Radičević, Branko - PESME
Prođe zatim do pola godine, I ja ću se oženiti, sine, Svi mi druzi na veselju bili, Tu igrali, rujno vince pili — Rada samo ne bijaše moga, Jer od stida zvat ga nisam mogâ...
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
) Kao da izginuti voliju no sedeti po boju goli u kolu Za njihovu se dušu moliju i tela da im ne skvrne veštice Druzi da budu slobodni od besa Strava Ubijen je gospodar naš ide glas i jed plaču senke suze vinogradi ubijen je između
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Nek se oni vrte kao šaren vrt, ko će nam zabranit da volimo smrt. Ulice su nam deca i druzi, neće naš stid u čedu da puzi. Nije za život tvoj pogled ohol, nego za slast i san i bol.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Zadružna kuća teče imuća. — Ortačkoj kobili rebra se broje. — Bolje samost nego li zla družba. — Druzi me čuju, a ja se znam. — Više vide oči nego oko. — Uzdaj se u se i u svoje kljuse.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
“ Sestro moja, sele, Tebe melem vida, Mene tuga mori, Srce mi se kida; Reci tvojoj druzi Oh, ne reci, ćuti, Ne znam ni sam šta je Što mi dušu muti Aj, rumeno čedo, Proleće i cveće, Ja znam onu pesmu: „Oj
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Nigde kao ovde nisu tako sljubljeni život i smrt. Nigde kao ovde nisu tako verni jedni drugome: pravi druzi! Iza groblja ređaj u se vrtovi grčki, turski sa zatvorenim vratima, džamije ispred čijih česama kupe se deca, retki
Lampa se dimi i tek žmiri, unutra je sparno i zadušljivo; nenaviknut teško bi mogao da izdrži. Njih dvoje, kao druzi, leže zajedno na jednome krevetu. Od vrućine do pred zoru ne mogu da zaspe, a grđe se znoje no kad su na radnji.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Ej, da ne buja što tome smeta A mi da nismo pastorak sveta: Danas bi ovde kô plačni druzi Stajali Nemci, Angli, Francuzi, I Arpad poslô b’ unuke svoje Uz sve Slovene tu da postoje.
Moji druzi krčiše mi puta, — „Ono j’ Rački! Sastani se s njim!“ To je bilo na sprovodu samom, Gde osećaj zagušuje reč.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
“ Sestro moja, sele, Tebe melem vida, Mene tuga mori, Srce mi se kida. Reci tvojoj druzi — Oh, ne reci, ćuti, — Ne znam ni sam šta je, Što mi dušu muti.
Kliknem: Oče, majko, ljubo, Druzi, deco, sejo moja! I suze se moje suše Na svetlosti toga spoja. Kroz smrt samo valja proći, Pa ću s’ i ja s njima
Oj, pesnici, stari druzi, Što srca imate, Nasmejte se na tu ljubav, Koju ne shvatate! XXVIII Blago onom, koji ume Da bez reči bol izrazi,
Na moje teške jade Spustila svoje oči, Utišaše se jadi Nebeskom nekom moći. U snu, dabogme u snu, Dođoše druzi mili, I stisnuše mi ruku, Sumor mi razvedrili.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Plačući, ah, pregorko, plačem se dan i noć, moju terzam utrobu, jer ja nejmam pomoć: koji su mi od najpre dobri druzi bili, sad su mi se veliki vrazi pojavili.
I sestra ostavi, sasvim mene prezrjela, pomoći ne javi. Ah, Serbije prebjedna! Svi tebe prezrjela, i sosjedi i druzi već te ostavili.
Plačušči plakah eja Po veja din i nošči, Pregorcje terzah eja Lišena pomošči; Druzi ostaviša, Vsi mnje vrazi biša. Sama ostah v žalost.
Nastasijević, Momčilo - PESME
I dublje li nas nema, dublje se otvori spasenje. MIROVANjE DRVEĆA Sve boli. Mili druzi, rad mene mirujete. Trepetom ne ozledi me ni list. Tiho i tiše, umin iz rana ovaploti me u reč.
Tiho i tiše, umin iz rana ovaploti me u reč. Celivam stabla, braću moju redom, milujem ožiljke nežno. Mili druzi, boli li kad vam sekira zaseče telo? I umine li, kad za vas neme ja mukotrpan kriknem?
Ako je skrnavljenje, prostite, srce mi je dano. Rad mene mirujete: tiho i tiše, umin iz rana. To mukotrpan, druzi, za vas neme, šapatom visinama kazujem blagu reč.
Ćipiko, Ivo - Pauci
— priupita Rade. —Hoću! — prihvati sestra i privine se bolje Radivoju. — Dobro je! — zakliktaše Radivojevi druzi, i časom pištolje nategavši nalože, i cika pištolja razliježe se čaršijom... A gomila, s mladencima, krene niz čaršiju.
— Umornu ne da se šetat'. —Tako je, — javi se istiha Marija i nadoda k'o za se: — Mi, bijedni druzi, valja da se i sutra mučimo. —Ala, dico, leć'! — doviknu s kućnog praga majka im. — Ko će vas sutra budit'?...
Ilić, Vojislav J. - PESME
I mračni kite se luzi, I vetrić šumori nemo i život pozdravlja mlad Podmlađen zove nas svet, sa pesmom kliknimo druzi: Da živi nad! I ti, O mili anđele moj!
I tajna sila, sveta moć, Rasiplje svete žŷdi, I nebom trepti tiha noć, Carica burnih ljudi. Veselo, druzi! Naša ćud Veselje nama gradi.
Ah, mili druzi! Beše dan, U kom sam i ja snevô, Al' čas je kucnô, - minu san, I sad sam budan evo! A slavuj peva, kô i tad, Mesecu,
Al' šta ste stali? S vina tog Vrte se do i luzi Na tirs naslonjen drema bog, Kraj njega moji druzi; I svud se širi pokoj blag, Dubrava mirno spava; Ne trepti čisto lahor drag, I nigde živa java!
Pevaj mi pesmu o tuzi, Pesmu o bolu večnom. Nadežde varahu mene, Obmanuli me druzi, Kao bludnice - žene. Sadašnjost moja je pusta, kô pusta pećina neka, I u njoj sumorno zvoni moj slabi i prazan
I sve je propalo redom: zavičaj, ljubav I druzi, Pa i toplina želja, i vera, pa i nad; I ja sam ostao samac. O pojte pesmu o tuzi!
U struji veselja svoga, Sve kanda oseti bliskost Amora, ljubavi boga. I dan, kô mladi ženik kog s pesmom sprovode druzi, Stupaše nevesti zori po zračnoj nebesnoj duzi. 3.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Vidoste li s oči, ta da takoj možete da zborite? pitujem gi pa ja. — „Ne vidosmo, zbore si, ama druzi vidoše i pričaše ni; ta sag po ma’ala za ništo drugo sal za toj se zbori“. Pa kako gu je ugrabija? nitujem gi pa ja.