek verni drugovi. — Tako je. — Jedan drugom smo potpomagali. — Tako je. — Nismo se nikad uvredili. — Tako je.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Kad mu brat i neki njegovi drugovi počeše govoriti o Rusiji i odlasku u Rusiju, on ih prvi poče prijavljivati vojnim vlastima i podmetati im lažne
Mada je, kao i ostali njegovi drugovi, morao da nauči da igra i igrao vrlo dobro, ona ga nikad nije odabrala i on je većinom morao da se klanja, uz umilne
Posle tih večeri, i on i njegovi drugovi obično su priređivali pijanke do zore, urlajući uz gusle, van sebe od rečitosti i snage.
Zagledanom u tu nakazu, njemu se i drugovi u ogledalu, nepomični pred jednim velikim, drvenim satom, čija se šetalica klatila tamo‑amo, žuta i sjajna kao Sunce,
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
prošlost kao zlu mađiju ne mogu nikad sa sebe da svuku, od kojih i zlikovci nepohvatani nadmeno se tuđe i kriju, i drugovi iz detinjstva beže za prvu na putu zaokuku. Za sužnje, care, pomilovane, za njihovo pomilovanje od vodeničkog kamena teže.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Patio sam kao ubogi đavo što mi je na grudi mogao da stane samo jelen i po, jer sam bio žgoljavko, dok su moji drugovi iz razreda nosili i po šest jelena kapitalaca u trku.
Matavulj, Simo - USKOK
Dobra vam noć! Onda stariji drugovi, iako su pomišljali da mali zna kao i oni sva čudesa, koje je vladika počinio i koja su se po narodu razglasila, ipak
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
stranim jezicima, da ih ne bih zbunjivao i sablažnjavao, predložih da napišem pesmu u koju će biti uključeni svi razredni drugovi i drugarice moje dece, poimence. O svakom đaku sam sročio po jedan distih.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Ruski učitelji, Maksim Suvorov, Emanuilo Kozačinski i njegovi drugovi, spremaju celu jednu generaciju srpskih sveštenika i učitelja na ruskom jeziku i u ruskoslovenskoj pismenosti.
Još 1810, tvrdio je on, drugovi u Beogradu smatrali su ga za »znalca srpskoga jezika«, a 1813, kada je bio sa službom u Brzoj Palanci, on je obraćao
Kao i njegovi književni vršnjaci i drugovi, i on je učinio nekoliko dramskih pokušaja u stihu. U Srbadiji za 1882. izišao je prvi čin njegove tragedije iz srpske
JOVAN DUČIĆ Rođen 1874,124 u Trebinju, u Hercegovini,* kao i njegovi književni drugovi Aleksa Šantić i Svetozar Ćorović, propevao je početkom devedesetih godina, pod jakim uticajem Vojislava Ilića.
Sremac, Stevan - PROZA
Naš Maksim je bio čovek dobar, meka srca. Kazne je izricao vrlo suvremene. Nije on bio kao oni stariji drugovi njegovi što samo kažu »odavde dovde«, pa onda gledaju u knjigu i preslišavaju, oni što se večno tuže na kašalj, te zato
Radičević, Branko - PESME
meseca jošte nema tuna; Docne danas on će obasjati, Ja ne mogu na nj'ga tu čekati, Srce mlado jošte jednom želi Sa drugovi da se proveseli.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Strikan ga preduhitri: — Ajd, ajd, ta nećeš valjda tražiti one stare opančine. Daće tebi drugovi cokule, pa ćeš biti ko kakav mladoženja.
Natmureni ratnici i sama odmah razvukoše usne. — Šta je, drugovi, može li se? — Može, druže komandante, može. — Da se varakamo i danas, a? Kao Mate s gromom. — Šta ćeš kad se mora .
Je l jasno, drugovi, a? A samom Iliji, otkad je dobio sat, zaista se nešto razbistrilo pred očima kao da pri sebi ima neku tajanstvenu
— Stali smo, stali u svako doba kad to naši svjesni drugovi narede — veselo kakoće kočijaš i zateže uzde. — O-op, da se stane bez diskusije, ovo je naša narodna cesta i naša
— Do mora, bako? — Tako je, kokice moja ćubasta. Pa ti tu, kraj mora, moju kukavnu bakicu spaponjaju drugovi, s njom u lađu, pa ljulj-tamo, ljulj-vamo, prevezu preko vode i sjave u jedan tor u nekakvoj fabrici. — Kakvoj fabrici?
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Svi u senci. Sviraju. Samo za Šabana, šupeljgdžiju, nema mesta. Izgurali ga drugovi ispred sebe, na svetlost. On pre krstio noge, pognuo se.
A još kad moj otac ne bi otišao, ne bi se znala slava. Njegova je pesma bila pesma!... Još i sada stariji ludi, drugovi mu, kad me vide, odmah pitaju da li i ja pevam kao on što je. Bez njega se nije moglo ništa, a kamo li slava.
ipak nije dao da on, Mita, na njemu to opazi, bojeći se da se time ne oslobodi i razmazi, pokvari kao ostali njegovi drugovi. A Mita je sve to znao.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
mi ne možeš dati i za svakoga od njih po jednu djevojku, onda ne mogu ni za sebe nijedne povesti, jer nijesam rad da mi drugovi reku da sam samoživac.
djevojke, i uzme blaga, srebra i zlata što je mogao ponijeti, pa se uputi onoj jami kroz koju ga spustiše njegovi drugovi; zadrma onijem užetom, te dade znak svojim ortacima da je tu. Ovi se tako isto jave opet odozgo da još čekaju.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Popeh se na spomenik Knezu Mihajlu Obrenoviću, naklonih se i rekoh mojim međunarodnim prijateljima: „Dame i gospodo, drugovi i drugarice, dragi gosti, imam naročito zadovoljstvo da večeras otvorim izložbu dela naše drage Anči.
Mama i matori s roditeljskim smeškom tipa „Mi smo s Anom drugovi, nemamo onaj ukočeni roditeljski odnos!“ stoje i cvrkuću: — Vratili smo se nešto ranije... — kao da to nije očigledno.
Gospodine ambasadore, dame i gospodo, drugovi i drugarice, gospođo profesor, dragi gosti i ostala poštena inteligencijo!
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
„Zašto me nisi slušao, druže?“ IV Na kraju šume, drugovi moji, i sada kuća malena stoji, stara je mnogo, zidovi sivi. I danas Mačak unutra živi.
! Eh, kad bi našli čarobni kraj, Crvenog Vrapca zavičaj!“ Jednoga dana, priča nam kaže, drugovi pošli da Vrapca traže.
Zanjaka Sivko: „Ovo tek valja, evo i čkalja!“ Zalud ga dalje drugovi vukli, uporni Sivko ne diže glave, zvali ga, zvali, skoro i tukli, al pusti ždera neće iz trave.
i pođe poslu svom, a usred gore, u istom trenu, Brkonja div se iz sna prenu i poče strašan lom: „Na noge, divi, drugovi smrti, ovamo gvozden bat! U mlinu starom ko bude sada, nije mu druge, glava mu pada, kuca mu zadnji sat!
Afrika zove nas, nama je tamo spas, drugovi, svi u kas!“ Veselo slonče trubi: „Hajdmo u gnijezdo staro! Bježmo od ljudi grubih! Pravac — Kilimandžaro!
Gromove čujmo, pa savez kujmo, nek đavo nosi rat! Dok sunca sija i jedan tračak drugovi biće pseto i mačak. Toliko puta ribu ti oteh u svom naletu grubom, varka te mnoga i brza noga spasi pred mojim
Jeseni jedne, tmurnoga dana, kraj mlina ja sam prošȏ tu me sretoše drugovi stari: Žuća i mačak Tošo. O ždralu bajku pričahu plavu, i meni čežnjom smutiše glavu.
Sećaju me se drugovi stari — otkad zajedno nismo! — i jutros, evo, iz kraja rodnog, ovakvo dobih pismo: „Moj stari znanče, što li mi
— Zdravo, brko! — drugi viče, a treći mi salutira: —Zdravo, druže pukovniče!“ „Čekaj, mali đavolane, drugovi se samo šale.“ „Zato i ja s njima kličem: Zdravo, druže generale!
Osta Murat, poslastičar stari i njegovi kolači „brdari“. A drugovi! Kome prvom prići, dok okolo spomenari kruže? Tihim glasom jedva progrgućeš: „Daj mi šapu. Doviđenja, druže!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Tu su bili svi moji drugovi i poznanici. A ovako, idem u nepoznato mesto, među tuđ svet. Seljaci su pristizali u masama.
Vojnici ga prate pogledom, starajući se da upoznaju mrtve. Jer tamo su njihovi rođaci, braća, drugovi... I nikad ih više neće videti. Potamnele i ugasnule oči njihove zure u daljinu, a tela su ukočena za večni pokoj.
se tešiti da smo imali i strašnijih iskušenja, pa smo, zahvaljujući našoj srčanosti i našim vođama, sve to prebrodili. Drugovi! Ja ne sumnjam da ste vi u stanju da se žrtvujete, kad dođe suđeni čas. Ovoga momenta otadžbina od vas to ne traži.
Vučko otvori oči i sa čuđenjem posmatra šta se oko njega dešava. Vide sebe raskopčana, a drugovi mu brišu usta od krvi. On mljasnu ustima nekoliko puta, i sa strahom zavapi: — Jesam li živ?
Jedan od pešaka zastade, pa zaviri u cev topa, a nišandžija pritvori zatvarač i on se trže. Smeju mu se drugovi, te zastadoše i oni da zavire. — A, dete mu, vidi kako je „išpalirano“. I tako neprestano, dok ne zamakoše.
Obojica su bili moji školski drugovi. Pozdravismo se srdačno. Kažu da su i oni iz one đačke čete u Skoplju, pa su ih pred ofanzivu razmestili po raznim
Smeje se i potpukovnik Petar i govori polako da ga oni ne čuju: — E, uživam kada se njih dvojica prepiru. Drugovi su iz detinjstva, i večito jedan drugom oponiraju. A ne mogu jedan bez drugoga.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
proleću sjajne, divne slike zamišljene budućnosti, ona se smeši tim slatkim sancima i u isto vreme čuje kako joj se drugovi gromko i veselo smeju. »Kakvo zlo, misli ona dalje : samo tek da se tako kaže.
— Učili smo gimnaziju zajedno.. Vi posle odoste nekud... u policiju. — Ha, pa što se ne kažeš, brate!... Drugovi iz gimnazije, pa se čine da se ne poznaju.
Ona se zanese, ne slušajući šta se radi oko nje. Kad iziđoše u portu, po svršetku službe, drugovi se upoznaše. Mesni učitelj je stariji čovek, već u godinama, prijatna, simpatična izgleda.
»To je pametan učitelj, mišljaše Ljubica, vidiš kako on to o svemu zrelo misli«... I ovi izmireni drugovi, videvši koliko su zaostali, pregoše na posao iz sve snage.
Gojko nije dobio premeštaj, to mu javiše drugovi, koji su se bavili u Beogradu. On sleže ramenima i poče upisivati decu u prvi razred. »Da se trpi!... reče u sebi.
A Gojko se samo smeši i gleda kako ti i on sad ima kuću i ženu i njemu dolaze drugovi na ručak... Sve baš onako, kao kod pravih kućevnih ljudi! I on izvesno sad predstavlja pravoga domaćina!
dođe lekar, mladić, okretan i živ, veseljak, pa još s praga udari šalu: on je naučio sa učiteljima, to su mu jedini drugovi u srezu. — Kad ti zastupaš ženu, kakvu li ona dužnost sad vrši?... reče on Velji, smejući se.
— Šta ću, znate!... Sramota je da naš čovek i drug luta po selima i traži časnike, a drugovi su mu tu pred očima... Ono do duše priznajem... nekako mi je, znate, nezgodno bilo; ceo dan sam bio onako, nekako...
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
DARA: Sigurno da mislim! I sigurno da će preduzeti! TOMANIJA: Šta misliš šta? DARA: Zasad ništa! Ništa, dok drugovi ne izvrše planiranu akciju! TOMANIJA: Što nećeš da mi kažeš kakvu akciju?
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
To me je podsticalo da i ja pišem. Moj otac, Toma, učio je školu u Hodmezoevašarheliju. Na fotografijama, on i njegovi drugovi, već brkati, liče na mladiće u romanima Laze Nančića. Toma nije voleo školu, a bio se potukao sa profesorima.
U šajkači. Naime, kao što rekoh, mnogi naši drugovi, Srbijanci, došli su na Univerzitet, u vojničkoj, pohabanoj, uniformi, i nosili su na glavi šajkaču.
Dolazilo je i do nemilih scena, zbog toga, na ulici. Neki naši drugovi, najposle, koji nisu skidali šajkaču, a nisu pozdravljali bili su odvedeni u Upravu grada i pohapšeni.
Na Univerzitetu, sa gomile cigalja, ogorčeni govornici, predlagali su sad da se napadne Uprava grada i naši drugovi oslobode silom. Policiju je čuvao čitav vod žandarma.
Policiju je čuvao čitav vod žandarma. Neko je tamo, međutim, tog dana, bio pametniji, i naši se drugovi uskoro pojaviše među nama, nošeni na rukama, slobodni, sa šajkačama na glavi.
Bilo je, među tim uzrocima, čak i vrlo prijatnih. Moji drugovi su bili otišli u Pariz i ja sam pošao za njima, da ostvarim svoju davnašnju želju.
Veli, preko toga da pređemo. U redu. Odlazim u logor puka i nalazim da su moji drugovi, oficiri, zaista, šareno društvo. Potporučnik Lukšić, sa mnom u istoj četi, odličan oficir, ne priznaje novu državu.
1924. LAMENT NAD BEOGRADOM JAN MAJEN i moj Srem, Paris, moji mrtvi drugovi, trešnje u Kini, priviđaju mi se još, dok ovde ćutim, bdim i mrem, i ležim, hladan, kao na pepelu klada.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
VOĐA Braćo i drugovi, saslušao sam sve govore, pa vas molim da i vi mene čujete. Svi nam dogovori i razgoVori ne vrede dokle god smo mi u
— Pa šta je bilo s njim? — Propao je, siromah. Nema nigde ništa, a i službu mu državnu ne dadu... Budala! Njegovi drugovi po školi kakve lepe položaje imaju, a on tako! Nije mu niko kriv.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
greje blago i toplo i rastapa oštru jutarnju svežinu, a naš se lanac ljulja i kreće, penje i spušta i sve grabi unapred. Drugovi oko mene preskaču, provlače se; pri kakvom nezgodnom skoku opsuju krupnu psovku, namršte se, i onda vidim, da kod njih
« — Istina, cele mu godine istorija »ne iđaše od ruke«, i ako su najslabiji mu drugovi iz nje imali trojke i četvorke, ali ipak je on, u koliko se seća, redovno pratio i učio sve lekcije.
On i ne ču kako se drugovi dogovoriše o znacima za saopštavanje godina. A imena behu ispisana plajvazom na tabli, na katedri, na zidu, pa i na
»Da padnem... sad je vreme... Ali — sramota! Zar da me gledaju drugovi kako se valjam po prašini. Neću!... Dakle: pao!... ja pao!«... Profesor pogleda Čiču. — Dosta!
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
„Pomamio se!“ rekoše drugovi iza njega, jer oni ne bjehu čuli one riječi. „Pomamili smo se svi!“ viknu konte, okrenuv se živo i prišavši k svojima.
I dalje šćaše konte da priča da ga drugovi htješe slušati, no oni naelak krenuše doma. Velika je vreva u gradu bila; trgovci, osobito bakalini ne mogahu odoljeti
“ upitaće Milan gotovo ijetko. „Hoćemo, no...“ „A, glete, braćo, vrću se!“ reče Janko, kao prestravljen. Drugovi mu nasmijaše se. Turci, zbilja, svrnuše s puta na jednu ledinicu.
“ „Tako je, valaj!“ potvrdiše mu drugovi. „A da — što bi? pričajte ljudi!“ reče medik. „Razvrže li se ta vjeridba? Neće li ga djevojka, što li?
Ovaj ga poče ljubazno zadjevati i šaliti se s njim, kao u sretna vremena, kad bijahu drugovi u praškoj vojničkoj školi. Sluga Mita, i on malo začuđen, izađe da konje obiđe i naredi. „Ti si vanredno veseo, Jan!?
Često kuršum ne prozuja kroz prazninu u zalud no zapne za noćno zvijere; vujo, ako ima još duška, stane zavijati, a drugovi mu svi u jedan glas pripomognu. Tada čobani, po glasu, po sigurnu tragu, primaknu se i odgone ih.
Ranjeni ležahu u kraj ognja, a ona dva mrtva, pokrivena strukama, ležahu podalje na gomili šušnja, što im njihovi drugovi podastriješe. Kad se ljudi odmoriše, posjedaše svi u kolo i pripališe čibuke.
Zatim izvadi sa dna neki zamotuljak u suknenoj krpi i tresnu njom o ledinu, da čuju drugovi kako unutri zveči. Gotovo svi se nasmijaše tome.
„Hoćemo li pare najprije?“ „A da kako!“ odgovoriše drugovi mu u glas. Simo prostrije svoju struku a zasuka rukav, pa uzimljući po punu šaku dukata, ispustaše ih, brojeći glasno.
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
(Vraća se za šank) MILE: Ovaj drug Vilotijević, sa govornice! Zajdno smo išli u zanatlinsku, bili smo sjajni drugovi, par ekselans! IKONIJA: Kakav par? STAVRA: Lepo ti čovek kaže: par ekselans! IKONIJA: Vidi ti njih!
VILOTIJEVIĆ: To sam i ja govorio, zgovornice, i to godinama... Al, kažu drugovi, nisam ništa uradio... PROSJAK: Tebe, vidim, pritisno veliki kamen! VILOTIJEVIĆ: Nije to lako nositi!
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Meni je ime Grgo, zvaćeš me šjor-Grgo. Ladaj se lipo, a ja ću te u svemu poučiti. Ali, svr svega ne budi kâ ovi tvoji drugovi. Ajde sad tamo, odmori se.
Večera prođe istijem redom kao i ručak. Drugovi ga i ne gledahu, a kamoli da bi ga zadirkivali. Striko Balegan namignu Bakonji, kao da hoćaše reći: „Viš da dobre šake
— zapitaće gvardijan đakona Čimavicu posred graje. Čimavica smignu ramenima pak izađe. Dundaka nagonjahu drugovi da nazdravi svakome fratru, a uz svaku zdravicu da iskapi po čašicu.
— Ne boj se!... Izlazi!... Ta znaš da Brnu ni lubarde ne bi probudile u prvome snu! — sokole ga drugovi. — Ajme meni! — šapti Bakonja, ali pođe za njima niza stube u dvorište.
— Bog da te prosti, i ti si više odjednom ovuda slazio!... Izrecimo barem po jednu „Zdravu Mariju“ za njegov pokoj! Drugovi ga, šapćući molitvu, stigoše, pak položiše ljestve vrh Felicijana, pak izađoše iz groblja. — Sad odanimo najprije!
Onda Bakonja odahnu i poče se udvarati Baleganu, više nego obično, pričajući mu koješta i smijući se. Drugovi ga, mamurni, pogledahu začuđeno, pa odoše. Onda on zamoli Grga da ga izvini kod strica.
To ču Mačak, pak ispriča družini, a na to Bakonja udari u plač. Zaludu su ga drugovi tješili, zaludu ga i Balegan mazio, on jednako lijaše suze.
Kriv sam, te dosta, što sam te držâ za druga!... — Nećemo tako! — umiješa se Bujas — nego ćemo da budemo pravi drugovi. Šta je tebi teško, to ja razumim, jer je i meni teško bilo spočetka.
Sa konja je curio znoj, a konjik ne izgubi onaj vijenac luka oko vrata ni vatralj iza pasa! — A viteže! — viču mu drugovi. — Je li ja? Je li? Ja kâ velju... — Nosi te vrag beštijo! — progovori Naćvar — koji jedva dođe k sebi od čuda.
“ — Zato što su prikovođani poveli krave, šjor!... — „A zašta su i poveli?“ — Zato što nisu imali svoji, šjor!... Drugovi se malko smijahu, a Bakonja, blijed, prostrijelja ih očima i stade da ih grdi: — I vi ste sluge svetoga Vrane!...
— Pa ajdemo da štogod pojidemo. Nećemo, zar, da sad još crkavamo od gladi — reče Brne i ode prvi. Drugovi mu zapečatiše vrata, a na prozorak staviše dvije palice na krst, pa ga stigoše u ručaonici, gdje Grgo iznese zelja i
— odgovori Naćvar. — A odakle bješe i čegović? — Bija je iz Zelengrada i zvâ se Grgo Prokasa... Harambaša i drugovi mu pogledaše jednog okoštog pandura, koji zavrti glavom.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Kao student borio se protiv njega, ministra. Šta će reći moji bivši drugovi? Bivši? Vukašin je ukleštio glavu među ruke što drže drvene šipke na prozoru. ...I ta fatalna ljubav.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Nisam mogao ništa da kupim. — Koji je đavo ušao u njega? — pitali su se roditelji, a oko dečaka je rasla praznina. Drugovi su već otvoreno bežali od njega, ribe i rakovi zavlačili se u dubinu, jer ih je gađao kamenjem i otkidao im štipaljke i
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Odjednom na licu toga čoveka, možda Petra, vidi ružnu primisao i vidi kako ga njegovi novi drugovi čudno opkoljavaju. Iznenađenje, kao prasak, puca u njemu i, u trenu, on gubi dah a onda se maša za kuburu.
uzbunjeni i činili su šta mogu, a brod je ipak, neumitno, plovio od Beča ka Beogradu, gradu na međi onog nestajanja. Drugovi Rige od Fere, njih sedmorica, još su se nadali; Riga, odavno, nije.
Njegovi drugovi radije su ostajali u unutrašnjosti broda sigurniji onda kad su, u teskobi, povezani istom strepnjom. Riga je radije
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
On pozva starijeg učenika koji se zvao Satiros, no kojeg su njegovi drugovi nazivali u šali filozofom. Pun samopouzdanja, iziđe on pred svog učitelja.
hoću da se nauživam života dok mu je još vreme, a kupatilo nek onda spere sa moje duše svu njenu nagomilanu putnicu“. Drugovi se raziđoše smejući se.
geometričarove sobe za rad, ne posumnja da se tu nalazi domaćinova riznica, pa pohita da je otvori pre no što je njegovi drugovi pronađu. Arhimedes ču kako neko obija vrata njegove sobe. Usplahiren povika: „Pljačkaška stoko!
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
I zavaljen tako ugodno stadoh razmišljati o pobratimu kome idem u goste. Drugovi smo iz detinjstva i za sve vreme đakovanja bili smo nerazdvojni, najbolji drugovi.
Drugovi smo iz detinjstva i za sve vreme đakovanja bili smo nerazdvojni, najbolji drugovi. Rastali smo se po svršenim studijama, a jednoga dana pre ratova izvesti me da će da se ženi i pozva me da dođem dva
Pa se najedanput razdragano uskomešaše oni što pristizahu na uzvišicu: — Eno mora, eno mora! — Ej, drugovi, eno mora! — Je l' ono more? — Šta? Slave mi eno mora! — More! — Gle! Gle! — Eno mora!
— Petronije Svilaru, razmisli se dobro; svi su, eto, tvoji drugovi priznali. i debeli, obrijani civilni policajac priđe mu bliže.
A mi se igrali, nad našim glavama visoko lete šareni zmajevi, pored dućana prolaze naši nestašni drugovi čujemo njihovo veselo klicanje, mame nas, zadirkuju.
smo iskreno molili dobroga Boga da se on upali, da izgori, sasvim da izgori i da ga nestane, pa da slobodni kao naši drugovi koji ga nemaju, koji ga nikada nisu imali, izletimo na burno igralište kod česme.
I ponešto već o tome znaju intimni moji drugovi koji su još slučajno živi i pred kraj one okupacije bili sa mnom u simpatičnoj rezidenciji Esad-pašinoj, u čijem smo
Povratila me je najedanput svetlost jedne male vojničke lampe, kojom su me, gunđajući, tražili zabrinuti drugovi po onom visokom korovu perunike u Avdi-begovoj avliji. A kad me pronađoše preneše me nosilima u konak.
Mislio je i o tome kako će ga tamo u varošici dočekati i saučešćem obasuti i njegovi drugovi u kancelariji i susedi, i svi drugi znanci i prijatelji.
Nas dvojica, najbliži i najbolji drugovi čoveka koji je bio uzrok svega ovoga, nismo mogli tamo ni da pristupimo. Tada, pred grobom, pritisnutim sa svih strana
Ne raspoznaje se, možda, ni tvoje ime na malom drvenom krstiću kojim su tvoji drugovi što su te voleli obeležili mesto gde ćeš večno ostati.
I dok je iz male rane tekla krv tvojih mladih godina, a ti ležao na zemlji okrenut suncu koje se rađalo, dotle su tvoji drugovi na tvome izbezumljenom licu morali čitati očajan i jasan izraz: Jadna moja majko! 10. septembar 1916. ČUJU SE TOPOVI...
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Vjerovao sam da po opipu razaznajem „desne” jabuke od „lijevih”, one „u kojima gori” od onih „ugašenih”. Drugovi bi mi vezali oči, okretali me uokrug sve dok ne bih potpuno izgubio orijentaciju, i tad me vodili od jabuke do jabuke,
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Jad i nemaština bili bi mu večiti drugovi... A ovako, zar je bolje?... O, teško li je to!... I baš se mora, baš nema drugog izlaza, do u goru? Nema, jamačno nema.
Nastupio je poslednji trenutak. Đurica slučajno pogleda na vrzinu, gde mu behu sakriveni drugovi, i tamo spazi dva sjajna oka, koja ga sagorevahu gnevom i srdžbom...
I naposletku, drugovi su se revnosno čuvali. Doznavali su iz ranije za namere policiske, pa su se složno starali da ih osujete.
ulice, pritisla samu zemlju, pa stoji tako nepokretna n sumorna, kao da se i ne misli nikad dizati sa grešne zemlje.... Drugovi prođoše zabrančić, koji se pružio iza varoši, pređoše potok, pa stadoše uz jednu ogradu, koja je jednim krajem
Vrata se počeše otvarati... Drugovi prihvatiše vrata ozdo, poneše ih u stranu i otvoriše sasvim... Slaba, bleda svetlost pokaza im unutrašnjost kuće,
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
mi ne možeš dati i za svakoga od njih po jednu djevojku, onda ne mogu ni za sebe nijedne povesti, jer nijesam rad da mi drugovi reku da sam samoživac.
djevojke, i uzme blaga, srebra i zlata, što je mogao ponijeti, pa se uputi onoj jami kroz koju ga spustiše njegovi drugovi; zadrma onijem užetom, te dade znah svojim ortacima da je tu. Ovi se tako isto jave opet odozgo da još čekaju.
Žao mi je bilo, pa sam često u sebi govorio: „Nesta blaga, nesta prijatelja!“ A znaš kako su se moji drugovi obogatili? Oni su kupovali boce rahatluka, a svaka boca nije vredila nego trideset dukata, pa su tako od svake boce
Uzmem jedan almaz, i odem u čaršiju da ga prodam. Kupim haljine, i postanem opet bogat. Drugovi moji uviđeše da ja imam para, pa me počeše sebi zvati, a ja ih nijesam ni pogledao.
Onda će jedan reći: — Ene, drugovi, ožednela ona vrba pa ne može da dohvati vodu. Hajde da je napojimo — sevap je. — Pa kako ćemo, — upitaju ostali —
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
Odmah sam je izvukao. Ponovio sam isti postupak više puta i metod se pokazao nepogrešivim. Kada su moji drugovi, koji uprkos dobroj opremi, ništa nisu ulovili, došli do mene, pozeleneli su od zavisti.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Na taj dan prvi put sam javno govorio. Uspeh je bio preko svakog očekivanja. Moji nestašni drugovi ovoga puta nisu se smejali; naprotiv, zanimao ih je moj govor i to me je jako ohrabrilo.
” Na to moji drugovi odgovoriše sa ”Živeo knez Srbije!” Mađarski činovnici zabeležiše sve što se događalo za vreme bakljade i nakon
No, konačno sam se upisao u školu gde sam ubrzo primetio da me školski drugovi gledaju u čudu i kao da se pitaju iz koje sam zemlje i iz kakvog podneblja došao.
Osećao sam se tada kao Englez koji prima plemićku titulu. Ali moji drugovi u tvornici, pa ni Ajlers, koji me je ovde doveo, nisu pokazivali ni znaka zavisti.
Pobudio sam njegovo saosećanje i osetio sam da sam stekao novog prijatelja. Zato su se moji drugovi ustručavali da me pozovu i uključe u svoja razna udruženja iz bojazni da im neću moći izići u susret i da će me to
Moja pobeda je bila brza i potpuna, a moji drugovi su me zatim nosili u trijumfu u Fricov salon, u blizini Koledža, gde su dizali čaše u čast ”Mihajla Srbina”.
Od tog dana moji drugovi su me zvali po imenu i ophodili se prema meni kao da sam istaknuti potomak Aleksandra Hamiltona.
On je svakako bio lep primer klasične skladnosti, ali su njegovi drugovi zahtevali i veću vannastavnu aktivnost. On je ličio na mladog Alkibijadesa po odgoju, izgledu i pozi, ali ne i po
Obećao sam mu da neću štedeti truda samo da pomognem Vintropu. U početku Vintrop je dobro učio. Ali njegovi drugovi u Tenis klubu, u Rokevej lovačkom udruženju i u Njuportu, bili su iznenađeni i tražili su uzroke Vintropove monaške
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Dok ga je otac ostavio, gorko je zaplakao. Bio je izgubljen u nepoznatome, nemilosrdnome svetu. Svi njegovi drugovi bili su jači i slobodniji.
Prišao je svojoj majci čist i vedar. I tu čistotu i vedrinu duše nisu mogli da zbune njegovi bivši drugovi. Dvojicu od njih iskreno je voleo.
Sada polje i more miriše. Drugovi dočekuju u osenčenim zaklonicama curice što se iz polja vraćaju. Te curice, nabreklih crvenih usnica kao smokve
Te curice, nabreklih crvenih usnica kao smokve pucalice iz kojih se slatki sok cedi! Drugovi se njegovi kupaju... i planduju. Nije mogao da izdrži. Bila je ta noć topla, upečatljiva, mesečevom svetlošću prelivena.
I koliko boja, šara... I, gledajući u pučinu, oseti da mu se u dušu uvlači neka čudna mekota, pitomina... Ali drugovi ne čekaju, pa, diveći se, požuri nizbrdicom da ih stigne.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Zagledan u tu nakazu, njemu se i drugovi u ogledalu, nepomični pred jednim velikim, drvenim satom, čija se šetalica klatila tamo-amo, žuta i sjajna kao Sunce,
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Ah, avaj!... Meni otide kosa uvis i htedoh da vrisnem, kad za obližnjim stolom čuh kako moji drugovi Skakaljević i Zafirović, sakriveni gotovo, prigušeno jecaju.
Petrović, Rastko - AFRIKA
On je nastavljao da ujednačeno i smotreno vesla dalje kao i njegovi drugovi, ali u stvari nekoliko dugih trenutaka ostade, jedini od nas u čamcu, fantastično i košmarski izdužen sve do zvezda.
Zatim, čučeći jedan pred drugim, braća, drugovi, ili mladić i devojka, ili mati i sin, oni plavičastim metalom okružuju svoje oči, senče lice, jačaju boju usana.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
), već što on treba da je svud. Vidite li gde ce bije krvav boj čak tamo preko Morave. Tamo vaša braća i drugovi već gone i lome dušmane naše. Nemojte da vas oni osramote na junačkom megdanu.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Možda su ovde bili zakloni prilikom borbi poslednjih dana. Okolo nas kao da vri. Bombe, puške, mitraljezi. — Drugovi, zašli smo u našu zemlju! — dopirao je nečiji glas. Ja l’ reče!... Masa polete, i kao da me ponese. „Ura! Ura! Ura!
— Otkuda se njih dvojica poznaju? — pita Pera „Đevrek“. — Kapetan Voja je svršio akademiju u Petrogradu. Sigurno su drugovi iz korpusa — objašnjavao je Brana. Bilo je prošlo podne kad smo krenuli u logor uskim ulicama Vodene.
— On se okrete Kosti i važnim glasom: — Znaš, barone, pravo je. — Hoću, grofe. Drugovi smo u smrti... možemo i u životu. — Jest, barone... Gađamo isti cilj na položaju, pa možemo i u Solunu...
Čuo se samo šum sa tavanice od miša, koji je grizao gredu. Iz daljine je dopirao potmuli pucanj topova. — Drugovi! — progovori komandir.
Lice njegovo kao da se zgrči, a oči blesnuše. Prelete pogledom preko vojnika i progovori odlučnim glasom: — Drugovi, u ime Boga! — Ona petorica koji su određeni da napadnu objavnice, neka iziđu!... Vi znate...
— Ne dirajte ga! — veli komandir. — Oni su nam jedini drugovi. U mojoj zemunici ima jedan, koga ja hranim. Neki put mi u tome i vreme prođe.
— uzdiše glasno Radoslav i briše znoj sa čela. — Boro, druže, poslušaj me... vrati ove vojnike. — Oni su moji ratni drugovi. Kad nešto zgreše izudaraću ih. Ali kad lumpuje njihov komandir, imaju da se vesele zajedno sa njim. Je li tako?
Radoslav se široko i dobrodušno nasmeja. — Šta da im radim!... Oni su ipak dobri ljudi i moji drugovi... FRONT I POZADINA Ima već duže vremena kako niko ništa ne govori.
Ali vreme je izbrisalo natpis. Na jednom zaravnjenom platou ostao je mermerni krst, koji su podigli drugovi nekom svom poginulom prijatelju. U jelovoj šumi, sa leve strane puta, nalazio se neki venjak.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Istini drugovi naši tuže, Za glasom čeznu serpskoga varvita! Više se penji slave na lestvicu. Prepona tmu tih ljutih seci, K dverma
Gdi sam se rodio, mlade proživio s drugovi dane, Tu nek’ me, stara, sa starima ljubima pokrije zemlja; Serbije unuci da se po grobnoj mi igraju travi!
Poznato je kako je omladinski pokret (L. Kostić i drugovi) vešto i sa uspehom organizovao igranke, pokladne zabave i balove radi propagande svojih ideja.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
STANIŠA: A uvreda? MIRA: Mene ražali.... STANIŠA: Mene raspali — Al’ evo braća tvoja, moji drugovi... (Bogdan, Boško i Stanojlo.) BOŠKO: Uteče! BOGDAN: I neranjen. STANOJLO: I nesahranjen.
— ČETVRTI SERDAR: Kô što se veče seća zorice. — KNEZ ĐURĐE: Čuli ste valjda. Otaca mojih sedi drugovi, S kakvom je silom Turčin pošao Da gora ovih pleme slobodno Ili u hladno gvožđe okuje Ili iseče.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Mladen bi video kako bi se tada svi iz okolnih dućana, očevi drugovi, prijatelji, odmah dizali, izlazili ispred dućana i nemo se klanjali, pozdravljali ih kao da su time hteli i oni da se
Pa i ostali drugovi mu koji iz mehana izlaze, izlaze krijući se, žurno, i zamičući u sporedne ulice. A i oni, opet, ne idu kućama, već u
Ćipiko, Ivo - Pauci
— upita ga. —Zašto? Fala vam, k'o gospodaru i boljem od sebe, ma ča ne valja, ni nikomu drago. I obojica, kao stari drugovi, u hodu i istiha razgovarajući, odmicahu polako. Mjesec je lijepo otskočio i naginjao k zapadu.
I dok su mu drugovi zaviđali što ih ostavlja, on se tužno spremao na taj daleki put. Majka mu pripravljaše potrebu za preobuku.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
To su, bez prigovora, prihvatili i svi moji drugovi, i to nije bilo osporavano do svršene mature, iako nisam bio ni vredan, ni ambiciozan.
U utrobi ovog diplodokusa našli bi dovoljno mesta Odisej, Menelaj, Mahaon, Epeus i svi njihovi drugovi, pa zato nije ni trojanski konj bio veći od ovog čudovišta.
Stanković, Borisav - TAŠANA
Grk, kafedžija ARSENIJE, klisar Mironov BEKČE, otmeniji prosjak-pijanica JUSUF-BEG REŠID-BEG DžAFER-BEG AHMED-BEG } Drugovi Saroševi I i II BRATSTVENIK Mladenov DVA DEČKA Tašanina MITA, unuk Tašanin DIMITRIJE, momak kod Tašane JOVAN, novi
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
„Bogami će ovaj naš Kosta umreti kao pravi pravcati muškarac. Ko bi to mislio!” — govore „drugovi i prijatelji”. Kad padne veče, i svi se raziđu, onda Ristana još ima da sluša neku politiku.
Kad je Pavle bio u petom razredu gimnazije, svi su njegovi drugovi znali za dve stvari: da Pavle piše pesme; i da uvek ima novaca i zna neki osobiti sistem rukovanja novcem.
i da kupim jedan državni papir — rekao je Pavle jedared pred drugovima, pokazujući pri tom kako se seku kuponi. Drugovi pogledaše u Pavla, ali se duže zadržaše pogledima na drugu Branku Kaleniću: „Ako Branko ne zna šta je to, niko ne zna.
Tek kad su drugovi čuli koliko najmanje stoji taj „državni papir”, zaoriše se zvižduci i usklici, i dođoše mišljenja slušalaca.
Samo pucnem prstom, a moje krajcare me poznaju, i odmah izlaze. Pavle sedmoškolac bio je već, kako su drugovi govorili: „isturena ličnost”. Govorilo se to i od šale, i s priznanjem, pa i sa zavišću.
— Pavle, jedi, inače ćeš ostati u direktorovom kabinetu za kosture — šalili se drugovi. Od oca je Pavle imao lepe oči, obrve i trepavice.
Pavlovi roditeli žestoko se sporečkali zbog novina. Najzad je stvar stigla i u osmi razred. Neki drugovi počeše osuđivati Pavla. — Uobražen je. — Pravi se važan. — Nije čudo, stalno je od Nemaca učio klavir.
Sve zaćuta. Mladići bolje nego odrasli osete da je ogovaranje zlo, da se niko ne može ocrtati jednom pričom. Osetiše drugovi Pavlovi odjedared da Pavla nisu iscrpli. Setiše se da ima nešto i na onoj drugoj strani čoveka.
Devojčice su po tom žmirkanju znale koliko je sati. Branka nije baš bilo lako očarati. Drugovi su ga zadirkivali. On se branio: — Ne vidim, brate, i svršeno! Ne vidim ni devojke. Vi ne znate šta je to ćorav čovek.
U kući Brankovoj praznik. Divan, čisto duhovni praznik, kakav zasija u siromašnim kućama kad i tamo zađe nada. Drugovi larmaju. Vladimir Ribarić drži govor. Pavle i Milan grle Branka.
— Evo, sine, meni je sad kucnuo najlepši čas, i sat meni više ne treba. — Ura, ura! Drugovi se kucaju, ispijaju do dna, pevaju. — Gospa Leposava, majka Brankova, peva s đacima; gospodin Toma plače.
Uostalom i Branko profesora, svojim kratkovidim očima. Drugovi ga zadirkuju, Branko priznaje: — Ma jeste, volimo se, a ne vidimo se.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Stambolić poče da se znoji i previja, koje zbog padeža a koje zbog nevolje radi koje je molio da izađe. Šapću mu drugovi i dobacuju, a Stambolić se oznojio, pocrvenio, digao jednu nogu i uvio je oko druge, pa najzad, kad doču reč koju su
i dobacuju, a Stambolić se oznojio, pocrvenio, digao jednu nogu i uvio je oko druge, pa najzad, kad doču reč koju su drugovi dobacivali, on dreknu: — U avliju! — Tako, sad je pravilno, sad možeš ići! — veli profesor. — E, sad je dockan!
pre Voroncova kadri bili pretvoriti petla u kokošku, i obratno, i onda nikako čudo nije što sam ja, kao i mnogi moji drugovi, vraćao se sa table gde sam govorio lekciju sa uverenjem da sam dobio četvorku, a ona se — jus u on, on u debelo jer,
iz prvog razreda gimnazije i idem, idem, idem i posle nekoliko godina vratim se opet u prvi razred gimnazije, dok moji drugovi uče već četvrti.
Ja sam, na primer, vrlo lepo, kao i svi moji drugovi što su, znao šta je to svirala: cev od drveta koja svira kad se u jedan njen kraj duva.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Zarobljeni!... Strašno i bolno saznanje. A ono, drago i milo, izraženo u pojmu: porodica, zemlja, drugovi, kao da se otkide sa moje duše, i ostade samo skelet. Zanemeo, kao u bunilu, slušao sam razgovor. — Šta ćemo sad?
Zar da sinovi naši ukazuju prstom na oca izdajnika... Drugovi... 3emlja vapije za osvetom, porodice vaše vas preklinju da ih oslobodite...
Zar da napustimo slobodu našu, i da savijemo dobrovoljno glavu pod ropskim jarmom? Nikad!... Nikada, drugovi! Ja vas ne zadržavam. Ko hoće neka ide. Ali sada je došao čas da vidimo: „Ko je vera, a ko nevera!
Izdajnik. Teška je to reč — izdajnik... Jer Kralj je sa vojskom, njihove starešine... drugovi... A opet, u zemlji su ostali stari roditelji, deca. Ali, teška je reč — izdajnik!
Na drugoj obali žurno su se oblačili, cvokoćući zubima od zime. Male rastom prenosili su veći drugovi na leđima. Neki su pokušavali da nalože vatre, da bi se zagrejali.
A kod susednog ognjišta jedan je umirao. Drugovi su mu podmetnuli torbu ispod glave i ostavili ga tako da umre. Podnarednik Gruja reče da je već u agoniji i ne zna
Imalo ih je koji su ječali bolesni, pa su ih drugovi nosili i smeštali u jedan hodnik da ih ne bi preskakali. Na mnoge je nepovoljno uticala sinoćna obilna hrana, jer su im
Za vreme dugih noćnih bdenja na osmatračnicama, ili u rovu, stariji drugovi pričali su svoje doživljaje iz mladosti. Bili su neiscrpni.
Ali... nastao je ponor. U ovom vrtoglavom nastupu mnogi naši drugovi pogubili su živote, ili su postali ruine čije su patnje toliko snažne da se i ne sećaju više prošlosti.
Iako sam među ljudima, osetio sam samoću i bilo mi je žao što sam napustio osmatračnicu. Tamo su bar moji dobri drugovi... Šofer svira da mu se sklone s puta komordžije i psuje na sav glas. Oni mu odvraćaju sličnim rečima...
Šantić, Aleksa - PESME
Ta gomila sveta dosadom me kinji, I drugovi sami teret su mi sinji; — A ta je sva meni stoga došla čama Što se moja draga sad zove ''madama''.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
I šta je bilo potom? Blaženi se okonča sečenjem glave, a njegovi mili drugovi primiše smrt istim načinom pre njega, moleći mu se što su mogli lepše da oni svrše pre njega, te da njegovu smrt očima ne
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Nije se bojao ni mnogo starijih i većih od sebe i smjelo se zalijetao na njih frčući kao srdit mačak. Drugovi su ga voljeli zato što je bio vesele ćudi, okretan, otvoren i veliki majstor za pravljenje najrazličitijih igračaka:
Jovanče, opet, jedva čeka kad će i ostalima moći da povjeri šta su otkrili. — Samo dok vidimo kakvi su ovi naši drugovi, znaju li tajnu čuvati — opominje on Mačka. — Stricu bih već i mogao kazati za pećinu. Mogu i Vanjki i Niku.
— Tako je, to i ja velim, bojs! — ozbiljno dodade Nik. Stric samo ućuta. Morao je priznati da njegovi drugovi imaju pravo. Iznenada se rastuži.