Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— Koga tražiš ovde? — Hajduke — reče Stanko i već se beše pribrao. — Što će ti? — Rad sam im stupiti u družinu. Iza grma pojavi se čovek naoružan. — Hodi ovamo... Priđi! — reče zapovedajući. Stanko priđe.
Koga tražiš? — Srećka harambašu — odgovori Stanko. — Ja sam. A što ću ti? — Tražio sam tebe i tvoju družinu. Rad sam s vama deliti dobro i zlo, ako me primite. — A kakva te nevolja goni u goru? — Osveta. — Osveta, a kome?
— reče on. — Čekaj, čekaj!... A uhvate hajduka, pa ga na svake muke meću... — Ja ću trpeti! — I traže da odaš družinu i jatake... — Pre ću umreti no pustati avaza od sebe!... — Hajduk je kao zapeta puška!...
Harambaša mu priđe, pa ga potapša po plećima. Oči su mu sijale od zadovoljstva. — Reda je — reče on — da družinu upitam: prima li te? Ali, evo, neću pitati! U ime mojih trideset drugova velim ti: dobro mi došao!... Jovica!...
— Znaš li mu ime? — Ne znam. Samo mi reče: idi te nađi Srećka harambašu. Pođi ovijem putem pa ćeš pravo u njegovu družinu, i kaži mu: Deva me poslao. Govorio je slobodno, otvoreno. Na prvi pogled dopao se harambaši. — Dobro, dobro...
— Ama prema čoveku i uvo! — reče Latković. — Ali, ti zavešče jedan, kud si ti pristao?... — Pristao u družinu, da bi se malo nasmejali... Zar nisam?... — Jesi, jesi! — privikaše sa sviju strana.
Gledao ga je dugo, pa ga onda povuče za rukav. — Ne zameri što ću te pitati! — Šta? — Jesi li ti juče stupio u družinu? — Jesam. — Je li to tebe ocrnio pobratim? Stanku senu oko i buknuše obrazi čim se seti Lazara. — Otkud ti to znaš?
harambaši žara na jednom iveru, a ovaj iz svog jandžika izvadi zrno tamnjana, spusti na žeravicu pa poče kaditi sebe i družinu. Molitva je bila topla i srdačna.
Jovan i Jovica se stadoše praštati. — Sad ćete! — reče Zeko. — Valja nam stići družinu... Zbogom!... Daj bože da se vidimo... — Daj bože!... Oni se izljubiše s njima, dokopaše svoje šare, pa zamakoše u lug.
— Otud vi? — Ovo je po dogovoru. Sutra će ih još dvadeset ovde osvanuti — reče Nogić. — Harambaša je podelio družinu: polovinu odvede on, a polovinu posla ovamo, tebi. Još će koja četa trebati... Srbija se pobunila, sad biju Turke.
— Harambaša me dozva — nastavi Nogić — i podeli družinu; nas, Mačvane, posla za tobom, a polovinu odvede u njihov kraj da dižu ljude na oružje.
U četi je bilo preko pedeset ludi, koje mladića koje ostarijih. Sve dočeka Stanka i družinu na nogama. Stanko se izljubi sa svima.
Afrika
Tek na poziv Sambe oni se ponovo skupljaju i izjavljuju da sastavljaju družinu i biraju sebi starešine. Poznato je da su svi odrasli crnci razdeljeni u razna tajna mistična udruženja u koja se stupa
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
U Zaplanju, kada donesu dete s krštenja, prvo ga „iznesu na sunce i zapoje ga vinom da bi svakad bilo rumeno kad u družinu izađe“.⁷³ Dete se krsti pre podne, a u podne se pravi svečani ručak.
Matavulj, Simo - USKOK
“ Za ocem blagoslovi je i mati tako isto, ako je plač ne omete!... Šesta je zdravica za sovru i družinu, a nju, kiti njihov stari svat, pa povikne: „Ha, na noge, na putovanje!
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Jovan Đorđević, oduševljen pozorišni čovek, imajući tu družinu na umu, počeo je pisati u Srbskom dnevniku niz članaka dokazujući »stvar preko nužnu«: nacionalnu i književnu potrebu
Radičević, Branko - PESME
je teško Bez lijepe zamjene junačke: Jedna srpska i turskijeh deset, Tako Milun misli i hesapi, Pa ustavlja sebe i družinu, A pogleda desno i lijevo, Ne bi l' gdjegod zgodu ugledao.
Sve s' okrenu, dovati me tama, Spopade me ta gnjevna pomama, Pa okrenu konja niz rudinu, Ne obraća glave na družinu; Niti traži putanje ni puta, Ta rana me osvojila ljuta, Lati s' gore, pa drž' kroz grmenje, Te preskaka klade i
Milenko je skupio družinu, Pa krenuo nekud na Krajinu. Al' na domu našô je drugoga, Ta drugoga, Radivoja svoga, Pa mu kaže što je i kako je,
Proklet bio koga žene splele I junački mozak mu zanele!“ Ovo reče, zelenka obode, Pa ti poljem pred družinu ode. Osta jadna Mila na zemljice, Priskočiše njojzi drugarice.
„Juriš, braćo!“... Kliknu na družinu. Ta ovo je bojak vaistinu: Udarili starcu Milutinu, Udarili Turci na torinu; Iza prošća Srbi su zapali, A tvrdo i
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Brat Sava, stari noćnik, jedini se prenu na taj jedva primjetljivi nagovještaj svojih sati. Premjeri čitavu družinu nekim sasvim novim pogledom, izbistrenim i budnim, prikova oči za napuštenu sliku, zaprepašćeno žmirnu, pa brže-bolje
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Kad prispije vrijeme u koje je trebalo poći, onda carski zet pozove družinu, no ne dođe mu više nego devet stotina devedeset i pet ljudi.
Kad ovo ču carski zet a on mu reče: — Bi li ti, brate, pošao sa mnom u družinu? Mene zovu vezirski sinovi na zijafet pa bi i tebi bilo lijepo.
Začudi se carski zet ovakvoj brzini, pa ga zapita: — A bi li ti, brate, pošao sa mnom u družinu? Mene vezirski sinovi zovu na zijafet, pa će i tebi biti lijepo.
Evo ti za dva novca. Kad hajduk vidi šta od njega bi, on beži bez obzira, i došavši u družinu pola mrtav poviče: — Braćo, hvala bogu kad živi pobegosmo!
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
U svakom kutu, po svakoj stazi po neki junak iz priče gazi. Patuljak Palčić tiho se krade, družinu vodi, igraju žmurke, a čim je kiša, odmah se znade, učine juriš — pod pečurke.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Vuk na vuka ni u toru neće, A kamol’ bi brat na brata svoga. Vuk ne vije što je mesa gladan, Nego vije da družinu svije. Gde je dobra starešina — Vesela je sva družina.
Daj, Bože, da bi naš ban među braću i družinu dolazio, mjesto mu činili, čast mu nanosili, neka bi prijatelj imao gajreta; da bi naš brat domaćin u crkvu hodio,
I kuda ću dalje i nam bog dao zdravlje, i da ste mi svi zdravi, i ja s vami! 8 Daj, Bože! ovome domu složnu družinu, valjane radine, dobre gospodare. U birtiju ne svraćali! Na putu ne prevaljivali!
druže, desni a u boga sretni, vazda zdrav bio i u svatove 'odio, S desne strane sidio, veselo vino napijao a družinu, kako pravi svat, junačio i sokolio!
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Evo ti za dva novca.” Kad hajduk vidi šta od njega bi, on beži bez obzira, i došavši u družinu pola mrtav poviče: „Braćo hvala Bogu kad živi pobegosmo!
Kad prispije vrijeme, u koje je trebalo poći, onda carski zet pozove družinu, no ne dođe mu više nego devet stotina devedeset i pet ljudi.
“ Kad ovo ču carski zet a on mu reče: „Bi li ti, brate, pošao sa mnom u družinu? mene zovu vezirski sinovi na zijafet, pa bi i tebi bilo lijepo.
“ Začudi se carski zet | ovakovoj brzini, pa ga upita: „A bi li ti, brate, pošao sa linom u družinu? mene vezirski sinovi zovu na zijafet, pa će i tebi biti lijepo.
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
Rad česa je vaš vladalac gordi mene od sna budio vječnoga i družinu moju blagorodnu kad nam krune samodržavija stavit nije na glave mislio?
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Ja sam zaštitnik zakona pa ću, kao takav, naći puta i načina da tebe i tvoju družinu ljuto kaštigujem zbog vašeg antidržavnog ponašanja“. „Sve će dobro da se svrši“, progovori naposletku Milon.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Posljednjim novcem pregnuli su da se vrate kući, i putovanje se prekinulo ondje gdje su im presušila sredstva: šarenu družinu, ispaćenu i otrcanu, skinuli su s lađe u tom nepoznatom gnijezdu pod surim planinskim bilom.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Tako je cedio i stanovnike i svoju družinu, dok god ne stanu da se opleću guste mreže oko njihovih nedela. Kad oseti da je blizu kraj, on ubije vođa družine, uzme
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Kad prispije vrijeme u koje je trebalo poći, onda carski zet pozove družinu, no ne dođe mu više nego devet stotina devedeset i pet ljudi Sad carski zet uzme ovijeh devet stotina i devedeset i pet
Kad ovo ču carski zet, a on mu reče: — Bi li ti, brate, pošao sa mnom u družinu? Mene zovu vezirski sinovi na zijafet, pa bi i tebi bilo lijepo.
Začudi se carski zet ovakovoj brzini, pa ga zapita: — A bi li ti, brate, pošao sa mnom u družinu? Mene vezirski sinovi zovu na zijafet, pa će i tebi biti lijepo.
To reče i ostavi družinu, i krenu srećno na put. Za nekoliko dana stiže u Stambol. Po Stambolu nije mnogo vrljao, no odmah ubrusi te ode caru na
Evo ti za dva novca. Kad hajduk vidi šta od njega bi, on beži bez obzira, i došavši u družinu pola mrtav, poviče: — Braćo, hvala bogu kad živi pobegosmo!
Sad uđe hodža u družinu i reče: — Ako zaista na moju riječ pristanete, kako po pravu i pravici rečem, i ako mi neće niko zlobiti, to ću pravo
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Ne može on ići u Smirnu i Sarajevo da gradi halvu i prodaje bozu. U drukčiju je pečalbu pošao. Sastavio je Družinu po starom krdžalijskom zakonu: od zla oca i od gore majke, u kojoj se o veri ne pita.
Rasipao novce lakše no što ih je zadobijao. Davao je sirotinji, gostio prijatelje i divlju družinu. Bacao je u tekije i crkve baš kao onaj đakovički bektaš što je na samrti podelio svojih poslednjih trista groša
Petrović, Rastko - AFRIKA
Tek na poziv Sambe oni se ponovo skupljaju i izjavljuju da sastavljaju družinu i biraju sebi starešine. Poznato je da su svi odrasli crnci razdeljeni u razna tajna mistična udruženja u koja se stupa
Ćipiko, Ivo - Pauci
Kada se je po podne povratio, nađe družinu razigranu i omamljenu cijelim vinom, umorom i toplim znojem. Navdar ih naganjaše, a redivoja, mlad i odabran, prednjači
Zemlja suha, praši se i k'o maglom obavija družinu, blati im glavu i razgaljena mokra prsa. Niz obraze im curi znoj, kotrlja se preda njih i topi žednu zemlju.
Stanković, Borisav - TAŠANA
NAZA Tamo gde sam trebala. I dobro je što sam bila. Ali me ne prekidaj. Moram da se žurim da stignem družinu. Dakle, kada poče zora, kao što znaš, ja se izgubih. Odoh pravo tamo. Kod Stane. Znam da rano ustaje. SAROŠ Kod nje.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Bio je veliki junak; „dobit nije tražio za se, nego za svoju družinu“. Imao je kuću u Ksantiji, i tu mu je žena sedela. Poginuo je 7. juna 1345. pod gradom Periteorijem.
Ali on je kadar da na tamna lica baci svetlost borbenog zanosa. On često šeta „po bedemu i po meterizu i slobodi svu družinu redom“, ispunjava srca ratnika pouzdanjem u sopstvene snage.
zrnom, klonule ruke niz čohanu dolamu, on se drži tako kao da se ništa nije dogodilo — „da ne tura strave u družinu“, jer zna da će Turci. ako osvoje Deligrad, osvojiti „svu našu Srbiju“. Više nego rana peku ga stradanja Srbije.
U pesmi Senjanin Tadija ponavlja se pitanje Tadiji što je uplašio družinu i Tadijin odgovor, koji otkriva gledanje na junačko i kukavičko držanje — gledanje koje je u osnovi ove pesme: Neka
njegovu od megdana doru: ustavlja ga đemom od čelika, a dovata malo bakračlijom, a doro mu sitno podigrava, te veselo u družinu dođe, na jutru im nazva dobro jutro; sva družina jednu riječ kažu: „Dobro dođe, dijete Maksime!
Kad đevojka knjigu napisala, navriško je Gruju opravila. Kad hajduku sitna knjiga dođe, namah viknu u svoju družinu; skupi mu se tridest mladih druga, svaki bješe lepši od đevojke; a poskoči čelebija Grujo, pa dovati laka
Po akšamu stiže u Grahovo, a pred kulu Milutina kneza. Dočeka ga dilber Ikonija, ruke širi, te g' u lice ljubi, a družinu u bijelu ruku; odvede ih na bijelu kulu, pa otvori popete sepete, te izvadi ruho đevojačko, te obuče trideset
pinjal od pojasa, zakla pašu na bijeloj kuli, pa istrča kuli na pendžere, te opali dvije danickinje, haber dade u svoju družinu.
Grče u zelenu travu, Grče pade, a Novak dopade, te Grkovu osiječe glavu, pa otide u goru zelenu; traži Novak po gori družinu. Dokle su se bili sastanuli, cijepaše kićene darove, zavijaše svoje rane grdne.
Kad to viđe Senjanine Jure, on se onda natrag povratio, pa podviknu na svoju družinu: „A na noge, braćo i družino! A na noge i na puške tanke! Oko crkve opkolili Turci!
l’ majka rodila junaka da otide ovčar-čobaninu, da donese ovna devetaka, dobra jarca od sedam godina, za večeru u moju družinu?
Obazre se Kotarac Jovane, al’ se deset povratilo druga. Veli Jovan Senjanin-Tadiji: „Jer, Tadija, uplaši družinu? deset nam je druga pobjegnulo“. Veli njemu Senjanin Tadija: „Neka bježe, dragi pobratime!
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
I Dunav mi je crn, a učitelj još najcrnji. Sad vidim da ti imaš pravo što se kriješ od škole. Evo i mene u tvoju družinu, a baće ih još, sve po izbor junaci. — Zbilja? — Pa da.
Uz put, vraćajući se iz Gaja, dogovorili su se koga će, od bijenih đaka, primiti u družinu. — Curice nikako! — svečano izjavi Stric i ratoborno namače na čelo svoj otrcani slamni šešir. — A zašto?
Pretresoše i ostale đake kakav je koji i je li pogodan za družinu, a na rastanku Stric još jednom potvrdi da već od sutrašnjeg dana kreće da „kupi vojsku“.
Lukavom Stricu ništa drugo nije ni trebalo, nego da sazna ko je bio bijen u školi. Eto novih junaka u družinu. I to baš Mačak i Potrk, dvije delije iz četvrtog razreda kakve se samo zamisliti mogu.
— Smisliću nešto kod kuće, na tavanu. Ja se uvijek gore zavučem kad nešto smišljam. — Doći u našu družinu — predloži mu Stric i sve mu ispriča o Jovančetu i o logoru Tepsiji. Mačku sinuše oči.
A zar je lako naći takvu hajdučku družinu? Jednoga dana za Stricem u logor doskita i jedan nezvan gost, koji ni po čemu nije spadao u ovo odmetničko društvo
Tako je Nikolica s prikolicom, đak prvog razreda, na opšte zadovoljstvo čitavog logora Tepsije, primljen u odmetničku družinu četvrtoškolaca. VIII Šumom je šuškalo i švrljalo jesenje jutro ogrnuto prohladnom sjenkom.
IX Za malu družinu sad je nastao najzanimljiviji posao: uređivanje logora Tepsije. Na predlog Lazara Mačka najprije se pristupilo izgradnji
oblijepljena ilovačom iznutra i spolja, s okruglim otvorom na vrhu u koji je metan Mačkov plehnati kotao kad bi se za družinu kuvao krompir ili kukuruz. Opasan i škakljiv posao oko nabavke hrane preuzeo je na sebe glavom sam vođa grupe, Jovanče.
— Pa deder Jovanče, junače, prihvati se toga posla — nastavi Nikoletina. — Ti si prošle jeseni čitavu družinu imao, logor ste napravili, Paprici prkosili.
— Još sjutra ćemo iskupiti čitavu družinu. — Ihaj, opet ćemo u našu četu! — povika Stric. — Opet u četu, opet! — poveseli se Jovanče i skoči na noge.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Jer Mitanče je dobio pouzdane vesti da mu je njegova fatalna supruga Hermina bila umešana u neku poveću internacionalnu družinu za pravljenje i proturanje lažnih forinti, sa sedištem u Oršavi, gde su svi pohvatani i osuđeni na robiju, a među njima n