Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
A da li Donji, gvozdenim tegovima, kurvarstvom i lopovlukom, povučen dole u najdonje tame i dubine, svojim tasom dotakavši dno, tim silaskom u ponor i ad, podiže gore, u onu visinu, visoko iznad šarana i vina,
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
I nikako ne može da se osvesti, da dođe k sebi i da razume sve što se desilo... Nešto, kao peka grmljavina iz dubine, zbunjivaše mu mozak. — E, brate! — reče on tiho, kao da je samom sebi govorio.
Studena Bara katkad i presuši, ali u Zasavici svakad ima vode, mnogo vode. Njene su dubine užasne. Prevari se čovek gledeći šaš i lokvanj na površini njenoj; ali kad su jednom hteli izvući jedan struk lokvanja iz
— Ustaj! — viče Surep, jer to on beše. — Zar ne čuješ koliko gavran grakće?... On ču zbilja graktanje iz dubine dubrave. Pogleda oko sebe: sve beše na nogama. Skoči, U trenutku je uprtio torbu harambašinu pa priđe Surepu.
— Jesu. Sve se krenulo ovamo. Slušajte kako zemlja tutnji! — rekoše stražari. I zaista, čuo se tutanj, kao da iz dubine zemlje dolazi. Videći ona bleda lica, Čupić se nasmeja: — Jadni Turci! — reče.
Dučić, Jovan - PESME
Puna nostalgije beznadežne, duge, Ne sećaj me nikad da bi mogla doći Zadocnela radost iz dubine tuge, Kô ponoćno sunce iz dubine noći. Jer ti ne znaš, bedna!
beznadežne, duge, Ne sećaj me nikad da bi mogla doći Zadocnela radost iz dubine tuge, Kô ponoćno sunce iz dubine noći. Jer ti ne znaš, bedna! kroz sve dane duge Da te voljah mesto ko zna koje žene!
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
I najedanput silno, pobednički, visoko uzdignuta i zabačena izbi ona ponova iz one dubine, vukući za sobom onu nesvesnu mokru masu, pa stade seći ka obali mazno povijena na jednoj ruci.
Teodosije - ŽITIJA
Odavde se pope na davno mu željeni Aton, gde prinese Bogu kolenoklanjanje i noćno stojanje i mnoge molitve iz dubine srca, i radosnim i toplim suzama dovoljno taj sveti vrh odaždivši, koja li blagodarenja ne govoraše Bogu, koji ga je
Da, Gospode Bože moj, ka tebi ranim, i iz dubine duše zovem: Usliši me, slugu svojega, koji te moli, i ne posrami me u čekanju mojem.
rastvarajući pomaza, i dovoljno ih odaždiv i umom kao na nebesima da je, i uvis prepodobne svoje ruke podigavši, iz dubine duše zovući, bezdnu milosti prizivaše, govoreći: „Vladiko svedržitelju, Gospode Isuse Hriste, Bože naš, Sine i Slove
Došavši u svoj šator, podigavši k Bogu svoje prepodobne ruke, iz dubine duše moleći se i pomoć proseći, reče: „Pomoć našu drži, Gospode, jer osim tebe pomoćnika u skrbima nemamo!
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Naposletku intimna veza s prirodom izražava se u mnogim toplim običajima velike starine i dubine, u navikama, verovanjima i vračanjima, koja se vezuju za smenu godišnjih vremena, za nebeske i klimske pojave, za planine
Prespanskog jezera, koji je nekoliko dana „seirio“, sedeći prekrštenih nogu na čardaku i pušeći, kako ja premeravam dubine toga jezera, i kad mu je valjda dosadilo gledati kako „kulučim“, pozvao me je i pitao, šta radim.
Međutim, njihovo nacionalno osećanje ostaje neodređeno ili bez dubine; njega ne vodi, kao što to inače biva, neka vrsta nacionalnog instinkta.
Mereći dubine jezerske neprekidno sam imao da se borim sa njihovim osobinama vrdanja, varakanja i izbegavanja napornog rada i sa njihovim
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Magloviti vrbaci isparavahu se svaki dan, oblaci se kovitlahu sve niže. Dubine kroz koje su proticale reke behu mutne i neprohodne. Zemlja beše tamna, nevidljiva i kišovita.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
). Evo. iz pepela pepeljare na mom stolu, iz njene pepeljaste dubine, počinju da niču polusrušeni gradovi kroz koje trče dečaci. Igrali smo se zaraze — naše igre bile su bolest!
I to je šuga. KINOTEKA U TRI Svake nedelje, tačno u deset do tri, jedna mlada žena stiže iz dubine Kosovske ulice vodeći za ruku kćer. Njena kći ima majčine oči boje dima.
Bel Ami postaje iznenada zainteresovan, jer primećuje da se iz dubine Glavne ulice približava oblak ptičijih krila. – Izgleda da ... Pufko se uhvati za glavu: – Gospode, koliko ptica!
takta kojih će se Bel Ami sećati i na samrtnoj postelji— a sve to u nevažnom gradu u kome je prvi put upoznao vrtoglave dubine bluda. Ponekad bi svirači prevarili mlade lavove.
koja mu je išla na nerve, a zatim lice ispred sebe — lice uvek lojalnog i ispravnog čoveka, jednog od onih što iz dubine duše preziru svakoga ko se još smeje.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
) Van svih škola, a u svojevrsnom, „seljačkom” dosluhu sa svim školama, melodija Gruže se izdvaja kao kliktaj iz svetle dubine jutra, kao govor koji van sebe ne traži povoda ni razloga.
Jer svaka opsesija ne dolazi iz dubine bića, i tu je izvor mnogih nesporazuma između pesme i pesnika. U ovoj zbirčici takvih iskušenja nema.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
započinjao rad na nekoliko polja, savesno zadovoljavao potrebe svoga vremena, ali koji nije pokazao ni originalnosti, ni dubine, ni književnog i naučnog talenta, i nije ostavio za sobom ni jedno delo od trajne vrednosti.
Većina od njih tu njegovu tamninu i zbrkanost shvatili su kao znak dubine, originalnosti i genijalnosti, i u to doba slavili su ljude koji su umeli da tumače pojedina mesta iz Serbianke.
On je imao više unutrašnjeg života i duhovne dubine no ijedan srpski pesnik; to je najmisaoniji čovek, najbolja filozofska glava, najjači i najdublji duh među svima srpskim
Zato se Trifković, koji nema ni pameti, ni dubine, ni ozbiljnosti Jovana St. Popovića, i održao do danas na pozornici, i zato je jedan od najprevođenijih pisaca srpske
spoljno, lepo ume da ispriča anegdotu i da ocrta zanimljiv tip, da zadrži pažnju čitaoca i da ga nasmeje, ali to je bez dubine i bez širine, tek radi smeha i zabave. Smejući se, on klizi po površini života i nije u stanju da uđe u suštinu njegovu.
pesmama ima mnogo originalnoga, osobenih duševnih stanja, suptilnih osećaja, dubokog i bolnog prodiranja u najtamnije dubine ljudskog srca, naročito mnogo ličnoga akcenta, pored toga lepih stihova, vanredno prilagođenih svojim temama.
Milićević, Vuk - Bespuće
— Ubio! — tupo i iz dubine, s nevjerovatnom teškoćom u izgovaranju, kaza ona. On osjeti svu strahotu te, tako kazane riječi; on je u njoj čuo i
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Svetlost bleda, a iz dubine, s pevnica, naizmence polazi i diže se gore pesma: „Roždestvo tvoje, Hriste, Bože naš!“ Pa jedva ako se izgubi u jeci
čiča-Tome, nasloni se na njegovo koleno i gledajući stidljivo u svoj kut, čupkajući bošču, zapeva milo, drhtavo, iz dubine... Isprva kao stideći se, a posle, kad počeše da joj pomažu, pusti glas i otpeva celu pesmu. — Žene, pesmu, bre!
Zakla ju sina jedinca. I tako iz dubine, tupo, oštro, poče celu pesmu: kako je, kad je zaklao Jovana, oca njegova nagnao da ga peče.
Kostić, Laza - PESME
Izberi po miloj volji, al' ostane l' koji boli, bole nožem tog zakolji, kad mu ŽIVO srce prebi, — kuku Tebi! U dubine morske tami mnoga kaplja tužno čami, val je zove, zrak je mami, svaka rada da se diže te da stiže suncu bliže.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
— Najveća pak važnost umne i duševne rane u tom se sastoji, što je (rana) u neiz.merime dubine kraj svoj spustila — Razum čovečeski boreći se s velikim tegobama u pribavljanju umne i duševne rane tražio je sebi
MANOJLO: Ja ne znam kako se mogu reči izvrtati. DOKTOR: Jerbo je duševna rana u neizmerime dubine kraj svoj spustila. MANOJLO: Uhu! ala je to duboko! Ko je to spustio u dubine kraj? Ko? DOKTOR: Duševna rana.
MANOJLO: Uhu! ala je to duboko! Ko je to spustio u dubine kraj? Ko? DOKTOR: Duševna rana. MANOJLO: A kakva je to duševna rana? Ono što obično jedemo, ne pušta tako jako koren.
Jesi li upamtio? MANOJLO: Jesam. DOKTOR: Duševna je rana u neizmerime dubine kraj spustila. MANOJLO: I to znam, samo ne znam zašto se tako krije.
sam danas stupio u službu, no opet znam da je čovek čovekom samo čerez razumnu dušu, da je duševna rana u neizmerime dubine kraj svoj spustila, i filosofija je traži. ŠALjIVAC: Pa mislite li je naći?
MANOJLO: Pa znate li, gospodine, kako je čovek čovekom samo čerez razumnu dušu i kako je duševna rana u neizmerime dubine kraj spustila. DOKTOR: Ajde, ne budali! MANOJLO: Vi ste me tako učili. DOKTOR: Kako bih mogo ja tako što govoriti?
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Kupih onda jedno pet kila pogrešnih novina i ukrštenih reči, mada ih mrzim iz dubine duše, a naročito tropsku pticu sa tri slova (ara), deo konjske opreme sa dva slova (am), egipatsko božanstvo sa dva
Zbog zašto? Zbog zato što obožavam cure koje sede same u parku i čitaju knjige, a mrzim iz dubine duše zadrigle manijake u kariranim pantalonama!
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Klopara točak klimavog ustrojstva. PETAK І Idejo mudra letenja i mresta, u nebu mora pune se dubine, okean neba, površ koja bleska, valovit šušne: Pevaj, ptičji krine, ugnezdi ljubav; ikri, riblja pastvo; umnoži,
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Sada malaksava i naglo prestaje... Još odjeknuše dva pucnja... Kao iz neke dubine, začu se drhtav glas trube... Zvuci su jezivo parali noćnu tišinu. Zanemeli vojnici stoje nepomično i slušaju...
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
9. Sinje more i dubine tvoje, Niko tebe preplivat’ ne more, Veće vila na konju ljeljenu. Konjic vili ti’o progovara: “A ti vilo, po Bogu
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
VASILIJE (glumi): „Ja volim život uopšte, ali naš život, palanački, ruski, malograđanski — mrzim i prezirem iz dubine duše”... Igrao sam Astrova u Ujka Vanji. JELISAVETA: Ja sam u Tri sestre igrala Kuligina, Mašinog muža.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Tada se, kao bludeći plamenovi pojave i svetiljke čamaca, pa lagano kruže i obilaze dubine, iz kojih nagrnu ribe u mreže. Na veće daljine, u dublje more, u mirne uvale ostrva, izlaze veće barke.
Večan bol i večna patnja na ovim sivim, kamenitim obalama. U vrhu broda, pokriveno krpama, jedno malo pseto. Iz dubine broda viri par nogu, odevenih u nove, žute cipele, amerikanskog vrha, sa gumenim potpeticama.
Prelazim rukom po čelu, i ležem na stenu, iz koje teče nešto rumeno, kao krv. Iz dubine dopire do mene miris tih lepih, pomazanih vitkih tela, golih kao bogovi, meša se u maglu, koja nas obavija.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
I mene samog jeza hvata Kad vidim oči njene setne, Duboke, zagonetne. MARIJIN VEO Pre no što će je skriti Nebeske dubine, sjajni oblaci, Kao poslednji pozdrav zemlji Ona svoj veo devičanski baci...
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Devojke je neprestano nešto pitaju, savetuju, zadirkuju. A ona gleda, rekao bih, iz same dubine dušine, i kao da taj pogled nema veze sa okolinom. U njemu je neka živa žurba i zatajena neizmerna sreća...
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
je ranije već bilo utvrđeno za Atlantski Okean, a to je da jegulja za svoje mrestenje i rasplođavanje traži velike morske dubine. Šmit je, u ostalom, to potvrdio i za druge oblasti Indiskog Okeana. Tako je n pr.
ništa drugo do bočna peraja koja se jako razviju i izrastu u vreme kad jegulja polno sazri i krene na putovanje u morske dubine u kojima se rasplođava.
Naprotiv, kad dospe u velike okeanske dubine, gde je potpun mrak, a pomenuti faktori su nepromenljivi, ona putuje brzinom od 25—30 kašto čak i po 50 kilometara
Jegulja, u svome putovanju od mesta od kojih joj se gubi trag, u blizini Azorskih ostrva, hvata okeanske dubine, i silazeći postepeno i sve dublje ka morskome dnu, traži te morske rupe i u ovima se tada vrši njeno mrestenje.
U tome zakonu ne igra ulogu dubina na kojoj se telo nalazi; od dubine može proizaći samo jedno malo smanjivanje zapremine tela zbog male stišljivosti vode.
A treba pomenuti i to da su godišnje toplotne sezone neosetne za okeanske dubine koje premašaju 200 metara. Izuzetak od toga može se naći samo u zatvorenim morima koja nemaju veze sa okeanom.
i razlaže na raznobojne zrake iz kojih je sastavljena i koji i sami budu na isti način apsorpcijom slabljeni silazeći u dubine, ali svaka boja sa drugom brzinom slabljenja. Na velikim dubinama nestaje svih zrakova i nastaje mrak.
Morske dubine koje premašaju 7000 metara izuzetne su i retke; one zauzimaju samo jedan mali deo neizmernog okeanskog prostora.
One što žive na dubinama do 700 metara vide još samo ljubičaste zrake, i to jako oslabljene. Preko te dubine ostaju još samo ultra-violetni zraci.
Od velikog su interesa ribe što žive u okeanskim dubinama. Sa povećavanjem dubine sve više nestaje onih vrsta riba što se hrane biljnom hranom, jer je takva hrana sve ređa; sve je više onih koje se
A može se shvatiti koliko toga proguta samo proždrljiva ogromna ajkula, koja se lovi i na 3000 metara dubine. Ali ne stoji to da se sve dubinske ribe proždiru među sobom.
Danas se zna da je to netačno i da je i na nekoliko hiljada metara dubine još intenzivan organski život. Kako to može biti pod tako velikim vodenim pritiskom koji bi zdrobio i predmet mnogo
Pandurović, Sima - PESME
Ali nas je strah od jezive dubine Pučine te, po kojoj sudbe brod Plovi nam setno ne znajući kud; Vizije sveta gromadan je svod, Vidici nam se k’o
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Dabogda sam ne znao, a drugog da ne pitaš! Dabogda ne umro, dok ne izmerio nebeske visine i morske dubine! Dabogda omastio svojim vratom ličinu! Dabogda ne umrla, dok te muha sa stôca ne oborila!
2 Ustuma se, bjež otolen, zla natruno: u visinske visine, u dubinske dubine, u morske pučine, đe kokot ne poje, đe krava ne riče, đe vo ne buče, đe se bog ne moli, đe se djeca ne krste. (Triput).
Hajde, nesretna nesretnice, nebom te i zemljom kumim, u morske širine, u morske visine, u duboke dubine: gdje pjevac ne pjeva, gdje krava ne riče, gdje ovca ne bleji, gdje koza ne veči, gdje pas ne laje, gdje dijete ne
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
što znaš, tu ćeš naći veliki bor, i pod borom trorogi kam iz kojega pišti voda kao suza; iskopaj ispod kamena toliko dubine koliko je on visok, pa će ti se otvoriti obla jedna džara sa zlatnijem zaklopom puna aspri, digni zaklop i onđe ostavi
Mati se njegova za to vrlo rasrdi pa ga prokune da ne umre dok ne vidi morske dubine i nebeske visine. Pošto Solomun već ostari i već mu se dosadi življeti na ovome svijetu, stane se starati kako bi se
Tako je Premudri viđeo morske dubine, pa onda stane misliti kako će još viđeti nebeske visine. Za to uhvati dva noja, pa im za nekoliko dana ne da ništa
Sveti Sava - SABRANA DELA
Navršivši 37 godina u državi svojoj, Vladika, pak, premilostivi ne prezre moljenja njegova, kojim je iz dubine srca uzdisao, već kao milosrdan i trudoprijemac i nagraditelj, svima želi da se spasu. (I Tim.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Tada Bakonja briznu u plač, u silni plač. Učini mu se da mu suze izviru iz dubine srca, a ne osjećaše da mu biva lakše. Tako mu nikad nije bilo.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Ni orlovi se ne kite. — Gazda sve može. — Može li dukat da baci u sneg? — Može. — A sina? — Tola se iz dubine nasmeja.
— Zbog tebe će moja kuća da ostane pusta — reče kasnije iz osušene, grke dubine. — Jedno mene kole. Samo jedno... — promumla Đorđe i iziđe napolje, ne zatvorivši vrata.
— Idi! — viknu Andra i ustade. — I Adam je bolestan — osmeli se da šapne Đorđe. — Ti imaš sina — iz dubine reče Aćim, a po glasu se nije moglo zaključiti da li se ruga. — Imam. I Simka je bolesna.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Dečak oslušnu. Činilo mu se da čuje nekakve tihe glasove, a onda vide kako iz dubine pećine izlazi gomila razdraganih patuljaka, okružuje ga i počinje da igra. — Hop, hop, cup, cup!
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Riga od Fere je osetio kako ga zahvata vetar što je, kao pramenje, išao po vodama, iz dubine vidika; udisao ga je, celim sobom.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Puna nostalgije, beznadežne, duge, Ne sećaj me nikad da bi mogla doći Zadocnela radost iz dubine tuge, K'o ponoćno sunce iz dubine noći. Jer ti ne znaš, bedna! kroz sve dane duge Da te voljah mesto ko zna koje žene!
nostalgije, beznadežne, duge, Ne sećaj me nikad da bi mogla doći Zadocnela radost iz dubine tuge, K'o ponoćno sunce iz dubine noći. Jer ti ne znaš, bedna! kroz sve dane duge Da te voljah mesto ko zna koje žene!
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
Dok zaurla Cerber iz dubine da je stado u svoju torinu i da straži vrata od tartara. VI Po pobjedi strašnoj nad Satanom veliko se sobranije
Svemogućom voljom mirotvorca četiri se vjetra razjariše u dubine hladnijeh bezdanah, te oblake strašne i debele od prašine i crna haosa iz mračnijeh digoše njedarah, i sa silom
Popa, Vasko - KORA
od pepela njište Zaustavljeni u propnju Ogromna ruka Sa žarkim okom nasred dlana Vreba na vidiku U UZDAHU Drumovima iz dubine duše Drumovima modrim Korov putuje Drumovi se gube Ispod stopala Useve trudne Rojevi eksera siluju Njive su nestale Sa
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
„Priroda se pokorava svojim zakonima; ako ih poznajemo, onda proziremo tkivo prirode do one dubine do koje dopire vid našeg uma dalje ne. Gde leži ta granica preko koje ne možemo preći? „Prirodni zakoni!
predvideli; tu se odmenjuju u nejednakim intervalima brda i doline, a ta brda i doline imaju nejednake visine, odnosno dubine. Mojim računima sam našao da su u dobima pre 25, 70 i 115 hiljada godina leta naših predela bila izvanredno hladna“.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
mazno, radosno, lako, treperi u onom božanskom zraku punom tajnoga čara, punom dalekog, finog brujanja što iz same dubine neba donosi onu idealnu žeđ za uzvišenim, za najvišim životom i poezijom, za najživljom nadom i harmonijom, za
je tako potpuno svesrdno i od srca, jer je tačno tako mislio i osećao o svima božjim paradama i svečanostima, iz dubine duše.
jedva moglo čuti isprekidano, ali jezivo ječanje koje je dopiralo kao iz vrlo velike daljine ili kao iz neke strahovite dubine.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Iz dubine njihovog staklenog mesa izvijao se topli jantarnožuti svjetlac i, u časovima jačeg razgaranja, probijao se do na površinu
One žive u dobrim susjedskim odnosima. I naizmjenice se javljaju, oglasuju se iz dubine — naša vječita popudbina i naši stalni saputnici, od početka do kraja.
— Nema šta, moja žrtva, to jasno uviđam. I nadodao bih iz dubine, u onoj pomami priznavanja i samooptuživanja. — Ja sam kao dijete! Bespomoćan i neodgovoran kao malo dijete!
I još nešto: ona prvašnja prepuštenost kao da je bila moja, kao da je izvirala iz mene, iz dubine moje puti, a ona naglo nadošla usplahirenost kao da je spolja nahrupila u me i prenula me.
Prelazim dlanom po starim brazgotinama, i sluktim glas iz dubine: zaista, sve je tišina. * Sve sam od života uzeo i sve mu od sebe dao. Pred njegovim se licem nisam pretvarao.
* Danas je nebo oblačno. Doista, umoran sam, duboko umoran. Umoran iz dubine duše. Možda već predugo živim. Već tako dugo da pomalo shvatam dobrostivost smrti. Da, dobra je smrt.
U svakom dodiru ostala je po jedna čestica mene. Da mi se išta iz dubine noći vrati u krilo! Ali nikoga i ničega nema. Sad sam praznoruk i go, pun bijele praznine.
Petković, Vladislav Dis - PESME
U trenucima kada vetar muka Ode nečujno preko moje glave, I pojave se san, dubine zvuka I melodijâ — tad prijatne jave Opkole mene, i tad moje oko Ne vidi više predeo od splina: Ja se osećam podignut
O životu iz sedih daljina, Nepoznatom k'o dubine sinje, Bez svog groba i bez ma'ovina, Gde ne pada ni magla ni inje. I tu vidim život sav bez tuge, I bez smrti, život
I suze se liju Što mi nismo ono što smo nekad bili. GLAD MIRA Saranio sam ljubav k'o dan crne šume, K'o dubine ostarele nepoznati mrak: Saranio sam ljubav što se ne razume.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
na sam vrh sunčanog Olimpa, a ovo drugo sve to dublje i dublje tone kroz otvore ugljenih i željeznih rudnika, u mračne dubine crne zemlje zemaljskog materijalizma.
U ovoj maloj i najelementarnijoj knjižici o dinamici, ne samo da je bilo poetične lepote i filozofske dubine dinamike, već je bilo i mnogo primera čvrste veze između ove bazične i drugih oblasti fizičkih nauka.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Pa kad se sunce nagne da potone u nepoznate dubine, krste se i, dok je neko živo u harmoniku udarao, one se mole. A kad suton pade na more, prostor i njihove prilike,
Ali jednoga popodneva, noseći tešku dasku za merenje dubine u vodi, oseti se slab i oronuo. Ipak držao se čvrsto na nogama, a bojeći se da mu majstor ne odbije od nadnice, ne
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
dubina plavila“, budući da nam je pesnik prikazuje kao da je ispod a ne iznad nas, postaje dvosmislena: slika nebeske dubine prelazi, pretapa se u sliku morske dubine. Tu je već – kao moguće – pripremljeno ogledanje u vodi.
prikazuje kao da je ispod a ne iznad nas, postaje dvosmislena: slika nebeske dubine prelazi, pretapa se u sliku morske dubine. Tu je već – kao moguće – pripremljeno ogledanje u vodi.
Strmoglavljenje s vrha katarke u vodene dubine, s otkinutim komadom čvrstog (kamenog?) neba u ruci, kao i pretakanje neba u more (provala kiše?
govori o vremenima neprolaznim onim spokojnim, moćnim glasom kojim san jedino može privoleti javu da razume ono što iz dubine prošlosti govore usta mraka: da je svako vreme poslednje i jedino vreme iz koga se svetlost rađa.
prostoru“ srpske kulture – što se nasilno i udesno otuđuje od nas, izgovoren pre dve decenije, ponire, prirodno, u dubine kolektivnog, bazičnog iskustva.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
se kroz ovu ne samo psihičku i ne samo telesnu, nego kroz celovitu psihosomatsku muku probija nova vremenska ravan iz dubine junakinjinog pamćenja: „A seća se svega. Bilo je na tri dana pred Uskrs. A ona tada [ . . .
prilikama opusti, pa usled mnogog pića i strasne ciganske pesme odbaci masku odmerenog, sigurnog ponašanja, njemu se iz dubine otme neobična slutnja: „Poneki put, u nekom glasu, otrgnutom zvuku, kao da naiđe na to: - A! de to!
Jednostavno „to” što se njemu učinilo da se odnekud pojavilo, a otrglo se iz tamne dubine njegove duše, i ništa više. I ne samo Jovča, nego i ostali likovi, čim ih preplavi jedno unutarnje i samo njima znano
stanje - prava aura u medicinskom značenju - u koje pisac gotovo redovno dovodi svoju junakinju pre no što joj se iz dubine ne počne da otvara dotle skriveni unutarnji život.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Glas beše kao s onoga sveta, kao od kakve prikojase, iz neke dubine, tutnjiv i pronicljiv, glas svetiteljski, onaj koji vas iznenadno nagna da ga slušate, jer je neposredan i probija vas
Miljković, Branko - PESME
III Noć to su zvezde. Iz moje zaspale glave izleće ptica. Između dve gorke dubine jedna ptica. I rt dobre nade. O mrtav da sam. Al ne pomažu kletve.
Tu smrti nema. Vetrovi u nebo se vraćaju. Pala je lobanja niz crne grebene. U mračne dubine nosi li to što sam čuo. Ledene obale senkom rosi li jezive vode za zakletve od želje strašne smrznute.
Granice u kojima živimo nisu granice u kojima umiremo. Opora noći mrtva tela, mrtvo je srce al ostaju dubine. Noćas bi voda samu sebe htela da ispije do dna i da otpočine.
Njegove su dubine mudrije od svih tvojih aforizama. More voli ribare koji ga potkradaju puni ljubavi i mornare koji koriste opasnosti što
dve reči se više Međusobno ne slažu Pesme ako su lepe Bestidno zvuče i lažu Na nekom mestu tuđem Preletajući dubine tuđe Mami me ptica sve luđe Da za njom u vatru uđem ORFIČKO ZAVEŠTANjE Ako hoćete pesmu Siđite pod zemlju Al pripitomite
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
Rođen sam, vidim!... Umreću, znam!... The!... (Jedan poveći kamen, koji je gotov da se odroni, gurne u dubinu, iz dubine se čuje huka.) Čujete l’ huku stare gladnice Kako joj krči prazna utroba?
će, mudar, znati deliti Nekome kolac, nekom vešala, Gdekome, opet, za grm vezanu, Olovom vrelim oči gađati, Dok iz dubine čela bleđanog S zenicom crnom život ne pljusne... GLAVAŠ: I ja se jošte zovem Stanoje! I ceo narod srpskim imenom!
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Mi smo se spremali na odbranu, a Turci su dovlačili potkrepljenja iz dubine svoje velike carevine i pribirali se da jakom silom upadnu u Srbiju.
— Kako misli vaše prevashodstvo: rata uopšte ili ovoga našega rata? — Ratova uopšte. — Mrzim ih iz dubine duše. — A zašto? — Zato što rat uništava ono čemu sve treba da služi samo kao celj — uništava ljude.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
One stoje tu pa glede, Kako viješ splet maleni Iz dubine duše svoje Njinoj svetoj uspomeni. I ako ti s’ kašto čini Da se suze tvoje suše, Ti se seti otkuda je — To j’
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
— Pa ovde, bre, sve sam kamen! — veli jedan. Tada mi je tek bilo jasno. Zemlja zdravica je ovde oko pola metra dubine, a dole je kamenita podloga.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
KATUNOVIĆ: Užasnu.... Jesi l’ na groblju kadgod ugledô Ponoći neme crnu zavesu, Što iz dubine svoga tamnila Usplahirenom oku iznosi Davno umrlih žive kosture, Koje ti glasom ispodzemaljskim Ušima nežnim priče
KATUNOVIĆ: Čuj, gospodaru! I ti, gospođo! — Ako se mirno može slušati Orkana besnog hučna pripovest Što iz dubine mutne pučine Smrtonosnijem glasom urlajuć Brodaru bednom nosi ušima: „...Bogu se moli!... Smrt!... Ide smrt...
Bojić, Milutin - PESME
Ljubavi n Srećo, kô kobac vas kljujem! Dok damari pršte i igraju žile, Tonem u dubine, gde se svesno skrile U dremežu tihom snene kćeri Tajne.
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Savršeno izbrušenim modelom o sužnju nevoljniku koji iz dubine svoje tamnice traži sabesednika i posrednika, inače čestim u epici, iskazano je stvarno tamnovanje Sibinjanina Janka
Mada se njegova poezija veoma razlikuje od Popine, on se takođe vraća u dijahronijske dubine pamćenja: Mleko iskoni (1963), Velika Skitija (1969), Nova Skitija (1970) itd.
Nastasijević, Momčilo - PESME
4 I da sila mu je data, bodar iz neprebol-dubine, izroni li, svima da je za lek. ODJECI MOLITVA 1 Da utopim se u plavetnilo tvoje, Gospode, žedan
Ćipiko, Ivo - Pauci
Napokon selo dočeka te se jednoga dana nebo naoblači. Još ujutro čuo je neki težak da je daleko preko mora — k'o iz dubine — zagrmilo. Sve što je u selu živa uzradovalo se na tu vijest.
se tobož ljuti na nepravdu; trese glavom, i duga crna kosa rasula mu se po čelu, a promukli glas, rekao bi, dolazi iz dubine. — Ti si sretan u ljubavi! — šali se Ivo. — Ja? — kao čuli se... — I ne znam što je poštena žena...
Pa se okrene prama rasvijetljenome hramu djetinjeg mu doba, i mlaz toplih osjećaja iz dubine pomalja se. Ali ne potraja dugo.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
i u pravedno dupe, podmireni do poslednjeg žmarca, puštaju da ih ponesu krila, laka i bestelesna neka krila kroz dubine neba i prostranstva iznad uboge zemlje, ni gore ni dole, nego baš ispod neba i iznad zemlje.
Kad drekala spopadnu besovi, oštri zube o kremeno stenje u pećini pa otuda taj škripavi zvuk koji se katkad čuje iz dubine grotla i otuda, ponekad, ona bela pena što pliva na površini vode Belog potoka koji iz pećine izvire.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Pod vedrim nebom, koje nam otvara vidik u dubine prostora, dobivaju pitanja o sudbini sveta tek svoje pravo značenje; na hartiji nam ona izgledaju skoro beznačajna.
No zato nam svaka vedra noć otvara kroz nebeski svod široki izgled u dubine prostora. Onda vidimo nebo obasuto bezbrojem sitnih sjajnih zvezda.
Srećni Galileji! Prvi od svih ljudi, on je svojim dogledom zavirio u nebeske dubine. Šta je onde sagledao, to ćemo i mi, draga prijateljice, da vidimo ovim dogledom moga pradede, koji se ne razlikuje
“ Zaista, svi pokušaji koji su dotle činjeni da se iz debljine naslaga, nanosa reka ili iz dubine njihove erozije, iz količine soli, sadržane u morima, odrede vremena minulih događaja na Zemljinoj površini, nisu bili
Ne želite draga moja, da to učinim. Dobro! Zavalimo se još dublje u naša sedišta i produžimo hrabro naše putovanje u dubine Zemljine atmosfere.
Ona je tolika da bi ta voda pokrila morem od skoro 2000 metara dubine potpuno zaravljenu Zemljinu površinu. Sada ću da Vam rastumačim, ukoliko je to ovde moguće, kako sam te dokumente
nebo sa svim svojim zvezdama, a kroz ova donja okanca ulazi u naše odeljenje sjajna mesečina, mesečina ne sa neba nego iz dubine.
Stanković, Borisav - TAŠANA
SAROŠ (zadržava je): Šta uzmičeš? TAŠANA (uplašeno): Šta je to, za Boga? SAROŠ (k njoj, iz dubine): Vidiš i sama šta je to, koliko je to, pa zato i bežiš. To je: nisam dolazio — zato što sam te voleo, i što te volim!
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Teška velika kapija, uvek zaključana; pa, po vojvođanski, dubok „ajnfart”, prohladan i polumračan zbog dubine, gde stalno gori petrolejska lapma; pa onda opet kapija, ponajčešće i ona zaključana, i tek onda ulazak u dvorište.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
dublje i dublje virove i matice, pružajući im pogdekad i ruku, ne bi li ih samo doveli do sredine reke, gde su ogromne dubine, i gde će ga dočepati čevrntija i okretati u mesto, a profesor se sa zadovoljstvom izmaći i posmatrati davljenika.
koju sam dobio po svršenom univerzitetu, nisu bila ispisana gornja slova, ali sam ja, kad sam je se dočepao, iz dubine duše uskliknuo: Q. b. f. f. f. ѕ!!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Ni dubine ne poznajemo. Neka deca nas teše, kako su tu već neki prelazili. Vođa konačara je poručnik Kosta „Turčin“. Gleda mrko
— Hajdemo, da smo na licu. Jer kad kidišu ovi pešaci gladnice, za nas neće ništa ostati — dodaje Dušan. Iz dubine broda dopirao je potmuli udar mašine i svuda se osećao miris ulja. Pođosmo uzanim hodnikom... Opet neke stepenice.
Njegov pogled podseća me na neki reflektor iz mračne dubine. On se s teškom mukom nasloni na ruke i jedva progovori: — A, druže... a, odakle? Rekoh mu.
Šantić, Aleksa - PESME
Samo moje oči da gledaju u te, Samo moje sve dubine i sve kute Da lepota tvoja osiplje i greje. 1923. ELEGIJE MOJA NOĆI Moja noći, kada ćeš mi proći? — Nikad!
I dok se suton sve više hvata I tutnji grad I gori, iz modre dubine neba Izbija mjesec mlad: Kô kletva bona, Kô jauk miliona, Ja čujem kako, s visine one, Silni čekići zvone: Hljeba
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— Gledaj dobro preda se, ej! Tek što je to izgovorio i počeo da se smije, kad iz dubine hodnika, iz neodređene daljine, kao neki odgovor na njegove riječi, doprije jedno tanko, podzemno: — Ej!
— Gasi! — prošišta mu Mačak u samo uvo. Prekidač kvrcnu. Tama potrpa dječake. Istog trena iz dubine hodnika začu se jasno i ponovljeno: — Ej, ej!
Na pola puta između seoskog druma i logora nalazila se jedna rupčaga od skoro metar dubine. To je nekad bila jama za hvatanje kurjaka pa se tokom godina zarušila.
Krenuli su još prije sunca i taman kad su zašli u Gaj, iz dubine šume pred njih ispade Nikoletina. — Šta je, kud se vi to skitate tako rano? — dočeka ih on baš nimalo ljubazno.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
I drugi pak: Iz dubine preispodnje zovem k tebi, gospodi! Gospodine, poslušaj mi glasa! ... Pak ovaj: Prosvetljaj na nas lice tvoje te nas
Ako da se ispenjem na nebo, ti si sâm tamo gore; da ako li silezem dole pod zemlju, u dubine Adove, — i tamo si ti. Ako bih i kano ptica s krilma rano odletio čak za more, u koje tamo pustoline skriti se, al' i
i nastanuće, menu mesečnu i uštap, dna i noći ravno služenje, zemljano klijanje i rastenje, vetrova razilazenje, širine i dubine morske stojeće, i po njemu hodeći putovi, tekuće vode i stojeća jezera, i planinski izvori?
SREBRNI MAJDAN Onako da smatramo o svemu, tako ka oni što no zlatne i srebrne majdane kopaju. Kade već u dubine zađu i stanu štogod pronahoditi, tadar se i više osveste sa zabom o zemlji i ništa s hićnjom ne prohode: svaki grumenak
Oko oku dobra ne misli. Na zlo i vrlo brzi, a na dobro sasma leni. Žmi, pak muči. Bezdan dubine ne merim s mojom špicom. Ne valja ti ni sebi, a kamoli Bogu i ljudma. Po zlu svakad je k dobru nadanje.
hunta i radi, koliko li u trgovini bodom, suhom hodi se i brodi po zli i lepi vremeni, a kamo morski gnjurci u kolike dubine morske spuštaju se i za svoj život im ne hajući, da koji dole na dnu biser pronađu i izvade s ogledom, — rđavu hvalu
Lasno ona svuda izleće i preleće, kud god hoće prohodi. Nebesne visine i podzemljane dubine oda na kraj sveta do na kraj, nigde pregrade nikoje sebi nejma ni zabrane koje. Duševna su krila naše misli.
bi se koja dvojica među se nadpirali i jedan bi se inatio da sve vešto saznaje nebesnu visinu, zemljanu širinu i morske dubine, gde li što ima i nejma, a drugi bi pak otpirio se da je to njegovo znanje sve laža, i niko to od ljudi ne može sve svuda