Jakšić, Đura - PROZA
Kad su se pustili, on se izgubi negde među drvima, a ni nju nisam video... Tek posle, kad su se ljudi počeli razilaziti, vratio se i on; al’ ona se nije više vraćala, po
Afrika
Ogroman smeh. Kejovi nepopločani, neograđeni, zemlja zasađena drvima, svakako beskrajno blatnjava u vreme kiše. Kuće iza keja su drveni bengaloi: na dva sprata, sa čardacima, sa širokim
Takva trka traje nekoliko trenutaka, dok iza sebe ne otkrijemo na drvima sijaset majmuna koji kas gledaju ljubopitljivo kao sa galerije.
Postoje krajevi gde je čovek apsolutno go, živeći u drvima i poznavajući samo vatru. Prirodno je da su tu ljudi ljudožderi, divlji, neukrotljivi; da su njihova verovanja na najnižem
Matavulj, Simo - USKOK
IX Tri dana pred Đurđevdan, pod planinom Zlostupom, u jednoj dolji, okruženoj drvima, zora zateče na spavanju šestoricu četnika.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
DOKTOR: Perzerin. MANOJLO: To je ime Isajlovo, a breg se zove Prizren. DOKTOR: Zemlja je plodna na svakom žitu, drvima koja žir rode, osobito ima dosta kamenja. PUTNIK. Ko bi reko kod toliki planina.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Videlo se kako svaki čas izlazi iz kujne, i sa iscepanim drvima vraća se natrag. | Gore, nasred gostinske sobe, stajala je mati.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Ono jest „konj do konja, junak do junaka“, ali konji bjehu natovareni drvima, sužbinom, perjadi — i drugijem stvarima što seljaci lacmanima prodaju; a do junakâ bješe dosta i nevjestica i
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Osinjača bi tkala po vas dan i po svu noć, magarci natovareni drvima i za njima Kušmelj kasahu češće put varošice, a, što je najglavnije u takvoj nevolji, i Kušmelj i Osinjača i Kušmeljići
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Nisi kroz usta reč procedila Kako odlaziš od nas crvima. O kako ćutiš pod tim drvima Gde ti je mesto kob odredila Da ležiš odsad sva pobledila Bez trunke boje koju krv ima.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
And [I] have my own hore!1 ...A u paviljonu šestom potpun mir je već, samo popac dosadno škripi među drvima kod peći i bolničar je, na prstima, poslednji put prošao kroz sobu.
“ „Ajde, ajde, teraj dalje“, veli predsednik, a zakrvavljene oči izbuljio, jer se uplašio da Boka dugo sa drvima ne ostane.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
godine bila još tako sveža. Vatru naloženu drvima koja teško gori, moramo češće podsticati da bi se održala. Na isti način treba i plamen uspavane mentalne aktivnosti,
Petrović, Rastko - AFRIKA
Ogroman smeh. Kejovi nepopločani, neograđeni, zemlja zasađena drvima, svakako beskrajno blatnjava u vreme kiše. Kuće iza keja su drveni bengaloi: na dva sprata, sa čardacima, sa širokim
Takva trka traje nekoliko trenutaka, dok iza sebe ne otkrijemo na drvima sijaset majmuna koji kas gledaju ljubopitljivo kao sa galerije.
Postoje krajevi gde je čovek apsolutno go, živeći u drvima i poznavajući samo vatru. Prirodno je da su tu ljudi ljudožderi, divlji, neukrotljivi; da su njihova verovanja na najnižem
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
PORFIRIJE: Sad ću ja sa drvima!... Dok treneš! JANjA (gleda na onu stranu otkud se čuo glas, pa govori u sebi): No, krasna braća!
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Dim, što se vije među drvima, može da znači najdivniju stvar na svetu — domaće ili najužasniju — požar. I ponekad sva cpeća i sva nesreća čovekova
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Na lozi spaljuju se sveci. »Kad je spaljivan sveti Sava, njegove mošti nisu se mogle sažeći na drvima i običnoj vatri, nego su sečene po vinogradima gidže, čokoće, i na lozi su ga spržili« (Vl. Ćorović, Sveti Sava u nar.
»Ako hoćeš da dođe ona coprnica koja ti je odnela sreću npr. kod blaga, moraš paliti vatru g. drvima« (ZNŽOJS, 19, 118). U mitologiji g. može imati kozmički značaj. Sva zemlja stoji na granama velikoga g., i za taj g.
Glog. Verovanju navedenom u »Rečniku« (iz ZNŽOJS, 19, 118) da se vatrom zapaljenom g. drvima može dovesti coprnica koja je odnela sreću suprotan je propis u Vranjskom Pomoravlju: »Glog nikada ne gori na vatri, da
Ćipiko, Ivo - Pauci
odgovara na upite suca, pošto ga zakle: — Ja sam još od djetinjstva ovdje pasao blago, gdje i moj otac, i služio se drvima, i niko mi ne branijaše. I ne bi ni mogli biti bez ove drage; kud bi sa blagom, kad je mećava zakrha i vrijeme ovlada?
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
— Alaska pomože da Nata džak prenese u svoj sobičak. U sobičku hladno. Nata izvuče ispod minderluka kotaricu s drvima, naloži vatru u maloj furunici. Kad je sinulo crveno, kad je zastrujala toplina, Nata oseti samoću, strašnu sa moću.
Duboko u dvorištu su staje; stan za žensku poslugu; šupa za kola; šupa baštovana; i drvljanik uvek krcat drvima. Kloster zimi brekće od zažarenih peći, greje bezmalo i ulicu.