Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Al’ se mlađan zaželio majke, družbini je braći besedio: „Oj družbino, moja braćo draga, ja sam vam se zaželio majke: ajte, braćo, da delimo blago, da idemo svaki svojoj majci“.
se njemu i zaklinje teško: koji bracem, a koji sestricom; a kad Nenad svoj’ izasu blago, družbini je braći besedio: „Oj družbino, moja braćo draga, brata nemam, a sestrice nemam, već: tako mi boga jedinoga, desnica mi ne usala ruka, dobru konju
Kad saslušô Nenadova glasa, družbini je braći besedio: „Oj družbino, moja braćo draga, ispadnite na drum za busiju, dočekajte neznana deliju; nit’ ga bijte, niti ga globite, već ga živa