Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
u njenu varoš vozi Spavaj, moj vranče, svi su konji zaspali Da noć toliko ne miriše na žito i suvo Seno, na reku i drveće, na san bilja i krava Da toliko ne miriše na njenu dojku i uvo Moj vranče, pokazo bih ti kako se spava NA SEČOREČKOM
GORI Krov kukuriče, grakće hrast, guče bukva u kojoj će do podne biti ponoć, uskoro svuda uokrug cvrkuće drveće, ko senka mleka preko sveta da je pala, magla niz Lužnicu teče brzo ko da je neko pije naiskap, potok, i kruška
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Gleda u baštu. Tišina; nigde nikog. Ćarlija vetar, valjda je on i zalupio baštenska vrata. Ljulja se lastar i drveće i cveće. — Gle, gle! Bože, baš k’o da su živi!
Gleda po bašti. Ne vidi nikoga; samo drveće i cveće, i visoku zelenu metlu i bikove od crna luka kako se izdužili u visinu.
Pred svakom njivom dva duda, pa se po njima zna dokle je čija njiva. Sve je sada sumorno, i njive i drveće. Po putu nikoga; po njivama nikoga, a dudovi ogoleli, pa im se crne pokisle grane.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Kroz tamno i prljavo okno vagona promicali su kao utvare telegrafski stubovi, gumasto drveće i kuće. Sve je bilo snošljivije pa se činilo kao da i sam voz lakše kliza po šinama.
Je li? Pa će sunce... — Ljubljena moja! A na polju nebo je tiho plakalo i kad kad vrisnuo bi vetar, te se drveće tužno i avetno povijalo tamo-amo. Tri nedelje posle toga umrla je Nataša. VIII.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Njemu se činilo da u mislima oseća kako trava zeleni, kako drveće pupi, kako se nebo plavi. Želeo je da se još jednom po toj travi vozi, da bude živ sa prolećem u toj svojoj samoći.
bi ga Pavle, o svojim sunarodnicima u Budimu, pitao, znao je samo za nekoliko bogatih porodica, koje su, kao visoko drveće, u poplavi, još strčale. Sirotinja bila je pomrla i razišla se.
Mnogo je lova u tom kraju. Pavle je tako, putujući, nastavio da drema, a u tom dremežu da gleda drveće, koje je gledao i kad je, sa gospožom Evdokijom, putovao.
Ruže su još cvetale. Sve je još bilo lisnato u Tokaju. I šumarci na bregu, i jablanovi na reci, i drveće u vrtu. Pod prozorom, u kući, počelo je da žuti tek prvo lišće. Sunce je kroz granje još svaki dan sijalo.
Tog dana, kaže, bio je dan kad je Uroš Nejaki zaklan, a ceo se Tokaj upalio u jeseni, lišće, drveće, šumarci, okolna brda, sve je počelo da vene i žuti. Kestenovi, pod kojima je Varvara bila prošla, bili su crveni.
Nad Pavlom se bilo sklopilo, mesto neba, jesenje drveće, koje se, bezbrojno, širilo, sve dalje u brda, sve više, u visinu.
Što je drum dalje odmicao, od Ujhelja, u brda, lišće je bilo sve gušće opalo i ležalo, na zemlji, uvelo. Šumsko drveće, grane kao neke ruke, sve su bile više isprepletane, u mraku šume, u koji je ulazio.
Planina, šume, drveće, koje je bilo blizu, drum, kola, sve je bilo utonulo, pred njim, i iza njega, u tu čudnu, providnu maglu, u kojoj je
Tek kad je Sunce rasteralo maglu, putovanje se nastavilo. Pavle je bio, neko vreme, odjahao i legao kraj puta, pod drveće koje inje beše popalo. Inje je bilo počelo da se topi i njegov san se, kao suzama posut, završavao.
to biva, u takvim prilikama, u ludilu ogorčenosti, koje obuhvata svakoga, plaćali su glavom, oni, koji su, kao visoko drveće, bili iznad ostalih drevonja, izrasli. U vojsci su to bili Nemci.
Odnosio je sa sobom, u vrtlogu, iščupano drveće, čamce i skele, a nosio je i mrtva goveda, i jaganjce, pa i po neku, mrtvu, udavljenu, naduvenu, nabubrelu, staricu,
Iznad skela, na tom ostrvu, Turkhanovu, drveće je bilo ozelenelo, i, po neko, bilo je u cvetu. Nadesno, uzbrdo, stajali su zidovi crkve Svetog Andreje, koju je Kijev
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
širio leden val straha tako da je lišće u okolini zimogrožljivo treperilo, a zaspale ptice sanjale su zimski dan i drveće pod injem. Uznemiri se čak i sova na jednoj šupljoj bukvi i uplašeno huknu: — Uhu-hu, ko je tu?
Ršumović, Ljubivoje - JOŠ NAM SAMO ALE FALE
BILO JE PROLEĆE MESEC MAJ BILO JE PROLEĆE MESEC MAJ, DRVEĆE SE PRELILO ZELENIM KREMOM, BEZ POSLA JE OSTAO JEDAN ZMAJ SA VISOKOM ZMAJEVSKOM STRUČNOM SPREMOM, MOTAO SE MEKO
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
siguran da je to bio on i nisam rekao ništa, a onda ga više nisam video, iako sam se čitavo jedno leto pentrao na drveće oko bolnice. Pred Novu godinu je umro.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Konj se tresao pod njim, kao pod buretom. Prskajući blatom drveće, travu i pse oko sebe, nagnao je konja nizbrdo, ka Dunavu. Izmače leleku i dreci i prokasa kroz vlagu drveća i granja.
Videše drveće što im se dotle činilo prazan mrak, i krovove u gradu što su se dotle činili kao utonuli u zemlju. Sasvim blizu, iza
Kad se izmeni drveće, prvo na obronku vidika, pa zatim i u okolini, kad im se promeni i zemlja pod nogama i vazduh, koji je postajao zračan,
mu se činilo da prestaju svi bolovi i sve bolesti i da se ispravlja, toliko da bi mogao da zadrži tu reku, da iščupa drveće, da raseče oblake.
Po najbližim francuskim stražarama, mogao je, i slobodnim okom, da vidi drveće i topove u varoši, stoku što je pasla pred gradskim zidinama i seljake koji su tresli poslednje, neobrane voćke.
komandovani sa konja, vičući pri tome i sami komande tako strašno, da su se pojedine reči čule, preko brda i kroz drveće, čak na drugi kraj varoši, osunčan i još miran.
Za trenut samo, osvrte se i on oko sebe i vide drveće, drum koji se peo iz doline za njim, topove koje su privlačili bliže, i gomile vojnika koje su nadirale sa obe strane
Na kraju svega pak, bila je praznina. U snegu, sve do šuma video je sela i logore. Drveće, na obzorju, i mutan vidik. Ono gde su bili, ono gde su prošli, kao da više nije ni postojalo.
Milićević, Vuk - Bespuće
Noć je blijedila, zvijezde se trnule, pomaljale se telegrafske žice, nejasno drveće prolijetalo pored voza; polja dobivahu pomalo boje, ali još bijahu jednolika, nepomična i neprobuđena.
On zna, kako mu je pogled vratolomno sletio niz brdo, izudaran o drveće koje smeta, upijao se željno u vodu koja je veselo odsijevala, gubila se i pomaljala, a on je neprestano čekao i tražio
Nebo je bilo zaleđeno i sivo. Svuda naokolo nepregledan dubok snijeg iz koga se izdiže, pored druma, ogolićeno drveće, prozirne šume i planine u snijegu i oblacima. A vjetar snaša namete i zasipa snježnom prašinom u lice.
jutro poslije 2kiše: po travi i po lišću bliješte kapljice i lako se, s jednim ugodnim i toplim šumom, stresaju; drveće u cvijetu podsjeća na nevjeste u bjelini; kiša u cvijetu cvjetne latice po travi; odasvuda osjeća se oštar ugodan
cvjetne latice po travi; odasvuda osjeća se oštar ugodan miris cvijeta i zemlje napojene kišom što izdiše svježinu; drveće u cvijetu nosi na sebi nešto snažno i bujno kao život u rađanju; po orošenoj mladoj travi žuti se jagorčika i bijele se
osjećala promjena; iz klanaca udaraše bura i natjerivaše Unu o obalu, povijaše kosimice kišne mlazeve, poginjaše pusto drveće i stresaše zaostalo, žuto i samotno lišće sa golih grana i uzburkivaše kroz dimnjak vatru u peći.
Radičević, Branko - PESME
ja te ne dočeh: Četir puta veće zima ljuta Pograbila lišće sa drveta, Četir puta sinu pramaleće, Lišće vrati, okiti drveće. I tako će dok je veka biti, Jedno grabit, drugo donositi, Al' što zima ugrabi meneka Ne povrnu niko ni doveka.
Al' oko podne nestade veselja, Jer svuda naže ta zapara velja, Drveće, cveće i travica tonu, Što beše živo, u zalađe klonu.
Oh grmi, grmi, da se stenje kreće, A vijar čupa iz stene drveće. Ta stenje kr'a s' i svaljuje, pobro, Al' mora biti, pa zato je dobro.
Sve je mirno, i žbun i drveće, Ni se travka, ni se listak kreće, A tičice mukom zamukoše, Svoja gnezda tražiti odoše.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Još mi u srcu kljuca tuga za dolinom i ostavljenim djedom, ali kad mi kroz krošnjato drveće bukne u susret, sasvim izbliza, ogroman mjesečev požar, ja sve zaboravljam i uzbuđeno protepam: — Evo ga?
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
Sve mi je konopce s ruku odrešio mrak! Nema ljudi, samo drveće, osećam u sebi drugi razum, druge moći, ništa me ne steže, dišem punim plućima, slobodno letim preko vode, sijam,
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Jer on beše usahnuo, drveće isečeno a zemlja gola, trošna i smrznuta. Pogledah ka tvojoj kući iz koje se još ništa ne viđaše i kretaše.
Tvoja bašta i dvorište bejahu čisto goli. Sve što beše kod tebe: u bašti malo drveće; sa ulice oronuo zid i pokriven tuluzinom i prućem mesto crepova; na motci, pred kućom, obešena ponjava; uz zid
vlasima magle, počeše leteti sa svih strana, kao zalutale, pahuljice snega i padati na ugnute krovove, zidove i golo drveće čije se grane oštro i crno ocrtavahu. To beše prvi sneg.
Prosula se ona slatka, puna čežnje, mesečeva svetlost, te sve obasjala i obavila mekotom i snom. Drveće, senke, šuštanje lišća, cvrčanje popaca, sve to klizi, bruji i obuzima dušu, a ona drhti i strepi.
Ali, vreme je bilo čisto. Osvojila prolet. Rascvetale se kajsije, izbila trava, drveće došlo mrko, mokro i nabreklo tek što ne pukne i zazeleni. A i u vazduhu se već osećala nova toplota i svežina.
Svuda je bilo tiho, mrtvo. Noć meka, mlaka. Iz dvorišta je dolazio miris na već proklijalu travu, trulo drveće u zemlji, a takođe i iz bašte, koja je, sad prekopavana, spremljena za sađenje, mirisala na svežu zemlju... Ćutali su.
U tom napolju već je bio jak mrak, drveće počelo da šušti kao masa, a ona, kako je bila pala na sanduk, tako i ostala, dok nisu sveću uneli i jedva je
Naročito noću, od straha što je sama. Ili zimi kad nestane drva, pa nema čime — ne sebe, već dete da ugreje. I drveće što je u bašti, kakva trula grana, lozinka, ne sme da uzme; sve od straha da se to ne primeti, vidi, i počne da se
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
iščupao bukvu iz zemlje, pa zglobitu onako sa žilama i granama odvukao, a kud je god prolazio s njom, svuda je ležalo drveće po zemlji. Sve je to starac vukući bukvu za sobom povaljao. Oni sad ugode onijem tragom, pa za njim.
Puzaćeš se uz drveće i skakati s grane na granu; što vidiš da rade drugi, radićeš i ti, ne znajući rašta to radiš. Živjećeš i ti trideset
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
U zapadnoj Indiji: karabijsko grozničko drvo, gvozdeno, mahagonsko i lebovo drveće. Ovo je dosta da postigneš ponjatije datela. ISAJLO: Ali, šta je to datel? DOKTOR: Kako ne bi znao šta je datel?
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Ada Ciganlija, tačnije rečeno, njeno veoma zeleno drveće, jako su se dobro slagali s bojom njenih očiju. To priznajem. Najviše je volela da priča plivajući.
Bilo je to kao da žedni bazate koritom neke isušene reke — mislim, sve j e tu, i obala i poznato drveće naokolo; tu su i čamci izvučeni na travu, a reke nema pa nema!
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Oluja ide, drveće puca, oblak se vuče crnji od gunja, a mala Rada na vrata kuca. „Otvorte ljudi, bojim se munja!“ Uzalud zove sirota
OGNjENA VILA U gluvoj noći, u krugu mlina, mećava gusta povela kolo, u pustoj šumi poviše mlina drveće cepti, samo i golo.
Poskoči deda, prstima pucnu, vrti se poput tigra: „U kolo, ljudi, drveće, zvezde, počinje svetska igra! Nek lija uzme za ruku lovca, neka se s vukom zagrli ovca!
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Eno ga, stade u hlad pod jednom brezom. Svrake zakreštaše, prhnuše i popadaše na obližnje drveće. Putnik stade, skide s glave prašnjavi šešir s opuštenim obodom, izvadi iz džepa prljavu maramu i obrisa njome oznojeno
Oni prođoše kroz seoski sokak, po kome ležaše sitna, istucana, laka prašina, u koju upadahu noge do članaka. Okolo drveće beli se i tamni od sure, debele prašine, koja je u gustim slojevima popadala po lišću, po zrelu voću, po stablu i
Odjednom naiđe gust, crn oblak, zakloni sunce, a pod njim izmeni boju i drveće, i trava, i sve... Pirnu hladan povetarac, za njim dođe još jači vetar, pa se odjednom zavitla oluja...
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
SOFIJA: A reka miriše na lubenicu, jeste primetili? Pa tako divne stene za sunčanje, i divno drveće! Tamo je prepuno maslačka i kamilice! Sigurno živite ko da ste stalno na izletu! GINA: Nije baš uvek!
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Razvratan kolut pod očima mojim pečat je šuma, sa bolom svojim. Drveće puno pupova i zvezda mesto mene živi. Sve što sam ja reko šaputaće vam meko dalje noći.
Naši đaci su se uvek vraćali u zoru kući. Drveće, tada, i sad zarumeni, ali nema više onih koji stoje, gologlavi, pod njim, mlataraju rukama i govore o socijalizmu.
Krš, koji sasvim liči na istarski krš, počeo je da tamni i da se penje prema nebu. To sam došao da vidim. Drveće je ovde sve ređe a, u daljini, ima još samo ljubičastih, obrstenih od vetra, žbunova. Zemlja se ovde razgolitila moru.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
grmlje rasle po doljama, po brežuljcima i njihovim obroncima, po okomcima suroga stenja, među kamenjem; one se penjale na drveće, hvatale se za grane i ogranke i svojim cvetnim, zapletenim vrežama i vrpcama spuštale se dole kao teške, bele zavese
kao vodopad, u dubokim ponorima ključala je i kipela voda, bure i oluje čupale su iz korena i s hukom obarale ogromno drveće, nabujali potoci jurili su kao pomamni po ždrelima i valjali kamenje; zveri podivljaše: lavovi su rikali tražeći plen
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Dobra deca ne idu, ne trče, ne razgovaraju, ne penju se na drveće, ne jednu voće, ne piju hladnu vodu, ne izlaze u šumu, ne kupaju se, i — već ko će sve to nabrojati.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Kasnije, može ko hoće, Pa i onaj ko neće! Posle se rascveta voće, Olista leno drveće, I drugo — bolje ih ne broj! Al samo je kopriva heroj.
Davali su joj strelce mlade, dobro držeće, Al ona dva veka ne htede da pristane Da puca na ljude, na zveri i na drveće.
Drukčije šumi u septembru, drukčije u maju drveće. Godina uvek radi, uvek se nekuda kreće. Zna se u koji dan ispraća na jug ptice.
Ako zidari od drveta ne vide šumu, Ti, od šume, ne vidiš drveće... Grad nije sadašnjica gola i bosa, A ni prošlost kako je zamišlja neko: Zidari ne vide dalje od nosa, Dok učenjak
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Sve, sve to: i ti snovi, i ova bašta, cveće, drveće, i više nje ovo nebo, a ispod njega, oko varoši, oni vrhovi od planina, i sama ona, Sofka, u isto ovako odelo obučena,
Pandurović, Sima - PESME
I, najzad, našto vapaji i piska, Kad treba hrabro, ćuteći umreti? TREPERENjA Po koji put to drveće lista Novom nadom ili novim snom, I proleće što u pompi blista S varkom sreće uđe u moj dom?
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
košuljom usnivanom, nevezenom, pripletenom i sastavljenom, na vjetru bi poletila, (kad bi vjetar rušio krovove i čupao drveće iz korena), jedva se vide žice: rubina je svilom tkana, zlatom popunjena, bogu na glas kumu na čast!
zduha(ć), stuha(ć)] — duh koji iziđe iz čoveka slično kao kod veštice i s drugim vjedogonjama vodi oblake, čupa drveće iz korena i tuku se među sobom, izvlačeći letinu na svoju stranu vlaka — veliko teško drvo koje se ne može voziti, no
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
šarenu kao najveća zmija i poče u nju svirjeti da se od mila Boga ne mogaše slušati, i na ovi glas poče se sve kamenje i drveće šikati. Car se uplaši pa zapne strijelu na ovoga čoeka i ljuto ga obrani kroz obadva krila.
Ćosić, Dobrica - KORENI
i druge Morave, stešnjen vrzinama, provlači se kroz pola i šumarice, u jesen krupna rosa, čavke i vrapci kite trnje i drveće, put se propinje kroz retka sela i ređe buljuke dućana i mehana, put nedeljama traje do Zemuna, mesecima do Pešte.
mu stalno beže po snežnom polu i brežuljcima pored Morave, lako zapažaju znane zabrane, vrzine pored puteva, topolake, drveće-međaše. Sve je isto... Kao onda, kao nekada, kad je on tu živeo, i kad je pošao u Francusku.
zvala ga da nešto preseče, a on je bežao i vikao. Odžaci i drveće, i sve što ne vidi, a oseća, gomila se u nelagodnu, žalosnu jezu. — Stani!... Stani malo.
Ja ću sam da potvrdim u sudu. Vukašin stoji uz prozor, vrane gaču na jasenovima, lupaju krilima, drveće kao da pada kroz maglu, odjednom posečeno. On se trže i okrenu, pa dugo zamagljeno gleda u brata.
Čađava izmaglica sutona još više je pojačavala pustoš snežnih pola, a vrzine i retko drveće podsećali su na požar, kasno ugašen. Upadao je u celac do kolena, prskala je ledena kora od njegovog brzog hoda.
Sva su mu sećanja bistra i sva izviru iz Vukašinovog odlaska, ostaju za brzim konjima kao bela prtina i crno drveće i vrzine, dok on iz zabrana, iz koga se lepo vidi dugo krivudanje puta, posmatra, sedeći u sedlu, kako Mijat šiba konje,
noge su joj gole, i trbuh, i on je go, strašan, ona će se rasprsnuTi Od slatkog stida, želi ga, mora, i kukuruzi, i drveće, nek sve bude u njoj, neka je celo selo gleda, nju golu, vrelu, široku kao njiva, kao pole, kao cela zemlja pod suncem...
To drveće koje je Tošić zasadio nikada ne rađa. Eh, kada bi oni znali kakav jabučar njihov deda ima!... Poštapao se, lupkala je ka
Aćim se prikovao uz lipu i senku, vetar je razapinjao fenjersko svetlo po kaldrmi; u bašti se jalovo drveće s rujnim lišćem raskrvavilo od svetlosti šarenog stakla, iza koga je plakalo dete i čula se lupnjava što je podsećala
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Tako je to trajalo devet noći. Devet noći je Mesec runio čuperke sjaja na drveće i stene, po nebu i po moru. Devet noći je galebić pratio njegov blistavi hod, a desete je raširio krila i poleteo u
PRINC OBLAKA U času kad je drveće odlučilo da pobegne iz grada, u vrhu najviše gradske kule živeo je dečak koji je iznad svega želeo da poleti i postane
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
ULICA GOSPODAR-JOVANOVA Oduvek je voleo drveće i oduvek voleo da bude u senci. Otuda oko podne, kad polazi od ugla Francuske, Gospo– dar Jovan je uvek pomalo
Tada, na mah, prosvetle okna na zgradama punim teskobe a drveće ispred kuće sa brojem 30 izgleda mlado. Tu kuću, na samoj česmi, sazidao je Geca Kon, koji je, između dva svetska
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
“ „Gledaćemo lišće i drveće, Brati ćemo jagode i cveće; Diveći se planinskome miru, Stići ćemo belom manastiru; Pa u hramu, gde su rajski
K'o drveće i moja duša pupi, I sa blaženstvom san stvaranja sniva. O rasti, dušo, puštaj žile, upi' Sve sokove iz kojih život biva!
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
A prestoničke su ulice, uveliko, vrvile od svetine, koja je, uprkos sunčane žege, žurila te da trotoare, prozore, drveće i druge razne vidike zauzme, odakle će se truditi da ne propusti ništa od onoga što, po spremljenom programu, treba da
Eto, brate, tako ti je to! A sad evo sedim ja s tobom, sami smo. Napolju drveće belo od inja, isto onako i puckara živo naša peć pred nama, a ja i ti dogurasmo do četrdesete. Ah četrdeseta!
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
traži hranu za se, a ne pita odakle se ta hrana nakuplja, na kakvim se neznanim izvorima naša slijepa ptica napaja. Drveće je uspravno i superiorno. Životinja ima i svoju lukavost, svoju koketeriju, svoj mali račun. Umiljava se, dodvorava.
Pokušava da nas opčini svojim pogledom i previše je slična čovjeku, u časovima kad tražimo odmora od čovjeka. Drveće je izvišeno nad našim laskanjem, gluho za naše nagovore. Ono nas blagotvorno ignorira.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
I s mokrih kamenih ploča opet se dižu oblaci sure mokre magle, kvaseći usput ljude, kuće, drveće, sve... Kao da cela priroda plače za izgubljenim dobrom u svetu... Palilulska ulica pretvorila se u more blata i vlage.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
iščupao bukvu iz zemlje, pa zglobitu onako sa žilama i granama odvukao, a kud je god prolazio s njom, svuda je ležalo drveće po zemlji. Sve je to starac vukući bukvu za sobom povaljao. Oni sad ugode onijem tragom, pa za njim.
Puzaćeš se uz drveće i skakati s grane na granu; što vidiš da rade drugi, radićeš i ti, ne znajući rašta to radiš. Živjećeš i ti trideset
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Samo, deluje sablasno. Jer su sobe i kuće prazne a mračne; dvorišta su takođe bez ljudi, pusta su kao i ulice; drveće je usahlo, a i bilje u bašti.
a odmah zatim - u narednom pasusu - izjavljuje da „malo ljudi tako slatko i mirno žive kao ja”, jer jesenje rumeno i žuto drveće „ima na mene isto toliko uticaja kao na Hafisa vino“.
Da bi se to postiglo, nije bilo dovoljno samo vrata otvoriti, nego je valjalo na neki čin u sobu dovesti i drveće. Crnjanskom je to pošlo za rukom: „Otvoriše širom vrata, koja su dozvolila da uđu među njih, iz vrta, i bokori
nadražaje i oku i uhu (vide se i čuju se), a iz drugog samo oku (vide se, ali se ne čuju): „Prskajući blatom drveće, travu i pse oko sebe, nagnao je konja nizbrdo, ka Dunavu. Izmače leleku i dreci i prokasa kroz vlagu drveća i granja.
međutim, i otuda što su se kretali kroz nove, nepoznate predele: izmenila se „zemlja pod nogama i vazduh”, promenilo se drveće, a i „velike promene na nebesima dešavahu se pred njima”.
„Kad se izmeni drveće”, veli nam autor, „prvo na obronku vidika, pa zatim i u okolini, kad im se promeni i zemlja pod nogama i vazduh, koji
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Zemlja stara zimi se odmara, Snagu zbira u zaklonu mira: Sprema novo premaleće, cveće, Toplo leto, hladovno drveće, Jesen zrelu s punim krilom dara Da obdari vrednoga ratara. — Ko pokriva polje preorano, Da ne zebe seme posejano?
Miljković, Branko - PESME
Kada prelazim iz jedne tišine u drugu pod veliku senku sunca je li to drveće na tvojim obalama okoštali mlaz gorkoga soka, vodoskoci koji se bude izvan moga sna?
4 Sada se uliva u brdo ispod meseca gde rastu nebesne biljke sa zemaljskim cvetovima i drveće na kome rađaju električni plodovi i prazna ogledala i prazna ogledala jer nema ničega sa druge strane.
Krakov, Stanislav - KRILA
Kroz drveće na padinama bežale su očajne senke. Bacale oružje. Dizale su uvis ruke, širile preplašene oči, i mucale: — Bratko,
A on je teško vukao ranjenu nogu, lupao okovan im štapom, i smešno se zadovoljno. Svuda se nad zidovima nadnelo drveće i njegova senka je bila teška n hladna. On se plašio drveća, ali je voleo žuto lišće plećatih platana.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Ona reče: „Ti ćeš nosit’ Smiljku!“ Gledaćemo lišće i drveće, Bratićemo jagode i cveće, Diveći se planinskome miru, Stićićemo belom manastiru; Pa u hramu, gde su rajski zraci,
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
“ Malo dalje vidim ogromnu rupu, a naokolo polomljeno drveće. Onda parčad od granata. A tamo u trnju probijen šlem. Zatim prebijena puška...
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Naročito zidovi, redovi ćeramida i više zidova ono iz bašte zeleno drveće, lišće, to sve kao da gori, trepti. A hladovina sve jača. Oseća se kako zemlja nekako sveže, mokro odiše.
Kroz koju od kapija ako iz kuće prodire svetlost. Više ulica, iznad zidova, diže se i sklapa drveće, lišće. I ono gusto, zeleno šušti, nija se te ulicu čini još tamnijom, uvučenijom i još više punom vlage, zelenila.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Reč je zajednička slovenska. B. je poznato demonsko drvo. Na njegovim granama naročito rado sede vile, »jer na to drveće vragovi ne smeju« (ZNŽOJS, 7, 1902, 116). Kod Šida (u Sremu) spominje se jedan izvestan b.
Ali je v. ipak imala izvesno svoje ugledno mesto u religiji. Na njoj vole da sede vile (»jer na to drveće vragovi ne smeju«, ZNŽOJS, 7, 1902, 116). Ima i pojedinih svetih primeraka.
On u sebi ima veliku spasonosnu snagu. Na j. grane vole vile sedati, »jer na to drveće vragovi ne smiju« (ZNŽOJS, 7, 1902, 116). Vila na j. spominje se u pesmi (Vuk, 1, 225).
Na l. grane rado sedaju vile, »jer na to drveće vragovi ne smiju« (ZNŽOJS, 7, 1902, 116; upor. i GZM 6, 370). S druge strane, na kojoj bi se l. našla imela, pod tom l.
RAKITA Purpur- (Rot-) Weіde ‹= Salweіde› (ѕalix caprea). Rakita. Na r. grane rado sedaju vile, jer na to drveće đavoli ne smeju (ZNŽOJS, 7, 1902, 116). R.
Po drugom, uglavnom suprotnom verovanju, na t. vole sedati vile, »jer na to drveće vragovi ne smiju« (ZNŽOJS, 7, 116; 167). Tako je sasvim prirodno da t. može biti spasonosna. Pod njom leči se groznica.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Osjećaše se zdrav, razdragan, u zatišju svoga kraja, a oko njega drveće i loza pune se, nazupuje se zelenilo, trava izbija, sve hoće da iskoči, da u se upije svjetlost sunca.
Zagledao se neodređeno u noć, u, čijoj se tmini ujedno stapahu i kuće i drveće i sama zemlja... Nad njim katkad zasine pokoja zvijezda i mahom se zakloni iza oblaka.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Jesu li lepi ili su osušeni i ispijeni kao ja? Sve je izgleda tamo krasno, i ptice, i livade, i drveće izobiljnih plodova, i bistri potoci, i dani puni ushićene svetlosti, i meka predvečerja, i zvezdane noći, samo su ljudi
Onda je dunuo kovitlac, oblak se istegao preko neba, smračilo se. Potom je linulo, bože, kako je samo linulo. Drveće se savijalo, grane su letele kao poludele tamo-amo, šipražje se zamrsilo.
Postajao je sve jači. Zviždao je, hujao, udarao o zidove, savijao drveće. Grunu na vrata crkve, otvori ih i pogasi sveće. Ostadosmo u mrklom mraku. Vetar je već bio pobesneo.
divlje kruške i divlje rajske jabuke, oskoruše, orasi koštunjavci, drenjci, trnjine, rajske pečurke, gromom pogođeno rajsko drveće, rajska bara s rajskim žabama čije se rajsko kreketanje meša s ostalim rajskim zvucima.
Griva me perlija. Kopita pljušte po mekanoj zemlji moravskih livada. Promiču mimo nas vrzine, usamljeno drveće i trstici.
Sivo nebo iz koga je suzila obamrla vlaga, siva kaljava zemlja iz koje se izmaljalo crno drveće s belim žilama, šćućurena naježena bića, paperje magle što se u hropcu vucarala duž obala i nad vodom, sve je to bilo
Nekoliko dana smo bdeli kraj njenih obala, molili Svevišnjeg da se ponovo ne izlije. Reka je hučala, pronosila drveće, plotove, grede, korita i jasle, ali se nije izlila.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
XX RAZNE USPOMENE IZ DETINjSTVA Dalj Došla je jesen. Na travu, džbunje i drveće moga vrta pala je kao neka senka tuge; i nebo izgleda zamišljeno, a Dunav snužden.
Početak je zime. Pada prvi sneg, lak, čist, beo, i dok se mi uspesmo do vrhunca brega, pokrio je on travu i drveće jednim tankim, vlažnim slojem. Ja sam od svega načinio jednu malu grudu i bacio je tako da se kotrlja niz breg.
Stanković, Borisav - TAŠANA
Sve da je kao što je i bilo. (Pokazuje iza sebe u okrug). I bašta, i šedrvan, i drveće, i avlija, i cela kuća. Ti bar znaš kakav ja imam amanet.
putem, kojim sam nekad kao dečko išao, radovati se, kad vidim kako se isti taj put proširio i povećao — isto kao i ja; drveće po njemu, koje je bilo nekada zasađeno, već iždžikljalo, izraslo sa po kojom suvom granom — isto kao i ja; planina nada
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Ali ne zbog nekog dobrog šumskog gazdinstva, nego zato što se manijak u njemu sve više ispoljavao. — Ne obarajte drveće, ne plašite mi ptice! — I najpotrebnije krčenje šume dražilo ga je do bezumlja.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
A tamo daleko je zemlja naša. Jezičak magle podiđe iz jaruge i zakloni nam vidik. Drveće tajanstveno huči šapatljivim šumom, dok ljudi ćute i misle... Kolona se diže.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
— upita dečak. Zatim htede da se osloni leđima o lipu ali mu se stablo iza leđa izmače. — Gle! — reče dečak. — Otkad drveće hoda? — Otkad Mesečev Cvet raste? — reče neko i nasmeja se, prezrivo.
Uzalud je zatim bežao. Žbun ga je sustizao, brzinom vetra, a iza njegovih leđa zgušnjavalo se drveće. Dok dlanom o dlan: grana se vezala za granu, lišće splelo. Dečak se oseti kao ribica u gustoj mreži. Stade.
« — potrča Starac, sav pretrnu: na obali je reke? Nije? Vrbak je ono? Nije? Ugleda Starac na mesečini neko džinovsko drveće, krošnje u nebo poletele, grane kao devojke kose opustile, a lišće se na vetru poput srebrnih ribica ljeska.
Bilo je žalosno posmatrati posivelo drveće i cveće koje je venulo onoga časa kad bi se izvuklo iz pupoljka. Još žalosnije je bilo gledati starce i decu kako se
Stanković, Borisav - KOŠTANA
(Razdragano Koštani): Pevaj, kćeri! Pevaj, i baba ima bakšiša. SALČE (Koštani, koja gleda oko vodenice u drveće, goru): Kosa ti se zamrsila. (Opravlja joj kosu i odelo.) KOŠTANA (zabacuje kosu): Neka se mrsi!
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Napinjao je uši i buljio u tamu, ali što je više naprezao vid, okolni žbunovi i drveće dobijali su sve čudnije oblike. Pojaviše se neki divovi visoki deset metara, zamahaše dugim rukama avetinjske babe,
Čvrsto zatvori oči i poče da šapuće: — Znam ja, znam, nijeste vi ni babe, ni divovi, ni medvjedi. Sve je to drveće. Pa da bi se još bolje ohrabrio, on glasno zovnu: — Lazare!
— Kako bi bilo da se mi sakrijemo? — Na drveće! Svi na drveće! — veselo dočeka Stric već unaprijed srećan što će se pentrati po drveću pa ma zbog čega bilo.
— Kako bi bilo da se mi sakrijemo? — Na drveće! Svi na drveće! — veselo dočeka Stric već unaprijed srećan što će se pentrati po drveću pa ma zbog čega bilo.
Gaj kao poplašeno ždrijebe, ali mu se od straha sve činilo da on to još uvijek stoji u mjestu, kraj strašne rupčage, a drveće šašavo juri kraj njega, proskakuju ispod njega žbunovi, nalijeće i šiba ga ljeskovo pruće.
— Nema, kao da je u zemlju propao! — dođe odgovor sa same ivice jaruge. — Na drvetu je. Pazi na drveće! — vikao je neko. — Naći ćeš na drveću pečenog jarca!
Iznad voćnjaka se više nije vidio poznat i drag školski krov. Samo se kroz drveće nejasno bjelasala nekakva bezoblična gomila, neznana njihovu oku, nikada dotle viđena. — Rat!
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
80 BOG SEOBU SREĆNU OBRIČE 81 ZDRAVICA II 82 MOLITVA ZA SLUŠAOCE 84 DAR VODE 85 DAR VODE 86 DRVEĆE I VETAR 87 LAĐA, ORAO I ZMIJA 88 PROLEĆE 89 GODIŠNjA DOBA 90 CARICA PROLEĆA 91 OSVAJANjE UNUTRAŠNjIH ŽITNICA 93 POZIV NA
Tako i obaška svakoj travici svoj dar joj voda izdaje. DRVEĆE I VETAR Vetar holujast valja drvlje i kamenje; Po planina iskorenjuje i sobara Visoke bukve, hrastove i debele topole.