Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Kad tamo, ono selo kraj nekog panjića, više one jaruge, pa se sunča. — Eno ga! Eno ga! — šanu Radoš družini. Svi se pritajiše, rekao bi i ne dišu, i staše se šapatom dogovarati kako će toj zverci kidisati. — Da ga uhvatimo!
— upita baba. — Iz Zarožja! — podviknu Ćebo. — A? — učini baba, ne čuvši dobro. — Ih, ala je gluva! — reče Ćebo družini, pa se iskašlja i zinu što igda može: — Iz Zarožja! Psi opet zalajaše i zavijaše iza kuće. — E ako, ako!
— Zar tako? — dreknu Ćebo, pa opali pištolj. — U vetar udrite, ljudi! — viče kmet Purko družini — da ne osakatimo koga? — Zar si i ti tu, kmete? — viknu Živan, jer ču Purkov glas. — A stanide, more!
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Zatim promumla kroz zube, više za sebe: — Starije je jutro od večera. Kad svane, videću. Pa se okrete družini: — Jovane! Jovica! Pripazite na njega dok ne svane. Iz prisenka se digoše dve prilike i priđoše Stanku.
Napuniše opet čobanju, pa se vratiše družini. Hajduci su bili već na nogama. Moglo ih je biti oko trideset. Svi bejahu mladi, sem harambaše, koji je bio prosed.
Harambaša pogleda po družini. Svi ga pogledaše radoznalo... — Zovni stražu! — zapovedi on. Zavrzan zagrakta kao gavran...
Moglo mu je biti nešto preko trideset godina, krupan, krupniji od sviju u družini, smeđ, lepih brka, lep kao upisan. Ono veliko gospodsko oko gledaše slobodno i otvoreno pravo u zenicu.
Zar nisam?... — Jesi, jesi! — privikaše sa sviju strana. — A da bi moja šala što slađa bila, zato si ti, Klempo, u družini. — Bolje bi bilo da nam štogod pričaš nego što koješta drobiš! — reče Latković. — Pa ne branim. Baš sam oran za priču.
Ni čuli nisu šale Zavrzanove, koji je goru zasmejavao... Noć se spuštala lagano kao smrt... Harambaša viknu družini da se bogu pomoli. Presta šala i smeh. Sve se diže na noge i stade po redu i starešinstvu.
Kad se vratio, harambaša pogleda po družini. — Stanko! — reče — metni koje krupnije drvo da vatru drži. Sad, junaci, laku noć!... I spusti se na zemlju.
Svuda će vam se dati jela i pića, a svaki od njih izvestiće vas o meni i družini. Ako li vam pomoći zatreba, javite se Devi... Onda se okrete družini: — Spremajte se! — reče. — Spremni smo!
Ako li vam pomoći zatreba, javite se Devi... Onda se okrete družini: — Spremajte se! — reče. — Spremni smo! — Polazi! Zbogom, Surepe, Nogiću, Stanko, Zeko... Zbogom!...
— upita pop, prišavši mu sasvim blizu. — Da to nije pričao sam Stanko, koji je kako čujem, s tobom u družini? — Nije. Nije ni sam znao. A da je znao, on bi se drukčije s vama razgovarao. — Pa ko ti je kazao?
Tamo su kod subaše. — Svi? — Sem Lazara. — A pop? — On se nada. Pripremio je sve što treba. Surep se okrenu družini i više šapatom reče: — Polazi! Stanku kao da neko skide teret s duše... Hajduci već behu na nogama. — Pazi!
Poštujem ti reč, jer poštujem tvoju so i tvoj hleb... Ostavi pištolj za pas, pa se okrete družini: — Braćo! Praštajte so i hleb!... Ako ima među vama koji ljuti osvetnik, neka pođe sa mnom. Ja bijem dok ne zatrem.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Sad je već dosta bilo gospodaru Sofri i družini, moraju se za boj pripraviti. Već je duboka noć. Sofra otvori vrata, u ruci mu nadžak.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
ne postoji takva socijalna mobilnost, tako laka i munjevita prohodnost iz nižeg u viši društveni sloj (i obrnuto) kao u družini koja igra neku agonalnu igru.
Matavulj, Simo - USKOK
— Ne zaboravljaju se lasno taki, kneže Marko — povrnu Njeguš, takođe sjetno. Pa, pogledav po družini, dodade: — Ja mnim poznavate i vi, ako ne svi po viđanju, a ono po čuvenju, kneza Marka Bogdanova Majinu? Potvrdiše.
Kad sunce stiže do pola neba, jedan se probudi, sjede i, onako trapovijesan, pogleda po družini, pa na nebo, pa se prekrsti i ustade. Bješe Marko Jokašev.
Radičević, Branko - PESME
uzbunila, Razavila sokolova krila, Te ka kuli Zmajevoj se kreću, I tuce se na ročište sleću, A otle će k ostaloj družini, Pa sa njome krvavoj krajini, Da ne dadu, već da je utvrde, Da je kako Turci ne nagrde.
No kade zima snegom zemlju belja I bólje mi se malo slegla sila, Ja laku pušku uze ti po sredi, Družini mojoj u lov onda sledi. 47.
“ Svaki tede meni da pomože, Al' mi udri u srdašce nože. Ja dovati mača plamenita, Pa družini na susret poita; Ja mlidija, došli su za mnome, Da se jadu podsmevaju mome; I bi ti se pokrvili tuda, Da me s' oni
No da s' manem časa najgorega, Najgrđega života svojega, Pleći dado zeki i družini, Dođo peške svojoj postojbini. Ja tek doma, al' gle Rada amo: „Pomagâ Bog!“... A ja ćuta samo.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Ta hladna „svetačka“ odrvenjelost, poput nevidljive struje, raziđe se neosjetno po čitavoj družini. Prestadoše Đurine i samardžijine šale, splasnu razgovor.
Đuro, kao i svaki pjesnik, ispija do dna, stresa se, onda se široko osmjehuje i gleda po čitavoj družini blaženo, kao da je među anđelima. — Samo ti vezi, a mi ćemo zapisivati — nutka ga komandir.
Starac poče da šmrkuće. Zavodni očima i Car Dušan i pođe po džepovima da traži maramicu. Milorad pogleda po družini i šeretski priupita: — Je l sve gotovo za plakanje, da se počinje? — Dobićeš ti po glavi! — poprijeti Car.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
zeta, te im odobri još jednu opkladu, pa mu onda rekoše da oni imaju krilatu babu, a carski zet nek nađe u svojoj družini jednog brzog čoeka, pa neka on trči nogama, a baba neka leti, i koje prije sa izvorca ispod te i te planine vode
PRIPRAVLjALI RAŽANj ZA ZECA Vraćali se nekakvi seljaci kući iz drva, dok jedan od njih zavika družini: — Gle, gle, braćo, onoga zeca te bježi onom glavicom, ima u njemu petnaest oka, a da je bog dao među nama brzonoga
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
sirote dara; A da bih ga u jagluku vezla, Jagluk će se brzo razdrijeti; A da bih mu crne oči dala, Dragi će se po družini falit: “Draga mi je crne oči dala“, A da bih ga u pjesni pjevala, Pjesne jesu odalice puste, One idu iz usta u
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
“ Palo je čudnijeh i smiješnijeh riječi o kontu Pjeru i družini njegovoj. Svak najrađe ismijava i previre svoje vlašte mane kad ih pri drugome nađe.
Ne grajahu, no zvjerahu oko sebe. Otaš se ne mače, dok se ne uvjeri da ih nema više. Družini pogledi nestrpljivo letijahu s Turaka na četovođino lice. „Jedan više — dobro je!“ reče Otaš sam sobom.
Kad tako bratski podijeliše šićar, uze Milić mješčić s rakijom i nazdravi družini. Pošto se svi obrediše, reći će Milić: „Evo dan naže, no da sahranimo mrtvu braću, pa da se ide...
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Da je srce tvrđe od kamena Opet bi ga rastopilo zlato. Danas meni, sjutra tebi, pobro: Redom rđa po družini hoda. Dobro ljeto vidi se sproljeća, Dobra neva prve neđeljice.
“ I posle ode. Siromah čobanin, drkćući dođe kolibi, i kaže družini što je čuo i video. Čobani mu se počnu smejati, a on ih moli da ga puste u sredu među njih da spava. Oni ga puste.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
zeta, te im odobri još jednu opkladu, pa mu onda rekoše da oni imaju krilatu babu, a carski zet nek nađe u svojoj družini jednog brzog čoeka, pa neka on | trči nogama, a baba neka leti, i koje prije sa izvorca ispod te i te planine vode
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
To ču Mačak, pak ispriča družini, a na to Bakonja udari u plač. Zaludu su ga drugovi tješili, zaludu ga i Balegan mazio, on jednako lijaše suze.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Takvu budalu treba kamenovati pre no što se sam sramno upropasti“. „Vi ste, Mardohaju, Gerardu i njegovoj družini platili pošteno što su za svoju robu tražili“. „Platio unapred, zvečećim parama! I mnogo više no dvadeset piastera.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
To beše čuveni, u onom kraju, Pantovac. U svakoj lopovskoj družini ili razbojničkim i drugim preduzećima, on beše ili vođ ili jedan od glavnih saradnika.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Kad dođe družini, ispriča im čudo neviđeno. — Be, — veli — kakav je junak on, još su veći junaci djeca. Čim mene ugledaše, skočiše na
zeta te im odobri još jednu opkladu, pa mu onda rekoše da oni imaju krilatu babu, a carski zet nek nađe u svojoj družini jednog brzog čoeka, pa neka on trči nogama, a baba neka leti, i koje prije sa izvorca te i te planine vode donese,
Kada bi kraj polja, otvori pustahija jedan kapak, pa se spusti dolje pod zemlju i reče družini: — Evo ovamo uhodio sam jednoga trgovca, no hajdete da ga porobimo i ubijemo.
Izlaz̓te da vidimo kakav način odsada bolji no dosada među nama. Vidi ga jedan najstariji miš, pa zaviče družini: — Ko je moj, blizu rupe stoj!
Od ovih para odvoji polovinu te dade družini i reče im: — Eto, pa se s tijem prevladite, a ja sa ovijem ostalijem odoh upravo u Stambol da vidim što li se je to
Jedan momak, koji se tu namjerio, reče u družini: — Dajte, ljudi, da svaki pravo kaže ko bi što najvolio od ćevojke lijepe od pasa naviše.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
No, on brzo zbaci derviški klobuk s glave, zapovedi družini da voljno sedne, pa se okrenu ponovo zbunjenom Spasi: — Toj potur se napravi božem derviš: ja sam Suljkapetan — ruku
— He!... dobro je ovo da vidimo — procedi pop družini kroz noćnu slotu — nejunaci su naši susjedi, kumovi i pobratimi kad se carstva mijenjaju!...
— Šta govori ovaj gost? — zbunjeno promuca Arnautin još zbunjenijoj družini. — To, da je to mesto moje, bre sokole! — odgovori mu sam pop.
Ćipiko, Ivo - Pauci
vVražji pliše! — nanovo javi se Cirilo i pogleda po družini. — Neće da vodu pije, a svejedno kako je blid i uzet, ka da je iz mriže ispa... Ah, da je meni onako jist, pa...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Lijepo ga svati dočekaše: „Dobro došô, mlađano Bugarče! Nek je jedan više u družini!“ Kad su bili putem putujući, — zlu nauku Miloš naučio kod ovaca u Šari planini: pospavati svagda oko podne — on
Pola tebe, a pola družini, što ste mene u nevolji bili!“ Za njim ide dilber Ikonija, ona nosi trideset košulja, te dariva trideset hajduka; pobratim
Sastaše se i Srbi i Turci, ispuniše odsječene glave, iznesoše ranjene junake. Kad pogleda Janković Stojane po družini i tamo i amo, udari se rukom po kolenu: „Jao njemu do boga miloga! Nema nama druga najboljega, nema nama od Senja Tadije!
Davno bilo, sad se spominjalo, kano Đurđev danak u godini, baš kô dobar junak u družini. Tamo raslo klenje i jasenje, među nama zdravlje i veselje!
Ti se prođi bijela Lijevna, ne osta mi bolji u družini! A znaš dobro što smo učinili: onomad smo ubili Turčina, od Lijevna staroga Mal-agu, skinuli smo toke sa Mal-age, pa
Pavle halkom na vratima, a kad nitko ne šće otvoriti, zatrča se Sava od Posavlja, te preskoči kamenu avliju, i družini on otvori vrata. Kad nađoše bega Ali-bega, pita njega Sava od Posavlja: „Kamo, bego, od Konjica Janko?
Čim ga viđe, tim ga i poznade, da je glavom Ćorović Osmane, pak družini svojoj besjedio: „Braćo moja, ljubimna družino, evo ide Ćorović Osmane!
A čiča se Jakov prepadnuo, posjednuo krilata đogata, golu sablju drži u rukama, pa družini ’vako govoraše: „Braćo moja, tri stotine druga, da crkvenu zatvorim’ avliju, da busije sebe pogradimo, pa da ovđe
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Tako vam je to oduvijek: u hajdučkoj četi, u družini smjelih pustinjskih konjanika, pa čak i na lađi morskih razbojnika, gusara, uvijek se nađe poneko tiho stvorenje koje
— Tako je — složi se Jovanče. — Odsad svi dobro pazite kad ovamo dolazite. Čitav taj dan prođe družini u nekom nelagodnom očekivanju. Nikom se nije igralo. Lazar Mačak nije se prihvaćao nikakve nove majstorije.
— Ono je puškomitraljez našeg Nikoletine! — veselo namiguje Lazar Mačak. Svi mu vjeruju. Majstor Mačak je u njihovoj družini specijalista za sve vrste oružja.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
bašeći, noseći se u meku gospodsku ruhu jošte bezčinstvo vam provodeći u veselju, — manu u svačem pronahodili i namćor družini na komadu hleba ste bili.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
niti ide u haps, niti je meću u pesmu; sad mirno i savesno nosi fenjer i ambrele, i kao kaznačej je u nekoj čočečkoj družini.
Avu, koja je pre četrdeset i više godina bila na glasu čoček, a sada je kao neki anđeo hranitelj i kaznačej u ovoj družini mladih čengija: nosi fenjer i kišobrane i živi u uspomenama. Pustiše čengije da izmaknu, a posle se i sami raziđoše...