Upotreba reči drveta u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

Na granama drveta što su pred kućom zasađena bila, ne beše nijednoga lista. Oh, pa kako se lepo ta tužna priroda sa tugom srca čovečijega

Obradović, Dositej - BASNE

Mal' ne umre' od gladi! Proklete šume! Ništa ti nejma da valja u ovoj našoj Dalmaciji! Ni drveta ne može čovek naći na kom bi se lepo i ljucki mogao obesiti!” Jošt jednu, pak neću više.

Kad su Greci i Latini od Hristova apostola primili hristjanski zakon, onda nije bilo ni časnoga drveta, ni ikona, ni svetih telesa, ni moštiju, ni kostiju, ni kanona, ni irmosa, ni tropara nikakva, ni najmanjeg kondaka.

Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME

Kuća iz kuće izbačena, drvo iz drveta prognano, zaglibljeni već do ramena kroz razlivena gacamo blata; ni iz nebeskog bleska ni iz čamca niko nam ruku ne

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

— More, kmete, gledaj de! — učini Strahinja. — Šta? — Ama, eto tu, čini mi se, neke trulovine, kao od drveta... tu gde konj kopa! — Jest, bogami! — reče kmet i stade zavirivati onde. Svi nagrnuše da vide.

krušac — veliki grumen kamene soli kubura — briga; vrsta pištolja kuburiti — oskudevati kulača — vrsta kolibe od drveta kumaš — vrsta svilene svetle tkanine (atlas) kurdisati — udesiti kurtalisati se — osloboditi se, otresti se Laz —

— odista (za pojačanje odrečne rečenice) ljulj — urodica u pšenici Maklja — nož sa drškama na oba kraja, služi za deljanje drveta mal — imetak, blago mala ručanica — doba ručanja (oko 10 časova), užina masa — imanje bankrotiranog trgovca ili

izazivanje varnica iz kremena čaktara — zvono za ovce čangriza — zajeda, svadljiv ton govora čapur — panj od isečenog drveta časni post — veliki uskršnji post koji traje sedam nedelja česnica — pogača koja se mesi na Božić, a u nju se stavlja

traje sedam nedelja česnica — pogača koja se mesi na Božić, a u nju se stavlja zlatan ili srebrn novac čekalo — parče drveta što odskače od vodeničnog kamena i svojim pokretanjem izaziva ravnomerno priticanje zrna pod kamen čekmedže — fioka

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

Ozgo se pokrije krovinom ili korom od drveta. Takva kućica imala je samo jedno odeljenje, a to je: sve što krov pokriva.

Lakše... lakše!... Za onaj cer onde!... Baš će tikom mimo tebe ppoći... Lazar se — kao guja — vukao od drveta do drveta... On više ne beše čovek — nego zver...

Lakše... lakše!... Za onaj cer onde!... Baš će tikom mimo tebe ppoći... Lazar se — kao guja — vukao od drveta do drveta... On više ne beše čovek — nego zver...

— Kad to vidim, ja ti lepo pričučim iza jednog grma i uzmem ga na oko... On ce vuče od drveta do drveta, dok ne dođe do svoje avlije; onda najedared pretrča preko ne, dođe do ara i stade nešto po đubretu čeprkati.

— Kad to vidim, ja ti lepo pričučim iza jednog grma i uzmem ga na oko... On ce vuče od drveta do drveta, dok ne dođe do svoje avlije; onda najedared pretrča preko ne, dođe do ara i stade nešto po đubretu čeprkati...

— Jastreba sam u letu gađao!... Gde hoćeš da biješ?... — Skini mi onaj suvarak! — reče Zavrzan i pokaza mu na vrhu drveta, pa koje se maločas peo, suvarak. —Ali hoću da ga biješ u samu peteljku! Stanko pruži pušku... Nasta tajac...

— Dakle, tako je. — Tako, Srećko. — Dobro. Zbogom! Deva priđe te odseče jednu divlju lozu, koja se vila oko jednog drveta, i ode najlak, praveći gužvu. Harambaša pogleda po družini. Svi ga pogledaše radoznalo... — Zovni stražu!

Marinko se, po običaju, veoma pažljivo spusti na jednu stolicu. — Ružno vrijeme? — pitaše Turčin. — Ružno. Kiša iz drveta, iz kamena, što ono onaj kazao. A pomrčina kao testo. Da mi je ko opalio šamar, ne bih mu se mogao odužiti!...

— pitaše Zeka. — Nama ne bješe suđeno mir da mirujemo nego da se seljakamo i prebijamo od drveta do kamena!... Svi smo mi jedna svojta, svi smo Selakovići!... Kome je od vas djed temenom u ovu zemlju udario?...

— jeknu Turčin. — Teško tebi, pope Miloje! Tvoja će se brada mrsiti na golijem granama prvog drveta!... Objesiću te, neka se pripovijeda!... Strašan je bio Turčin.

Objesiću te, neka se pripovijeda!... Strašan je bio Turčin. Marinko se vukao od drveta do drveta oprezno kao mačka. Kad je već mogao pogledati kroz otvorena vrata iza jednog drveta, on se zaprepasti.

Objesiću te, neka se pripovijeda!... Strašan je bio Turčin. Marinko se vukao od drveta do drveta oprezno kao mačka. Kad je već mogao pogledati kroz otvorena vrata iza jednog drveta, on se zaprepasti.

Dučić, Jovan - PESME

DELO Gledam kako crni šumski pauk celo posle podne tka na tamnom čvornatom stasu jednog prestarelog drveta svoju široku mrežu. On tka neumorno i neprestano.

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

čeperak — dužina od vrha palca do vrha kažiprsta čibuk — duga muštikla ili duga cev za lulu, obično od plemenitog drveta ili ćilibara, bogato profilirana i često sa ukrasnim kolutovima čivit — plava boja indigo hartija džemadan — kratak

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

I u avliji kao i sa sokaka bio je ispred kuće red bagremovih drveta i dva velika duda, ali ne jalova. kao ona na sokaku, nego rodna, koja su svake godine donosila rod i stokratno

Ne čuje se ništa iz bašte, samo zelena žabica se čuje kako peva sa jednog ne znam kog drveta, i golubovi kako guču ne znam u čijoj avliji. Juli žao baš ozbiljno.

, a baš je bilo posle podne. Vrućina beše malo popustila, vetar ćarlija i blago povija grane drveta ispred kuća koje pružahu senke svoje do pola puta, i raznosi miris od bagrema, orahova lišća i mirođija iz baštâ.

pokrivenom, sa zelenim šalukatrama, i prozorima punim divna cveća, seđaše na klupi u hladu ispod senastih bagremovih drveta pred kućom jedna mlada žena, a oko nje dečica.

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

Naročito ono što se desilo od onog kobnog akta na frontu, u onom sklonitom mestu pored velikog drveta, mučilo gaje te najcrnje noći y njegovom životu, grizlo ga, grebalo kao mačjim noktima, pa je zmijski gmizalo duboko u

I pogruženo, kao da izlazi iz crkve, ona napusti sobu. Onda iziđe iz kuće i sede na klupu pod velikom senkom drveta u avliji. Sunce je krvavilo U sunčanoj magli vazduh je još drhtao, a na cveću sunčali se leptiri...

Nad tamnim kućama avetno su se povijala velika mokra drveta pa se u toj tami čovek osećao usamljen, otkinut, opkoljen smrću.

A ono vreme kad smo zajedno bili, (zaboravila sam onaj poslednji dan), one intimne večere ovde ispod našeg drveta, one šetnje po mesečini obalom šumne Morave, onaj poslednji zalazak sunce, sećaš li se onog divnog zalaska, sve to

I sad, u sred tog užasnog saznanja, eno ih stoje ona jadna, stara porušena i oljuštena drveta i u dubokoj, teškoj i umornoj rezignaciji gledaju se nemo, dok mlada gora raste nepravilno i kržljavo.

Afrika

Najfantastičnije voće, Kupujem jedan divan kalbas (činiju) od mekog drveta, na kome su pirografisane ptice u spletu raznih šara. Hteo bih da se kupam, ali mi ne daju.

?“ Povodom mimetizma Vuije je i ovo ispričao. On je otkrio jedan nov insekat koji mimetira cvet jadnog drveta na čijim granama živi.

Ja pogađam tugu i pijem u zdravlje dece koja su večeras bez njega oko božićnjeg drveta. Njemu su oči pune suza. On ne žali, kako kaže, što su njegovi bez njega, već sebe što je bez njih.

Iznosi ih jedan mladić, iz kolibe, uvijene u neke krpe. To su četiri divne maske od teškog drveta, žute i crne. Možda najlepše maske tipa „baule“, koje sam ikada video.

Trčim u kampman i tamo uviđam da su to obični krilati mravi; oni što pojedu i izgrizu sve izuzev drveta i gvožđa, što zidaju crvene mravinjake čvrste kao od cementa, visoke i po četiri i po do pet metara, dekorativne kao

Kora drveta sa strane je načinila široke poprečne kontrfore kao na gotskim katedralama, kako bi pomogla stablu da izdrži preteške

Po njoj su gdegde, gde je izvor, veliko tropsko žbunje, ogromna bezlisna drveta koja cvetaju, palme koje nose džinovske crvene grozdova, čije je svako zrno veliko kao hleb, i riđe, i rujeve, i plave

cvetaju, palme koje nose džinovske crvene grozdova, čije je svako zrno veliko kao hleb, i riđe, i rujeve, i plave krune drveta. Nad svim tim lete ptice žute kao savana, ili najfantastičnijih boja kao plodovi ekvatorskog bilja.

Njegova je zemlja crvena, trava žuta a drveta i zelena i crvena. Volim naročito ona čija su stabla izvijena, a čije ogromne krune na sebi ne nose nijedan list.

Kod njega je nađen najveći broj maski od tamnoga, teškoga drveta. Od svih plemena, Baule je osetilo najviše onu harmoniju i mir u plastici koji toliko približuju osećanjem njine

Sedeo je sâm u svojoj kolibi, pevao prateći se nekim kastanjetima od tvrdoga drveta napunjenim kamičcima. Kaže da svi spavaju i da mi tek za sutradan može udesiti veliki tam–tam.

Negde beskrajna gora u plamenu, praćena praskanjem drveta i dernjavom ptica što odleću. Po našoj stazi, dok prelaze s jedne strane šuma na drugu, nastavlja se promenada zverinja.

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

Oni bi se skupili u jednu odaju i tamo bi iz tronošca od drveta – u kom je stajao kabao za nuždu – izvadili kabao, a tronožac doneli u sredinu.

Od ranog jutra, na hipotenuzama i tangentama trga, paradirali su tu šiljboci fon Engelshofena, kao vojnici od drveta. Oni su marširali paradnim korakom grofa Merci, sa leva i desna, a kad bi se sreli, licem u lice, nosom u nos, uzimali

prevezao preko reke, na budimsku stranu, u skeli punoj nekih kaluđerica iz Boemije, koje su pratile ogroman krst, od drveta, uvijen iskovanim trnovitim vencima, od gvožđa. Gomila je klečala kud prođoše.

Trandafil je za tu misiju liferovao naročite buriće, od skupocenog drveta, na kojima je bio izrađen monogram carice Elisavete, u srebru.

U to doba ljubakanja, muzike, raskoši, nemorala, prosvećenosti, oni su u Beču videli samo postelje od ružinog drveta, po bečkim kućama. Stolove od mramora, posuđe od majolike, čaše od kristala.

Pavle je prostro pokrovac, u bašti, ispod onog čudnog drveta, gospože Anđe, u kapamadžijinoj bašti, i spavao tamo. Grozdin se bio uplašio da se nešto, između njegove kćeri i njihovog

Pavle, i nehotice, ne znajući ni sam zašto, steže konja i stade Trifunu na metu, mirno, kao Turčin od drveta, na kom je sirmijska husarija vežbala pucanje iz pištolja.

Ujutru, sad, sa glavom spuštenom u šake, umorno, Pavle je video samo sto, od lipovog drveta, na kom je bilo nešto ostataka jestiva, oko kojih je jedan miš trčkao.

Na poljani, u četverokutu štapskvartere, očišćenoj od snega, bila je, za Kostjurina, podignuta, od drveta, mala tribina, gde se komandant Kijeva, okružen kijevskim grenadirima, knjaževima i grofovima, smestio, da vidi Srbe.

Da će se, sve, završiti jednim ludačkim lomljenjem, i ljudskih udova, i konjskih nogu, i drveta i dasaka. Bilo je sramota ustuknuti, ali, u poslednjem trenutku, smejući se, oficiri ispred tribine počeše da se

U opštoj tišini, koja je bila nastala, a koja je bila sve oficire oko Kostjurina ukrutila, kao da su lutke od drveta, Kostjurin Pavlu okrete leđa, i potrča, sa tribine, kao da ga je zmija ujela.

Sunce je bilo obasjalo i Dnjepar i Kijev i Podolj. Obasjalo i kuću trgovca Žolobova sagrađenu od lipovog drveta. Posle svoje posete kod bolesnika, na dan mučenika Artemona, koji je ujedno dan i drugih mučenika, Trikorfos je

Teodosije - ŽITIJA

savetom zmije i ženom prevarivši, i slagavši ga da se nada da će biti Bog, odmah učini da bude izgnan, bednik, od drveta života i od raja ujeDno, I od Boga zbog zla.

Adama zavišću napadoše te ga zmijinim savetom prelastiše da će bog postati, i zbog prestupljenja zapovesti i kušanja drveta učiniše da i od raja i od Boga bude odagnan, tako i na prepodobnoga zavist podigoše, i pošto se zajedno sa onom

Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA

Jako utiču na dinarske ljude stare velike šume i pojedina drveta ili grupe drveta koja se dižu na brežuljcima, sa humki i među ruševinama, naročito grupe starih hrastova; žmarci

Jako utiču na dinarske ljude stare velike šume i pojedina drveta ili grupe drveta koja se dižu na brežuljcima, sa humki i među ruševinama, naročito grupe starih hrastova; žmarci podilaze i strepi se od

Većina alata za zemljoradnju i stočarstvo takođe su od drveta. Najviše pada u oči izdvojenost porodica i kuća po iskrčenom zemljištu. Najbliži sused je skoro uvek na drugom vrhu.

„koji su odgajani bez kolevke na sestrinim rukama“, one koji spavajući pod drvetom „tako snažno dišu da se grane sa drveta nijaju“, one „koji laki kao jelen mogu stići i uteći“. Hajduk u četi je morao biti u stanju da podnosi muke svakojake.

Zelene livade se prostiru između sela. Po dvorovima („avlijama“) nikad nema drveta. Retke su i bašte sa povrćem. Mnogobrojne su vade i sve je u žuboru od vode (osobito podgorska sela).

Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše

pojuri prema planini, ali kako se bio isuviše zahuktao, zaustavi se tek na drugom kraju šume, proviri iza posljednjeg drveta, pa kad pred sobom ugleda čistu poljanu, on začuđeno izbeči oči: — Gle, pa ja se u ovoj gori ne mogu ni sakriti.

Nušić, Branislav - POKOJNIK

SPASOJE: Ali kako? Odakle? Je li ustao iz groba!! Je li vaskrsao? Je li pobegao; s čega je pao: s drveta, s Meseca ili sa Marsa? NOVAKOVIĆ: Kažu da je doputovao.

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

Prestaćeš da misliš na tog čoveka. Video sam ga kako ogroman i sa sekirom u rukama čuči sakriven iza drveta vrebajući me.

- Hej, Sulejmane! - reče Rašida, a dečak hitro odskoči u senku jednog drveta koje nije bilo dovoljno veliko da ga sakrije.

Saša Albreht me je pogledao kao glistu i, otpljunuvši u stranu, rekao da su neke glave načinjene od drveta, neke od pleve, a neke od govana. Nisam ga pitao šta misli time da kaže. Nisam ni morao da pitam.

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

Dozivajući se tihim zviždukom, oni su se, puzeći i trčeći pogureno i brzo, kao tekunice, od humke do humke, od drveta do drveta, probijali, kroz lanac stražara, koji su osećali de se nešto oko njih događa, ali nisu znali šta, naprežući

se tihim zviždukom, oni su se, puzeći i trčeći pogureno i brzo, kao tekunice, od humke do humke, od drveta do drveta, probijali, kroz lanac stražara, koji su osećali de se nešto oko njih događa, ali nisu znali šta, naprežući vid da u

samo gleda večeri i vrtove, divne česme i vanredne lepotice, zanosne, mirisne, među zidovima i stvarima od ružičastog drveta, tuja, svile i kamenja, tako da je za večernje nebo, za najlepše nakite, za božanski zaokrugljene grudi, za tišinu,

Seoski zvonici, u daljini, povlačili su za sobom duge redove drveta i žbunja, duž reke, a na uzvišicama i utvrđenjima Francuza, vide velike stogove sena i šarenilo pokošenih i popaljenih

Skloniv se pod jednu kapiju, nad čijim je svodom bio ispupčen prozor, ukrašen velikim plavim petlom od drveta, stajaše tako između života i smrti, što su bili tako bezumno, suludo, neshvatljivo, blizu jedno drugome.

Bez nje se vide i jedan vrlo daleki red drveta, na brdu, što je postajao vidan tek kada bi sjaj zalio sve ravni, a što je već skoro dva meseca dobro znala i

Konji su se propinjali, osećajući, pod kopitom, prštanje i krhanje drveta i ljuljanje i povijanje grana, i sluge su imale mnogo muke da ih obuzdaju da ne bi prevrnuli intov.

da točkove pokrenu unazad, Aranđel Isakovič, stojeći u kolima, sav se naježi, osetivši, kao na svom telu, ubod drveta koji onaj pred njim kao da nije osećao.

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

se i ovo: svekrva treba da opere mladinu košulju posle prve bračne noći, a vodu od pranja da prospe ispod rodnog drveta.²² Za plodnost se koristi I ritualno kupanje.

) Provlače se narotkinje ispod veriga, kamena, drveta, suždrebne kobile itd., a to se najčešće vrši pre isteka sunca, za vreme nekog praznika, pri čemu je smer kretanja od

Da bi se dete očuvalo u životu, najbolje je, kažu, da je kolevka izdeljena od tisovog drveta (i da se u nju stavi slama, a ispod jastuka makaze).

Kome umiru deca, gradi kolevku još i od glogovog, javorovog, jasenovog ili lipovog drveta. Ova drva, kao magijski moćna, predstavljaju dobar utuk protiv zlih sila i uroka.

¹¹² Takođe je važno, veruju na Kosovu, da kolevka bude načinjena od jednog drveta — daske. Kad se ženi ne drže deca, običaj je u Žepču da se napravi kolevka od onog drveta u koje je grom udario, pa će

Kad se ženi ne drže deca, običaj je u Žepču da se napravi kolevka od onog drveta u koje je grom udario, pa će se deca održati.

¹²⁶ Dobra je i veoma rasprostranjena amajlija od tisovog drveta (ušivena u pojas ili stavljena u kolevku) za zaštitu od porođajnih demona.

¹⁶² U Bosni i Hercegovini, kao amajliju, deci prišivaju na kapicu rogove od jelenka, noge od krtice i parče tisovog drveta.

Ako se kolevka pravi, onda je treba napraviti od tisovog, jasenovog, javorovog, lipovog ili bukovog drveta. Najbolje je napraviti kolevku od jednog komada drveta — daske.

Najbolje je napraviti kolevku od jednog komada drveta — daske.²⁹ Kad se kolevka donosi detetu, valja u nju staviti nešto živo (petlića ili kokošku), pa će i dete živeti.

da u Korjenici, kada dete ne prohoda i posle navršene godine dana, čine sledeće: „Istrgnu ljetorast od ma kakvoga drveta, pa nose crkvi, taj ljetorast meću pod crkveni prag, prelaze preko toga u crkvu i druga čeljad, ma ne znaju za tu šibu.

“² U Hercegovini: „Kad djete prvi zub izvadi, treba da ga baci preko kakva drveta i reče: ’daj mi vile gvozden zub, evo tebi koštan zub. Zub kolik zub, a ja kolik dub’.

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

I rupe, naravno. Maška je najbolja kada se napravi od držalja stare metle, a sam klis je komad oblog drveta, sa obe strane zarezanog, da bolje skače kad se opali. Rupa se pravi od rupe. Jesam li vam dobro objasnio šta je klis?

Kako odoleti? Otfikarim metlu i ponovo pod rukom osetim čvrstinu zgodnog, oblog drveta. Zamahnem dva-tri puta gore-dole, pa posle isečem i klis iz glogove grane.

Udarim ga još jedanput i tako me neka sreća obuzme kad se u vazduhu začuje ono »klak«! — sudar dva drveta, i kad klis preleti tetkinu ogradu i padne na ulicu. Šta da radim?

Matavulj, Simo - USKOK

— Iznajprije sam onako hodao, pa se sjetih da mi treba zgodno drvo za procijep. Hajde sve dalje, sve dalje, aja! nigdje drveta za procijep! Kad je nječega suviše na izbor, onda je najteže izabrati! I tako ti stigoh do Koložuna! — Čak do Koložuna?

Radičević, Branko - PESME

Ništ' ne mogo do za njom gledati, Al' ko će se čuda nagledati!? Al' kad moma daleko odšeta Pa kad zađe za brsna drveta, Ja se prenu, duboko uzdanu, Zadrkta se pa još većma planu, Planu srce, a glava mi buknu, Pa za momom odma tragom

Nekoliko ovde je drveta, Al' de rastu, to su mesta sveta, Nji je tužno posadilo doba, Svako s' vije više jednog groba, Po grobovi trava

tako t' boga, brate, Drugo cveće tamo cvati za te, Ajd' ti tamo, a ja ću onamo De bez cveća trava raste samo, Bez drveta, bez ikakva žbuna — Dva, tri kroka — eto mene tuna.

tiče pa se tu naviče, Ovde, ovde, de krioce malo Prvi put je sretno ogledalo, Iz početka od grane do grane, Od drveta jednog do drugoga, Dok je smelo setiti se strane, Setiti se neba visokoga, Dok je moglo krila svoja laka Nebu dići

Oh davno je, ma ja te ne dočeh: Četir puta veće zima ljuta Pograbila lišće sa drveta, Četir puta sinu pramaleće, Lišće vrati, okiti drveće.

Lagana l' je onde mile noga, Dano prođe mimo dragog svoga? Vetar laki nestašno to pušnu, Suvi listak s drveta obali — Samo nadu neka mi ne svali.

reko za te, brate, tako: Jedan labud bije orle mloge A car beše bez ijedne noge; Kao toronj, bog od zlata suva Od drveta ide do drveta, Nevidimo drži preko sveta Bog za uže, tako vetar duva.

tako: Jedan labud bije orle mloge A car beše bez ijedne noge; Kao toronj, bog od zlata suva Od drveta ide do drveta, Nevidimo drži preko sveta Bog za uže, tako vetar duva.

bi kovač bez tog tvrdog gvožđa, Što bi gvožđe da g' u brdu nije, Što bi brdo da mu gore nije, Što bi gora da nema drveta, Što bi drvo da ne ima lišća, Što bi lišće da mu tica nije, Što bi tice da im pesme nema, Što bi pesma da od srca

III Vetri dušu od planine, Ama taki još ne biše, Kao kogod da tu gine, Kô na smrti da uzdiše, A to lisje sa drveta Da čudno li zažubori, Zažubori, zatrepeta Kâ da s' kogod s dušom bori, I duša mu k njojzi ode I kâ nož ga sad

“ — XI — Zaš baš danas konji(c) pusti — Beže stene i drveta, Beže kraj njeg' luzi gusti, Ma ne beži misâ kleta, — Zaš baš danas? — sve jednako, To ga muči, to ga mori.

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

Zamisli, uzmeš tri-četiri komada drveta, staru vreću, slamu i cap, cap! — evo ga, gotov samar! E, moj brate ... Tek mnogo kasnije, kad se samardžija odavna

ruku i sad zajednički savlađujemo posljednju kratku uzbrdicu, a kad stignemo do samog vrha, mjesec iznenada odskače iza drveta pred nama i ukaže se blistav, smanjen i nevino miran iznad susjedne brdske kose. — Aha, uteče li, je li!

Išli smo zajedno i u pravi mlin, i tamo noćivali. Brujanje i klepet, beskrajna priča drveta i kamena, naseljavali su se čvrsto u moj uznemiren dječji san.

Zalutasmo u šumu ofarbana drveta, gvožđa, mesinga, stakla i hartije. Tu, iza svake sprave i suda, kanda se krio još neki dječak, naš vršnjak.

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

zid i pokriven tuluzinom i prućem mesto crepova; na motci, pred kućom, obešena ponjava; uz zid prislonjeno nekoliko drveta; mali prozori izlepljeni hartijom — sve to izgledaše tako malo, sitno, povučeno i skriveno kao da se bojaše čije navale

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

Najposlije popne se na jedno drvo visoko, pa kad izađe uvrh drveta, pogleda na sve strane ne bi l' štogođ viđeti mogao; gledajući tako dugo opazi vatru da se sjaji, pa mu se učini to

strane ne bi l' štogođ viđeti mogao; gledajući tako dugo opazi vatru da se sjaji, pa mu se učini to blizu, skine se sa drveta, pa pođe da vatru donese i kod braće naloži.

koliko ima vremena da te čekam, — i reče joj suviše: — Hajde u ono jezero onamo, zacrepni vode zelene, i od onoga drveta što pjeva grančicu očebrsni, i kad dođemo do tvoje braće, namaži ih da ožive.

Kraljica uze ključeve pa ga otvori. Grbo onda uze za sjekiru, pa je izvadi iz drveta i reče kraljici: — Gospojo, molim te metni ruku u ovu puklotinu, jer neću moći rascijepiti drvo.

Šćer ga pošalje da spava obećavajući da će ona sve to učiniti. Sjutradan uzme mali komad drveta, pak probudi oca i reče mu: — Na ti ovo drvo i ponesi ga caru neka mi od njega napravi kuđelju i vreteno i stative i

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

ISAJLO: Šta je to? DOKTOR: Rodi u Berberskoj, gdi ima i južnog voća i korinog i smokvinog drveta koje Berberi osvim svega ljube. Reke su tu samo primorne, i mororazbojstvo je poznato.

No ovo zasad neka stoji, nego šta ću s novcima, s novcima? Jošt će najbolje biti da i ispod onog drveta zakopam. S tim ću mirnije moći na put otići i spokojnije spavati.

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

živi čovječja ribica u Postojanskoj jami i nigde više, da je Hajduk Veljko stalno spavao sa lepom devojkom ispod nekog drveta, da smo najgostoljubiviji na svetu i sve, a onda jednoga dana, kada završite školu i otvorite novine, načisto vas opali

da kažem, kada bih, na primer, izdržala deset godina na nekom pustom ostrvu klopajući samo banane sa onog nacrtanog drveta iz viceva i kada bi me, najzad, onako izgladnelu i nikakvu, spasili i preneli sasvim iscrpljenu do prvog restorana,

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

S drveta utom, hitra i laka, pred kuću skoči brbljiva svraka, zakrešta zlobno repati vrag: „Držte ga! Ua! S neba je pao!

Jedan krojač u kaputu žutu pegla senke po auto-putu. Lagan suton s drveta panuo i u gležnju nogu uganuo. Sat mi stao i tvrdo zaspao, pod ponjavu sakrio zvonjavu.

Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE

Priroda baca svoje meteore, svoje munje, i slike svojih munja, nemo i ubilački kao prvoga daka. Drveta koja se primećuju ili ne preko dana dok ljudi žive kraj njih, sada žive svoj puni, integralni život.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

— i produži. Uputih se u pravcu onih šatora i ugledah kako ispod jednog drveta sede za stolom neki oficiri, okruženi rezervistima. Priđoh i ja.

Pomerismo se još za jedan kilometar, onda se nanovo zaustavismo. Cer je sasvim blizu. Drveta se jasno vide. Pri Vrhu opažamo neko kretanje... svakako su to vojnici one baterije.

— Čekaj, bato, dok ti zafijuče nad glavom. Tada ću te pitam!... Najednom, ljudi zaćutaše... Ispred jednog drveta, pored puta, nalazio se u sedećem stavu leš austrijskog vojnika.

— Neka vodnik drugoga voda ne drema! — viknu besno komandant. Onda se obrati komandiru: — Razornom! Drveta se poviše od silnoga treska i u ušima pisnu. Nesvesno smo pritiskivali ušne školjke.

Granate su uz strahoviti tresak rile zemlju, prevrtale rovove, obarale drveta, kamenje je prštalo... Puške zamukoše pred užasnim i veličanstvenim prizorom.

Oko sedam časova sunce poče da pali, te smo se sklanjali iza prednjaka, a malo docnije odosmo pod neka drveta. — Je li, učitelju — pita kapetan Stanojčić narednika Milutina — ti si narodni čovek i prosvetitelj, pa ćeš znati da mi

Levo neko jauknu. Osmatrač druge baterije strmoglavce pade sa drveta, a poručnik Dobrosav raskrečio noge na nasipu i komanduje iz sveg glasa: — Po pet razornom granatom!

Trailo veli, ako se vrati živ kući, nigde neće krenuti bez čuturice pune vode. Sunce jedva zađe za neka drveta i nišandžija Milovan odmerava regletom koliko je još daleko od horizonta.

Nama svima kao da laknu. Topovi su bili pripravni za dejstvo, osmatrači su zauzeli svoja mesta. Dugačke senke drveta su neprimetno klizile po zemlji. Sava je tiho šumorila, dok su gavrani graktali pozadi krvavog razbojišta.

Odmakli smo daleko kad se sasvim razdanilo. Bio je svetao sunčan dan bez prašine. Polja su ležala pusta, a vlažna drveta opustila tužno grane. Lišće je počelo da žuti. Osećao se već dah jeseni.

Ali odskora, neprijateljska artiljerijska paljba bivala je sve brža. Sigurno su sada isturili osmatrače na drveta, jer su njihova razorna zrna padala u blizini naših rovova.

Kao posle neke strahovite oluje i nepogode, polja su ogolela, snažna drveta oborena, i sada se pešaci gledaju otvoreno. Ona haubica rije zemlju, zatrpava naše rovove, ali niko ne odmiče.

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

se šešira i gledajući kroz suton neobičnu siluetu, koja se udaljavaše od njega Ispod punih kitnjastih šljivovih drveta. — Eh, uzdahnu on i okrete lagano koračajući k svome samohranom i neveselom stanu. VI Protekoše još tri dana.

Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME

- dar, obično od jednog para rublja, uvijen u maramu (bošču), kakav najčešće dariva mlada brekinja - vrsta šumskog drveta čiji se plod jede (Sorbus torminalis) brod - plovno sredstvo; mesto na vodi gde se može prelaziti ili se prevozi

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

Što sad zasja, preda mnom, izbledelim, od slasti, pre telesnih. Ne vidim više ni znak, žutog, na bregu, drveta. Jesenjim zracima Sunca, sa Bačke, u prah nebesnih, lebde sad bat moj i ševe, sa klasja. Od zemlje odlazim.

Dotle me je čekao, pred pozorištem, i kad sneg pada. Sa melonom na glavi, i batinom od višnjevog drveta, on me je po zimskoj noći vodio kući, ispitujući me o dramama. Cenio je moja literarna pregnuća.

Moj otac je izabrao sebi sanduk, kuckajući ga, štapom od višnjevog drveta. Naručio je za moju mater meda. Umro je idućeg dana. Nije dozvolio da me pozovu iz Temišvara, sa škola.

A samo se, kao da lebdi nad njom, javlja, iz nje, taman miris jednog drveta, pod našim prozorom. Tako nam se javlja i ona zemlja koja nam je najprisnija, kad sve što više nema značaja u njoj potone.

Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU

Na putu se spotakne o koren jednog debelog drveta i padne. Krčag mu ispade iz ruku, lupi o kamen i razbije se. U njemu planu gnev svom žestinom.

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

Sve lepi naslovi i lepa poučna sadržina: „Bilo jedno nestašno dete, pa se popelo na drvo i s drveta se omakne, padne i slomi nogu, i tako celog veka ostade bogalj.

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

« Kelneraj je bio od dobra drveta; nije bio politiran, ali vrlo ukusan. Gazda Đorđe je ugovorom tako vezao stolara koji ga je gradio, da je ovaj

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

— jedna crvena ptica između stabala leti, Možda je to sunce koje žuri zori... Pred zoru, u Africi, niska drveta kleče, I vreme teče kao reka koja ne teče...

Od blagorodne, tople kiše maslačak rastao sve više, više, išao sve dalje od ovog sveta, nadrastao je sva drveta, i jednoga je dana maslačak nežno dotakao beli oblačak.

Jer to tako samo počinje: Prvo drveta, pa životinje, A na kraju će goroseče I do tebe stići, ludi čoveče! Ko je kadar drvo pred kućom preseći Od njega se

KUPUŠNjACI KRAJ REKE Kad jesen, u brdima, Razvije barjak od dima, Pa po vasceli dan Drveta hvata san — Dođu mi, poput tajne I stare jeze neke, Iz daljine beskrajne Kupušnjaci kraj reke.

A ti, koji sve znaš o Singidunumu, Pogledaj, malo, na ulice vrveće! Ako zidari od drveta ne vide šumu, Ti, od šume, ne vidiš drveće...

Zašto? Otkuda? Kako to? Kako? Kosmati čovek je gorko plakô, Što od gladi, što od samoće. Kud se s drveta dede voće? Pokušavao je i da misli Ojađen, slomljen i potresen.

Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE

Na donjem kraju aparata nalaze se saonice od jakog rastovog drveta, da se kugla, kad legne na dno, ne bi prevrtala, i da bi, vučena kablom, mogla kliziti po muljevitom dnu.

Rakić, Milan - PESME

OSVIT Kad dođe noć i širom celog sveta Pline tišina što krepi i godi, I duge senke visokih drveta Padnu po mirnoj zelenkastoj vodi, I sve zaćuti ko da u tom času S visova tavnih, s tajanstvenim hukom, Sveopšta smrt

I čujem kako zlokobni slavuji Poju u lišću visokih drveta, I pored svega strahovito huji Starinska pesma o taštini sveta.

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

za njim pop latinski, noseći pod pazuhom gomilu knjiga; za ovijem momče neko, suhonjavo, žuta lica štapljući se krstom od drveta, a najpotonja stupaše neka gospođa, i ona gojazna, šareno odjevena.

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

Dao bi ti oko iz glave. Da okusi guja od mene, bi se otrovala. Da padne s drveta, odneo bi kući granja. Da razapne mrežu za sokola, uhvatio bi vranu. Da se osloni na planinu, i ona bi se srušila.

— Dva lješnika orahu (su) vojska. — Dva loša ubiše Miloša. — Veća glava, više glavobolje. — Velika drveta dugo rastu, ali za čas padnu. — Mala sjekira veliki dub povali. — Sokolove pojedoše vrapci.

Ovakovi duhovi po planini izvaljuju drveta te se njima biju između sebe, pa koji nadvladaju, oni rod od ljetine privuku na svoju zemlju; oni i onako lome gore i

(Druga čizma) 355 — Što vazdan gori, a nikad ne izgori? (Ognjište) 356 — Što je od drveta i od kože, a dlakama govori? (Gusle) 357 — Što uvek ide, a s mesta se ne miče?

Onaj pak koji nije nikako ni legao, uzme dva drveta u ruke, pa, oštreći njih jedno o drugo, kao nož o nož, obilazi oko košnica.

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

Onako trudan sjedne ispod jednoga visokoga drveta, da takoga u svijetu nije, i začuje navrh njega đe se dvojica u velike degaju, pa pogleda, kad li dolećeo vilenik i

Šćer ga pošlje da spava obećavajući da će ona sve to učiniti. Sjutradan uzme mali komad drveta, pak probudi oca i reče mu: „Na ti ovo drvo i ponesi ga caru neka | mi od njega napravi kuđelju i vreteno i stative i

Kad ujutru svane, ona siđe s drveta i pođe opet po šumi ne bi li kako iz nje izišla, ali šuma sve gušća a kraja nikako.

Najposlije popne se na jedno drvo visoko, pa kad izađe u vrh drveta, pogleda na sve strane ne bi l' štogođ viđeti mogao; gledajući tako dugo opazi vatru da se sjaji, pa mu se učini to

strane ne bi l' štogođ viđeti mogao; gledajući tako dugo opazi vatru da se sjaji, pa mu se učini to blizu, skine se sa drveta, pa pođe da vatru donese i kod braće naloži.

“ Kad je izvedu iz drveta na polje, zapitaju je: „Ko si?“ A ona odgovori: „Ne znam.“ A oni je opet zapitaju: „Jesi li životinja ili si čovečje

koliko ima vremena da te čekam“, i reče joj suviše: „Hajde u ono jezero onamo, zacrepni vode zelene, i od onoga drveta što pjeva grančicu očebrsni, i kad dođemo do tvoje braće, namaži ih da ožive.

Slanica je bila od drveta i imala okruglu jamu, na koju se so unutra sipala i napolje vadila. Na onu jamu on ruke uvuče lasno u slanicu, ali ih

39. KAKO SE MEDVJED PREVARIO. Izišavši medvjed rano u proljeće iz svoje jame ugleda drijen đe je ucvatio, a ostala drveta još i | ne misle da cvate, pa pomisli da će drijen tako i sazreti prije sviju ostalijeh drveta, pak se izvali podanj da

đe je ucvatio, a ostala drveta još i | ne misle da cvate, pa pomisli da će drijen tako i sazreti prije sviju ostalijeh drveta, pak se izvali podanj da čeka. I tako ležeći onđe i čekajući da drenjine sazre, ostalo sve voće sazri i prođe. 40.

Sveti Sava - SABRANA DELA

I dostigavši livadu pokoja, među drveta krasna uzrastom i plodovima, na kojima pojahu slatke ptice, gde slušavši i požive miran i nemetežan i bogougodan

Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU

VILOTIJEVIĆ: Kakvi su, ko da su iz zemlje iskopani. Što je na njima od gvožđa — zarđalo, što je od drveta i sukna — istrunulo! Ne znate ko su i odakle su? IKONIJA: Šta znam...

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

pamćenja doći u čuvstvo — osvestiti se, doći k sebi dražajši — najdraži drevan — stari drevo, drevesa — drvo, drveta drznoven — drzak, smeo drznovenije, derznovenije — drskost, hrabrost drzostan — v.

Ćosić, Dobrica - KORENI

nije legao, iako je po Vukašinovom dolasku, noseći štap da ne bi lupao, brzo išao senkama, bežeći od raskrvavljenog drveta u bašti, u kojoj nije video nijednu krušku, nijednu jabuku.

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

Kad devojčica bole pogleda, vide da su to, u stvari, lutke načinjene od drveta, ali ne onakve kakve se dobijaju za rođendane, već naročite, Tatagine!

— Budem li tragao dovoljno uporno, dovoljno dugo — naći ću je, i više ovo neće biti pustara bez drveta, bez travke od koje beže i ljudi, i oblaci, i ptice!

Ko zna! Kao što zime predaju polja proleću, otac j e sinu, a ded unuku predavao veštinu pretvaranja drveta u čipku, ali se selo od silnog rada ne zaima.

— Zaista ti neću zaboraviti! — ponovi. — Ali ni Ti ne zaboravi: kad uzmeš prvi komad drveta, izdelji iz njega tanjir i ostavi ga ovde da prenoći za vreme punog meseca. A onda dođi po njega!

Više ga niko nije video ali u kuću pod liticom ne prestaju da stižu vesti o čudotvornom rezbaru koji komade drveta pretvara u cvetove i ptice ostavlja ih i ide dalje.

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

oko podne, kad polazi od ugla Francuske, Gospo– dar Jovan je uvek pomalo uvređen: u ulici koja nosi njegovo ime nema vi drveta, ni travke. Prava i bez senke, ulica vodi na Kalemegdan, sav od senki.

Nije se bojao: pod rukom, na kori, ocećao je bilo drveta a na sebi njegovu senku. Drvo ga je zaklanjalo. Nije se plašio, napolju; nije se plašio, u šumi.

Nebesa su bila zatvorena a drveta i senke skamenjeni; odasvud je pucala pustolina. Sa Srbima se borio, ne sa Turcima, i jeza mu se penjala uz kičmu:

Izgledalo je da zaista i hoće: dan je pocrneo, nebo tutnjalo, drveta hučala. Konji su jurili. Ali pred konakom, u Crnuću, sve je bilo još osunčano i tiho.

Iz blizine, to zdanje od drveta nije više izgledalo tako neprikosnoveno, sve nekako pohabano i nečisto, a pukotine na njemu slutile su se i tamo gde se

Sva od drveta i sa doksatom kuća je, izgleda, čuvala nešto od iskonske tišine. Ako je iz doma ruskog izaslanika izašao sa nekom

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

tiče, pa se tu naviče; Ovde, ovde gde krioce malo Prvi put je sretno ogledalo; Iz početka od grane do grane, Od drveta jednog do drugoga, Dok je smelo setiti se strane, Setiti se neba visokoga, Dok je moglo krila svoja laka Nebu dići

Bez daha i kreta Vazduh je ćut'o, dok je kroza nj lio Mistični mesec maglice tanke Preko cvetova, trave, drveta. Senokos mladi pun poljskoga cveća Strepi u sjaju meseca i studi.

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

Na tom istom mestu, iznad toga drveta, videćemo uvek tu zvezdu kadgod pri vedrom noćnom nebu dođemo opet ovamo. Ta zvezda se ne pomera nikad sa svoga mesta.

U hladu njegovih drveta, u tom vrtu filozofa, drži Platon svoja predavanja. Na glavnom njegovom ulazu stoje ispisane ove reči: Neka ne ulazi ko

Ona je bila načinjena od tankog drveta kakvo se nekad upotrebljavalo za mrtvačke sanduke egipatskih faraona. Bila je obojena istim onako svežim i svetlucavim

Sobica mi se vrlo dopada; presvođena je ukrštenim svodovima, obložena hrastovinom, ima masivan nameštaj iz istog tog drveta. Posmatram je sa zadovoljstvom, ali se živo interesujem i za jela i pića.

„Razumem“. „Kad uvideh da mi poroznost drveta sprečava da iz bureta otstranim vazduh, zamenih ga bakarnom loptom koja je imala zapreminu od 60 magdeburških bokala,

Da bi ta kolebanja mogao lakše pratiti, izrezao sam iz drveta jednog čovečuljka i stavio ga u cev da pliva na vodi. On se sa vodostajem penjao i spuštao i ispruženom rukom pokazivao

Jedna zrela jabuka pade sa drveta pred njegove noge. Obična jedna pojava, no ne za jednog Njutna. „Usled čega je ova jabuka pala?“ zapita se on.

On razmišljaše dalje: „Dokle seže ta privlačna sila teže?“ On podiže glavu u vis. Kroz granje drveta video je plavetnilo neba. U njegovoj uobrazilji poče drvo da raste sve više i više, čak do samog neba.

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

Oko mene okretale se kuće, drveta, krovovi, šupe, tarabe, ljudi, bunar. Bunar se okretao kao čigra. Malo posle video sam brata na travi i čuo kako nas

Gru... Gruuu... Noge i glave, ruke i utrobe odletahu u vazduh i zaustavljahu se na granama visokih drveta; mozgovi se prosipahu i mešahu sa prašinom i zemljom, ali je baterija odolevala mnogobrojnijem neprijatelju.

Svaki se zgrčio nešto od kiše, koja neprekidno pada, a nešto i zato da bi se bolje zaklonio iza kakvog drveta ili u kakvoj jaruzi. Najedanput nešto zašušta kroz granje, i silno udari u zemlju.

Granje niskih drveta udara nas po očima, a bodljikave loze viju se oko naših nogu, dok nas čičkovi bodu kroz pocepanu obuću.

A kad se oni svi raziđu i odu kud koji, on uzme pušku i ode oprezno kod samog onog označenog drveta, pa mu svu sačmu sruči iz neposredne blizine posred stabla, i to isto učini sa još nekoliko drveta u sasvim raznim

onog označenog drveta, pa mu svu sačmu sruči iz neposredne blizine posred stabla, i to isto učini sa još nekoliko drveta u sasvim raznim pravcima.

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

Oplata, lusteri, karniše, male ložice, sve je to bilo iz rezbarenog i tokarenog crnog drveta. Modri pliš, već načet i pomalo otrcan, i isto tako sumorno modri zidovi s „egipatskim“ crtarijama i s naknadnim

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

Kapci, na jedinom prozorčiću, behu zaklopljeni, i samo nekoliko sjajnih zrakova prodirahu kroz pukotine stara drveta. To mu behu jedini glasnici dana, koji vladaše na polju srećnome svetu.

Kad dođe blizu urečenih grmova, on dade znak kao i juče. Novica se podiže ispod jednoga drveta i mahnu mu rukom. — Đe si, bolan, stiže li živ? — reče Novica, kad se sastaše. — Šta će mi biti? — Kako, more...

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

Najposlije popne se na jedno drvo visoko, pa kad izađe uvrh drveta, pogleda na sve strane ne bi l̓ štogođ viđeti mogao.

Gledajući tako dugo opazi vatru da se sjaji, pa mu se učini to blizu, skine se sa drveta, pa pođe da vatru donese i kod braće naloži.

To on jedva dočeka. Kako rekli, tako načinili. On ostavi svoju curu kraj drveta kod carskijeh dvora, a iz teta-lijinog repa iščupa jednu žutu dlaku i potpali je, kad se lija pretvori u zlatnu curu

Momak ga uze u ruku, zajaše ga i ode od cara. Kraj drveta podiže curu na konja, pa bjež̓ s njome svojijem putem. Teta lija ostala kao cura u carskome dvoru.

Kraljica uze ključe pa ga otvori. Grbo onda uze za sjekiru pa je izvadi iz drveta, pa reče kraljici: — Gospojo, molim te metni ruku u ovu puklotinu, jer neću moći rascijepiti drvo.

KAKO SE MEDVJED PREVARIO Izišavši medvjed rano u proljeće iz svoje jame, ugleda drijen đe je ucvatio, a ostala drveta još i ne misle da cvate, pa pomisli da će drijen tako i sazreti prije sviju ostalijeh drveta, pak se izvali poda nj da

đe je ucvatio, a ostala drveta još i ne misle da cvate, pa pomisli da će drijen tako i sazreti prije sviju ostalijeh drveta, pak se izvali poda nj da čeka. I tako ležeći onđe i čekajući da drenjine sazre, ostalo sve voće sazri i prođe.

— gospodine žban — drven sud za vodu žlje — u zao čas zakalati — poći, odlučiti se na putovanje zakoljak — odlomak od drveta zametnuti krajinu — povesti rat zamkne — zamakne zaroniti — (znači i) zatrpati zasobice — jedan do drugoga

laće — vrsta odeće linom muširom — izraz nejasnog značenja litra — 320 grama ličina — uže, konopac lopar — od drveta okrugla i ravna lopata pa koju se meće hleb pa s nje u vatru ili u peć ložica — žlica, kašika loit — reč nejasnog

Petković, Vladislav Dis - PESME

Pognuta drveta, u znaku ćutanja, Stoje k'o kajanja, nemi učenici Apostola mrtvog što poraze sanja, Zemlju koju nose svetli mučenici.

Tesla, Nikola - MOJI IZUMI

Zatim sam konstruisao takav model od drveta, sastavio ga veoma pažljivo i kada sam pumpom izvukao vazduh iz jednog njegovog dela i sopstvenim očima opazio da

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

Kada sam osetio glad, izvadio sam iz torbe moj snežno-beli hleb i svojim čobanskim nožem, sa dugom drškom od drveta, isekao sam dva komada hleba i ponudio ih mojim prijateljima.

Imao je jedan strug i neosporno je bio stručnjak za obradu drveta i metala na ovoj mašini, iako nikad nije bio šegrt, što bi bilo nemoguće da je živeo u Evropi.

Moja majka je sedela sama ispred kuće na klupi ispod drveta i gledala u pravcu odakle je očekivala da dođemo. Kada nas je ugledala, brzo je prinela maramicu očima a moja sestra

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

Kroz konoplje brodova fijukne udar vetra i u isti čas zatrese granama obližnjih drveta. Zvižduk i šuštanje gdekojeg suhog lista gubi se negde u visini, praćen tugaljivim hukom noćnog vetra što čak do srca

Samo se lepo čuje češanje i padanje maslina i šunjanje po zemlji. Sunce se nagnulo; sene se maslinovih drveta produžiše, zrake su sunčeve svetlije i bleđe, dok goleti odsevaju u žaru.

Na prekomorskim brdinama i goletima nazirahu se zaseoce, doci, šumarci i pojedina drveta. Vazduh je očišćen i prozračan. Vedrina neba i mora lepo se u njima odrazuje. Uputiše se u polje.

— Obrne se djeci: — Idimo ! Nađoše se u punoj vedroj noći. Mesec se nadigao nad kuću i povrh drveta. Njegova svetlost rasiplje se poljem i šumom. Uvukla se u doce i provale. U okolu nigde živa glasa.

Kuće, vrtovi i sami nadstojni krš uobličili se zajedničkim urednim oblikom, dosada od nje nikad neopaženim; drveta limuna i naranča ističu se mrkim prelijevanjem zelenila, iz koga viri prožutjeli sočni plod, a krajem bijeli se žalo, i

Idu uzbrdicom, a u putu sretaju morske borove—samce što odskaču od ostalih drveta svojim živim zelenilom, i što, i na najmanji lahor, puštaju od sebe jednolike jedinstvene zvukove.

Poznanici i prijatelji, javljajući im se, nekako se čudno osmehuju. Pred crkvom, iza gologa drveta zaklonjen, blene u njih poznati seoski bleka što je već davno izgubio svijest o životu i ne vodi brige o ljubavi.

bilo je i vrijeme, jer nad pučinom i kopnom pade rani jesenji suton, vrhovi posuriše, a u dubravama već je mrak; kuće i drveta uzduž obale pored koje plovimo mrkije se ogledaju u nemirnoj vodi.

Po njemu isprekrštala se drveta i rasule se sure gomile isprepletane bršljanom, i zaklonice nad kojima, kao stražari, strše mrki čempresi; pored polja,

Veli joj: — Ne vidi se crkva, ali pazi onde gde su čempresi, između drveta je... U debelome hladu je, kod žive vode... I nadoda: — Ih, da mi je tu sjaviti stoku na plandovanje!...

Vodajući se, prolaze putem oivičenim cvetnom živicom pored vinograda, prisenkom maslinovih i smokovih drveta. Ustaviše se ispod guste smokva Nekoliko kosovaca zviznuše i — prhnuše.

— Požurimo! — povika Božica. — Požurimo! i razdragano povuče Marka za sobom. U hladu visokih drveta oko crkve kupe se Primorci; neki i prenoćiše da zauzmu prikladnija mesta.

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

Tada sve pojedinosti: oblaci razbacani, drveta oko livade, potok, javljaju se u sasvim novoj važnosti i sa novom karakteristikom.

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

Vučem se po kavanama. Sednem pored prozora i zagledam se u maglu, i u rumena, mokra, žuta drveta.“230 U četiri rečenice ljudski je život prikazan kao nešto što nema ni prave svrhe, ni dubljeg značenja.

Jer u pominjanju „rumenih drveta” razaznajemo pedesetak stranica kasnije pomenutu „rumenu biljku” kao simbol saglasnosti čoveka i prirode.

Miljković, Branko - PESME

Al vešto Tvoj kostur prazno prepozna sazvežđe. Ko će preživeti Plod, ako ga bude, Sićušan ispod drveta, kog lude Pokušaše tresti u zore sve bleđe.

Krakov, Stanislav - KRILA

— Fu—gram. Prolomi se vazduh za Duškom. Odskoči, okrete se. Sa gumastog drveta padale su odsečene grančice i lišće, a dole u plavom dimu ležao je neko.

Verovalo se mnogo u proroke, i pominjao naročito ”onaj iz Kremana”. Mnogi su pravili krstiće od tisovine, svetoga drveta. To je, kažu, štitilo od kuršuma. Zato su ipak ginuli od granata. A toga dana im se nije znalo broja.

Poneko je ipak plašljivo stenjao. Širili su svoje potamnele oči, jer je ovo bilo neobično. I ovde se dizala okolo njih drveta, pa ipak nije ništa grmelo ni praskalo. Ulicom su mirno promicali tramvaji.

Vojnici se čuvali dugo da priđu usijanim metalnim komadima. Pred rovovima, kraj drveta sveg izrešetana kuršumima dugo se pušilo crno razmrskano telo.

Isušeno drvo dolapa je puckaralo, a grana drveta je lako grebla o drvenu rešetku prozora. Čupavi pekinški psić tugovao je usamljen u bolnici. Dan je bio njin.

Petrović, Rastko - AFRIKA